Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
PREOBRAŽAJ 32 7. SPLETKA 38 8. GROM IZ VEDRA NEBA 46 9. STRAŠNA ZAKLETVA 52 10. RASTANAK 56 11. DEVA 60 12. GORSKI CAREVI 65 13. PRVI MEGDAN 76 14. PROKLETA KUĆA 81 II DEO: OSVETNIK 89 1. PAUK 90 2. JELICA 96 3. ZEKA 102 4.
I sam bi im đavo oprostio, ali on nikada!... Taj će se svetiti na sedmom kolenu!... 12. GORSKI CAREVI Stanko se uputi lugom. Pod nogama njegovim pucahu suve grančice i šuštaše opalo lišće, a on se zadubio u misli.
, itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra... Ovi gorski vuci igrahu se kao deca ili kao mali mačići. Njihova mrka lica postaše vedra i vesela kao nebo...
Molitva je bila topla i srdačna. Niko ne bi rekao da su ovi pobožni ljudi gorski hajduci; niko ne bi rekao da je svaki svoje hajdukovanje zapečatio bar po jednim ubistvom... 4.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U čudnovatoj igri sna, dovoljno je bilo da malo zahladi u Beču – jer je te noći bila pala kiša – pa da sanja gorski vazduh planina svoje Servije. Tako se san, koji liči na smrt, igra sa ljudima.
U dubini su se plavele doline. Među šumama i poljima u dolini, krivudala je Ondava, bistra i brza, kao gorski potok. Bio je neobičan mir u zemlji otkuda se popeo do Duklje. Sunce je, sa desna, zalazilo nad tim krajem.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Trišin mlin bio je tako daleko od sela, na samom ulazu u mračni gorski klanac, da tamo čak ni podne nije dolazilo. Kad bi bilo vrijeme ručku, a to su i čiča i mačak znali po nepogrešivom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, isto, s. 199. ¹⁶⁰ Karadžić, V. S., Život i običaji naroda srpskoga, s. 169. ¹⁶¹ Njegoš, P. P., Gorski vijenac, Slovo ljubve, Beograd 1979, s. 104. ¹⁶² Flikovac, I., „Vjerovanja“, ZNŽOJS, 10, Zagreb 1905, s. 148.
Nušić, B., Kosovo, Prosveta, Beograd 1986. Njegoš, P. P., Gorski vijenac, Slovo ljubve, Beograd 1979. Opačić, S., „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, Beograd jesen
Matavulj, Simo - USKOK
— Jao meni za njim — zakuka đakon i načini lice tobožnje žalosno. — Sjutra oni gorski vukovi popiće ga svega! Sjutra u ovo doba kapi ga već biti neće — zato, strikane, ded još po jednu!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Jedne godine, na primer, znamenite 1847, izlaze na srpskom: Gorski vijenac Njegošev, Pesme Branka Radičevića, Lazarica Joksima Novića Otočanina, Karadžićev prevod Novog zavjeta, Daničićev
i po sklopu i načinu izlaganja Lažni car Šćepan Mali je istovetan sa Gorskim vijencem, ali više dramski sklopljen no Gorski vijenac, često i sa frazama iz njega, no bez njegove poezije i veličine. Delo nije imalo velikog uspeha kod publike.
Izdavano je četiri puta: 1851. u Zagrebu, u dva izdanja osamdesetih godina u Pančevu, i 1902. u Beogradu. GORSKI VIJENAC. — Kruna pesničkog stvaranja Njegoševa, glavno delo njegovo, to je Gorski vijenac.
u Beogradu. GORSKI VIJENAC. — Kruna pesničkog stvaranja Njegoševa, glavno delo njegovo, to je Gorski vijenac. To delo radio je sa osobitom ljubavlju, vrlo pažljivo, i u njega uneo svoje najviše sposobnosti.
