Obradović, Dositej - BASNE
“ Naravoučenije „Gospod gordim protivit sja, a smirenim dajet blagodat.” Ne razumeva se ovde da čovek do same hudosti smiren mora biti, nego
I koliko se većma prosveštava, toliko više svet ljubi i k njemu se tašti, zašto je i sami gospod bog svet nevečerni, po onoj reči proroka: „ O d j e j a j s j a s v j e t o m j a k o r i z o j u”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— 'Oću, ćir-Trpko; čujem dobro prolazi, pa da se uzme koja para. — Te lažu, more ne ti projde, živ mi gospod! — Ama juče je čovek prodao po dvadeset i pet groša. — Čovek? U Beograd reče? — Usred Beograda na pijaci.
Da je barem po oke jali oku manje, 'ajde de, ali — četiri. — Kamik da edem ako te prevarim! Osum, živ mi gospod! Na! — reče ćir Trpko i opet poteže torbu na kantar, pa je pruži zajedno s kantarom Tiosavu: — Na, vidigo, vidi!
— upita Tiosav. — Šest cvancika kola. — E ne možemo za šest, aja! — reče Vitomir. — More nemam pare, brate, živ mi gospod! Šest cvancika, pa nek je sretnje! — E znaš, ćir-Trpko, šta je! Evo po triest groša kola, pa da doteramo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Od tvoje kuće, Ivane, ostaće kućište, a od naroda iz doma tvoga strašna pripovetka!... Tako mi Gospod glasa ne čuo, tako me ne ogrejalo sunce sutrašnjega dana!... 7. SPLETKA Lazar ce nije prevario.
Za vreme molitve i Aleksi i Petri učini se da se Gospod na njih smilostivio. Njihove tople suze slevahu se pod samim grlom, pa odatle, kao krupne kišne kapi, rosiše im odelo.
I samo lice detinje se preobrazi: na njemu starine videše znake života, videše kako Gospod odgoni boleštinu od njega... Popa ućuta, pruži krst detetu, pa kad ga ono celiva, on skide epitrahilj i metnu kapu na
— Ljudi smo, pa grešimo. Od praoca našeg greh nam je ostao. I mi se ogrešismo o tebe. Ali nam je Gospod dao savest, pa kad uvidimo greh svoj, mi se pokajemo...
Da nam bog srca i pameti dao nije, to bi sve moglo biti!... Ama ovako... neka oprosti Gospod!... Stanko, sine!... Iako božanski zakoni kažu da si grešnik, zemaljska pravda i mi, grešni ljudi, velimo ti: „Ko se ne
Dučić, Jovan - PESME
PESMA Gospod me seja celo vreme, I svud sam nova reč i znamen — U belom hlebu prvo seme, U tvrđavama prvi kamen. I prvi poljub
I prvi poljub zaljubljenih, I nož u ruci haramije, I molitva iz srca smernih, I san na pesku gladne zmije. Gospod me seja pregrštima Poljem što večna sunca plave, Da budem njegov znak međ svima, Njegova zlatna truba slave.
I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom; I na Libanu sjajni kedar, I strašna vojska pred Kartagom. Gospod me seja celom šakom U času svetlu i golemu, Da budem jutro danu svakom, I njegov glas i ključ u svemu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Je li, Julo — pita je Melanija iza gostovih leđa ljuljajući se na stolici — je si l’ti neprijatelj gospod’na Pere? — Nisam... a zašto bi’ bila?
Kako kod koga! — reče zadovoljno Gabriela. — Kod gospodina Ćire, paroha, znam da im danas nije do ručka — Kod gospod’na Ćire?! — reče radoznalo gđa nataroševica, i postade odmah mnogo uslužnija. — A šta je to bilo tamo, slatka?
Pop Spira ga uze i razmota, a kad vide šta je, a on se grohotom, slatko, nasmeja. — »Sej den jegože sotvori Gospod«!... Arkadija, čoveče, ti si moj izbavitelj, evo, već po drugi put!
E, bože, pa ljudi smo, slaba stvorenja, pa, pa onda i zgrešimo ponekad, jer »niktože bez grjeha tokmo jedin Gospod«, kaže se. Pa zar sad zato da me kaštiguje k’o bezbožnu Sodomu i Gomoru?!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zvezda, tako mi moje propale prošlosti i tako mi moje crne budućnosti, ovog sekunda, ovde na ovom mestu, javlja mi se Gospod Bog dajući mi ključ svih stvari, svih problema što me muče, svih tajni svih mojih nemira.
Afrika
divljak, koji, čim je isteran iz dresure na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja još nije žvakao, gospod'n); ili: „Il a parti šie, musje (otišao je da..., gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu.
, gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu. Bobo Đulaso je ogroman crveni grad staništa i terasa, izgrađenih od crvene
Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa! (To gospod'n moj muž meni kazati tebe) — Ton mari blan? (tvoj beli muž ti rekao).
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tu priču o užasima pakla, kaže, izmislili su papežnici! Nema toga u našem svetom i slatkom pravoslavlju! Gospod naš, Isus Hristos, otkupio je, za nas, sve grehe, i grešnike na ovom svetu, kao sin Božiji, svojom smrću, na krstu.
Ako je Trifunu stalo, da se ne sramotimo, ja sam za to. Ali, ako Trifun razdrjati sja budet, na mene, u Kijevu, ašče gospod Bog koe čudo ne satvori, ubiću ga, kao kurvu. To ti kaži svome bratu! Oće Srbo!
Starac je, videv kako nacion luta, a Gospod ne pomaže, posumnjao bio, u svojim pismima, u Boga. Kad rosijski poslanik, u Beču, Voznjicki, nije uspeo da oslobodi
Teodosije - ŽITIJA
“ A Gospod, koji je blizu ovih što ga prizivaju vaistinu i sluša njihovu molitvu, posluša i njihova moljenja kao i ostalih pravednika.
Ako zakasnimo, nemojte se ljutiti, jer sam čuo da tamo ima mnogo jelena. A otac njegov, ugađajući mu, reče: — Neka je Gospod s tobom, čedo, neka te blagoslovi i ispravi put tvoj.
