Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
KOPILUŠA I onom koji kroz mračne oblake, sevajući, raspiruje oluju, i onom koji se, gonjen tom olujom, pokisao, u zemunicu sklanja, - jača od klešta, slađa od košnice, od roja pčela gušća i brujnija, crnja
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Snažan u rascvatu svoga zdravlja, jak srcem, seljački sini učitelj, gonjen čak jednim naslednim ubojištvom, čija ga je bujnost po nekad bunila te krivio sebe što ne može da se obuzda, on je sa
Teodosije - ŽITIJA
Taj višerečeni Strez posle smrti cara Kalojana beše gonjen od cara Borila, koji beše preuzeo carstvo, da kao rođak carev bude ubijen.
i gonjen od njih, i odagnan, i nemajući gde da se skloni, pribeže ka blagočastivome velikom županu i samodršcu Stefanu.
to jest na pravila, ne ukrade vlasti mitom, ni razbojnički, ne ugrabi je slično silnicima, ne goneći čast nego čašću gonjen i jedva umoljen, ne primivši ljudsku nego božastvenu od Boga blagodat, tako da na stolici svetiteljstva ne gubiteljski
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ne znam ko šta ište ja sam dosta gonjen meni je preko glave škola i skupština bolnica i hotela moja duša hoće svetilišta nek mi se tačno kaže gde je ono što
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tuđinci će brzo požderati snagu njegovih njiva, vinograda i livada. Sneg je sasvim pocrneo. Đorđe se polako vraća kući, gonjen ledenim šumom reke. Vratnice ga sa cikom propuštaju u dvorište. Stoji i gleda tamne gomile zgrada.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa je sad osećao kako sav umire, zapinjao da pokrene olovne noge, da se spase, obuzet strašnom teskobom i užasom i gonjen prinudnom i nevidljivom nekom silom, ali je bio nemoćan da umakne i da se ma gde sakrije, jer je svaki zaklon postajao
oprezno između visokih stabljika kukuruza koji se lomio pod njegovim nogama, i milio kroz travu ka drugom bataljonu, gonjen snopovima mitraljeskih zrna. A kad je pismo predao i vraćao se žurno istim onim putem ponova je pao u mrak...
Tada sam pobegao na groblje. A znao sam dobro da nisam prvi očajnik što je, gonjen neodoljivim i nejasnim nekim nagonom, potražio čarne senke onog drhtavog i dragocenog mira gde se čovek lakše oseća kad
Ali ne zaboravite, gospođo, da ima naprasnih utisaka, da ima mahnitih momenata nasmrt važnih u životu čoveka kad on, gonjen mračnim i slepim nekim nagonom, potmulim radom nekih sila koje ne poznaje, ni sam ne znajući šta se to s njim događa,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Faradej je tvrdio da se električno i magnetno delovanje prenose od tačke do tačke duž linija sila. Gonjen svojom izvanrednom intuicijom, on je tvrdio da linije sila nisu samo geometrijska slika pojave već da realno postoje,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Antica upilji: pogled u napadnuti čamac, ali već ništa ne razabire, samo joj se u ušima ori šum oluje... Čamac, silom gonjen, juri prema školju, napire se da uhvati prvu uvalicu, ali vjetar je žestok, goni ga donjemu kraju školja Antica
Veslači s nategom, što brže mogu, veslaj u pravcem kud je čamac, gonjen olujom, jurio. More je još uskolebano, premda je vjetar pao, pa lađa grabi i ljulja se na valovima, a mjesečeva
Poslije je pošao po svijetu, nešto stekao i nastanio se u selu. Ali, gonjen željom za školjem, napravio je i ovdje kućicu... Ostali smo dobri prijatelji.... nađemo se često...
— Stići će nas nevera, — javi se stara, samo da zametne razgovor, i pogleda u oblak što je, gonjen vjetrom, prama nama dolazio.
Miljković, Branko - PESME
Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem
Bojić, Milutin - PESME
Prolomi zide, Prkosni mesec s munare skide. I sa svih strana sudbom gonjen, Kao čelična ruka stisnuta, Kô s neba grumen zvezda sronjen, Moj narod dahće, dršće, stremi I divljim okom besno
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade, posjedavši, založi se, položi blagu, i osjeti se sam — i ispustan. Kud će sada? Prestalo je kijati, pa, gonjen svojom glavnom mišlju, uputi se od kuće. Misli: biće nekog da zametne kolo, ali kod seoskoga bunara nema nikoga.
Zna da je to što premišlja grijeh, ali ko je bez grijeha? I um ga nosi po oranicama i livadi i, gonjen tom mišlju, obilazi ih, lutajući po njima cio dan.
Skrene ka mlinovima. U po puta upita se: „Što ću tamo? “ Ali ipak ide, gonjen besvjesno nekom neodoljivom radoznalošću.
Rade sagne se i jednim krajem kabanice pokri maloga Ivu, i iziđe. —Zbogom! — zaželiše žene na odlasku. Rade, gonjen nestrpljivošću kojoj se i sam čudio, nije ni obazirao se na novu kuću, ni svratio u mlin, već u hitnji prešao gaz i
Zavijoglavi i smrče mu se. Tek što zatetura, nešto promrmlja i strugnu niza stube. Na ulici ispravi se i odahne. Kao gonjen uleti u svoju sobu i baci se na postelju... Po podne odjurio je u polje, izvan grada. Očaj, čama i silna tuga glodali ga.
Pa, im se oči sukobiše i zasjaše, i oboma učini se kao da se u njima odbljeskuje probuđena zajednička želja. Pa on, gonjen tom željom i primamljen odbljeskom njenih očiju, zbliži se k njoj i — obgrli je.
— Ko zna di je Petar... — kroz jecanje sluša njen glas. Protrne, pa se nadvi nad nju da joj oči vidi. I, gonjen samilošću prema djevojci, tješi je: — Nemoj plakati!... On će se povratiti iz Amerike, pomirićete se.