Jakšić, Đura - PROZA
I sad je slobodan, naveki slobodan! Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne gone ga Madžari... A i on je sada sasvim miran, ne diže više glasa svoga protivu nasilja i nepravde...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A tek raste drvo za raspeće! Već nas gole kundacima gone, već u glavu uperena cev je! A tek će nas u stočne vagone, tek će, preko Drave, za Kočévje!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nađem popa Galonića, pošljem da trči i zakaže roblju da begaju i mal gone u Cer, a drugi u Zasavicu. „Kaži da će Turci da udare.” Pop Galonja ode, i tako sve s puta uklone.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Trčao je što igda može, jurio je kao da ga besi gone... Čuo je da puca grane za njim, pa mu se učini da ga neko vija. Beše zaboravio da je kraj njega bio Marinko...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nestalo onog vedrog i nasmejanog plavog neba, pokrili ga sivi oblaci koji se povazdan gone, stižu i prestižu. Oseća se čovek pod njim kao vojnik pod prokislim i mokrim šatorom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako zadihan, sumanut, sav u znoju, obuzet onim strahom životinje koju besno gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega zvone, zvone, zvone neCRVENE MAGLE
Kad sam bio mlad i mali osećao sam neopisano slatko radost iza strašnoga sna. Gone me tako, a ja bežim panično, bežim i gušim se u nemoći, saplićem olovne noge i padam, pa se najednom probudim i ceptim
Afrika
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kočijaš je sa njim jurio, kroz Podolj, do njegove kuće, kao da ga gone. Zastao je pred kućom Žolobova, kao da je kola izvrtao.
Teodosije - ŽITIJA
Zapovedi im da ga gone i do unutar Svete Gore. A napisa i poslanicu iparhu solunske oblasti, da ga otrgne i iz same Svete Gore, i da ga nemu
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
TUŽICA JEDNOG ZMAJA Umome celom zmajevskom veku ljudi me gone i glavu mi seku, a ja čim njupnem carsku kćer odmah mi kažu da sam zver!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za barjaktare koji u miru gone trgovačke karavane, za strelce ljubavlju nedoličnom obuzete, za kopljanike koji u lovu pogube ordenje stečeno kod
Ja znam ko sam i po mržnji besomučnoj kojom me zlopakosni gone odvajkada, znam po tome koliko sam Ugru pred očima crn i po tome koliki trn u san Vizantiji moja moć zabada.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
vocibus: Glas prodoran, drečeći: Quid fecit hominibus Šta učinih smrtnima, Quod me sequuntur Da me gone s hrtima? canibus? Neque in horto fui, Bašte nisu za moj ukus, Neque olus comedi.
E-eh, samo je odraslima dano ono što je najlepše na svijetu. (Naši gone jazavce) Sećanje na draga lica i čežnja za nepovratnim plamen je koji zagreva Ćopićevu lirsku priču.
ih poje i hrane, ostavljaju ih besposlene i - malo-pomalo - evo vidiš, proskitalo se nečije pašče i seljaci ga kamenom gone iz svoga dvorišta.
Uzeo si jazavcima njihov kukavni zalogaj. (Naši gone jazavce) A seoski dečačić , koji povazdan luta uz rečicu , dete prepušteno sebi , gleda uhvaćenu ribicu kako se otima
Radičević, Branko - PESME
Ali nije sve do groba Oko suza prolevalo, Jer i nji je blago doba Jedanputa ubrisalo. III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu kose vrane, Brazde njemu glatko lice.
— Radivoje plaho pogleduje, I opazi — a što će mu više, Već od svuda Srbi prolomiše, Turci beže — Srbinji za njima, Gone, biju — Gojko međ prvima. Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje!
Gledi dole, gledi, gledi, Pa ne može da s' nagledi. Crne halje, sedi vlasi, Kakvi li je gone časi? Sluge glede, Bože, ko je?
Al' je vreme ubrisalo Suze mu u oku, I srdašca zavezalo Ranu mu duboku. III Evo laze godinice, Gone mu mladosti rose, Paraju mu glatko lice, Bélē njemu vrane kose.