Raširi se sam bez nas, nasiti se, ti kamenosrdni, nemilostivi! A hoće li te primiti Gospod? Ti što si prevario oca, prevario si i nas, a misliš li da ti se valja Boga bojati?
I reči Jova: — Gospod dade, Gospod kako je blagoizvoleo tako n učini, budi ime: Gospodnje blagosloveno! I odmah mu poslaše mnogobrojno zlato
I reči Jova: — Gospod dade, Gospod kako je blagoizvoleo tako n učini, budi ime: Gospodnje blagosloveno! I odmah mu poslaše mnogobrojno zlato na potrebu
podvig i po dyši trud, na meni je greh tvoj ako ga ima, ja za tebe odgovaram, jer me poslušao jesi, od mene dušu tvoju Gospod neka traži!
život, I da primi za njega čuvani venac pravde za svoje trudove, i za one koje je on spasavao, što spremi i što će dati Gospod pravedni sudija u dan onaj, njemu i svima koji vole dan javljanja njegova.
I odmah privedoše mnoge koji su tajnu čuvali, uzeše veliku količinu zlata i prenesoše kući. I dogodi se kako je Gospod govorio preko proroka: „Moje je zlato i moje je srebro, i kome hoću daću ga“.
i naučivši, verom i pravdom i pokajanjem ka Hristu privešćeš ljude svoje, i svetim mestima koja telom pohodi Gospod Isus Hristos poklonićeš se, gde se sva stradanja njegova za nas voljno dogodiše, koja ćeš na srcu svome napisati, i
čudesnim prepodobnoga oca njegova, tako se i u srpskoj zemlji pred sinovima i narodom njegovim smelo nadao da će ga Gospod opet proslaviti i učiniti čudesnim.
I mi ćemo slično proroku reći: ,Ovaj dan koji stvori Gospod, obradovaćemo se i uzveselićemo se u nj̓. Jer evo, otac naš koji je pre malo vremena bio s nama, i koji je duhom otišao
ka jednokalnim nam sazdanjima i jednorodnima po krštenju, koji su vam pod vlašću, velim, znajući da je i vaš i njihov Gospod na nebesima, i da obaziranja na lice nema u Boga.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) (Vuk, br. 2983) — Mnogi čoek nije nazadan Bogom već sobom. (Vuk, br. 3056) — Radi, pa ću ti ja pomoći, veli Gospod Bog. (Vuk, br.
Kad Gospod to vide, naljuti se i reče: ’tri godine ga tako nosila, pa ti onda na noge stalo!’ Zato, vele, i ne može dete da prohoda
Matavulj, Simo - USKOK
Kad sunce granu, sve što bješe kršteno prekrsti se i prizva nebesku silu u pomoć, najviše riječima: „Sunce na pomol, gospod bog na pomoć!“ Pa se svijet poče zgledati.
Ispriča im priču iz Svetoga pisma o Kajinu i Avelju, kako Gospod zapita Kajina: „Gdje ti je brat Avelj?“ A kad ubilac odgovori: „Ne znam“, kako mu Gospod reče: „Šta učini!
“ A kad ubilac odgovori: „Ne znam“, kako mu Gospod reče: „Šta učini! glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni. I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta
Bićeš potukač i bjegunac na zemlji!“... „I ovoga časa to govori Gospodin Kajinu!“ viknu vladika. „Jer Gospod je ovđenak i Kajin je pred njim! Evo ga!“ dodade i zaokruži rukom po cijelome zboru. „Evo ga, ovo je sve jedan Kajin!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— E? — trgoh se. — Mani, sinko! — Odmahnu ona rukom. — Što beše, ni crnom Ciganinu Gospod da ne dâ! Umre, presvisnu od tuge kad vide ono dete kako se bije, muči i tuče od onog njenog besnika.
— A zar nam je zlo mislila i govorila: „Nikolo, sinko, nemoj bre čedo tako! Vi ste sami, nikoga svoga nemate, a evo Gospod vam dade ovo pilence, ovoga crva... pa nemoj sinko!“... A on samo udri, psuj, viči. Mene već što...
Pasa ga dirnu, pokazujući glavom na čaršiju, mehane: — Idi, idi! Čeka te tamo... — Ne, Paso! Živ mi Gospod, ne! Takav mi posao! — Prekide je on tako iskreno da se Pasa trže i kao pokaja što ga je toliko dirnula.
Kostić, Laza - PESME
ZVEZDAMA 3 LjUBAVNE PESME 14 POD PROZOROM 15 POGREB 18 POSLE POGREBA 22 OBJESEN 25 SINOĆ 27 LjUBAVNA GUJA 28 REČE GOSPOD 31 GOSPOĐICI L. D. 33 NA PONOSNOJ LAĐI 37 EJ, ROPSKI SVETE 38 VEČE 39 U SREMU 40 EJ, NESREĆO... 43 EJ, ROPSKI SVETE!
Al' neiskazan osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad. REČE GOSPOD Reče gospod ljudem svojim: „Hoću, deco, da vas spojim, da vas spojim verigama, miljem, verom i nadama!
Al' neiskazan osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad. REČE GOSPOD Reče gospod ljudem svojim: „Hoću, deco, da vas spojim, da vas spojim verigama, miljem, verom i nadama!
I sasluša l' nas tako Gospod Bog, ponestaće iz raja javora, potesaće ga dusi na gusle, za tili časak srpski biće raj! Al' kakve smo na zemlji
— Samson spava. Samson spava, ne čuje ga, al' ga čuje glava sveta, al' ga čuje gospod četa, al' ga čuje Jehova: Serafimi nisu sišli, al' delila što sad misli, To je miso njegova!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ovako blago bog tebi dao, pak da se nasitiš! — Ja sam čitao — reče kaluđer — đe stoji napisano: Ašte gospod ljubit kogo, togo nakazujet. — A šta će to reći, oče? — zapita bolesnik.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Bože sahrani! Žena treba muža da počituje; samo ne treba ni on da se zaboravlja. MAKSIM: Ali ubio te Gospod, tako da ti kažem; imaš li, more, pameti, da na bal ideš. SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal. MAKSIM: Šta si ti?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Drndala bih tako, bez veze, jedno pola sata; tek da mi prođe vreme, mada mi je gospod Bog svedok da, sem onog izlapelog Bajera za levu ruku, ne umem ništa drugo ni da opepelim, to jest otklavirim.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S nečim petim nešto treće tek krilima zalepeće. SVILEUVA, KOCELjEVA U frulicu Gospod duva. Zimski refren: Svileuva. San raznosi bela pleva. Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva.
lirska, metrička, kad titraj stiha vinem uvalom, kud vija konja svat poludeo, tobož utvarin sen da sustigne - a Gospod s trona kao da kaže: Jesen, ruzmarin...
