Jakšić, Đura - PROZA
priroda sa tugom srca čovečijega slaže, kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu goni Kaplja kapljicu, Po mome bledom licu Suza suzicu...“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah!
Obradović, Dositej - BASNE
Ko god dakle veli da je Hristos za njega svoju krov prolio, a on se istine boji, na nju mrzi i goni ju, za privremenu korist licemerstvuje i laže, trbuh i slasti svoje pravdi i dobrodjetelji pretpočitava, u glupom
kad ih pozna toprv u drugima da su takove, pak ih posle nađe i u svojej kući, onda se istom osvesti, pak načne vikati: goni i teraj napolje!
Cerkov gonima i udručajema, bila grečeska ili latinska, može biti Hristova cerkov; a ona koja goni i udručava nipošto ne može biti, zašto je Hristos bog mira i ljubovi, a ne vražde ni gonjenija.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam, trunem u vodi, a krov mi samo stara lipa?
Puče kičma zmiji koju mi je brat čvrsto kao uže vezao o vrat i sa grane pljusnuh u pun krvi čun. Bežim. Rog me goni, sačekuje kljun, i u bekstvu, mučen ko lednički cvet, razaznah u mraku još strašniji svet: žena s bradavicom ko
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vozar odgovori: „Naš je̓. On kad nas dobro -razgleda povika: „Goni čamac kraju”. Mi izađemo iz čamca, i nazovemo mu „dobro veče”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ah, goni u obor!... — dere se gazda Raka, trči kao besan uz kukuruze, a sav se zaduvao. Paja samo klima preko busenja, pa tek i
— podviknu mu Stevan, pa se okrete Simi: — Eto tako, Simo! Daćeš mu dve vreće kukuruza; a sad idi te goni onu nazimad kući i gledaj da ne odu opet u štetu. I svi se raziđoše.
pronoskom, i usplahireno zove kakog obešenjaka ili utopljenika: »Aj, Timotije, aj, Jerotije (ili kako je već kome ime), goni goveda na planinu!...« Nigde niko ga nema napolju; sve se sklonilo igde što živo bilo.
Ako li ga domčam — odraću ga! Radojka samo obori oči, pa zadrhta kao prut. — Goni te ovce gore u gaj! — poviknu Živan, pa se vrati u kuću kao smušen.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Tražio sam tebe i tvoju družinu. Rad sam s vama deliti dobro i zlo, ako me primite. — A kakva te nevolja goni u goru? — Osveta. — Osveta, a kome? Ima ih koji me zadužiše. Reda je vratiti!... Samo zla druga zajma ne vrati!
A pomrčina kao u paklu. Po takoj noći ni hajduk ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži kakvo bilo sklonište, pa tu ćuti i ne pušta glasa...
On nikad ne krije svoga danika, a sad je baš rekao da se klada navalja zato što nas potera goni. Hajd̓! I raziđoše se... Dok su oni razgovarali, šumom se kretala potera, koja beše pošla da ih traži.
svima... Ja sam im javio da vas potera goni. — Po Devi? — Jest, po njemu. A on ti je i onako ponajzgodniji za te stvari!... Njemu je to dok drugom dlan o dlan.
17. PETLjANjE Već i Ivanu prekipe. Od toga večera on se reši da goni Aleksu. Naredi te ga doteraše sudnici. — Je li ta? — Šta je? — pita ga Aleksa, a gleda ga kao da ga žali.
Dučić, Jovan - PESME
Tada on poče da ih goni, dan i noć, po poljanama i gorama, svojim kraljevskim mačem i svojim dugim kopljem divljačkog borca.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jednom u sumraku ugleda on novoga poljaka Luku; uhvatio nečije svinje pa goni u Obor. — Kuda ćeš to, Luko? — Blagoslovi, oče! — U obor! — A čije su? — Ama ne znam ni ja.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
on je uvek obilazio grobove i čisto sa nekim uživanjem tražio te koji su se zavlačili po grobovima da ih otuda izvlači, goni i bije.
Tad bi se Taja digao, došao pred vrata i počeo da je tera, goni iz te svoje sobe. — ’Ajde, idi si mori, idi. Moje je to!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Prođu dva tri dana, Ljuba još ište termina. Prođu dve tri nedelje, mati ga goni, čantra. Naposletku, Ljuba se reši i pripravi na put, hoće bogatu devojku da uzme.
Afrika
koja umara, to je bila urođena težnja da se postigne najveća preciznost, koja ne umara ni orla koji leti, ni psa koji goni. U jednom trenutku osvrnuh se da ih fotografišem.
Sada sam imao samo dva pagajera. Terao je najpre samo onaj ispred mene; jedan snažni mladić koji, u početku, goni pirogu zabadajući dugu motku u vodu, širokim zamasima.
I oni su fetiši i niko ih ne goni. Naročiti pevači, grioti zvani đale, pevaju uz urođeničke violine, udarajući u njih kao u tambure, slavu Sumangurua,
Teodosije - ŽITIJA
Da bi uverio roditelje, posla u goru lovce, i sam opremljen da goni zveri, rekavši: — Čekam vas pod gorom do ujutro. A kada nasta noć, i blagorodni što se s njim veseljahu pospaše, sa
Nušić, Branislav - POKOJNIK
V ANTA, ANA ANTA (sredovečan, mršav, ćelav. On upada usplahiren, osvrćući se za sobom kao da ga neko goni. Seda na stolicu i neponuđen): Ana, čašu vode! ANA: Molim! (Ode i malo zatim se vrati sa ča šom vode.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pera je izgubio pokroviteljicu koja je sinu milosrdnu ruku pružila, kad ga pravedan greh očni goni. Udata Lenka izgubila je u sumnjivim stvarima savetnika, proricatelja.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Kostić, P., GEM, 1930, s. 134) — Ulaža vino goni iz jelića kostelića. (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Marko pluži devetorim pluzim.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pošto mu je oduzeta uprava nad manastirom, on se oko 1822. našao u teškim prilikama. Goni ga mitropolit, koji ne može da mu oprosti što hvali Dositeja Obradovića i što je prijatelj Vuka Karadžića; manastirska
Milićević, Vuk - Bespuće
koji ulazi u duše, diže ih, kreće ih, buni ih, sa nadama, željama, ambicijama i svim onim nemirom koji zatalasava i goni naprijed; on strahuje od vjetra koji prolazi drsko i izvidnički kroz sobe, da mu ne odnese taj zamrli život, da ne
Zašto je sreo tu ženu i šta ima u njoj? Šta je ona za njega i šta đe on njoj? To mu se pitanje ne skidaše s uma. Šta goni njegove misli i što ih zbunjuje, smućuje, uzburkuje i baca po duši jedan strašan vjetar gdje se miješaЇu, sudaraЇu,
On koračaše brzo, kao da ga nešto goni, kao da hita da skine jedan teret s duše, kao da će da mu odlahne kad stane u mračnu crkvicu, da će se vratiti staro,
Radičević, Branko - PESME
zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti — Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni. Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom, tico, zbogom!“ On se stazi vrnu.
