Dučić, Jovan - PESME
Bez buktinja ide ta vojska što ćuti, Požar selâ svetli za marševe gorde... Vaše gromke himne ne čuše nam puti: Nemo ubijaju deca stare horde. Polomiste više kolevki, o srama!
Tvoje su svetlo ime brisali, Da ne znaš ko si među drugima. S ubicama su crkve stvarali, I s izdajnikom gorde tvrđave; U zakletvi te svakoj varali, Na vodi digli moste rđave!
Matavulj, Simo - USKOK
— Nako što je plav! Oko principa zavrže se mala prepirka, jer Krcun, Pero, pristav, Anđe, Gorde i one tri pretržnice tvrđahu da su ga viđali, ali se ne mogahu složiti kakav je na oči!
Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed! Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu!
Janko ne mogaše očiju odvojiti od Markiše Stevova i njegove Gorde. Ljepšega para nije se moglo zamisliti. Stevo je imao još dva starija sina, koji pogiboše, jedan neoženjen, a drugoga se
U dvorištu Stevovu, Markiša, sin, mu, takođe deraše ovna. Gorde, žena mu, bavljaše se nečim kraj njega, a Stevo sio na stolovaču pred vratima.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gledaj te krave, brižne, I volove, gorde i lenje, Dok silaze, svečano, Na pojilo, ko na krštenje; Idu, ni o čem ne misle, U sumrak topal i tih; A put je
Sveti Sava im je pastir i učitelj u čudesima; Gorde se svojim porazima, patnjama i udesima! Svi su narodi detinjasti i hvališe, Samo se to kod Srba zapaža ponajviše.
Pandurović, Sima - PESME
drugi put, kada čežnja tiha, bona, Prelije u sjaju mesečine mláke I ljubav i nade mnogih miliona, Ja osetim mržnju na gorde i jake; I živim u društvu onih što su znali Živeti bez glasa, bez slave, i sami, Voleli sve lepo, trpeli i pali
su bili Zaključani svi planovi, svi računi i sve skice Budućnosti, snovi mašte izatkani k’o na svili, Tašti ponos, gorde misli i velikih strasti klice, Ljubav, mržnja, vera, spletke, tvoje šale, tvoje zlobe, — Ceo svemir nedokučni i lepote
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Eto što nam pričati mogu te zidine mrke i gorde. Prosta im gordost! Sudbina je slâgala i raslagâla, lomila i premetala stihije njine, ama se održaše na skupu —
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ta i po drugim zemljama ima lepota, ali su svuda po višoj časti lepe ponosite, pak kako i[h] čovek vidi da se gorde i čudesa o sebi misle, ne mari za nji[h] — nek idu svojim putem Al’ evo čuda ovde, gdi, rekao bi, da one niti mare,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje će gorko čelo Naći u svetu razbijeno. Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
prostore kitnijeh livadah vrste su se nepregledne sadah u pravilne rasule redove i na divna kola izuvile; tu se gorde kedri i jablani i porode neizbrojne drvah, sve porode samo nebu slične, vrhove im jedva zazret možeš, u zeleno
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pravu pravcatu sen, ja ugledah: lepšu od svega što sam ikad mogao zamisliti, opuštenih ruku, visoko uzdignute divne i gorde glave, otkrivena, sasvim otkrivena lica, devojku, bulu, ženu, anđela.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zelenu mamio šumu, Riku lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: Groma u ruci ima za krvlju grabljivi čovek!
Bojić, Milutin - PESME
Bog slave grmi. (Psalam 29, st. 3) Blago narodu koji zna trubnu poklič. (Psalam 89, sg. 15) Gospode, da li čuješ gorde trube? Vidiš li Veru što grobljima gazi I himnu kliče u snegu i vlazi, Dok senke sumnje vidike joj rube?
Gacaju gorde čete, koje Preko jezera stegove nose, Tutnje ponosne legije što se Po goletima fijučnim roje. I piju žudno dah mora
Nastasijević, Momčilo - PESME
Na me kad golemih digne se sila, Iznad njih dignu me njegove moćne ruke. Rasturi gorde, pomete im smer Što tajno behu spremali moj slom. II Ničeg se ne boj, u večnog ti uzdanje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Poznajem sve te gorde i smele junačine koji se hvastaju svojim podvizima, pa u udobnosti kraj kakve vatre, uz rakiju i pršutu, natenane
Šantić, Aleksa - PESME
1923. MOJI PUTEVI Nikada se nisam puzajući peo Uz pragove gorde, štono vode skutu Visokih i moćnih; niti sam na putu Svome igda čelom prah po tlima meo.
U snu gleda carske nizame i horde, S mjesecem barjake zelene i gorde, I borija turskih čuje jasne zvuke... Sanja... No đaurska truba pisnu neđe.
Jer s usna ti dršće i skriven bol ljuti, Pritajena suza sjaj ti oka muti, Tajni uzdah cepa gorde grudi tvoje; Moja draga, mi smo bedni obadvoje. 20 Flaute i violine Zvone i bubanj bije; Tu moje lepe drage.