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku diže i svetove
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole! Obuj se i na
Usreći mi čedo moje Po dobroti volje Tvoje”. I Gospod je saslušao Molbu bedne majke te, Anđela mu čistog dao, Da nad njima večno gre; Da ga mučnom stazom vodi K čistoj
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I tu nema kazivanja, osim da se rekne: dobro je što je tako. Iz Danila pećkog Gospod nebesa utvrdi mudrošću a zemlju osnova na Ničem tu je i svako od nas pustio koren nasuprot čudu neispovedivom što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Molim vas... —...da ti ni Gospod Bog neće pomoći. Jesi li razumeo? — Razumem. Onda potporučnik Aleksandar šmrknu kroz nos, pođe dva-tri koraka, i
Točka nema, vidi i sam dežurni kaplar. Ali treba nešto reći. — Gospod’ naredniče... ovaj... tu je — on razmahnu rukom oko sebe, obuhvatajući širokim pokretom rejon cele divizije.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod
Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!
A kada je prestala pesma njihova, progovori Gospod. Reč je njegova bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i miline: beše
kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i miline: beše i veselo i strašno. Gospod progovori: — Anđeli moji, delo moje još nije gotovo. Njemu još nešto nedostaje pa da bude savršeno...
„Moja je osveta“ — govori gospod — „i ja ću vratiti.“ Onda car smisli da učini jedno dobro delo, da bi se umilio i narodu i starcu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zato sam čkole učio: Zašto sam tanak, pretanak, Zato sam soja gospodskog; Zašto sam visok, previsok, Zato me Gospod sazdao.....« — Ama to vi ka' da mene pevate, Milice? — Jok, vala. Mi to svakad pevamo na komišanju. — Znam, znam?
— Jok ja... neću te dirnuti... nek me Gospod Bog od takvog iskušenja sačuva, — viknu čiča Pera i stuknu korak nazad. — Hej, sveče tunjavi!...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
sa sve jedik, pa da mu kažem: »Evo ti, brate, ja sam videja jedna šteta; a ti berem hair da vidiš od radnju, da da gospod! ’Ajd’ sas zdravlje, a ja će si drugi selamet da tražim; da se prifatim pod moj staros za drugu poslu.
Ne treba mu da čita Bokačija! I mada su mnoge učestvovale u takvim disputima, i mada je oratorski dar dobri gospod podjednako razdelio među Evine kćeri u tom selu — ipak je najčešće na megdanu ostala i palmovu pobednu grančicu
— Tad joj reče Ristos Gospod: Ajd’ u pak’o grešna dušo, Grešna dušo mejandžijska! A ćir Đorđe koji je bio pobožan čovek, jer je svršio manastirsku
Rakić, Milan - PESME
POSLE PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni.
II Ja znam da meni Gospod neće dati Starost duboku, nit̓ pored mene Svečano proći i ljudi i žene, Zlatne mi svadbe staloženi svati.
PRELAZNO POKOLENjE Gospod je tako hteo da me stvori U zemlji gde se monotono živi; Promiču dani ni bolji ni gori, I, sivi, klize u nedogled sivi.
III I danas, da meni Gospod reče: ''Evo, Ja ti sada dajem silu i moć, stvori Svet novi i bolji o kome si pev̓o, I otvori širom vrata novoj zori.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Pa koliko možeš, Tone. A za više daće Gospod! — Daj Bože, daj Bože, snaške! I svakome neka dâ što želi. A kako je bata Mita? Čujete li što za nj?
Čoveče! Ćuti, ubiće te Gospod!... Kuku! Zar svekar...! Zini, zemljo, da svi propadnemo! Kuku, šta doživeh! Kuku! Gospode Bože, Gospode!
Kuku, šta doživeh! Kuku! Gospode Bože, Gospode! Na to ču jedno strašno: — Ja sam tvoj Gospod! — I tup, jak udarac. Onda malaksao, obeznanjen, pisak svekrvin.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ne mari!“ reče Gospod prestravljenim nebesnim silama, koje kad pogledaše na zemlju to vidješe goleme namete, pomisliše u sebi: e zlo je!
“ „Osim toga“, nastavlja Gospod obrativši se sinu, „ovu lomnu goru pod nama, gdje te lako veselo primiše, gdje ljudi, od vajkada krv liju radi tebe,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vrane ti se na veselje kupile! Gavranovi ti oči ispijali! Gvozdene opanke nosio! (tj. robijaške okove). Gospod ga minuo, a anđeli ga ne susreli — kad se kome reče gospodin, a on to ne zaslužuje.
Krst te čuvo do ponoći, A anđeli, sine, od ponoći, A sam Gospod, sine, do vijeka, Spavaj, sine, bog ti dobar dao! 5.
putem hodeći, boga moleći i lijepo zboreći: dobra gospodara, dobre gospodarice, dobro ti mi je udijelio, udijelio njemu gospod Bog odsvuda dobro a s nebesa najbolje!
Rakija radost, ovo nam, braćo, bila najveća mrzost. Nju pili a vazda se veselili! U čiji smo dom, pomogao ga gospod Bog, njega i njegove sinove i sinovce; braću i rođake, kumove i prijatelje, ove ovđe i sve druge koji nijesu ovđe one
Slavio, na mlađe ostavio! Što mi potrošili, Gospod navašao. Haj, tvoji konji vrištali, dušmani ti pištali; tvoje krave mukale, dušmani ti jaukali! Da bog da!