II Dan sve danka, svetac sveca, A nedelja nedeljicu, Mesec goni sve meseca, A godina godinicu. Godine su nagarile Mrkom dete nausnicom, I slabačko osilile Snažnim plećem I
iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što izmiče, Seče age posred pasa — „Ala, Ala!
Crna Goro, gnezdo sokolova! Da tvrde su ponosne ti stene, Čeda tvoja tvrđa nego stene, Stena stenu goni do nebesa, Tvoja slava još više nebesa.
“ Još oslušnu — da li štogod čuje? Je l' to topot što se približuje? Bogme konjik — Bog mu u pomoći! Što l' ga goni ovako po noći? Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!
Al' ko goni drumom kroz goricu Belo čedo na plahom konjicu? Obazre se — vesela mu majka! To je Tale, i sa njime Hajka.
ne učini krivo, Što tražio, ono i našao, Zaš otimâ što mu Bog ne dao, Ta srce je od samoga Boga, Kad te neće, ne goni nikoga.
(10/11. 847) (PISMO U STIHOVIMA) Evo tebe prebeloga stada, Osamdeset ima mu komada, Uzmi, pobro, na sajam ga goni, Sve rasprodaj, ništa ne pokloni, Za ovčicu svaku bez razlike Išti do dve prebele cvancike, A kad deset za belce
Oce gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze roni; Voda ječi i žubori, Kanda cvili, kanda kori.
“ I tu beše ljuta muka; Al' ja plači, moli, goni, Te s' najposle stara skloni. 64. I sama se amo krenu, I nađe mi majstoricu Jednu veštu i poštenu, Baš kâ valja,
94. Preksutra je, podne zvoni, A on ode tražit momu, Baka mu se na put goni; Šapnu: „Nije još na domu.“ Al' on s puta turi baku, Te ka vrati, pa za kvaku. 95.
Ali de je ono pusto? Što pobolje, polomljeno, Što ostalo, razbijeno, Uzastopce zlotvor goni, Al' ko znade, možda oni — Slušaj samo, što to šušti?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Evo ih, striče, dolaze. Seljak se samo lupi po vratu. — Rekoh li ja, Vasilije, goni kravu. Dolaze, pa da. Ne boj se, to nas dobro neće mimoići.
Svak je grdi, goni, ruga joj se, i daj sad nek ni u miliciji ne čuje ljudsku riječ,kuda će onda? — Pa šta ćemo, Savka, kako ćemo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne znaš! Jovanu se učini to kao prekor: što je on, ma da vidi kakva je, trudna, opet goni noću da radi. — Ta ne plači! Što ne kažeš, pa da te ostavim doma. Čekaj!
Moj stric beše prek čovek. Njegova reč bila je u kući zakon. Koliko puta on tuče strinu i goni je od kuće. A naročito kad se napije, onda, što kažu, u svet da se beži.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
koji(h) izviru sve strasti koje uznemiravaju rod čelovečeski i koje čine da čovek na čoveka mrzi, jedan drugoga huli, goni, udručava, ozlobljava, proklinje, u večnu muku šilje i vragu predaje; a što je najgore, pod imenom vere i zakona,
Kostić, Laza - PESME
Al' sklopi krila, suza nam ne nosi, spomen je cvetak što ga suza rosi! A Miris što se po duši proli, to su boli. Ne goni bole, ne goni, Jole!
A Miris što se po duši proli, to su boli. Ne goni bole, ne goni, Jole! Bolu ti beše posvećen vek — Telu si znao vidati bolje, Al' kom se duša sa bolom kole, jadan je tome koljivo lek.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zmaj kad to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju jer će ti trebovat, i kad ti reknem: „goni“ ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem: „polagano“ ti onda polagano.
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju jer će ti trebovat, i kad ti reknem: „goni“ ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem: „polagano“ ti onda polagano.
Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera. Konj mu reče: — Goni, Grbo, što moreš brže! Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi: — Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za
Grbo se okrenu, pa reče: — Nema ništa. — Sad polagano goni, — reče konj. Tako su tiho išli neko vrijeme, ali opet reče konj Grbi: — Okreni se, vidiš li sad šta?
— Baci četku! — reče konj. Grbo baci četku, kad se stvoriše do nebesa jele. — Sad goni što moreš brže! — reče konj. Tako su išli neko vrijeme i opet reče konj Grbi: — Okreni se, Grbo, pa vidi ima li šta za
Grbo se okrenu i reče da ne vidi ništa. — Sad lakše goni! — reče konj. Tako su opet tiho išli neko vrijeme, ali opet konj reče: — Okreni se, Grbo, pa vidi ima li išta za nama.
— Baci češagiju! — reče konj. Grbo baci češagiju, kad se stvoriše brda i planine do nebesa. Onda reče konj Grbi: — Goni što moreš brže! I tako su išli neko vrijeme i prijeđoše iz đavolske države u krštenu.
Brat zmajev što bijaše vešt zidar opazi kako mu brata zmaj sedmoglavi goni, te sazida brže kulu, i svi se u nju zatvore n sklone.
