Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
E čudo mi niko! Ta kad sad neće, a dà kad će, đavola! A zar sam ja opet bio bolji kad sam bio njegovi’ godina?! Tane mu gosino!
— Dobro doš’o, Nićo, — dočekuju radosno ukućani i skidaju mu i kabanicu i doroc. — Ala da pasje noći, tane mu gosino! — veli Nića. — Taman za lopove! — Neće, neće, Nićo, — vele mu oni — a i ko bi se usudio kad ti čuvaš selo.
! — zadžakao Nića, pa sve ječi kuća, pa se smeje i ostavlja budžu i rog u budžak. — Aj, je l’ dobro divanim, tane mu gosino! Vina ti menikana dâj, da ča-Nića ogreje malo svoju beamtersku dušicu, kad je ovako pasja noć napolju.
— A zar si osetio, Nićo! — veli komplimentom zadovoljni domaćin. — Ala imaš fajn nos, tane mu gosino! — Pa zato ga i negujem i timarim k’o gospođa perzekutorovica ono njeno matoro lice, — reče Nića, i priđe lojanoj