Jakšić, Đura - PROZA
Gledao sam tamo u daljini podgoračke i sumrakovačke planine.... Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
nije više planinski venac, ni morska pučina, ni na pučini postavljen svadbeni sto; ceo moj vidik sad je ovo golo, oljušteno, jaje, na koje veje so.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kazuju da je preko 2800 Turaka poginulo, i ono što je uteklo, na dobrim konjima, — a pešak slabo je utekao, i to boso i golo i sakato.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On onda polako, polako — pri kradaj se sve bliže. Učini mu se najpre zec je. Kad tamo, ima šta videti!... Golo, nago golo dete, sve čupavo a repato, vrda oko žbunića. Trže se Radoš i stade.
On onda polako, polako — pri kradaj se sve bliže. Učini mu se najpre zec je. Kad tamo, ima šta videti!... Golo, nago golo dete, sve čupavo a repato, vrda oko žbunića. Trže se Radoš i stade.
Oteše kmetu devojku!...« Zarožani samo grabe naviše. Vika i puške, rekao bi, sve za njima. Kad izbiše na Golo brdo, zastadoše. Svi jedva dišu koliko su se zaduvali.
I tako se Ovčanci kretoše kući s mladoženjom i nevestom. Zarožani ih ispratiše čak gore Do na Golo brdo. Tu se lepo ižljubiše i rastaše kao prijatelji.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dodijalo nam svima! Ne možeš serbez večerati od njih! Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi. A udari kakav golo iz Bosne, traži večeru, traži postelju, pa, bogami, još i nešto drugo! Ne smeš čeljadeta u kući zadržati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
koji je bog te pita s koje strane pao i zalleo se u granje sa kojega je lišće davno otpalo, a rep ost’o tu da krasi golo drvo, i stajaće tu sve do druge godine, do leta, kad drvo ozeleni listom, i kad se nakiti mirijadama dudova ploda.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Boga mi miloga baš nikoga ne krivim; a moja kuća uvak ledina i šator, čas Pasuljište, čas Golo Brdo, čas Parcanski Visovi, čas Vrapče Brdo i šta ti ja znam i ništa od svega ne razumem jasno, nego vidim da bolujem
Dođi, oh dođi, oni te čekaju, tvoji divni crveni cvetići. Pa kidam i cepam sve sa sebe, gledam svoje golo telo i kao luda tražim, vrištim, hoću tvoje poljupce, tvoja gusta. Oh, daj mi tvoja usta! Bože smiluj mi se!
brz, pun ilovače i crvenog šljunka, potok, ona na tom potoku, zamućenom krvlju, ugleda jedno belo, do pojasa potpuno golo, telo sasvim razmrskane glave. Ova patrola zastade i zagleda ono telo, pa se prekrsti i ode dalje zverajući unaokolo.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: E, gospodin notarius, sad je pogano svet; samo novci! Eto ja uzeo sum bez krajcaru, golo, siroto. Ama sad, kako ti dođi u kuća, ne ti pita: „Kako ti je kći!“ nega: „Koliko daš?“ Otkud ćim da dam kad si nema?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On ima izveštaje ruskih oficira, da je Črna Gora golo stenje, siromašna zemlja, a vladika priča o lepim, širokim, poljima, plodnoj zemlji.
Iako se katkad njeno lepo lice mešalo, u snu, sa licem gospože Evdokije, kao i njene tužne oči, iako se katkad njeno, golo, vitko, telo, mešalo, u sećanju, sa snažnim, divnim, nogama Božičke, ta mrtva žena bi izišla, i iz te mešavine, bela,
Ševič, kad to ču, dobaci da je njegov rođak čudan svetac, a naučio je da jaše – u svojoj Crnoj Bari – na golo, na grbači kobila, kad ih je vodio na vodu. Pa se sad prepao.
Pa se sad prepao. Vitkovič je, smejući se, tumačio Kostjurinu, i jahanje na golo, u Mačvi, i geografiju Crne Bare. Za Kostjurina, to je bilo nepoznato mesto, kao da je na Mesecu.
Oči su joj, kad joj dete pokazaše, bile pune suza. Ona je, jedina, zapazila, koliko je novorođenče sitno, slabo, golo, ružno, kao što su golupčići u golubarnicima.
Niti žive slike, ljubavi Marsa i Venere, na kojima je sve, i muško, i žensko, skoro sasvim golo. Niti satove, iz kojih izlaze anđeli trubači, da satove odbiju i odsviraju, ili petlovi, da ih otkukuriču.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kao pod udarom mađijskog štapa iščezavaju šume, pašnjaci i prostrane livade Raške; zemljište je golo, kršno, a trave ima samo u pukotinama krečnjaka i u škrapama, a livada jedino po dnu vrtača i uvala.
Idući od Prilepa preko presedline Prisata za veleške oblasti Babunu i Has najpre se nailazi na golo zemljište koje se blago penje, načičkano granitnim blokovima čudnih oblika, zatim na hridine od kristalastih škriljaca i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
igrala »Tintarela de luna« okružena zadivljenim gledaocima, sama, u jednostavnoj ružičastoj haljini navučenoj na golo mlado telo.
Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a sasvim ukoči kada otpoče guranje po betonu uz mutirajuću ciku i čudno, polupedersko uzbuđenje na ivici histerije.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svet je to što je, neposredna čulna predstava; golo postojanje jedno je od najvećih čuda, pa je izlišno tražiti njegovo više značenje. Dečji svet je svet bez Boga.
Čini se da čitavo to golo pole sa svojim rijetkim sjenama i suvim kamenitim ponorima s vremena na vrijeme započne nekakvu svoju beskrajnu
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
vlasima magle, počeše leteti sa svih strana, kao zalutale, pahuljice snega i padati na ugnute krovove, zidove i golo drveće čije se grane oštro i crno ocrtavahu. To beše prvi sneg.
Kostić, Laza - PESME
O čemu snivaš kad se ne njijaš? Je l’ te rođeno koplje probolo, te od beline rođene svijaš samrtni pokrov na telo golo? Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pahne duhan iz suknenog gunja. Zaleluja kućne duše miris. Za zrcalom grančica od drenka. Golo telo - jabuka rumenka! Uzduž sobe puknut mogranj, grimiz. Ruj-stidnica zuji o vretenu. Veje perje - zujac u refrenu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
se staza niz kamen krti, ispod nje klepet divovskog mlina, kašikar točak hitro se vrti: kapljice praše o stijenje golo, omajom igra vilinsko kolo.
VILA U gluvoj noći, u krugu mlina, mećava gusta povela kolo, u pustoj šumi poviše mlina drveće cepti, samo i golo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nego, boli li te trbuh? — Ne boli — promuca Jela i žurno navuče bluzu na golo telo. — Znaš... nemam sada lekova, ali večeras ću ti pratiti. Uzimaćeš na dva sata kašiku, znaš...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vetar studeni duše, ne stidi se mene, nema duše, ni zakona ni časti, nad bolom ima vlasti još samo telo golo. Sve što sam voleo umrlo je vičući ime moje, a ja mu ne mogah pomoći. Zbaci odelo svoje.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Al i kamen mu beše lože meko... Jedanput prostre telo svoje golo Na džbun nekakvi jalov, trnje neko Što ga je peklo, ko iglice bolo.