Da bog da! 6 Vala i ejvala! Zemlja dala, da ti pomaže gospod Bog i sveti današnji god! Dao ti Bog veliko stado i blago i ono što je tvom srcu drago: i volove vitoroge, javorove
Mnogo imao, svakome djelio: nekome kapom, nekom šakom, nami, braćo, koji ovđe sjedimo, svom vrećom, a tebe će gospod Bog svakom srećom!
i još tome sirotinji kuvao kolače, da na te ne plače, i u crkvu lijepe leturđije, da ti pomože gospod Bog i sveti Đurđije i svi sveci, te progledali slijepci!
Oj, mili junače i junački sine, vala i ejvala! Zemlja ti dala, pomogo ti gospod Bog i sveti današnji god. Zaklonio te svake muke i dušmanske ruke, đavolske oblasti, tijesnoga sokaka, bijesnoga
Oj, mili junače, vala i ejvala! Zemlja dala, pomogô ti gospod Bog i sveti današnji god! Ko ti o zlu mislio, o klinu visio, ništa ne radio ni brazdio, oro ni kopô, već iš’o u savske
Šuba mu do pete: niti je razdrô u crkvu hodeći, ni bogu se moleći, već po trnju se verući i srdoboljom se... i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot! Vala, mili domaćine, i ejvala! Zemlja dala, da ti pomože gospod Bog i sveti današnji god!
i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot! Vala, mili domaćine, i ejvala! Zemlja dala, da ti pomože gospod Bog i sveti današnji god! 7 (DOMAĆIN U ZDRAVLjE PRIJATELjA) Fala, brate delibaša! Kako ti danas napio, tako bog uslišio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Od više sile nije htio oženiti se kao što Gospod Bog zapovijeda, nego naumi da vjenča aždaju kako će više zlo činiti, i uputi se u nekaku pustinju đe su strašna jezera,
od svojijeh prađedova, kad je Hristos po zemlji hodao, da je hodio za njim sveti Petar i nosio vreću sitnoga pijeska, te gospod đe je htio da bude brdo, uzeo bi zrno pijeska i rekao bi: „Da umnožit sja“ te su zato svuda velika i visoka brda; a
Ovako blago Bog tebi dao pak da se nasitiš!“ „Ja sam čitao“ reče kaluđer, „đe stoji napisano: Ašte gospod ljubit kogo, togo nakazujet.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li bude nemoguće, onda prepolovi. I potom počinje služba jutrenja. Otpevavši posle Šestopsalmija „Bog Gospod“ a onda tri katizme, i četvrtu katizmu „Blaženi“ sa pripevom „Anđela sabor“, potom sedalne, potom čtenije, i posle
“ (Jak. 1, 2-4) „Jer blažen je muž koji pretrpi napast, jer će, kada bude iskušan, primiti venac života, koji spremi Gospod onima koji ga vole.“ (Jak. 1, 12) Jer, izreče: „Koji pretrpi do kraja, spasen će biti.“ (Mt.
svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i tegobu sna, ipak, preni se, o ljubljeni, pomisli na darove koje obeća Gospod onima koji ga vole i koji se trude njega radi.
Ovo ovako držimo kada ne pojemo „Bog Gospod“ na jutrenju. Ako li je „Bog Gospod“, ovo treba činiti u crkvi: tri niza poklona i u sebi govoriti kao napred rečene
Ovo ovako držimo kada ne pojemo „Bog Gospod“ na jutrenju. Ako li je „Bog Gospod“, ovo treba činiti u crkvi: tri niza poklona i u sebi govoriti kao napred rečene molitve.
A kolenopoklonjenja treba samo u crkvi negovati kada se poje „Bog Gospod“, kao što gore pisasmo. A u ćelijama vašim kolenopoklonjenja da budu dok se molite.
Praznik, pak, zovemo kada se na jutrenju poje „Bog Gospod“. Kada se pavečernica služi, pošto jerej izrekne uobičajenu molitvu, vi treba da padate na kolena, kao na kraju prvoga
Bojimo se: „Mrzak je Gospodu svaki visokosrd“, (Lk. 16, 15) reče božastveno Pismo, i „Gospod se gordima protivi, a smernima daje blagodat“. (Jak. 4, b) Prema tome, da nema ovoga među vama!
Neka im Gospod bude milostiv i neka ih pouči, tako da znaju kuda ih vodi. A mi treba da pođemo odakle iziđosmo. Oni koji su obedovali
Znajte da je post kada se ne poje „Bog Gospod“, nego kada se poje „Aliluja“, te tako ovo imajte. GLAVA 11 Kako treba praznovati Gospodnje praznike i Presvete
da ne budu protivni zbog razne gordosti, jer se kaže: „Teško onima koji se odriču i koji nisu smerni, jer će ih Gospod gnevom svojim smiriti.“ Da, ovoga radi izvolite i sami u sebi rasuđivati smirujući se, protivoslovlja ne dajući.
4, 8) starajući se da ispunite koliko je moguće. Jer reče Gospod naš Isus Hristos: „Ovako zapovedam vama da volite jedan drugoga, kao što i ja vas zavoleh“; (Jn.
Ćosić, Dobrica - KORENI
glasom, nikad to neće zaboraviti: „Vidim, Bog je blagoslovio vašu kuću i nečastivi je napustio vaš dom... Gospod i sveti mučenik, čijem domu služimo mi, mali i grešni stvorovi, uslišili su vaše molitve.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan! Ko te je doveo amo da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!... Obuj se, i
Pa jednoga dana kad se Gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
trenuć se munje upregnute u sveštenu tvorca kolesnicu dugom k jednoj sve naviše strani, povratiše polet kolesnici. Gospod slave na tron se povrati!
slatkijeh muzikah; legioni u duge redove sa poretkom volje svemoguće - svaki k svome letijaše miru te mu ga je Gospod slave silne naznačio za vječno blaženstvo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jedna kuća, brate. Stâri pospe, deca pospe, a negde je i bez dece, nema govora. Tu ti je jedini Gospod Bog svedok. A kad si se vratio ona ne može da ti se napriča o poštenju. I sve druge ne valjaju samo ona poštena.
Zato je on i stegao dušu sa tom mišlju da je najbolje ono i onako kako sam Gospod Bog bude odredio i naredio. Jer je kao sunce jasno da jedini Bog zna bolje od svakoga čoveka šta i kako treba da bude i
PRIČA O SRBIMA Od vojnika čuo i zabeležio na Krfu Bilo je to u leto i na žarkoj vrućini. Gospod beše zauzet preteškim brigama.