Kad on sišao dolje, al' tu, moj brate, sve same neke pećine. On ti sad ugodi kroz te pećine, pa goni, pa goni, bome dođe ti on na jedno lijepo polje, a dugačko ti je i široko, jedini moj bogo, ne možeš ga očima
Kad on sišao dolje, al' tu, moj brate, sve same neke pećine. On ti sad ugodi kroz te pećine, pa goni, pa goni, bome dođe ti on na jedno lijepo polje, a dugačko ti je i široko, jedini moj bogo, ne možeš ga očima pregledati.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Oblije plamen grlić testije boje hitaju. To je, u stvari, ljubičast rubac epilepsije, što goni testo preko tepsije, od kojeg cvile lonci, ormari, i divlji gosti lome treznije Kolač sumraka, dok im nogari stola
Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno. Gomila mrak se, raste kolač tmine. (A svetlost gde je? Pupi li joj loza?
Mirisno pucka žarulja rupa. Suši se vreme - prostor palaca. Divotna glavo, umnice trupa, kuda te goni, gde li te baca nagon taštine?
A ja sam strujni provodnik teskobe pod zlatnom jezom večernjih repera, kud goni zov me jagličastih sfera da svedem ždrala sa Krsta seobe pod topla krila šuma utišanog, u lagan dodir neznanog i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Godine duge živjeli oni kod baba-Pele pod gorom strmom, tamo gdje bura oblake goni, a sunce veze zlaćenom srmom. Slušali baku i s mnogo sloge svladali muški nevolje mnoge.
Kraj samog mlina, u bistru viru, tromoga klena mladica goni, kroz leden brzak pastrmka šiba i mudra vidra nečujno roni.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Anđela onog, što bludi noću, I s duše goni nesnosan san, I duši mojoj kreposti daje, U gorki časak, u strašan dan. Anđelskim krilom neka me štiti Kroz život
obiš'o me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad.
već danas Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod oltara, Iskupljene braća divna, Koje goni sudba kivna; Vrla braća sa Miljacke, Sa Neretve i Vardara. Veseli se carski grade, Prestonico Lazareva!
Srećan praznik svima vama, Tiranija koje goni: Al' što suze razumete Koje liju milioni — Vama koji protiv ropstva Podižete steg slobode; Što slavite rad i
To bejaše Rastko. Sin Nemanjin to je, Što je carske dvore ostavio svoje — Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama, Da postane slugom Božijega hrama.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Kako to? ADVOKAT: Pa, recimo, naslednik vas ne goni. DANICA: Ali bi u tom slučaju već od sutra morali plaćati kiriju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iako je mučno, neko unutarnje ljubopitstvo goni da se ma i letimično pogleda. Ali i taj trenutni pogled dovoljan je da slika ostane nezaboravna.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Učini mu se da se iz same duše njegove pojavljuje neka sila, koja ga snažno goni u naručja toj devojci, oseća da ga nešto snažno privlači k njoj.
Kad se uveri da ga onaj više ne goni, on razgleda po sobi nesvesno, stade kao da se nešto misli i odjednom pljusnuše suze iz očiju kao kiša, on se zagrcnu
da se izvuče iz neprilike, pa se odjednom obrte, otresajući rukama bradu i dalje, i ode niz sokak žurno, kao da ga ko goni. Ljubica se nasmeja, gledajući za njim, kako gazi posred bara, ne misleći bez sumnje o tom kuda ide i šta radi.
odgovori mu Velja, i ode napred. Čim se svrši zbor, Gojko i Ljubica iziđoše, gotovo neopaženi, pa kao da ih ko goni, potegoše brzim koracima natrag u svoje selo... »Eto, i to sam videla! ...
Ona kao u snu iziđe na vratnice, pa našavši se sama u mračnom sokaku, pojuri napred, kao da je neko goni... Mrak!... mrak!... svuda večni neprobojni mrak... i oko nje i u duši samoj.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pre su verovali samo u sebe. A da ih čujete kako govore o Poljacima i Česima. Goni ih, neko ih goni. Pametni, mirni ljudi sede sa mnom. Ja ih pitam za vinograde na Rajni. Jesu li još puni sunca?
Pre su verovali samo u sebe. A da ih čujete kako govore o Poljacima i Česima. Goni ih, neko ih goni. Pametni, mirni ljudi sede sa mnom. Ja ih pitam za vinograde na Rajni. Jesu li još puni sunca?
I ja im govorim: „Da, snažni ste, snažni.“ I ti isti ljudi, odjednom, počinju da prete, da tupave, da lažu, da lude. Goni ih, neko ih goni. Neki stari germanski bog, možda izostao iz Vagnerovih opera. I bes, neki suludi, glupi bes.
“ I ti isti ljudi, odjednom, počinju da prete, da tupave, da lažu, da lude. Goni ih, neko ih goni. Neki stari germanski bog, možda izostao iz Vagnerovih opera. I bes, neki suludi, glupi bes.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I, začudo, ruže nisu venule, behu žive i sveže kao uzbrane. Jedne godine car rimski poče da goni hrišćane po gradovima i selima, da ih proteruje iz celoga carstva.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti. Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko! I da je zašto, nego ni za što! Reci mu: dolazio Sima Sokić, onaj što ga goniš zbog žene...
PAVKA: (iznenadi se): Zbog žene?... (Prekrsti se.) Ama šta govoriš, čoveče i prijatelju, zar te moj muž goni zbog žene? SIMA:... Reci mu: nije čovek kriv! Jedanput-dvaput što je isprebijao ženu, to toliko.
Nego tako, ženska pamet! Pa otišla pravo u advokata, te tvoj gospodin tuži mene za tešku povredu i sad me goni kao vuka po planini. PAVKA: A, to je? (Čisto joj lakne.) DANICA: Ti si pogrešio vrata. Ne sedi ovde advokat.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
To je Sreti unekoliko dobro došlo. Jer već je počeo čovek da očajava što ga niko ne goni, i pobojao se da ga niko i ne primećuje, pa je tražio onako malo apse, tek koliko da se pročuje kao »politički
Rakić, Milan - PESME
Razbij predrasude i kalupe stare! O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni!
I, šetalica, ja se večno krećem Između sveta čeznuća i stvari: Jedan me goni kao krvnik stari, A drugi krišom posipa me cvećem.
i ja, i sa mnom svi oni Rođeni s dušom nemirnom, u dane Ćiftinske strasti i namerne mane, Kad neobičan osećaj se goni! Takva je sudba!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I čim bi počele ovakve misli da joj dosađuju, uvek bi onda počela silom samu sebe da goni da i ona bude takva. Tada obično odmah preduzme kakav posao, kakav težak i čuveni vez. Zagreje se, zaraduje.
Pandurović, Sima - PESME
Prodirne jauke Duša je slaba da goni od sebe. Iz oka njina tmine groba zjápe; I smrt je s njima, da život moj pogrebe.
O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju. Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći;
ju je uspehu dovela U predvečerje najstrašnije drame, Kada su gospoda za večeru sela, Dok vetar sudbine težak oblak goni, Oblak uništenja nad Kosovo polje.
Oblake je mnoge, rumene i žute, Bele i mrke, gledao gde plove; On nije pit’o za njihove pute, Ni šta ih goni, niti ko ih zove, Ni da l’ će opet doći jedne noći.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pravda strada, al’ ne propada. — Nad silom sila je pravda. O SILI — Jači — kobači. — Sila goni silu. — Sila razlog pobija. — Pritisnuto jače, sve to više skače. — Čija sila onoga i carstvo.
— Za zlijem se vrijemenom dobro čeka. — Oho mijene vazda je vrijeme. — Vreme goni vrijeme. — Vreme je i mati i maćeha. — Ide vreme, nosi breme.
s gvozdenim zubima i s rogovima, koja se javlja kao avet u gluvo doba noći i, kako ne može ići, uzjaše čoveka koga goni da je nosi, kuda ona hoće i dokle ona htedne. 4.
Čauš viče neprestano i zbija šalu; tjera svatove u red i goni djecu okolo kuće, ova bo kao zolje (ose) napadaju u kuću gdje su svatovi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” pa se | vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
Zmaj kad to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” Pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Ja sam bio izvan sebe. Mislim, kakvi su ovo ljudi! Pre dva sata milostivo me je primio, a sad goni; da sam mu što skrivio, ne bi[h] žalio. Onda on opet: „Znaš li zašto te teram?” Ja: „Ne znam.
Ćosić, Dobrica - KORENI
pa se svikavao, gledajući kako se igraju, zaturao brigu, svima naučio imena, prestao da zahteva od sobarice da ih goni.
Ne žali ih, tebi je suđeno da budeš Katić. Nikola se s mukom podiže i pođe livadom. I poslednje oblake goni vetar, i zora je. Oprezno korača da ne zgazi cvetove maslačka. Rosa sitno zvoni u mladoj travi.
Smiruje se: prilazi mu umor. Prijatan mu je. Sujeverno goni iz svesti sve što je prijatnost i nada. Bog njega nikad nije voleo. I to je greh. Opet mu se pomoli u sebi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak bliži Od samih prsiju; Pa sad me ljubav goni Da ištem oproštaj Gle, šta učini sa mnom Maleni cvetak taj. J.
Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni. Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V.
Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju! Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman. - Istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ' sjajne zvezde, u pučine dno? Kakve me tamo očekuju tajne? Ima li kraja tumaranje to?
I pred veče besmo Pod kršnim Rtnjem, slikom ispolina. Pa napred!... Vozar ludo uzmahuje, I bičem šiba, znojnu kljusad goni. Stražari ćute... Ah! da l' se to čuje... Kako odnekud zvoni... zvoni... zvoni?... V.
Sad nema ljubičica! Tu, pogružena u duboku bolu Potočić slušam gde žuborom zvoni, I šumor lišća, što kroz goru goni Dah povetarca u dremljivu molu; A šuma miris cvetna jorgovana Obiljem svežim sipa sa svih strana... Svele su ljubičice!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tako sam uvideo da se vazduh ne ponaša kao kakva tečnost, već da ima svoju vlastitu ekspanzivnu snagu koja ga goni svugde onamo gde je ta ekspanzivna snaga manja“. „Aha“, rekoh, „Sad mi je jasno zašto i otkud vetar duva“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali šta ću posle? Njegov glas očajnog bola cepao mi je srce i ozlojeđen na ovako svirepu, nezasluženu sudbinu koja ga goni kao divlju zver, u neprijatnom položaju u kome sam se nalazio slušajući ga, ja sam ga umolio da ne nagli i da stvar
po ručku, o najvećoj vrućini, kad sunce prži da proključa mozak, dok zuje muve zunzare u prozorima, a vruć vetar goni mace preko praznih sokaka, i sva palanka spava u znojavim košuljama; kad nebo i brda potamne od jare, a u baštama sa
— A po vodi ne mogu nas pešice. — Da i mi, ljudi, da'nemo jedanput. Major mamuza, mamuza i s mukom goni umorno kljuse da pokasa, pa stiže divizijara i prinosi ruku do štitića kicoški nakrivljene šapke. — Molim...
Nad našim glavama, u taj mah, preletalo je gusto jato gavranova, kao s neba puštena crna zastava koju vetar goni stalno u jednom pravcu. 1916.
Nije se pitao ni gde će ni zašto tako juri ni ko ga to goni i tek kad je stigao na vrh golog brda nad prestonicom, zaustavio se i seo na travu okrenut varoši.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A nešto nas goni da zapaženo i pomišljeno odmah sebi formuliramo najpreciznijim riječima. Pored onog ja koje pati, smjesta nikne ono ja
najčešće se ne nađe nikakav drugi: onaj isti nemir prevladavanja i neprestanog oslobođenja zna postati demon koji nas goni dalje te odbacujemo redom sve šanse spasenja, rušimo sva jedva izborena usklađenja, remetimo s mukom postignuta
Jer nema na svijetu tužnije stvari od tužne sreće. Čisto me na suze goni prizor takve sreće. A, vjerujte mi, to nisu suze zavisti.
” Ima nešto u ljudskom redu stvari, neki nagon ili neka fatalnost, što nas goni da u našim krivicama idemo do kraja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— More, to se zna... kakvo izdavanje! Ali ko će ’nake muke podneti? — Ti ih nemoj podnositi, ko te goni da ih trpiš... — Kako... ja šta ću? — Hajde u goru. Đuricu udari kao munja po srcu.