Pandurović, Sima - PESME
PORUKA Ne, druže! Neka i to znaš na kraju, Da ništa ne mrzim što sam nekad vol’o. Ako je srce sad pusto i golo, — Bednici se samo i ništavni kaju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Vatra i vatrište) 64 — Govori bez usta i jezika? (Pero kojim se piše) 65 — Golo momče proz goru promače i iznese kosu u zubima? (Zvono) 66 — Gora ovud, gora otud, među njima zmaj leži?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ako za reč već nema spasa O daj mi bar uspavanku bez glasa. PESMA I SMRT Ova pesma nema oštrih zuba, Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod koga mami hladan dubok vir.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Korito se smanjilo, i ona, u oblačiću pare, na svojim rukama vide dete, golo i debeljuškasto, s belim žirom među nožicama presavijenim u kolenima, maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto
Vukašin, sav uvučen u kaput s podignutim astraganskim okovratnikom, zastade pred dobro znanom kapijicom: kroz golo granje dunjâ žutnjikavo je piljio prozor. Uvek je kasno legao, a rano ustajao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kiša. U ovoj beskrajnoj pomrčini ne vidi se i ne čuje ništa sem kiše, koja zvrca golo granje i suvo lišće. Gde li su sad Arnauti? A gde sam ja?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Izgledalo je da joj nema kraja. Kao potop. Najzad je zamukla. Krošnja brončane zuke, koja kao da nije zvuk već samo golo treptanje zraka, držala se još samo oko zvonika; kroz nju su se zalijetale sa svojim crnim cijukom sedefaste strijele
mekoćom svojih pupova osjeća svaku novu ugodu, svaku promjenu u životu zraka, a da pritom ništa ne čuvstvuje. Golo osjećanje bivstvovanja.
Neka mnome protječu osjećanja, neka zabljesnu osjeti kao ribice što srebrnasto strugnu vodom pa nestanu. Golo osjećanje bivstvovanja. * Da, neka potraje tako, neka samo potraje tako! Jer zbilja preumoran sam za drugo što.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I čisto joj žao što se preda nju dostavilo ono golo visoko brdo, iza koga je sigurno dore i kamo će ona domalo otploviti.
U ljeto, čobanče bi, po običaju, pa žalu golo skakalo i kupalo se. Tada, gledajući ga, ona bi se izula, podigla skute i zagazila na plitko.
A poslije, kad sunce jače upali i golo čobanče tako prožiže da mu kožu na leđima peče, zaklonili bi se među hridi, uživajući u blagome hladu na vlažnome
— čeka ga, a male, upale oči sjaje se i izražaja su kao da uvijek nešto istražuju, pa ne zna kud će s njima; lice mu je golo, a rukom se drži za podvoljak što ga nigda ne brije. Dum Andrija, kad ga opazi, sjeti se i požuri bolje.
A stara, pošto sve ispi, leže. A on sedi još i gleda u golo ognjište. Da je žena mu kod kuće, onako nakresan legao bi uz nju, ispod jedne kabanice, kao obično kad se iz varoši
Krakov, Stanislav - KRILA
Ustavljeni vojnici se podigoše, i počeše skakati sa kamena na kamen. Voda je veselo nosila golo mršavo telo. Spaseni rak se radovao pod kamenom. Poslednji vojnik, koji je prešao reku, pretrese pusto odelo na obali.
Tužno bleče ovce po bačijama. Kod dvospratne kuće je pucnjava sve jača. Samo se jedno malo dete, sve golo, mirno igra na bunjištu. Viču nešto.
Ivon se tek tada setila, da se izvini lekaru što je došla samo u lakom kimonu, kroz koji se proziralo njeno golo telo, da obiđe ovog teškog ranjenika. — Ipak je umro, dodala je ubedljivo. Onda su svi pošli.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
podnosi spokojno prizore koji bi ga u mirno vreme najdublje potresli, te stoga i ovi noćni prepadi, kad se ograniče na golo kvarenje odmora puščanom praskom, gube svoje dejstvo, čim se čovek malo navikne na rat.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: Suzu sažaljenja? KNEZ ĐURĐE: Jeste, Radošu! I obeća poslat nam oružja. RADOŠ: Obeća nam — golo obećanje. KNEZ ĐURĐE: I poslao je Pet hiljada plamenih pušaka. RADOŠ: Golem je poklon, kneže, Sirotinju će našu ubiti.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ta silesija prođe ispred nas, dok bi čojek udario dlan o dlan. Golo, jadno, čemerno, bježi, ne osvrće se... Jedan, siroma, ižednio, lijepo mu pjena trgla na usta, svrati se onom točku
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bi, bilo bi ovdje golo kao i na dlanu, kao i na ostaloj šumi .... Pa ja i ne branim da pošteni ljudi sklone svoje blago za mećave i zla
Oboje, k'o i nebo, posvema bijaše izgubilo svoje svijetlo plavetnilo; još se isticaše samo golo kamenje... Najednom dopriješe do njega iz crkve zvuci orgulja. Sigurno ih je majstor ugađao...
