Radičević, Branko - PESME
Do oruža i srdašca svoga On ne krenu druga nijednoga. Da lov lovi, u goricu zađe, Jutro prođe, on lova ne nađe, Prođe podne, lova niotkuda — Nuto jada i njegova čuda!
Sunce seda ponosito, tio, Gojko u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je
Al' ko goni drumom kroz goricu Belo čedo na plahom konjicu? Obazre se — vesela mu majka! To je Tale, i sa njime Hajka.
“ povikuje mlada, Otima se, ma zaman joj muke, U junaka jakosnije ruke. Beži Tale s Hajkom kroz goricu, Opazi ga Stojan na konjicu, Žensku glavu dobro raspoznaje, Seća s' ljube, misli Srpkinja je, Čija možda ljuba
Desno, levo mene noga vodi, Kuda iđa juče preljuvena; Sunca jarkog veće zraka blena Za goricu čarnu dole odi. Ču li, ču li, štano onde šušnu? Lagana l' je onde mile noga, Dano prođe mimo dragog svoga?
! (UBICA U NEZNANjU) „Jarko sunce eno sede, Dalje mu se ve(ć) ne tede, Za goricu čarnu pade, A tako ću i ja sade. Tu na bregu tije reke, Sred travice ove meke, Padaj, telo, pa s' odmori, Dok
Kud će krvca do srdašcu, Kud će luča do sunašcu? Za goricu sunce bega, Ona za njim, kud bez njega! Tamo, tamo, eno čeda, Ukraj njega stoji bleda.
Pa dovata pred sobom stazicu, Da okuša junačku srećicu, Stazom odi, stazica ga vodi, Niz goricu sve niže i niže, Dokle jednom u dolu ne stiže; Pa kad prođi pored nekog žbuna, Ali nešto zažubori tuna, Pa korači
Dado pleći konju salomljenu, Te pešice kroz goricu krenu. Ali stiže za mnom drusto moje, Vidi drusto šta je i kako je, Vidi drusto zeka slomljenoga, Svak mi od njih
Radivoju srce poželelo Da ugleda Cvetu, čedo belo, Pa se žure kroz lisnu goricu, Da poode Rajka Žeravicu. Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba; Gora nosi za konje travice, Za konjike
Ao dana, svima, svima dana, Ali Mili tama sa svi strana; Svima granu sunce ogrejalo, Mili samo za goricu palo. Nova dana, opet nova muka, Ona s' diže da iznova kuka, Kuka sada, pa će i doveka, Na 'vom svetu za nju nema
Crkva, popa, pričest i venčanje, Kolo, šala, vince i igranje... Sunce jarko zašlo za goricu, Ajd' mladenci, ajte u ložnicu. Oh grlenja, oh velika milja... Bog i gleda pa i blagosilja...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
IVANjSKE PESME 43. Paslo konja mlado momče, Paslo konja spram mjeseca; Prepade se od mjeseca I zabježe za goricu. Al’ za gorom oganj gori, Oko ognja kolo igra, U tom kolu djevojčica.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Oj lele, — stenje i mazi se čorbadži-Zamfir — kude je taj smrt da me uzme u Goricu da se ne mučim... pšeško živenje moje?! ...
Ako mi, reče, ne dođe sag u jesen u kuću, — na prolet će mi dođe tam’ pod Goricu!...“ — Ama! — viknu radosno Mane, i u onom oduševljenju ispali pušku, iako su bili već na samom ulazu u varoš gde ih je