Međutim vlast, videvši da Đuričini napadi postaju sve opasniji i smeliji, stade da ga goni življe. Po svima selima odrediše se čuvari, koji su stražarili i danju i noću, a po Đuričinu i Radovanovu selu stadoše
Ali nevolja goni napred, i Đurica sa zebnjom ode k popovoj kući. Popa ga, kad ga ugleda u dvorištu, pogleda začuđeno, ali ga oslovi
Đurica sad tek poče da razumeva i oseća svoj užasni položaj: ličio je na zver, koju neprestano, s mesta na mesto, goni velika hajka. Zbog svega toga i on sam izmeni svoje postupke prema drugima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad on sišao dole, al’ tu, moj brate, sve same neke pećine. On ti sad ugodi kroz te pećine, pa goni, pa goni, bome dođe ti on na jedno lijepo polje, a dugačko ti je i široko, jedini moj bogo, ne možeš ga očima
Kad on sišao dole, al’ tu, moj brate, sve same neke pećine. On ti sad ugodi kroz te pećine, pa goni, pa goni, bome dođe ti on na jedno lijepo polje, a dugačko ti je i široko, jedini moj bogo, ne možeš ga očima pregledati.
One ga upute odatle da ide dalje. On zakala dalje, pa goni, goni, dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh žena, sve u samo srebro odjevene, a na srebru igraju.
One ga upute odatle da ide dalje. On zakala dalje, pa goni, goni, dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh žena, sve u samo srebro odjevene, a na srebru igraju.
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju, jer će ti trebovat, i kad ti reknem „goni“, ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem „polagano“, ti onda polagano.
Onda mu opet reče konj: — Grbo, uzmi četku i češagiju, jer će ti trebovat, i kad ti reknem „goni“, ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem „polagano“, ti onda polagano.
Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera. Konj mu reče: — Goni, Grbo, što moreš brže! Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi: — Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za
Grbo se okrenu, pa reče: — Nema ništa. — Sad polagano goni, — reče konj. Tako su tiho išli neko vrijeme, ali opet reče konj Grbi: — Okreni se, vidiš li sad šta?
— Baci četku, — reče konj. Grbo baci četku, kad se stvoriše do nebesa jele. — Sad goni što moreš brže, — reče konj. Tako su išli neko vrijeme i opet reče konj Grbi: — Okreni se, Grbo, pa vidi ima li šta za
Grbo se okrenu i reče da ne vidi ništa. — Sad lakše goni, — reče konj. Tako su opet tiho išli neko vrijeme, ali opet konj reče: — Okreni se, Grbo, pa vidi ima li šta za nama.
— Baci češagiju, — reče konj. Grbo baci češagiju, kad se stvoriše brda i planine do nebesa. Onda reče konj Grbi: — Goni što moreš brže. I tako su išli neko vrijeme, i prijeđoše iz đavolske države u krštenu.
Kad junak srete ovoga čoveka, zamoli ga da ga negde sakrije, jer ga neko goni. Ovaj ni pet ni šest, odreši široke čakšire, pa ga sakri u njih. Poveze kola, zasvira u svoje gajde i produži put dalje.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Zapali čula. Neka srce tako Pređe u usne k'o vetar u zvuke. Nek trenut ovaj i bol što nas goni Rasklopi nebo i utuli pak'o: Poljubac, k'o smrt, ne vidi jauke.
Il' ne, neka traju dok ih smrt ne skloni — Dok se mrak ne spusti i duh mi sarani. Sve što je u meni — samog mene goni... Ah, rado bih plak'o — ali nisam žena! A i našto suze kad bolova nema Za propale čase — minula vremena.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali zaludu, radost ne može da joj se u dušu useli, kao da je od nje nešto goni, — a najednom lijepo i ustrne. Prestade pošivati, i s iglom u ruci zagleda se preda se: u pameti napokon bijaše se
Rasijane misli ne može da okupi, ali svejedno — pred očima joj je Spasoje sređeniji i želja je goni da se čim prvo s njim sastane. S Lazom se našla, iza podužega hodanja, u Spasojevoj krčmi.
Čamac, silom gonjen, juri prema školju, napire se da uhvati prvu uvalicu, ali vjetar je žestok, goni ga donjemu kraju školja Antica iznebušila se, ne zna što će.
najednom zastade nasred puta ispred zatresenih grana, gleda u osjen oblaka što ga vjetar na mahove putem i po polju goni, dok mu sunu nešto u glavu, ostavi posao i krene ravno k selu.
Da, omekšalo je, a pomrštna, zgodna! Idi, čeka te na dvoru Pavao! Plećat je i jake šije... — i, ljutit, goni je od sebe. — Bog s tobom, kakav Pavao? — podižući se veli žena. — Pobudalio si!... — Nisam, ako i misliš da jesam.
Ni reči ne rekavši, leže do nje. A noću, toliko puta nešto ga goni da je ispituje, ali čisto stidi se sama sebe. Na mahove hteo bi da joj se javi imenom da pusti se kraju; i, kada ne bi
! Ču se izdaleka dozivanje i blejanje ovaca. A na putanji što silazi k vodi pokaza se par volova. Goni ih neki mlad, stasit čovek, sa šubarom na glavi. Za njim ide žena sa krčagom u ruci.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Cigani iznenađeni baš tu prekinu i pitaju: - Šta, gazdo? - Ah! - počne on da besni, bije Cigane i goni da ponovo to sviraju. Ali oni nikad više da to pogode”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zima hita nemilice, Plaši ljude, goni tice, Po drveću palo inje — Sećajte se sirotinje! Lako j’ onom ko je zgrnô Te jesenske lepe dare, Napunio sve
Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim. Iz nevolje svoje sramotu ne crpim; Vrlo mi je krivo, al’ hajde da trpim.
Krakov, Stanislav - KRILA
U duši je tamno kao i na zemlji, jer se bliži ono što mora doći. Ali umor ponova nailazi i goni misli iz glave. Nemarno se briše nadlanicom oznojeno čelo pod teškim šlemom, i prebacuje teret ranca sa jednog ramena
Petrović, Rastko - AFRIKA
koja umara, to je bila urođena težnja da se postigne najveća preciznost, koja ne umara ni orla koji leti, ni psa koji goni. U jednom trenutku osvrnuh se da ih fotografišem.
Sada sam imao samo dva pagajera. Terao je najpre samo onaj ispred mene; jedan snažni mladić koji, u početku, goni pirogu zabadajući dugu motku u vodu, širokim zamasima.