To delo radio je sa osobitom ljubavlju, vrlo pažljivo, i u njega uneo svoje najviše sposobnosti. Gorski vijenac je sinteza Njegoševa duha i ranijeg pesničkog rada; tu pesnik nacionalist ide zajedno sa pesnikom misliocem, i
Bilo je pokušaja da se Gorski vijenac igra na pozornici (1897. u Karlovcima, 1902. u Novom Sadu), ali bez uspeha. U Gorski vijenac Njegoš je uneo i
Bilo je pokušaja da se Gorski vijenac igra na pozornici (1897. u Karlovcima, 1902. u Novom Sadu), ali bez uspeha. U Gorski vijenac Njegoš je uneo i lično sebe, mnogo svoga.
u Novom Sadu), ali bez uspeha. U Gorski vijenac Njegoš je uneo i lično sebe, mnogo svoga. Kada je pisao Gorski vijenac Crna Gora je preživljavala teške dane, kao u vreme vladike Danila, i kroz usta vladike Danila u svom spevu
Odmah posle izlaska Ogledala srbskog, kada mu je još bila »puna glava narodnih pesama«, on je uzeo da piše Gorski vijenac.
i nekojim zapisima, ali poglavito narodnom tradicijom i narodnom pesmom, i to u tolikoj meri da se moglo reći da je Gorski vijenac »jedna opsežna sinteza pesama o Danilovom vremenu« (Pavle Popović).
Sporedno je pitanje šta je upravo Gorski vijenac, jer je u njemu skladna mešavina i drame i epa i lirike. Epizode možda nemaju velike veze sa glavnom radnjom i
Ceo Gorski vijenac ispevan je u svečanom i visokom tonu najviše poetske inspiracije, u nj je Njegoš uneo sav svoj duh i svu svoju
Radičević, Branko - PESME
Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva. Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče!
Vije, vije, puškom bije, Ej zlotvore, kako ti je? Jala, brate, udri, tuci! Poznaju se gorski vuci. Uroš gađa, puni, puca, Al' mu prazno srce kuca.
Kostić, Laza - PESME
ANDREJEVIĆU 90 SVETOZARU MILETIĆU 93 SPOMEN NA RUVARCA 94 NA PARASTOSU JELENE BOZDINE 103 DON KIHOTU 105 PROLOG ZA GORSKI VIJENAC 108 BALADE 111 ĐURĐEVI STUPOVI 112 MINADIR 131 SAMSON I DELILA 138 HIMNE I MOLITVE 174 PEVAČKA IMNA JOVANU
PROLOG ZA GORSKI VIJENAC Na Lovćen gledah u snu, s Cetinja, pun zazora, kâ negda, djetinja. Ispitljiv, al' u smjernoj molitvi, prozborih
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ Gorski vetar otpiruje mašu s lirske materije i s grmušom sriče siže: tek je duša zrnce riže. U svesti mi sjaji trina, go
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas — i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
P. Njegoš GORSKI VIJENAC „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI P. P. Njegoš GORSKI VIJENAC Sadržaj POSVETA PRAHU OCA SRBIJE 2 LICA 5 SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU 7 SKUPŠTINA O MALOME
TROJIČINA DNE NA LOVĆENU 7 SKUPŠTINA O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE 18 BADNjI VEČE 156 GORSKI VIJENAC POSVETA PRAHU OCA SRBIJE Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pri tom bijaše i lijepa kao vila od gore, visoka kao jela, a tanka kao šibika, a rumena kao jabuka i u licu bijela kao gorski lijer.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče!
I guste travice splet Gordi mu uvija stas; - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet. I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav, i goru obnaži svu; Al'
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ranković GORSKI CAR „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetolik P. Ranković GORSKI CAR Sadržaj I 2 II 7 III 13 IV 19 V 26 VI 31 VII 38 VIII 42 IX 50 H 57 XI 63 XII 68 XIII 72 XIV 77 XV 84 XVI 92 XV
GORSKI CAR I Prvi put je svrnuo na sebe pažnju celoga sela o krstonošama. Tada se upravo i zamomčio.