Radio je tako Gospod jednoga dana i brinuo kad, usred ovih napora, začu On nekakvu neobičnu larmu koja se sa Zemlje podizala.
Tada Gospod, ne mogući dalje da je podnosi, ostavi pero, podiže glavu, pa oslušnu i zamisli se, trudeći se da pojmi one čudne uzroke
Ali i pored sveg Njegovog božanskog staranja, to Mu ne pođe za rukom. Iznenađen time Gospod se obrati svetom Petru. — Petre — reče on blago. — Ovo nije bez ništa.
Ali ne potraja dugo, vrati se on natrag, i vrati se brže nego što je i sam Gospod očekivao, pa stade pred Njega: — Gospode — reče Mu on — evo ispunih ja Tvoju naredbu i saznah ono što si želeo.
— Gle! — začudi se ipak Gospod. — Šta mi kažeš? Dakle od Srba? A šta bi oni hteli? — Srbi — nastavi sv. Petar — Srbi hoće da ratuju! — Da ratuju?
A šta bi oni hteli? — Srbi — nastavi sv. Petar — Srbi hoće da ratuju! — Da ratuju? A s kim i zašto? — pitaše Gospod, a sv. Petar odgovori: — S Turcima, Gospode! Zbog zemlje, vele, koju su im od predaka oteli.
— pitaše Gospod, a sv. Petar odgovori: — S Turcima, Gospode! Zbog zemlje, vele, koju su im od predaka oteli. Tada se Gospod ponova zamisli, a posle male počivke: — Pa neka ratuju — reče. — Neka im se takva želja ispuni! Ali sv.
Dobro, i sâm sam za to. Ali u tom ratu hoće li oni pobediti, ili će biti pobeđeni, jer i to... — Petre — prekide ga Gospod — tačno sam znao šta ćeš me pitati.
Petar oklevaše da odgovori i snebivaše se, pošto u tom času ne pogađaše volju Božiju. — E vidiš, Petre, — primetiće Gospod, izvodeći ga iz zabune i kad se uveri da svetac još uvek oklevaše — što se mene tiče Ja sam zato da ih pustimo neka
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
rukama i jedna zarobljena zraka božjeg sunca bili su kadri da djetetu dadu iluziju da je i samo postalo jedan mali gospod bog.
Jer biti u isti mah i „mi i „drugi” — ne znači li to u neku ruku biti ni više ni manje nego gospod bog? — Takav je pomalo bio i fra-Anđelo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to smrt čuje, ostane stojeći, a on otide. Kad dođe unutra, pita ga gospod bog što je došao, a on reče: — Evo pita smrt što bi radila. A bog reče: — Neka mori malu djecu.
Kad to starac vidi, sjede među njih, pa je kod njih bio. A gospod bog reče svetom Petru: — Petre, hajde dolje k starome pa reci da sam te ja poslao da mi proda one ovce (jer ono su
Ovako blago bog tebi dao, pak da se nasitiš! — Ja sam čitao — reče kaluđer — đe stoji napisano: „Ašte gospod ljubit kogo, togo nakazujet.“ — A šta će to reći, oče? — zapita bolesnik.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
da zaradi samo toliko novaca da može, zaboravljen od svih, da skromno živi sve do onog časa kada ga, kako on to reče, gospod ne uzme sebi iz ove ”doline suza”.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči). ŽIVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskog konzula. Gospod te ubio da te ne ubije! Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti! ANKA (donosi joj čašu vode).
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ne boj se, jaka je vjera naša, silno je vjerovanje sirotinje raje, moćan je Gospod — doći će oslobođenje, viđećeš što je Srbija!...
Upitah ga kakvim je dobrom utrudio svoje stare kosti. — Će dade Gospod dobro, gospodine... dobar je on — dobro će bidne, ako Bog da!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi. „O, hoće, draga, hoće! Dobar je Gospod višnji, Okrepiće ti majku, isceliće je, znaj!
Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što ukrade. Od ovakve krađe Nikom nije štete. Meni Gospod šapće: „Tako krasti smete!
romantično, čudno, neobično. romanca (tal.), vrsta lirske pesme. Savaot (jev.), Gospod Bog. svȅt, savet. sentimentalan (fr.), pun osećanja. skvrno, rđavo, ružno. soare (fr.), večernja zabava, selo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
divljak, koji, čim je isteran iz dresure na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja još nije žvakao, gospod'n); ili: „Il a parti šie, musje (otišao je da..., gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu.
, gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu. Bobo Đulaso je ogroman crveni grad staništa i terasa, izgrađenih od crvene
Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa! (To gospod'n moj muž meni kazati tebe) — Ton mari blan? (tvoj beli muž ti rekao).
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ruše stubove, Na kojima se drže planine, Što biljem svojim hrani čoveka Po urvinama sveta srušenog, ’Vake bi vence gospod metao... To je strahota!... PRVI TURČIN: Sirota žena! TREĆI TURČIN: Još nije videla!...
) STANA: Ti nisi bog! Đavo ti grdi mračne zenice!... I opet stvaraš dela takva Sa kojima se gospod slavio!... Ono mi nije sin!... Ni nalik on!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ja idem u boj i sam gospod zna da li ću ce živ vratiti. Ako padnem, zaklinjem te Bogom da ovo ispratiš mojoj ženi... Kirilova odnesoše...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa njim je bio moj komandir čete. Pričao mi je posle komandir da je gore, na položajima, haos. Ni bog gospod ne može da ih razmrsi. One noći kada su udarili Bugari, naši su se pod borbom povlačili.
“ „Ali komandant Istočne vojske traži...“ „Bog gospod da traži.“ Tras... Neko zatvori telefon. U ušima mi još bruji: „Po svaku cenu!
Po tome bih rekao da su to Srbi. Gospod se zamisli, i reši se da lično siđe na zemlju i proveri iskaze. Sišavši na Solunsko polje, uze Gospod na sebe spodobije
Gospod se zamisli, i reši se da lično siđe na zemlju i proveri iskaze. Sišavši na Solunsko polje, uze Gospod na sebe spodobije čoveka sa dugom belom bradom i uputi se prema Moglenskim planinama.