Srce strava pokosi im vela, Pa kud kamo ne bi razmicanja, Niti traže staza ni putanja, Veće grebu kano i zecovi, A gone i Srbi vitezovi.
„Puštaj, puštaj!“ viče moma mlada. Ali Tale žuri svog dorina, A gone ga tri mlada Srbina; Oni vide momu u junaka, Al' ne smedu biti iz pušaka, Uvek puška nije dobre sreće, More ubit i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
u srebru, i glasno popijevao, nagoneći suze na oči svakom ženskom čeljadetu: Veselte se, selo i seljani, evo mene gone serežani . . .
godina, proguraše u tutnju i prašini kao dželep govedije utisnut u tijesnu cestu pored Une, koju marveni trgovci gone u nepovrat, na klanicu.
Tom prilikom „dotični“ ima, glasno i jasno, da objavljuje narodu zašto ga gone u zatvor, a žandarmi se već pobrinu za to da „objava“ bude što šaljivije sastavljena.
Pjesnik je nastavljao dalje, nadahnuto, ništa ne primjećujući: Teško stoci kad je gone vuci, sirotinji u žandarskoj ruci. — Stoj! Stoj u ime zakona! — razvika se Munižaba. — Kakva je to pjesma, a?
Kostić, Laza - PESME
Anakreona — — i Miltona — i Birona — — Šilep — Geta i Tenjira — Danta — Tasa — — Kalidasa — — Tako mene zvuci gone, a za svakim reči zvone: »Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda jezdi!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Odoše polovica njih za zecom u poćeru, a pola tražiti jasenov ražanj. Oni te odoše da gone zeca, nigdje ni traga od njega, no vidješe negdje u gori đe je bio neko zažegao ćumur pa zadimio, te oni se upute k
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Petoga dana poštari zvone, valjda ih sami đavoli gone. „Evo dečaka iz Arizone!“ U pismu vele: „Delijo mila, šaljemo divnog dečaka Bila s Divljeg zapada. Zar nije sila!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ulice grada na ulice mračne i one svetle pa ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati kad te gone kojim putem i kojom senkom i kako proći ispod mosta preko balvana skela i memle ponekad sa ženom i decom.
i zbija u redak crtež mozga čiji se napon više ne sagleda odozdo a sa neba jedva da neko gleda meka ga gone slova duž zavijutka jedino puž u svom kutku zna dalji put i naslov čitavog uzdanja puž koji je u naše grudi
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Gledaj, bre, nemoj da ostaviš koju naplatu nezavedenu, kao pre, pa posle da te gone policajci, žuri Đokić predsednika. — Polako, more, čekaj...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
u snazi) ko će dalje kamen odbaciti) kamdžija (kandžija) bič, duga, tanka uzica ili remen pričvršćen na držalje kojim se gone životinje kaftan - vrsta dugog kaputa bez postave, obično od čohe; po kaftanu se veže pojas, tzv.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito gone za ta njegova načela s kraja na kraj Srbije kao večitog Judu.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
3˚ glečeri u polarnim oblastima klize niz obronke golih brda i survavaju se u more, pa ih struje i vetrovi nose i gone po hladnome moru na vrlo velika rastojanja; kad tako prispeju u toplije vode, oni se postupno tope i ispuštaju u vodu
scene iz podmorskog života, šarenilo i čudni oblici organizama, njihova kretanja, borbe, ogromne ribe koje po dubinama gone svoje žrtve i gutaju ih, borbe gnjuraca sa ajkulama i drugim morskim nemanima, konture i skelete starih jedrenjaka
Rakić, Milan - PESME
Nek propadnu dela! Al̓ ko besni hrti Nemilosni dani, sve jači i jači, Vas gone i nište — srce moje, plači! — Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja.
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone, U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
piska, kape popadaše, stotina ih ispod nogah osta; sve se nabi, da krknut ne može, kao stoka kad je zvjerad gone. Te mi opet sjutradan na igru, kad u kuću nigđe niko nema, no je pusta kuća zatvorena.