— Mi smo blizu sela, — reče tiho, i pogleda u Iva. — Da, presvijetli! Pa onda, razgledavši uokolo: — Sve je golo, — izusti kao za se brižnim glađom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uostalom da se oslanja samo na Njega otišao bi na neku ledinu, recimo na neko golo brdo, ja ovo razmišljam onako uzgred, pričam što mi prvo padne na pamet, hoću da kažem kako bi valjda bilo mudrije da je
Ilić, Vojislav J. - PESME
No te lektire već mi duša sita, Sad čitam Povjest drevnih Abderita. 4. No počni, muzo. Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina hučno se
Al' danas začuđen stade Kad njegov pijani pogled na cvetnu obalu pade. u gustom papratu dole on golo detence spazi, Što bosom nožicom svojom bezbrižno obali slazi I cereka se glasno.
„Čij' si“, reče mu najzad, „kaži mi, detence drago, Imaš li oca i majke, il' barem tutora svoga, Kad golo i nago skitaš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sutradan, Pavle je ležao u postelji, a Branko je morao sam na večeru s maturantima, odnosno studentima. Magla. Golo granje se probada kroz maglu kao strašila. Palanka je sva zlovoljna. Treba drvo nabaviti, treba cipela, treba odela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
ali... izvolite na posao! Ćuteći, izlazili su oficiri. Maglovito iščekivanje postalo je sada golo zbivanje. Možda su i oni pomišljali na uzmak, ali su izbegavali i pretpostavku da bi jednoga dana mogli uništiti ono za
A kada oni čelni krenu, poslednji tek sedaju da se odmore. Golo stenje štrči iz zemlje, naborano i narogušeno, kao da se sva zemlja naježila.
Svako jutro pred šatorom lekara čitava povorka vojnika. Svlače se za pregled na poljani, dok hladne kišne kapi rose golo telo. Priča nam posle lekar: — Njihovoj bolesti ne pomaže aspirin, ni kinin.
Napred se isprečio Kukuruz, grbav i čvornovat, obrastao trnjem i vinjagom, a nad njim se natkvesilo Golo Bilo, suvo, mršavo, puno trošnog stenja, što odilazi u dubodolinu kao kakva reka... Onde Vetrenik.
Petrović, Rastko - PESME
oholo I koraknuti na četiri strane; Ljubavno diše moje selo, Lavež se pasa s bostana razleva, Ko zlato kovano plašće golo. Odakle zora će da svane? Odakle zora će da svane?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli vaterpolo Jedan ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— E, to je već nešto! — dočeka Mačak s odobravanjem. — Nek pođe ona s Jovančetom. — A na Golo brdo? — kiselo upita Stric neljubazno mjereći Lunju.
— Šta je sad ono?! Uz Golo brdo milila je nekakva mrka gromada, nešto kao džinovska kornjača, kao plast suve paprati, kao neki taman ćubast žbun.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Isto toliko boji mu se mati da ne bi ogladnilo, te jošte kako ustane iz postelje golo, neumiveno, neopasato, ili mu ležeći u postelji — taki mu uklopi komad u ruke.
K'o šiba; kud vetar duha, tud se ona giba. Kad stane uzbrdo zjati, onda će znati. Ako je i golo, ama oholo... I đavol tirana ne može strpiti... Visoko su vaši nosovi... Ne stoji poštenje u uzrastu.
Zla je nevidovnica posleniku se za svojom mukom dertiti, motreći na njivi golo strnjišta, prazan klas; što je krotka kiša izgojila, ono je plaha raznela i sabila, tako da žetioci ni rukoveti ne mogu