Negde oko Vertekopa naiđe na našeg stražara, trećepozivca, i ovaj viknu: „Stoj!“ „Stao sam!“ — reče Gospod. „Ko ide?“ „Bog...“ Trećepozivac zažmire da bi bolje video, onda trepnu, naperi pušku i povika: „Napred!
“ Na tri koraka zaustavi Gospoda... „Šta reče, bre, koj’ si?“ „Gospod Bog.“ „Slušaj, čičo! Nemo’ se šališ. Jerbo ako si i Bog, a ovi te naši uvate, privešće te o’ma na lekarsku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne glede na tajnu i braka predeli Kako sam u Pismu svetom Gospod veli: Ostavi čelovjek mater i svog oca, Prilepi se ženi do poslednjeg konca.
ariji vešto u četiri glasa stavio iskusni naš Srbin i jedini uprav u ovom krugu delajući glasoslagatelj (Tonsetzer) Gospod. N. S.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: A što? BOŠKO: Kako: a što? Ta zar ne vidiš crni pokrov taj, Što je u svojoj ljutini gospod Na Lazarevu zemlju spustio Da u sužanjstvu pišti žalosnom? Pa gde su braća? Gde su vitezi?
TREĆI SERDAR: Mamićemo ga na strv. ČETVRTI SERDAR: Na onu skotsku, tursku krv!... VL. VAVILA: Velji je gospod, deco! A milost mu je kao selena — Po svetovima sobom stvorenim Svetove stvara, nove milosti — Nad gromovima bdi i
KATUNOVIĆ: I hoćemo, — Kad je i gospod tome kaio!... KNEZ ĐURĐE: Sed’ oče! I o crkvi sam svetoj mislio. VL. VAVILA: Mudar o svemu — A hristijanin
) BOŠKO: Pomozi Bog, deko! RADOŠ (sedajući nanovo uz vatru): Ako se niste boga odrekli, Neka vam, deco, gospod pomogne! BOGDAN: Amin, starče! RADOŠ (pozna ih): Ah, bože, ta to su oni! BOGDAN: Ko, starče, ko? Zar nas poznaješ?
Bojić, Milutin - PESME
ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
zalud božju iskru ljudi žele: Pašćeš pod jaram kao i svet ceo; Duge su borbe taj zakon zavele, A trnov venac sam je Gospod spleo. — Verujem sebi, ne plašim se reči: Ja imam Boga, pred kim se ne kleči. Verujem sebi u časove tame.
U koštac sa sudbom! Tada praskam, dokle Ne klonem sav smožden kao trula masa; Tada, kao čovek koga Gospod prokle, Hulim Boga, da se nebo ustalasa.
O, Gospode, daj mi one ljude vere Kojom David negda verovaše u Te! Gospod ćuti. Mrak se samo jače stere, I praznina zjapi i nebesa ćute. No ni tebe nema, moj željeni Bože.
Videh je u reci u dan pun i vreo, Gde se prozri, suncem prožmana do srži. I Gospod bi pijan kraj nogu joj mreo. Njen dah, me kô vetar iz pustinja prži.'' Zaćuta, jer pred njim crn se veo smače.
Te suze behu smolaste i vruće, Suze džinova koje Gospod ukle, Pred kojima su zvezde sreće stukle, A sumnjom prano iščezlo čeznuće.
Noć vizantijska, sladostrasna, ista Kô ona kad se rodi Gospod Novi. A samo senke s licem kô od lima, Poslednji borci carevine šture, Čuvaju kule i zidine sure; Kao prost
A vatre drevne, zgašene i sive, Uzdahom šalju poslanice mukle. Mrtvace tamo ostavismo žive. I kô Ahasfer, koga Gospod ukle, Tražimo ravni do u beskraj pukle. I Vaseljena njiva naša posta Za seme časti — koje suncu siže.
Mi ćemo otići, noseći na šlemu Srmu vaših noći palu po granama, A kad Gospod dođe, poverite njemu Zvuk pesama naših ostalih za nama.
(1917) SONETI I O, stara je priča da nosimo maske I svi da smo glumci bolji ili gori I za laž da Gospod sam nam idol stvori I arenu punu magline i praske.
(Bez datuma) XLIII GREŠNI SONETI (SIN ZEMLjE) Zagrmeće Gospod u strašni dan suda, A ja ću mu reći: ''U najcrnjem mraku Tvoju reč sam čuo gvozdenu i jaku I zbog njih počinih svoja
Tvoje sunce me je učilo da grešim. I neću mu reći da se za to kajem.'' I reći će Gospod: ''Raj ti neću dati, Tu bolnicu gde se od dosade pati. Ni pakao neću: stvorićeš ga rajem.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” (Zgranuta.) JEROTIJE: Boka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka. ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikad više ne napiše pismo. JEROTIJE: More će da ga napiše nosem.
Nastasijević, Momčilo - PESME
MRE DESPOT Mre despot. O, da mu Gospod umornu prihvati dušu! Mre on, a na čemu ostasmo mi? Sveta presahnu Lazareva krv: nebesno nebu, zemlja bez duše.
Aliluja! PSALMI I Nek bude hvaljen Gospod u slavi, Da živi Bog, tvorac moje slave. Odmazdom šine onog ko zada mi zled, Narode mi goni pod moju moć.
2 Leto i vesnu Gospod sazda, što i psalmopevac kaza, krasote u njima mnoge, pticama brzo, veselja puno preletanje, i gorama vrhove, i
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ne dam. Č̓a Marko, unezveren, preplašen a čujući otuda Jovankino grcanje, plač, kao nastavi: — Bog, mori! Bog Gospod! Bog! I ako je Bog! Bog naredi da se pati, muči. [Mladen je uspeo da natera Jovanku da se vrati mužu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možda, pomišljaju katkad, možda je to ta iskra božijeg duha utisnula na njihovom čelu znak posebnosti, možda Gospod preko njih šalje svoje tajne poruke, možda je njima dato da dokuče tajne zemlje i neba. Jelena Ne gleda me.