Pandurović, Sima - PESME
O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju. Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu
O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju. Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što
ni u bede; Verujem u nâg život što zvuk napuklih vaza Daje, u čulnost svoju i nagon što nam sléde I što nas gone, muče, dok ne ispiju snagu I ostave nas, najzad, umorne, mirne, bône, Osetim i ja, katkad, čistotu srca blagu,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U gluv svet sam zašo: u sivo i sinje... Nešto se u meni prenu, ko od treska: Bude se šakali iz moje pustinje I gone me, ludo, preko svoga peska. UMORNA PESMA Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
iz njega jer se kroz granje otvara nebo, po neka zvezda, a visina beskrajna, kao njegova nada čista i pouzdana; sluge gone velika krda svinja i dželepe goveda, po svim putevima njegovo putuje, svim skelama njegovo se prevozi, među jasenovima
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na uličnim prelazima ka Trgu Republike blesnu pa trnu kružne svetiljke: crvene, žute, zelene. One ne gone mrak nego prenose naredbe: kad se zapali crvena baklja, ljudi staju, a kad se zapali zelena, hodaju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nad šedrvanom leptiri se gone, I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju se, dok polako tone Jesenje sunce... I, k'o sa visina Olovni oblak, po
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone; U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
samo kaplje sv'jetle, a mirovi jedva vidne iskre; đe užasne bure gospodstvuju, oka smrtnu otvorit ne daju, već ga gone u mračno žilište, Bog zna kakvom sudbom naznačeno.
Sva ti ovde ginu ponjatija, voobrazi sami sebe gone i gube se u neizvjesnosti! Od svijeta na kom mi sjeđasmo do nebesa prestolodržnoga rastojanje preužasno bješe -
Nemilosno vjerne sluge neba hulitelje svoga tvorca gone, zlo ćeraju s svijetloga dana u kipeće bezdne tartarove, na nebesnu dognaše granicu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tamo ima još osam divova i svaki je jači od mene, pa me svukud gone i sve ih služim kao najmlađi. Kad dođeš u pećinu, ti ćeš biti starješina, a ja ću biti prvi do tebe, a ostali divovi
Oni su jednako bježali ne obazirući se i misleći da ih još jednako gone, i tako u sami mrak dođu do jednog sela. Medvjed tad poviče: — Oh, što sam izgladnio bježeći!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oči da su baš one Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Stolećima Srbin u toj zemlji živi, Al' Nemac i Mađar večito ga gone, Jedino se Srbin toj zemlji ne divi, Jer njegova zvona samo na plač zvone.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na izlazu iz šume sjatilo se hiljadu vrana, dižući užasnu graju. Kroz nekoliko minuta ptice stadoše da nas gone i ubrzo nas opkoliše. Zabava je trajala dok iznenada nisam dobio udarac u potiljak od koga sam pao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ide, a snatri o nečemu nejasnome. A pred njom dolje, po uskoj pučini, gone se bijeli valovi, kao ovce u trku, kad ih na so vabe.
Ko će voditi brigu o njegovim volovima? Mora da dangubi, a čisto iz kuće studen ga i potreba gone. Prve nedelje nije košulje presvukao, a dugo je što, je nosi i navlake su mu pune zemlje.
Okupiše ih i, sprdajući im se, gone ih pred sobom. Ivo, iznebušen, postiđen, ne zna da se brani. Jelka se izgubi u gomili, a on pobeže u baštu.
— I onako što si najma za nj davao mogao si ga pozlatiti. —Ovo je trideset godina, obikao sam... —A zašto te gone? —Srušiće sve okolne kuće za novu crkvu. —Sve ruše! — reče ona jetko.
Iz jedne od tih kuća, zaklonjenih između golih drveta, izbiše dva dečaka: gone pred sobom kravu. Jedan od njih duva u sviralu. Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Nego, mati joj je druga žena. Ona i vas na ručak poziva. RUŽIČIĆ: Velkomožni trbuve, Tvoje silne meuve, Gone gladnog pevati, Gone stihe praviti. S tebe mnoge devojke Za starkelje polaze, S tebe lepi mladići Babuskere uzimau.
