Jakšić, Đura - PROZA
Poslednji otpor srpski u Banatu beše na Tomaševcima. Malo se junaka skupilo da golemu silu madžarsku sa svoga ognjišta potisnu — al’ zalud borba!
Osećala sam kako nam se suze ujedno slevaju. Baš kao maleni potoci što prave golemu reku, tako su i naše sitne suze stvorile more zajedničkog bola.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
je delo, veli, u sebi vrlo delikatno, to se kasa sultana i njegove vnutrenosti, „a mi smo sa Otomanskom Portom u vrlo golemu prijateljstvu”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Prepentraše se preko jedne vrleti, pa se spustiše u neku široku, golemu jarugu. Činjaše im se dosta kriva. Baš kad uđoše u nju, naiđoše na jednu bukvu — debela je, golema, rekao bi, ima joj
Dučić, Jovan - PESME
Gospod me seja celom šakom U času svetlu i golemu, Da budem jutro danu svakom, I njegov glas i ključ u svemu. Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Dete takođe okupa i povije čistom pelenom pa u pratnji babice odlazi u crkvu da ’vadi golemu molitvu’.“¹⁹⁵ Kada se majci i detetu pročita golema molitva, pre nego što odu iz crkve, majka zapali sveću koju je kum
Matavulj, Simo - USKOK
Ha, pope Marko, sokole, šeni! Pop ubrza koračanje, svi ostali za njim. Kad stigoše pod golemu pećinu što zja u brdu nad putom, pop stade, hitro snimi pušku, nategnu je i viknu: — Ko si?
Radičević, Branko - PESME
Ja sam se trudio opisati nepoverenje drage u ljubavi i vernost dragoga, i njenu golemu ljubav prema dragome. Koliko mi je za rukom ispalo, sudite.
Al' Bog mome ne slušao mlade: Plaim krokom konjic poljem krače, Pa u goru zelenu zamače. Proli Cveta tu suzu golemu, Pa s' okrete ka dvoru svojemu; Bog bi dao, te sa grđi jada Nigde nikad ne suzila mlada.
Veće svanu, veće sunce granu, A junaci slaze niza stranu, Stranu jednu golemu, visoku, Gnjevnu suzu u junačkom oku. Oni vide jade pred sobome: Dim se digâ ka nebu vedrome Sa svi strana sa ravne
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i prenemagao se da zbunjenom intendantu tek navrh brdske kose konačno postade jasno da umjesto krave vodi sa sobom golemu dobroćudnu momčinu. — I-ih, ubila ga sveta Petka! Razočarano se obazre na ostavljenu dolinu.
— Šta je, bako, kakva je tebe nevolja doćerala? — Ćeram ja, dušo, nju, penziju, nevolju moju golemu evo već druge opanke derem, a opet se nijesam s mjesta makla. — A oko čega je zapelo, bako?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Neću večeras da se vraćam i vidim S tobom. Ko zna šta posle... samo Bog sreću neka vam dâ... veliku, golemu... Naročito tebi. A njemu, već — i opet je pokazivao napolje, na muža joj: — on je sada i onako srećan.
Kostić, Laza - PESME
Al' kad je zverski razabrala smer što starčeva joj dava ponuda, odusta zazor, straščad posukta kô dobra paščad na golemu zver. „Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?! Šta misliš, dede, ko ti je taj div?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Počeše da sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula. Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je sada lepo Pa to mi je sada milo Kao da mi nikad
Đ. Jakšić XLVIII SVETLI GROBOVI Bejaste li, braćo moja mlada, Da l' bejaste vi na groblju kada, Aj, na groblju, na golemu! - Ta uvek smo mi na njemu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pare prijatno zveknuše, a ja se ne mogah uzdržati da svoju golemu radost obuzdam i nasmejah se pre nego što se on uhvati za kvaku da izađe. Petnaest dinara!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čim se riješi pitanje hljeba, trebat će već jednom nešto učiniti, poduzeti jednu golemu, kolektivnu, sveopću akciju protiv smrti. To je najpreče, to je najvažnije, poslije nasušne korice kruha.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Počeše pa sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula. Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cura, po pričanju drugih, zamišljala je more kao neku čudnu, golemu, nemirnu lokvu, ali ovo što joj je sada na dogledu beše, preko čuda, nešto čista, živa, sjajna, što se ne može da
Posle opet luta pored starih, narezanih zidova i posrnulih kula. Prođe kroz neku golemu kapiju, pa se spet nađe u muslimanskom kvartu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kao da mu je dosadno, kao da se od nečega stidi; u licu je opet bled i snužden kao da na duši nosi golemu, tegobnu tajnu. Težu od ovih planina, koje su se onako surovo nadnele nad manastir.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah, grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu. Pa to mi je sada lepo, Pa to mi je sada milo...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
novom zlobom žurno umnože; A ako treba gneva, plamena — U grudima im munje donosim, Pa neka munjom bratske osvete Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A treba l’ sablje — brat je donosi, Da svojom rukom brata pokosi...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Oglasite svojim crnim gukom i jaukom na sve strane svijeta nesreću moju golemu i pogibiju kraljevine moje i lepote moje!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
babinama (Vuk, Pjesme, 1, 679), bob ne služi za gatanje, nego je simbol semena iz koga se dete začelo: »Oj, na delu, na golemu, bob se zeleni. A ko ga je posejao te se zeleni? Ranko ga je posejao te, se zeleni; Ruža ga se nazobala, srce je boli«.