To nije imalo nikakve veze sa božjim domom, mi smo se smejali i to je sve. Ne znam da li se Gospod na nas ljutio, ali sve mi se čini da nije, jer su mu kuću ionako zalili suzama i čemerom unesrećeni koji tu prebivaju
Mogli bi, usamljeni i suvišni, brojati zajedno svoje dane dok ih Gospod ne pozove k sebi. To se ovde ne dešava. Naprotiv.
neko dostojnije mesto, jer bilo bi krajnje glupo da nekakav bogalj poput mene šepesa među onim divotnim obiljem koje je Gospod stvorio za uživanje pravednika i da kvari lepi prizor svekolike sreće i spokoja. To bi smanjilo lepotu mesta.
Služeći se tuđim mozgom, jer je njegov Gospod ostavio u veličini oraha, vremenom je postao krajnje nepoverljiv prema sopstvenim umnim sposobnostima, stekavši uverenje
Ja bih možda i poželeo da budem kao on, ali on nikada ne bi pristao da bude kao ja. Srećom, dragi Gospod Bog je ovaj svet sazdao dovoljno prostranim da bi na njemu imalo mesta i za njega i za mene.
braćo u Hristu, pogledajte nas dobro i vidite ko je od nas grđi, uverite se ko je od nas veća greška i koga je Gospod sklepao sa više mrzovolje i nehaja.
Ugledajući se na pokojnog Prohora, obukao je košulju od sirove kostreti i zarekao se da će tamo ostati sve dok mu Gospod ne pokaže put spasenja za manastir. Otišao je Nikanor kao Mojsija na Horiv da primi od Gospoda upute za sve nas.
I on će doneti otud otkrovenje, on to mora učiniti jer je tako rešio makar ga Gospod lišio svoje višnje pomoći u bilo kome vidu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
bezbrižni pastir u čudnoj samoći Sluša tajni šumor sa Mrtvoga mora, I skromno veruje da u tihoj noći To sâm gospod ide preko mirnih gora. 1886. MOJIM PRIJATELjIMA 1. Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô...
A gospod podviknu tada: ,O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole! Obuj se i na
u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku diže i svetove
1889. SRBIN U RAJU Umre jedan Srbin, ne zna se od čega, Ali Gospod primi u naselja njega, I reče mu Gospod: „O ljubazni sine! Dospeo si, evo, u rajske visine.
1889. SRBIN U RAJU Umre jedan Srbin, ne zna se od čega, Ali Gospod primi u naselja njega, I reče mu Gospod: „O ljubazni sine! Dospeo si, evo, u rajske visine. Evo ovde ima blaga svakojaka, I učenih ljudi, i dobrih junaka.
Ja bih željno iskô novina ma kaki', U kojima piše šta li dole rade, Kakve nove spletke pred izbore grade?“ Okrete se Gospod anđelima redom, I zatrese tužno svojom glavom sedom: „Podajte mu, - reče - a šta drugo znamo?
U kršnom Tibetu donjem, gde Lhas veselo cveta, On je, u gorkoj tuzi, trajao sumorna leta, Jer ga je prokleo Gospod da večno po svetu bludi, Svu tugu ljudskoga roda primajuć u svoje grudi.
Ben-Kasimu se tada večernja utvora javi I progovori starcu, kroz oblak prozračno plavi: „Gospod, koji te goni, kroz reči govori moje. Kasime, otidi u grad i prodaj magare svoje.
Kasime, otidi u grad i prodaj magare svoje. Gospod će mladošću večno da tvoju ukrasi glavu, Jer te je izabrô noćas, da vidiš njegovu slavu.
Strašno je besneo Azok, gledeći pogibao svoju, I prizva gospodnje ime u ljutom ovome boju. I gospod sasluša njega, jer baš u času tome, Javi se Ben-Kasim žurko na besnom paripu svome, On se dohvati tajno bedema i tvrda
“ I poče da strašno psuje. Podmigujući vazda, Ćata je stajao smeten, kako ga već Gospod sazda, Dok za vrat puče mu šamar... Šubara pade mu s glave, I sad nastade prizor pogibli i bitke prave!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna. Gledaj go, na nozi spijet! Otresi se, tresli te mrtvog, da daji gospod. Sag je zgoda za ališ-veriš, da se zarade malo-mnogo pari. Zakopčaj tija grudi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sigurno si pun para. Tamo kod tvoje stara-majke svraća Gospod Savaot, pa vam je svima dobro... E, lepo, lepo, da si živ i zdrav. A tata će tvoj, evo, skoro lipsati! I treba.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ni na koga i ni na šta; ja sam imao utisak da ličim na testo naraslo u naćvama, koje će tek docnije veliki pekar, gospod bog, modelirati.
Ali to je još najmanje što je mi nismo razumevali, no sam ja uveren da je ni sam gospod bog, kome smo je upućivali, nije razumeo i, da mu je to bilo moguće, izvesno bi policijski zabranio onu dernjavu koju
I oni su vrlo lepo živeli, ali jednoga dana Adam zagrize Evu... zagrize Evu i zbog toga mu Gospod Bog prebije jedno rebro... I zatim je, na zadovoljstvo predsedavajućeg, sve u tome tonu išlo.
krvožednog zverinja, u koju smo zalutali i ne znamo naći izlaza, pa smo stoga valjda i verovali da je ona kazna koju je gospod bog izrekao prilikom izgnanja iz raja, kada je za prvi greh ženu kaznio porođajnim mukama a čoveka matematikom.
Petrović, Rastko - PESME
Gajte ih. Bolne nokte njene pažljivo srežite, Turpije za njih već nema suviše previte. Gospod sam dade rukama plodnost čuda da skrivaju, Srebrni sneg krinova uzeše Serafinima.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Gleda u Koštanu.) Ovo je, ovo bilo za mene... Ah, brate, ti mene oženi, zarobi i vrza, a tebe Gospod! (Zagleda sebe.) Zar ja s’g ovakav da sam? Eve: i čakšire, i pojas mi se sm’knuje! Snaga mi većem haljinku ne drži.
Ko te samo pogleda, krv mu ispih! KOŠTANA (rasejano, neugodno): da... niko... STOJAN Niko! Ni Gospod! Ni otac, ni Mitka, ni predsednik, a kamo li policaja i panduri...
