Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: A kako ćemo ući kad smo nepoznati? ALEKSA: Opet si zaboravio: alat čini zanat. Ja ću biti baron Golić; ti si moj bedinter. Kakav je gazda, onako ćemo se i vladati. Ako bude devojka u kući, znaš kako treba.
Ajde, stavi se u pozituru, pak da im javiš vizitu od barona Golića. MITA: Ali zašto baš Golić? ALEKSA: Ime ne čini ništa, nego titula. Odlazi!
4. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Baron Golić svoju preporuku šilje i želi Gospodinu Marku Vujuću, kao najotmjenijem u ovom mestu licu, svoju vizitu učiniti.
JELICA: Nama će osobito drago biti. MARKO: Baron Golić? Otkuda je on? MITA: On je iz Volhinije; i sad pravi lustrajze. MARKO: Pa šta će on kod nas?
JELICA (otvori vrata): Ja sam vam kazala da ovo nije taj gospodin. Ovo je baron Golić. MARIJA (uđe u sobu): Pustite me samo da se s njime razgovorim... Aleksa!
MARIJA: O, gospodaru, dobro ja poznajem njegovo lice. JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug. MARIJA: Baron Golić, vaš suprug! Dakle i vaš suprug?
MARIJA: O, gospodaru, dobro ja poznajem njegovo lice. JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug. MARIJA: Baron Golić, vaš suprug! Dakle i vaš suprug? Meni je odneo hiljadu forinti, a šta će vama odneti?
Moja draga, nećete postići ono što ste naumili; na mene je jednu pala ta sreća da budem gospoja od Golić. MARIJA: Ja vam čestitam takvu sreću; nego se bojim da Golić ne ogoli i vas kao mene. JELICA: Nemojte se besorgovati!
MARIJA: Ja vam čestitam takvu sreću; nego se bojim da Golić ne ogoli i vas kao mene. JELICA: Nemojte se besorgovati!
Ne ubijaj sreću toj devojki, nego svrši, kad si joj obećao. A što se tvoga imena tiče, moram se smejati; golić si i po sebi, šta će ti jošt titula na to? Tvoj iskreni Pabić.“ No, gospodin baron Golić?
Tvoj iskreni Pabić.“ No, gospodin baron Golić? MARIJA: Vi vidite da je to pismo mene radi pisano. Pabić je moj komšija, i čovek pošten, kome je vrlo nepravo što je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
dočekati; i horjatin, da rečem seljanin, varošane i građane počastiti; gladan site zasmočiti, žedan pjane napojiti, golić odevene preobući, tuđin, neznanac, ništo čovek domaćine i kmetove k sebi na stan prinuditi; nevaljali prosjak bogatice
Kad mu nije to za nevolju trpiti? Gde li pak ljuti i puki golić, jošte bolestljiv, ako bi i vrlo to želio i zahtevao onako držati se i nositi kao neki boljarin, — al' nikako mu ne može