I oni su fetiši i niko ih ne goni. Naročiti pevači, grioti zvani đale, pevaju uz urođeničke violine, udarajući u njih kao u tambure, slavu Sumangurua,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.) To mora da je strašna nesreća Što starost goni da metaniše Pred mrskim licem besnog Turčina?...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To jedna strana odstupa, a druga je goni plotunskom vatrom. Ko odstupa? — Sigurno Turci, reče jedan građanin, koji je stajao do mene te posmatrao borbu.
ali kad opazismo u daljini jedno pojače tursko konjičko odeljenje gde nam se u kasu približuje, spremno da nas napadne i goni, mi nađosmo za »savetno« da mrdnemo u levo i da se dohvatimo koce i šume. Usput stignem ruskoga kapetana Maksimova.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak bliži Od samih prsiju. Pa sad me ljubav goni Da ištem oproštaj, — Gle, šta učini sa mnom Maleni cvetak taj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Blizu sam vrha. Hteo bih da se okrenem i vidim kako izgleda pozadina sa ovoga mesta. Ali bojazan od merzera goni me stalno napred i, već zadihan, gotovo se sudarih sa jednim vojnikom. — Gde je komandir čete? — Prošli ste.
Osetio sam miris njene kose. Setio sam se Arlete. — De, de, nemoj da se pravdaš. Goni, goni, kapislcauf! — upade Luka. — Sad možete zamisliti šta je dalje bilo... Bioskop u bioskopu.
Osetio sam miris njene kose. Setio sam se Arlete. — De, de, nemoj da se pravdaš. Goni, goni, kapislcauf! — upade Luka. — Sad možete zamisliti šta je dalje bilo... Bioskop u bioskopu.
Izvolite kod ađutanta za objave. Luka pogleda sve nas redom klimajući glavom. — To ti je ono: goni, goni. Eh, bogamu, ovo je da plačemo svi odreda. — Zaista — veli Vojin. — Samo si ti mogao da budeš takav baksuz.
Izvolite kod ađutanta za objave. Luka pogleda sve nas redom klimajući glavom. — To ti je ono: goni, goni. Eh, bogamu, ovo je da plačemo svi odreda. — Zaista — veli Vojin. — Samo si ti mogao da budeš takav baksuz.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
vraždebnog krvoloka hristijanski navjet; Gdi otčiznu, čim ko može, procvjetati traži, Što je podlo il' svirjepo, goni ka i laži.
Venem kako što cvet bez rose vene, Lomim pak se kako što cvetak suv, Jer neščastna ljubov goni mene, Čeznem, tajem, molčim nem i gluv. Tibule, o, srećni!
Da protivnost sad me goni, Breme tišti nesreće, Poda mnom da breg se roni, Tre m’ uboštvo najveće, — Dajem sade nemaren’ju.
Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah! veća, Goni pravdu, što je sviju sreća, Goni mir iz sveta sav. Vuk ne lomi reč ni veru svoju; Topi kartač ne privezu k
Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah! veća, Goni pravdu, što je sviju sreća, Goni mir iz sveta sav. Vuk ne lomi reč ni veru svoju; Topi kartač ne privezu k boju Anakonda, ris i lav. 1825.
Sjajno lice meseca Noći goni mrak, Nežna zemlji Danica Ljupki spušta zrak, Sunce više što sija, Ruža sve rumenija, — Veli mlada Srpkinja, Slavna
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Suza je raje to, rajin uzdisaj! To je nasilja ona teška pot Što s tužnog čela roblja žalosnog Trostrukim bičem goni besni skot... Naše je to, naša svojina!... — A šta s Mehmedom, pašom skadarskim, Šta s njime učini?...
RADOŠ: To li je uzrok koji vas goni Da se predate crnom sotoni? BOGDAN: To, starče; Ali što gledaš tako? RADOŠ: Turcima? Oh, zar Turcima?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
A-a, to ne mere biti! — 'Ajde, 'ajde, stari! — vele mu đendari malo blaže. — Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi... — Čuješ, gospodine, ostav'te.
— preklinje pokojni Mijo, a suze mu teku niz obraze kô kiša. — Mi, stari, ne možemo ništa. Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Kakav je to zakon?! — jauknu Mijo i svali se na zemlju.
— Baš se mora ići? — pita Mijo i gleda oštro u đendare. — Mora! Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Onda vas molim s božje strane, prikaž'te dolje sudu da moje kućište predade kom našem čovjeku iz
— Nešto me, braćo moja, goni! Ne mogu čekati. Ne posluša i plati glavom i on i dijete. Pomela i' je mećava kad su se vraćali iz čaršije, na 'voj
kô misle: pošô Švabo od Banje Luke, udario na Kadinu Vodu, pa će sad preko Bronzanog Majdana tamo u duboku Krajinu... Goni Krajišnike! — Nali-de mi jednu, Mićane! — Tako sam ja to ižinjô i uredio.
Parteniji pade s glave kamilavka i odvalja se u potok, a jedno mu zrno probi džube na dva mjesta. — Goni, Mićane, poplaćasmo glavama na pravdi Boga! — jauknu Partenija. — Ja mislio 'nako malo... a on sad počô ozbilja.
— jauknu Partenija. — Ja mislio 'nako malo... a on sad počô ozbilja. Da budale, Bože moj!... Goni, Mićane! Poćerasmo koliko igda mogosmo.
“ — zanesô se ja i lijepo jauknu' od nekakve silne miline, a žena i djeca od velike radosti zajecaše. „Goni, brate, ljubim ti stope tvoje, goni!“ I, Boga mi, čovjek — 'vala mu, 'vala i njemu i premilostivoj carevini!
„Goni, brate, ljubim ti stope tvoje, goni!“ I, Boga mi, čovjek — 'vala mu, 'vala i njemu i premilostivoj carevini! — oćera nesretnice i oprosti me napasti.
Ni u čem ti se ne da!“ „Dosta, brate! Znam!“ — viknu' ja, pa ga zagrli' i poljubi'. „Dosta! Goni! Vala ti, 'vala i tebi i premilostivoj carevini koja se ona za me toliko brine? 'Vala vam đe čuli i ne čuli!
Bojić, Milutin - PESME
Boga. moli Jugovića Majka. Davno snahe pod umorom pale, Vetrova se nebom goni hajka, Zvezde trnu što su svu noć sjale, Boga moli Jugovića Majka.
da sunce otme ponosna, hola, Hrhtava snaga hita, hita, Slavom se pita — U nevrat goni pobedna kola. 4. SPOMEN Velbužd!
Strah nas jedan zorom kô opelo budi, Strah jedan nas goni s pomračenim vidom, Strah jedan nam noću mržnjom puni grudi: Sestre su pod stidom?
Jakšić, Đura - PESME
Nebo mu s’ čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol. Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčan zrak... Strelovit posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak. U Sumrakovcu 1858.
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, zar za dalja raspeća nevinoga ne. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. XI Nisko se svetiljke upale, goni noć. Nespokoj zvezdani mir taj njinom spokojstvu.
Odmazdom šine onog ko zada mi zled, Narode mi goni pod moju moć. Na me kad golemih digne se sila, Iznad njih dignu me njegove moćne ruke.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. l. se mažu vimena i stoci, da joj činilice ne bi oduzele mleko (SEZ, 17, 577; 19, 56); ili na Đurđevdan planinka goni krave. izeđu dva zavežljaja u kojima ima b. l. (Begović, 120). U okolini Đevđelije na Veliki četvrtak 6. l.
Zbog toga v. nema roda (GZM, 6, 1894, 371). I u srpskoj redakciji priče o demonu koju goni novorođenčad (cf. ‹Vuk, Rječn., ѕ. v. macaruo; SEZ, 19, 95; 45, 42 i 184; 50, III, 16; Pauly-Wіѕѕ.
(Vrčević, Pomanje, 50). Isto tako teraju se krave samo takvim šibljikama kada ih gone biku, pa ako se goni d. šibljikom, oteliće muško tele, a ako leskovom, oteliće žensko (ZNŽOJS, 19, 208).
Od Badnjeg večera do Nove godine čobanin, u Hercegovini, goni stado j. prutom (GZM, 6, 1894, 380). Na j. izvodi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 77).
On je i utuk za demone bolesti: kad vračara bajanjem goni izdat, na bolesnikovom pupku moraju biti »tri zrna kukuruza, tri zrna pasulja i tri semke od paprike« (ibid.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Kod vas snijega? — upita gazda, i goni od sebe seljake što ga dolaze moliti da im blago povrati. — Eno vam Vase, pa što on učini!
Radi po svom ćeifu, ti si gospodar u kući ... Pusti popa neka goni svoj zakon! ... Ima izašto, a i dokon je! ...Ali nije vajde tajiti, korisna je blagajna, nije ni on u nju prije
A i goveda, vikla jari, vraćaju se s paše. Rade ih prikuplja i goni ka ulazu. Volovi sliježu se da uđu na niska vrata, a jedan, ponajviši, lijepo se prignu, zakrene glavom i provuče se,
— Porubaću ti kravu, — veli rubač i povešću je sobom. — Goni ti .... ali, velju ti, nije moja. Krava je Ilije Smiljanića, dao mi je na po. —A čiji je vo?
— Ima on svojih ovaca, — opazi Ilija, — pravo je da njih odagnaš... —Ovce su na paši, — javi se Petar. — Goni ti kravu! —Ne mogu ja čekati dok ovce s paše dođu, — zaključi rubač i pogna kravu.
Potreba mi je! —Nije ti ponestalo, bolan, žita u kući, — opazi Rade. — A mene sada goni hiljadu potreba... Pusti me dok zlo preko glave pređe... —Potreba mi, sreće mi! A i uglavljeni rok je minuo...
bacio oko na moje zemlje, da njima zagospodari ova njegova jaranica, „šinjora”, a njeno kopile, bjesneći da stijenama s njih goni moju djecu!... A neće, boga mi! — otkide se Radi iz duše. — Neće, dok je žive glave... Neće, čovještva mi!
Zimnji dan rađa se bistar, čist i leden. Prekonoć dune sjeverac i ispod litica i greda planine huji i goni pred sobom još podjekoji odijeliti sivi oblak.
A zar smo mi krivi što ne umijemo? U njihovim rukama je i znanje i zakon!... To dvoje i u gazdinim je rukama. Goni me s moga praga sa zakonom u ruci... Da, u njega je znanje i zakon ... . A u mene?... Nož! — pomisli.
— uzvrati gazda. —To je sve što imam! — govori Rade. — Molim te za ostalo pričekaj. Primi! Ne goni me!... Nije ti za glavu!... sasu sve najednom, jezivo, isprekidano...
— Još malo, pa ćemo se založiti. Upri! A družina dere zemlju. Prašina se povija, zveka motika zaglušuje. Sve goni jedan drugoga; uočljivo ispred njih nestaje neobrađene zemlje. —Dosta je! — zaviče neki starac i ostavi motiku.
Djevojka stajaše na istome mjestu k'o ukopana i plašljivo gledaše oko sebe. — Sada ih lipo goni doma! A danas si dobio nadnicu! — očito veselo javi se lugar. — Zna sam da je živina pohupna...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Anđela onog što bludi noću, I s duše goni nesnosan san, I duši mojoj kreposti daje, U gorki časak, u strašan dan. Anđelskim krilom neka me štiti, Kroz život
Al' šta me goni, te se umom krećem Međ sjajne zvezde, u pučine dno? Kakve me tamo očekuju tajne? Ima li kraja tumaranje to?
“ A lukavi dečko tužno spusti glavu I plakati poče: „Svet i mene goni, povedi me gore, I ja sam siroče. Gle! Ja jedva idem, izdala me snaga, A i kako neće, I ruke su moje malaksale
obišô me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad. 1885.
Meni je samom jako krivo, Zašto se večno sećam vas. Al' sećanje me goni živo I uspomenâ moćni glas! Ko smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često
stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz predačkog kraja mene goni tuga.
Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni Ona ga u nebo diže, dajuć mu krioca svoja... Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. 1888.
Nije glavno, dakle, ono što me goni Da plačem il' pevam u časima lepim, No suština toga. Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni.
Ah, pogledaj dole: od kapije Roni Odmorni se ljudi s buktinjama kreću, Zaljubljeni pastir svoje stado goni, Kao mladi faon po rosnome cveću; S Akropola tvrdog uzvici se hore, I jutarnja straža kliče u daljini; Daljni istok
Poklonik muze, radi nje Mamona koji kadi, Sve što je skromno goni, sve, Kresidu od nje gradi. I tako čuva Mentor lud, Teolog s važnim vidom, Talije srpske vedru ćud Razvratnim svojim
On pravdu štiti a nepravdu goni, I srca ima spram bola i tuge, On teši onog koji suze roni, Jer su mu ravna gospoda i sluge.
