Dučić, Jovan - PESME
Na usnama našim poniknuti neće Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova Što ne osta više od negdašnjih snova Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće. Ali starom strašću pogledam li u te: To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.
ZA ZVEZDAMA Ubrisaću s usta mučnu kap gorčine — I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao glasi davno nestanule majke.
i svetlost mog duha, Mog sopstvenog glasa odjek u dnu dola, Nekad praznik mojih očiju i sluha, Da sad budeš tajna gorčine i bola.
Afrika
Nalazio sam suviše malo zlata a suviše mnogo gorčine. Prešao sam na trgovinu; treba procunjati kroz svaku najmanju naseobinu, prelaziti stotine kilometara, ubediti divljaka
Teodosije - ŽITIJA
Ti što si prevario oca, prevario si i nas, a misliš li da ti se valja Boga bojati? Ovo i mnogo drugo od gorčine srca njemu izgovorivši, molitvu i blagoslov od njega izmolivši, i uzevši tužne haljine, odlažahu kući.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Bori se.) Pa ipak, muči me, mučiće me, mučilo bi me kroz život. Zašto ne bih ispio do dna čašu gorčine koja mi je namenjena? (Otvara pismo i zagleda potpis. Nov nastup uzbuđenja.) Jeste, on je! Slutio sam, slutio sam...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I on je mogao, slučajno, naići na tu ženu, ali kad nije, znači da nije za njega. Bez gorčine i očaja ostade tako kraj njih dugo i dočeka i prve dane proleća.
Gurajući glavu u vedro, umivajući se pred svojom kolibom, Isakovič pomodre od gorčine i besa. Dok mu je sa brade voda kapala na gole grudi, oseti kako mu srce uznemireno tuče.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Lukić je, u pesmi Šta je otac, ostvario jedan donekle disonantan ton, nagovestivši i nešto od večnog nezadovoljstva i gorčine u odnosu između dece i odraslih: Molim vas, recite otac šta je. Da li je otac tata il’ - sudija za prekršaje?
Milićević, Vuk - Bespuće
Ja se držim samo površine. Jer sumnjam da je život u svojoj dubini tako sladak. Pa našto onda tražiti gorčine? Ja tražim zadovoljstva. I on se prisili na jedan osmijak i udari ga rukom po ramenu.
A sve prelijevale i pretapale suze, jecaji puni gorčine, jauci puni krvi. Čitava kuća bila je puna njezinih suza; jecaj se osjećao i titrao u vazduhu, upio se u zidove,
Sremac, Stevan - PROZA
Tu se prvi put napojio iz čaše životne gorčine, jer je tu u školi izvukao više batina nego mezulanski dorat iz štale mu, kad je vukao diližanac preko Ploče.
I on naposletku, sit nepravde, prepun gorčine života, a žedan nauke, za koju je živeo — morade napustiti školu kojoj se posvetio.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Kraj mora beše čvor oko praznine, Slomljene kosti. Mrak je bio veći, A zvezde bliže za meru gorčine. (H 1966 — H 1968) PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR Zima je povukla hrtove Na svoja južna lovišta; Izlaze boje iz skrovišta I
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Svega dva ... kazala je maman. — Onda bolje da nije ni umrla! — zaključila je bakuta, ne bez izvesne gorčine. Ili pogledajte samo mog matorog! Gde bi se to mogao pronaći još jedan sličan ludak?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
mahune mračne da nam se pasulj raseje vedro; neka bar sine, uzalud mrtvim, rđom sa trave, krcat, semènit, oblik gorčine koji je stočen u minerale. Skorih nam dana lađicu steši poklopac Digni, uže odreši.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Onaj govornik priđe vođi i poče govoriti iznemoglim, ustreptalim glasom, punim bola, očajanja i gorčine: — Kuda ćemo? Vođa ćuti. — Kuda nas vodiš i gde si nas doveo?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Tato! — poče Sofka, a to „tato“ jedva je | izgovarala, od tolike gorčine i uvređenosti što on tako sa njom radi. — Ja ne mogu i... neću...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nekome je dosta kaplja gorčine da ga pretrgne, a neko može podnijeti i punanu kupu, ima ih, bogme, što oguglaju u zlu, kao ribe u vodi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ponižavajuće, i surovo. Ne, ne, tako se i mora u životu. Jedino tako. Od gorčine i žalosti magli mu se strah i oseća neko bolešljivo zadovoljstvo sobom. — Stoj!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I radi nje, eto samo radi nje sve ću podneti. Jer, veruj, na svašta sam pomišljao u strašnim trenucima gorčine. Pa paleći cigaretu: — Da znaš kako me je obuzelo novo, snažno i složeno osećanje kad sam saznao da je to malo biće,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ako se taj izraz nadmoćnosti ružno ukoči, ako se osmijeh u uglu usana usledi u crnu boru gorčine — tad će to značiti, tad će to nesumnjivo značiti...
Ne voljeti grešnika i pored toga što je grešnik, ne voljeti ga s uzdahom (kome u dnu ipak ima uvijek malo gorčine), već voljeti grešnika kao grešnika, voljeti ga takvog, baš takvog kakav je; voljeti ga vedro, čista srca, bez tmurnog
Sve faze u tom procesu postepenog otuđivanja i razmimoilaženja, s doziranim porastom gorčine i žučljivosti, odigrale su se na temi klavira, s metodičnošću koja je, naknadno, i mene samog iznenadila čitavim
Miljković, Branko - PESME
daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez reči Izgubiti znanje čast i snagu Tako ćemo bez gorčine lepše ljubiti zemlju I šumu koja se ne usuđuje čelu Noći iza leđa cvet sasvim logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nalazio sam suviše malo zlata a suviše mnogo gorčine. Prešao sam na trgovinu; treba procunjati kroz svaku najmanju naseobinu, prelaziti stotine kilometara, ubediti divljaka
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja htedoh da viknem ali se uzdržah. Neki pomućen osećaj neobične gorčine preseče mi reč u grlu; pričekam nekoliko trenutaka da se uspokojim, pa onda priđem Komarovu i rečem mu: — Izvinite,
iskažem onaj izraz koji se tada razli po bledom licu majora Velimirovića, To je bila neka čudna smeša od bola, gneva, gorčine, sumorne ironije, i teške, teške tuge. On pruži sablju s rezignacijom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Isto će reći to: danas sa narodom živit, pa večno, Il' umreti jošt sad, pa ni po smrti s njim bit, Gorčine čašu, za koju ti ne znade, podnese Sabor! Ti si ispio tvrd. Živićeš ostavši živ.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jedino što bi se primećivalo da ona zna, to je bilo za vreme ručka, kada za sofru svi sednu a otac leži. Od gorčine, bola, njoj bi čisto zalogaji u grlu zapirali. Prsti bi joj, prinoseći zalogaje ustima, takođe na bol skupljeni, drhtali.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
proterani kad oči naiđu na prizor ove dvojice spavača, na čijem licu ni bore, ni najmanjeg, najmanjeg, najmanjeg traga gorčine, no čisto, nepatvoreno zadovoljstvo, pračisto zadovoljstvo snevača iz edenskih vrtova, moj bože.
Petrović, Rastko - PESME
ribom po ostrvlju, Ne razderu rođenja senke, svirepošću granja, Ne ublaže oporu pljuvačku dubina No još natope sve solju gorčine i joda; Ima cela jesen, da mi se muči na modrost voda, I na trud prelaženja preko krivina.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla. Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni