Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Tanasko je za pojas zadenuo kašiku. Gledaju oko sebe sa velikom opreznošću.) TANASKO: Otišli su, goskapetane! MANOJLO: Daj mi vamo tu bateriju i sekciju! Zauzmi položaj iza one bandere!
) MANOJLO: Zapiši da se trebuju baterije! TANASKO: A gde das trebuju, goskapetane? Ni komore, ni menaže, ni furaža... MANOJLO: Ništa, nije važno, videćemo i vako.
Slažu se i rastojanje, i pravac, ali se mesto ne slaže... TANASKO: Ja bi, goskapetane, digo ruke od svega! Preko cele Srbije peške, pa ništa!
MANOJLO: Patrioti su nas i udesili! Više se čuvaj patriota, nego špijuna! TANASKO: Neko dolazi, goskapetane, sklonte se! MANOJLO: Gde baš sad nađe! Brzo u zaklon! (Beže opet iza kanti za đubre. Pojavljuje se Prosjak.
Kad izađe sa scene, vraćaju se Tanasko i Manojlo.) TANASKO: Goskapetane, čini mi se... MANOJLO: Ode li to tumaralo? TANASKO: Ode, ali ja mislim...
Teoretski, sve se slaže, u dlaku, a kad pogledam oko sebe, na teren, to apsolutno nije to! TANASKO: Goskapetane! Ovaj što prođe mnogo mi izgleda poznat! Ja kanda sam ga već negde nekad video...
TANASKO: A kosa crna! Da mi je videti pokrivenu svetojovanjskim snegom! E, moj goskapetane! MANOJLO: Tačno tako! Tu treba postaviti zasedu i čekati! Pa bio ovo Beograd, ili ne bio!
A video si čime se to dokazuje! Zato pazi! Smena straže svaka dva sata! TANASKO: Razumem, goskapetane! MANOJLO: Prvo stražariš ti, pa ja. Sad je ponoć. Probudi me u dva...
A na krevetčini... zora se tek zaplavila, mirišu dunjci, ja se raspištoljio, ona se raspilavila! E, moj goskapetane! Sa novom ženskom čovek se oseća kao procvala vrba! MANOJLO: Zaveži, kad ti kažem! i u zaklon!
TANASKO: Pa to je guka sa noge ovog ovde, što je saranjen! MANOJLO: Raskopčavaj se! TANASKO: Evo moje rane, goskapetane! Rafal ukoso, od pupka prema desnom ramenu! MANOJLO: Šrapnel u trbuhu, lakat razmrskan gelerom! To je moje!
Takvo čudo može i berberin kleštima! MANOJLO: Dok čoveku ne vidiš ranu, ne znaš s kim imaš posla! TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko! MANOJLO: Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje!
TANASKO: Pocepaćete se tako, goskapetane! MANOJLO: Čovek i jeste čovek prvo na osnovu svoga stradanja! TANASKO: Samo se džabe potresate i secate!