Ona i vas na ručak poziva. RUŽIČIĆ: Velkomožni trbuve, Tvoje silne meuve, Gone gladnog pevati, Gone stihe praviti. S tebe mnoge devojke Za starkelje polaze, S tebe lepi mladići Babuskere uzimau.
Krakov, Stanislav - KRILA
—... Ludilo zločinaca gomila svoje žrtve... žrtve ujedinite se... ne ubijajte male, one koje u smrt, kao i vas, gone drugi... bacajte oružje... jedina je istinita velika, večna ljubav nad nama... bacajte...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Bar da si znao?... Kô da ne vidiš Da Turci dižu hajku pustošnu Protiv života svakog Srbina I da ih gone kao zverove Po planinama zemlje nesrećne? I ti se vajkaš: da znao nisi!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Iz Tešice počeše izbijati u vis crna klupčad gustoga dima — dakle naši odstupaju! I dok ih Turci gone plotunskom vatrom, Čerkezi već pale sela...
), već što on treba da je svud. Vidite li gde ce bije krvav boj čak tamo preko Morave. Tamo vaša braća i drugovi već gone i lome dušmane naše. Nemojte da vas oni osramote na junačkom megdanu. Sećajte se da je Šumatovac kapija od Srbije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dobri moji sinovi ni u što svi stali, oružija sa pleći vragom dat morali; sise oni zmijeve sisati gone se, sa svih strana vražije napasti boje se.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
nevera — Pa kad odrastu, kad nabujaju, Verna se braća snažno zagrle, I zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje pare kaljaju... MIRA: Jaoh, Staniša!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Rodbinu I ukopnike obuzima sve veća i studenija slutnja, i oni je gone s groblja, ali se ona uporno otima, neće da ide: — Ne dirajte me, ja sam žalobitna, ja sam meka i bolećiva srca.
Bojić, Milutin - PESME
tela obnaženih žena U daire lupa, jauče i pije, Zatim traži pesme dotle nečuvene, da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam, besnim, krv struji kroz mene I stotine struna u svesti mi zvone. U koštac sa sudbom!
Crne kao mladost kad u nevrat tone. U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad njime sivi oblaci se gone. Bez krika, bez cilja letele su vrane. Crne, istovetne, strašnu priču zbore, Kako je užasno s drugim jednak biti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. je sveto rastinje (»od nje je sveta krv«), i na nju ne sme ni vukodlak, ni ikakav zao demon: zato ako oni gone čoveka, najbolje je da se skloni u vinograd (ZNŽOJS, 6, 149; 23, 185). Zaštitnik loze i vinograda je sveti Trifun.
(Vrčević, Pomanje, 50). Isto tako teraju se krave samo takvim šibljikama kada ih gone biku, pa ako se goni d. šibljikom, oteliće muško tele, a ako leskovom, oteliće žensko (ZNŽOJS, 19, 208).
s.). Muslimani oko Vareša gone stoku tisovim prutovima i veruju da će im tako stoka bolje napredovati. U Vlasenici nose tisovinu u novčaniku, jer će
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sjutra Ilija i Vojkan gone svaki svoga pauša pred sobom put varoši. Nisu uzjahali, jer je studeno, saganak bure na mahove brije sa snijegom
Nekoliko puta bio je na sudu da priupita, i ne stidi se što ga sa suda činovnici i poslužnici gone dok ga vide. Kad odloži kašiku, zatraži duvana da zapali, i, zapalivši, gledajući u vatru, veli: —Prošlo je podne!
Navdar ih naganjaše, a redivoja, mlad i odabran, prednjači im; drugi za njim valja da svoj red gone. Zemlja suha, praši se i k'o maglom obavija družinu, blati im glavu i razgaljena mokra prsa.