Ćipiko, Ivo - Pauci
za inat toga dopisa, općinu, u kojoj nastavaju većinom hrišćani, čisto hrvatskom, i naručiše za općinsku dvoranu golemu Starčevićevu sliku.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Na Bogdanovom licu, što je dan više odmicao, razrastalo se očajanje koje je pred mrak ličilo na golemu modricu od uboja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
So toga posla na golemu i čestitu glasu osta Gedeon. KAKO JE UČINIO FINEES NA VOJSKI Jednoga od svoje im vojske smotr(i) s poganskom
CRKVA SVIH SVETIH U CARIGRADU Premudri Lav, grčki car, unutra u Carigradu, pram apostolske crkve nablizu sazida golemu i divnu crkvu.
Kade koja zloba i pizma karimna jednako useli se među ljude, i među sveštenici, onda duhovni korab, sveta crkva, golemu bedu pati i potaplja se.
mučeničasko sveto mesto, uoči njihova na stanu toga svečana goda, učini na moru veliku fortunu, studeno vreme i plahu, golemu umnoži pljuštalu vrlo kišu, tako da niko živ od ljudi niotkud s jabane i ni od koje strane, nije mogao tko doći u
bistrina i talas tiho poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet gaze, i tako s mirom zbogom prođoše onu golemu širinu vodenu. Stiže u svoju mu onamo zemlju, dođe u Ilirik.
Ja li i to, noću kad se sastanu na moru biti se bojne galije, na golemu vetru i talasu. Te stoji huka, buka, praska, jeka, pljusak od vesala i talasogruhanja korab o korab, pušaka pucanje i
I zemljodržcem, gospodi, boljarom, knezovom, da se smotre, ko im dade tu golemu vladost i poglavarstvo nad narodom, kad su i oni takvi truli i smrtni ljudi ka i svi ostali što su!
Blago što se više množi to više pakosti skonatoriocu, a knjige duhovne, stičući ih, golemu hvajdu donose u njih privirdžiji.
Tako ti je i gospodin Bog učinio, te ponapre učini goruću golemu vatru, posle iz nje svako to gornje svetenje na nebu il' da rečem pod nebom kano sveće da ozgor iz visine svetle dole na
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što iskaš, snajke-Jevdo? — zapita je Tasa. — Što ti trebam? — Pozva’ te, bata-Tasko, imam si, ete, golemu muku da ti reknem... Ono moje brljivo dete... Manča de...
Njeknja si zborim ništo sas onoga mojega komšiju, čorbadži-Petrakija. More, ima si čovek golemu muku sas onoga njegovoga Mitku. Pričaše mi čovek sve... Sal što ne plače kol’ko mu žal dođe i teško! — E, e!
I ja ću takoj naprajim... Sal ako ti iskaš, — lasno za sve! Ja si imam golemu rodninu... Ću te odvedem u kuću rodninsku; sedi si tamo sas svaki čes’ do venčanje... Od koga te stra’? Koj ti što može!
Pa ti li si gu kerka? reče začuđeno, i maši se za grozd i pipnu zrno-dva. — Bre, bre! Zar tol’ku golemu kerku ima Bela?! Znav’am Belu Stojančinu... Poznavam ti majku!
— Bre! Tri li imaš? — zapita začuđeno Zamfir, i sad tek spazi i onu veliku iza leđa. — Za golemu, dvokrilnu, šest stotina, a za malu, za svaku po dvesta pedeset.