Jadne su nam danas i gore i gorski carevi... Nema više ni 'nake gore ni 'nakoga Jevđovića, kâ što ti pričaš... — Ko, zar Jevđović?...
Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!...
— A Stanka, bolan, šta ti ona veli? — He... šta će reći!... mo-r-ra da sluša bez r-r-razgovora... Ja sam gosa... gorski car!.. — stade on da zapleće. — Tako je, vjere mi junačke!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Crnogorci, na primer, znaju napamet skoro sve što je napisao veliki pesnik Njegoš, a posebno njegov epski spev “Gorski vijenac”.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To što smo mi u poslednjoj deceniji izgubili čini nas verovatno najnesrećnijim narodom u Evropi. Prvi put čitam Gorski vijenac sasvim drugim očima, i ne razumem Njegoševe potomke, one koji su odgovorni za ovu tragediju, kako uopšte
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ Boga je živog stroga zapovest; Pa kad je, ćuteć, gazi kaluđer, Neka je gorski vrše sinovi... Hajd’ idi, Vuče!...
sam, kao nevesta, Trideset puta ruku ljubila I triest puta klela časove Što ruku dadoh jednom vojvodi Te sa hajduci gorski šuruje. Sećam se danas svoje nesreće. GLAVAŠ: Onda si sobom dete vodila, Divotno dete kose garave.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U molitvi tijoj stoje Njih pobožnih duša troje, Sada sniže, sada više Jutra pesmu zvono poje; Gorski vetrić čas donosi Jasnog zvona jasne glase, Čas daleko njih odnosi Na sahranu u talase Sinjeg mora dalekoga, Il’ u
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Iz crnogorske istorije nastali su Njegoševi dramski spevovi Gorski vijenac (1847) i Lažni car Šćepan Mali (1851), od kojih je prvi njegovo najbolje delo.
Sintetičan po svojim zahvatima u tradiciju, Gorski vijenac je takav i po svojim umetničkim osobinama. Oko jednog događaja nevelikih razmera Njegoš je prikazao čitavu
Struktura speva, nesaglasna s pravilima dramske forme, ima dublju zasnovanost. Gorski vijenac počinje kao pesnička vizija, nastavlja se kao političko-istorijska drama, prelazi dalje u venac epskih slika iz
U tom pogledu prekretničku ulogu imale su knjige izašle 1847, Vukov prevod Novog zavjeta, Njegošev Gorski vijenac i dela dva mlada sasvim nova pisca, Pesme Branka Radičevića i filološka rasprava Rat za srpski jezik i
Jakšić, Đura - PESME
Pomoć, pomoć, Crnogorko! Potpraši mi puške male: Ruke su mi malaksale Sekuć Turke, Crnogorko! A kad padnem, gorski lave, Moja lepa Crnogorko, Teške rane i krvave Nek zamene turske glave!
Ilić, Vojislav J. - PESME
GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
Šantić, Aleksa - PESME
58 Jesenja noć je i stabla Povija vetar ljut; Ja sâm, ogrnut strukom, uz gorski jezdim put. I kako ja jezdim, i misli Jezde mi preda mnom; One me veselo vode U moje drage dom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
vrati, a kad kroz goru prolazi, da „klikuje“ Andrijaša ne bi li se razbegli od njegovog strašnog imena „kleti gusari“ gorski.
Nosiše se ljetni dan do podne, dok Turčina pjene popanuše — bijele se kako gorski snijeg, Strahin–bana b'jele, pa krvave: iskrvavi niz prsi haljine, iskrvavi čizme obadvije.
Da je kome pogledati bilo kad usjede đavo na đavola: gorski hajduk na b̓jesna đogata! Ispod nogu kamen izlijeće, te on tuče hane i dućane.
biti neću: jer ja nisam drvo vrbovina, kad pos’jeku, da s’ omladit mogu, pa da budem vrba kô i bila, već Ćurčija, gorski arambaša, — kad pos’jeku, omladit se neću!