Za njih nije bilo druge nego pustiti živinu da je gone i prodadu. U Jurinoj kući te večeri nisu se brinuli da plate porez.
Dok najednom neki ugledaše svjetlo fenjera i za njim povorku ljudi. — Gone živinu u japneni dnor! — reče jedan od ljudi, kao da ne vjeruje svojim očima. — Tako ti je, — potvrdi drugi.
— Muči, đavle! Prigladniće noćas, — odvraća plačljivo muško grlo. A rondari pred sobom gone magare, da ga s ostalima do sutra zatvore.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zašto ih onda gone, preziru, mrze... — Ja, dragi Kaleniću, ne mogu još da se konvertiram... Znate, nisu svi Jevreji Pavle, a nije sav
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
O prostijima, koji svoju decu na poso gone, ovde nije reč. Ovom dakle pohvalnom primeru naš sveštenik sledujući, naumi svoje pitomče s opredelenijem upoznati, i
Petrović, Rastko - PESME
O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka. Snim: bogumile gone usana žeđju puklih ko raka I nezasitljivih bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu smetalo da teče, da
Mi artiljerci smo teški seljani koji dimom gone komarce; Sva noć bila je noć električnih talasa, svetlog čelika i Nesavladljiva kašljanja, Šlajm je bio pun krvi.
Šantić, Aleksa - PESME
Nad šedrvanom leptiri se gone I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju se, dok polako tone Jesenje sunce...I, kô sa visina Olovni oblak po
1907. OŽIVI MENE, NOĆI... Pozdravljam tebe I tvoju samoću, Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda! Kô tice kad ih gone iz gnijezdâ, Ja bježim tebi, jer pokoja hoću.
PUTNIK Ne mogu dalje! Ovdje ću stati, Gora će meni pokoja dati. Gora je vazda primala one Što ljuto pate i što ih gone. Noć je svijetla, meka i plava; Miriše zemlja, miriše trava.
Već iznad mene minu i prohuja, Kô razuzdana široka oluja — Pomami njeni kad je s mora gone. Jošte se vidi. Kao požar neki, Krvav i sjajan, u prostor daleki Gubi se, eno, i za greben tone. 1918.
'' Kad ja sahranjen budem, Tad je kraj ove priče. 47 Oni su kinjili mene, Gnjevu me gone bledom, Jedni ljubavlju svojom, A drugi mržnjom i jedom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
im povezaše ruke; a sav Dobrić selo porobiše, porobiše, vatrom popališe, zarobiše trista robinjica, — plijen gone, a robinje vode.
pića tvrdo zaspi; 2) brat Hajkunin (u Vuka) ide u potjeru sa svojim drugovima za bjeguncima, a u germanskoj pjesmi gone i stižu Valtera i Hildegundu Gunter i Hagen s drugijem junacima; 3) Valter zaspi prije nego ga stigne potjera metnuvši
Ne daju se ni gledati Turkom, tj. (kaže V. Jovanović) „gone tako brzo Turke da ovi nemaju vremena ni da se osvrnu i pogledaju svoje gonioce“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Nidžo, evo nekih ljudi s puškama, gone pred sobom Dmitra i Vasu. Nikoletina ostavi motiku kojom je nešto u bašti kopao i brzo preskoči ogradu. — Gdje su?
Nijesmo ni znali da ti glavu spasavamo. — Eh, kako nijesi znao! — pobuni se Jovanče. — Ta vidio si da gone vezane ljude. Nikoletina se nešto zamisli, počeša zatiljak i pažljivo pogleda u dječake.
Čujete li samo? Negdje na ivici Gaja čuše se puške i nerazumljivi povici. Lana poblijedi. — Eto ih! Gone nekoga. — Sakrijte se u našu pećinu — promuca Jovanče uzbuđeno. — Kakvu pećinu? — prenu se Nikoletina.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A ako ništa ne nikne, onda se vajkaju i kapom »heju« gone, odlaze, pak dolaze, motre, priklekuju, nije li što zemlja izdala, nadalje se nadaju eda što, eda što!