Dučić, Jovan - PESME
I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! PUT Da mi je da nađem novi ritam neki, I gordu sposobnost kojoj ne znam ime, Da svagda bez straha put pređem daleki — Put od jednog bola do njegove rime.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik „iz crne rogozi i šaše“.
Pandurović, Sima - PESME
I moja se mis’o, i moja se mašta, I volja ispnu na gordu visinu, Vrtoglavu, lepu, ispod mutnog plašta Oblaka, na domak zvezda koje ginu Pod zracima sunca radosna i tašta.
Mada ti niko ništa ne da, Ti rađaš svojim lepim vrenjem I gordu Mis’o što te gleda S osmehom i sa sažaljenjem. I najzad, kada kucneš tiše, Izmrcvareno, tužno, grozno, Biće nam
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Kako što sam gordu caru ada i njegovu zlome legionu spomen živi neba blaženoga rad nakaze veće ostavio, tako danas lišavam Adama s
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kao i od nas čitalaca skrivalo, da bi se tek ovde upotrebilo kao pokretač protivrečnosti koja će nekad lepu koliko i gordu junakinju spustiti do samoga dna.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Video sam ga u moru plamenom, Što gordu Moskvu u pepeo stvori: On beše veći u plamenu njenom, No car veliki sa kojim se bori.