Jakšić, Đura - PROZA
Beše kao neka zavetina u našem Lukovu. Dan lep, planine se zelene, a povetarac nosi sa golemoga Rtnja miris od zdravca; po vrhovima planinskim igraju se zlatni i ružičasti oblaci, izgledaju kao lep venac od samoga
Kad ste ispisane retke proučili ruka vam je klonula, suv kostur vašeg golemoga tela tresao se tako da se jasno čulo cvokotanje zuba i klepet vaših suvih rebara... — Ah, svi me mrze, svi me preziru!
On se trže, kao da ga je zmija ujela... Posle je prekorno pogleda i ode nastranu... Na drugoj mračnoj strani golemoga hodnika sedi na jednoj klupici stari Sremac i dobri učitelj.
Radičević, Branko - PESME
nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče vako poje: „Ao sveta golemoga! Ao jada moga, Da na svetu baš nikoga Ne imadem svoga!
me diže, Pomače me, pa sve suncu bliže, Kroz oblak me zlaćani pogoni, Kroz zlaćani i rumeni oni, Bože mili, čuda golemoga!
Nebo — zemljo — čuda golemoga! Jednom ovde nije ništa bilo, Do onoga Boga velikoga, Sam on beše, pa mu dotužilo; Da se dakle tužan razveseli,
drugoga, Ta drugoga, Radivoja svoga, Pa mu kaže što je i kako je, Kaže njemu i za zlato svoje; Na sve strane sveta golemoga, Kaže, nema čeda takovoga, Ta ni vila, ni zvezda Danica Ne bi njojzi bila drugarica; Danica nam nosi bela dana,
“ Razviše se zastave svilene, Krenuše se dve vojske silene, Silna jedna s broja golemoga, Druga silna s srca junačkoga. Gledaj, brate, grom ga pokosio!
Kostić, Laza - PESME
Za stup zlatni Astarotin, što počiva na njem greda, a na gredi krov kristalov golemoga hrama sveta. Oko struka boginjina nevesta je ruke svela, samrtne joj kapi biju s obamrla bela čela.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo.
je svojijem čudnovatim glasom zakrečala tako da su sve gore odjekivale, a naš Marko uvukao dušu u se, pa ni mrdnuti od golemoga straha. Onda će zapitati ona tičiće da li je dolazila zmija šestokrilka da ih pojede, i kako su ostali živi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo.
je svojim čudnovatim glasom zakrečala tako da su sve gore odjekivale, a naš Marko uvukao dušu u se, pa ni mrdnuti od golemoga straha. Onda će zapitati ona tičiće da li je dolazila zmija šestokrilka da ih pojede i kako su ostali živi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nego je zakonito to što je Dušan Matić više no bilo koji savremeni srpski pesnik zaslužan za otkrivanje i aktiviranje golemoga ritmičkomelodijskog potencijala u našem običnome svakidašnjem govoru.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Osim toga i sažaljenje se probudilo. Bez golemoga jada ovakav se čovek ne vraća u državu druge vere. Zna on dobro Selima Društinu. Zna, zna...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Tam’ na kuli zvono stade. S istoka se sunce krenu Putem neba golemoga Mladog jutra u plamenu. I sinova stalna noga Sad se lati puta svoga, Tužna majka, ah, ostade I na golu stenu pade.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda sjedi za pisaćim stlom, u ograđenoj pisarnici golemoga dućana. Pred njim je velika, otvorena, trgovačka knjiga, u njoj nešto traži, a sigurno nekog od dužnika nije mogao da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Propast carstva srpskoga) Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile?
Al̓ ti žališ golemoga blaga, što sam za te tri tovara dala? Ali konje što su ga odneli? Ja imadem punu kulu blaga, a imadem pune are
Il’ ti žališ brata Mustaj-bega? Il’ njegova blaga golemoga? Il’ ti nije u volju Stojane?“ Odgovara Turkinja đevojka: „O Stojane, žalosna ti majka!
Kad svanulo i sunce granulo, tade uze svijetlo oružje, i posjede konja golemoga, pa otide na tamnička vrata. Tu stražara od tamnice nađe, te mu rusu otkinula glavu, pa u vrata topuzinom gađa: „A
75 MALI RADOJICA Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal’ se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile?
v’jence i oboce; što ti daje Cuckinju robinju, to će moju ćerku zarobiti, te je dati za se u otkupa; što ti daje konja golemoga, taj je konjic rodom iz Banjana!
kadune bule Ćorovića daće svaka sitne perišane i sa grla zlaćene đerdane, na kojim su biser i dukati; daću tebe ata golemoga, od kog boljeg u svoj Bosni nema, u svoj Bosni i Hercegovini, — osedlaću g’ sedlom srebrnijem, a pokriti čohom do
“ Pa povadi noža od pojasa, te on tursku osiječe glavu; uze njemu glavu i oružje i njegova konja golemoga. Za zdravo se natrag povratiše; dok dođoše lomnoj Gori Crnoj, u Zaljuti, selu malenome, susrete ga Vučićević Pero, ruke
Bogo mili, čuda golemoga! Đe dva brata, dva Nedića mlada, pogodiše u turskoj ordiji do dva brata, dva Turčina mlada, oba brata izvrh
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svačem udes i zgodno dobi valja da je i gleda se. A eda je lepo svako dobi pred koga golemoga gospodina izlaziti ili udilj pred njim na očiju mu čamiti i stajati, zuriti, liše sve trobonjiti pred njim te s govorom ga