Šantić, Aleksa - PESME
Ovoj zemlji gospod sreće dao nije, Pritiskô je jadom i čemerom dugim; Dok se sunce rađa narodima drugim, Nas studena zima razdire i
I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi! Pa jednoga dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I
Motika tuče, i u gole prsi Suhog težaka duša neba vije, I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi — Proleće pjeva. No dok gospod bdije I na svom toplom srcu zemlju stiska, Ja vidim kako jedan crv se vije — Gmiže i puzi i polako griska, Ovdje
No još jednom voda Širokim valom pljusnu preko broda, I ču se prasak i pošljednji jauk, I, slušaj, negdje kô da Gospod plače. A noć se ceri, i sve više, jače, Nebesa hvata kao crni pauk. 1906.
I u tihoj sreći sve trepti i sija I voda i kamen, džbun i vršak grana, Kao da se nebo bliže zemlji svija I sam gospod hodi preko mirnih strana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Udijeli tucaku junaku a za zdravlje tvojijeh sinova, i tvojega bana gospodara, — tako ti ga gospod sačuvao britke sablje Anđelića Vuka, da s’ ne sretne il’ sustigne s njime!
on meni jeste govorio: „Udijeli, gospo banovice, a za zdravlje tvojijeh sinova, i tvojega bana gospodara, — tako ti ga gospod sačuvao britke sablje Anđelića Vuka, da s’ ne sretne il’ sustigne s njime!
Kad Koviljka u crkvu pošeće, obojicu vodi za ručicu, a sav narod strinu blagosilja (sam li gospod iz nebeskog carstva): „Oj Koviljka, koleno adamsko, prosta duša tvojih roditelja, koji su te porodili mudru, međ’ tuđu
Ivan neće ni od koga plate, Ivanu će Ristos gospod platit kada Ivan bude na istini. 86 BOJ NA MIŠARU Polećela dva vrana gavrana sa Mišara, polja širokoga, a od Šapca,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
IZ BLAŽENOG AVGUSTINA Kad padoh, Gospod me podiže, kad ustadoh, zadrža me, kad pođoh hoditi — vodi me! I ko bi taj, toliko nesvestan bio putnik, videći pred
da ih pokaže: da razbijaju i progone zlotvore kojino na nas mrze i zlobe nam, noseći se s nami i obeđujući nas, da ih Gospod s krstnom silom nizloži pod noge naše da bi mi dostanuli pokoj i mir u našem boravljenju, kakono se svagdar o tome
PUT PO ZVEZDAMA Nek se promenjuju dani i godine svojim zavičajem, kako je Gospod izvolio, — a ne mi... Kako od iskre vatru ložeći u božjoj volji plantite, od zvezde u Mesec, iz Meseca u
O, velike mu k ljudma milosti i bezmerna dara, kako sâm eto, neviđen, nesmešten, svega uradilac i vladalac Gospod, kogano od straha strepi nebo i zemlja i vode, i svako mu se koleno poklanja na nebu i na zemlji, i ono što je dole, pod
MUDROST Gospod me je sazdao na započetak putova mu svojih; pre veka me je osnovao, pređe sviju brda rodio je mene. Kade je hatario
I što mu na to izreče gospod vladika? »Ustan gore, reče mu, što si se tako preplašeno spustio dole? Zgrešili su tvoji ljudi zašto su prestupili moj
Po tome proznaše ga da je sam Gospod. A Simon Petar ne imade kad od žustrine željne čekati dok se u kraj na lađi izvezu, — a go bijaše, gažeći po vodi uz
Poče iskati da joj dâ napiti se te takve vode. Na to već hoće Gospod da je ulovi. »Idi, reče, dozovi ovde i svoga ti muža kojino bolju pamet od žene ima i većma se u svačemu može osetiti.
To što im reče »drzajte« — so tom reču kako onda od njih, tako i od nas gospod ište i isteže svuda pouzdanu na njega veru. I nigde niodašta se ne prepadati ni se što ljuto oprenepastiti da bi odašta.
A drugo pak, i željaše hitro se, pre ostalih apostola, kod njega naći... Te to toga rad gospod znajući mu njegovu žustru ćud i raspaljeno k njemu srdce i reče mu: kad hoće može doći k njemu po vodi.
Zašto u ono dobi zli su cari na grčkom carstvu bili, ikonoborci i mučitelji, ta se i razgnjevi gospod i tu kaštigu napusti na njih.
— I njejzini svetimi molitvami da i nas sačuva gospod Bog od svakoga zla, groma i trusa i vatre i potopa od vode, glada i pomora i svake zle nezgodice.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Branila se od tih mnogih i svakojakih misli. — Lele tugooo! Istin’ rekoše koji kazaše: „Da ne dava Gospod na dete što mu majka pomisli!“ Ete i s men’ i Manču mi alis ta si je sag rabota! Može da i neće bidne baš tako lošo!
Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar... — Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak! — uzviknu Jevda kada Tasko završi Petrakijevu priču.
Sal pri majku hizmet ću da činim... — I pri muža... — upade joj u reč zajedljivo Zona. — Pa, ako dadne Gospod i k’smet mi bidne... i pri njeg’... — Kod Manču li? — prekide je Zona jetko, šapatom. — Fukaro!... — Kako reče?...
— Stani poturnjak, pa si uzni i celo teste... — Da ne da Gospod... ja si jednu sal iskam... — Pa puno gi u ma’ale... — Puno, ama za men’ sal jedna što je... — Pušti me da si idem!
kad si ćuti i promine, te sal gleda na men’, a duša gu se smeje što gu je, ete, kef zaradi naš rezilak i sramotu!... Gospod gi sudija, — kune Tašana. — E što gi je milo da l’žu i zbore kad ništo neje bilo! Devojačku sreću da batisuju...
— Za Doku zboreše?! Mori, odi tuj nesreću može da je iskočila reč i sokak-lafovi tija, ubija gu Gospod! Sreto’ se ja i s njuma, — veli Taska — ama ne smešem da gu pitujem ništo zašto je luda..
Će da dâ Gospod“, reče, „pa će si ona sama da dođe i čuka na Mančinu portu! Mori, vaša bruka i rezilak će se u novine i u knjige“,