„O kriva Drino! Ti si krasna reka (Nisi ni burna ni luda, da rečeš). Al' kakav bol te goni izdaleka, Te tako krivo sa tutnjavom tečeš? Nesrećna ljubav da l' i tebe goni, Te plaviš pola i obale rosne?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti – Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni. Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!“ On se stazi vrnu.
– Kada me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć
Nebo mu s' čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčev zrak… Strelovit, posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak… U Sumrakovcu, 1858.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dok su organizovane, svako očekuje sigurnu osvetu, i zločince ne tuže žrtve i ne goni sud. Ovaj događaj je danas kronika vrlo starog groblja.
A ti „drugi” — tu bi gospa Nola učinila rukom gest kao da nešto goni od sebe, pa ga onda opet zadržava. — Mislili smo Todor i ja da će nam Julica biti kćer jedinica.
Vatra u peći je živa, crveni se i skače, i tačno odaje kako vetar zamahuje i goni. Gospa Nola sedi u jednom ćošku i računa. Na svoj način.
Hajdemo. Proleće, i ukršteni vetrovi: mlaki, hladni, topli, jaki, umereni, slabi. Tisu ne može čovek da pozna: goni energične i brze talase, i na izvrnutoj vodi pokazuje sve boje, od tamno blatave do penušavo bele.
Čitava jedna tema, i teza bi mogla biti razrada činjenice: Jevreje izdvaja, s jedne strane Bog koji ih vodi ili goni, s druge strane novac... Ono najviše, i ono, kako bar mi hrišćani verujemo, najniže...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I od to doba, a tome je već nekoliko godina, taj me akt neprestano goni, goni, goni, goni do istrage, tako da budan stalno šapćem a u snu stalno sanjam: češagiju, porciju i ćebe.
I od to doba, a tome je već nekoliko godina, taj me akt neprestano goni, goni, goni, goni do istrage, tako da budan stalno šapćem a u snu stalno sanjam: češagiju, porciju i ćebe.
I od to doba, a tome je već nekoliko godina, taj me akt neprestano goni, goni, goni, goni do istrage, tako da budan stalno šapćem a u snu stalno sanjam: češagiju, porciju i ćebe.
I od to doba, a tome je već nekoliko godina, taj me akt neprestano goni, goni, goni, goni do istrage, tako da budan stalno šapćem a u snu stalno sanjam: češagiju, porciju i ćebe.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
blejale su ovce, velike i male, bele i crne ovce, a hitro, kao da ih ludi vetar goni, letela su salom dva zelena papagaja, prateći jednog crveno-žutog, i ponavljala uglas: — Mikiki-Miki-No!
Šantić, Aleksa - PESME
! Kao laki vjetar što oblake goni, Nosio si dugo svoga gospodara Jutrom i večerom kad se sunce kloni... Svud sam brao đule i grozde behara, Mojoj
Ne stoj na put!... Mrko sluti Onaj što kô vihor goni... Rukom drži kindžal ljuti, krvav kao mjesec oni. 1896. ELEGIJA O rijeko draga moga zavičaja, Kako si lijepa,
Jedna tamna, mutna čežnja Na gorske me goni vise, Tu beskrajni moj bol tajni U suzama istopi se. 41 Snevah o čedu kraljevskom, Lice joj je suzno i svelo;
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A onda su se dogovorili da pobegnu, i tako su i učinili. No ona je to opazila i počela da ih goni na konju lastavici.
U stvaranju ovakvog Markovog lika narodni pevač naročiti udeo pripisuje majci Jevrosimi, koja kletvom goni sina da sudi „ni po babu ni po stričevima“ i da po cenu života spase nevoljnika.
Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava? Ne vodi li srpskijeh robinja, koje bi me vjerno poslužile? Kaž'te mene kad će Kulin doći?
varvarskih osećanja i sjajna afirmacija najplemenitijih pobuda: da čovek utiče na život i posle svoje smrti, da ga goni napred, da ga upija mrtvim očima i da ga napaja mrtvim dojkama.
Retko je kad Marko lepši u ulozi narodnog osvetnika, u ulozi hajduka koji goni hajduke — kako bi rekao Vuk Mićunović.
Al' eto ti Ljutice Bogdana, đe on goni Relju i Miloša, obojici savezao ruke. Kad to viđe Kraljeviću Marko, prepade se kako nikad nije, pak sta gledat kud će
“ Uze Đemo tri tovara blaga, goni Marka bijelu Zvečanu, i tu Đemo vješala ogradi da objesi Kraljevića Marka. Moli mu se gospoda zvečanska: „Bogom brate,
Veli njemu Turkinja đevojka: „Ne, Stojane, tvoga ti junaštva! Goni vranca u ravne Kotare, pa je lasno sanak boraviti: ja se bojim čete od Turaka“.
Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l’ vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l’ skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava? Ne vodi li srpskijeh robinja, koje bi me vjerno poslužile? Kaž’te mene kad će Kulin doći?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovo je bilo jelo koje se sprema u slobodnoj divljini, u šumi, jede se kad hoćeš i koliko hoćeš, niko te na to ne goni.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
S lažom se mešte gubera pokrivamo. Nepravda sama sebe s lažom pogubi. Ko se u lažu uzda, on goni kalom vetar; kako se u snu najede i napije, so tim od jutra do noći može sit biti, da više ne zakteva ništa ni okusiti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato, hteo ne hteo, mora da se ženi jer ga sve goni — i komšiluk, i čaršija, i kuća, i rodbina. Rodbina tek samo povede reč pred njim o njemu: „More ’oće, ete, da ga ženimo!
Svrate se tu ponekad i zastanu i neki vredni profesori, spajajuć’ prijatno s poleznim, šetnju sa studijom. Njih goni amo čisto filološko i folklorističko interesovanje, to jest hoće da nastave onde gde je otac naše novije književnosti,
Ete, na tuja pesnu gu sag kef; sal tuj pesnu poje eli goni mene da gu ja pojem... — E, zašto da klne majku kad neje Evrejka?! — pita je Mane.