Jakšić, Đura - PROZA
— Vidite li vi onoga gospodara trgovca?... — i on mi pokaza prstom jedno ljudište, jednog od onih trgovaca što niti prodaju svilu ni gvožđe.
Vi, gospo, beste đon na čizmama vaših gospodara, a gospodari, naravno ne gaze po blatu, oni su po cveću gazili... gazili su sve što beše lepo, uzvišeno, idealno...
Obradović, Dositej - BASNE
ga u skupštini, počne na njem klevetati, govoreći da sam on ne samo ne poštuje no i prezire i za poruganije drži lava gospodara.
više štomu se počelo bilo već i gladniti, i odgovori kurjaku: „Dobro, kad je tako, a ti hajde sa mnom; ja ću ti naći gospodara u našem selu koji će te dobro hraniti, samo da mu u noći od lupeža kuću čuvaš.
Nek' der se i ja počnem ulagivati, ne bi li što bolje bilo.” Kako upazi jednom svođa gospodara pred kućom na stolici u hladu zaspata, privuče se | lagano, nasloni mu glavu na rame kod uha, pak zategne koliko mu
Kažu ovi da su sluge gospodara njive tu bili, i videći da je žito sazrelo, otišli su po srpove, i doći će žeti; zato da se beži kud se pre može.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
HRAST Gospodara voda, vodenica i stada, skela, mostova, žitnica i ljudi, gledam ga kako vlada, kako seva i grmi, kako sudi, sedeći
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Karađorđu nijedan ne ide, niti i̓ on prima. Uparadimo sve momke i pitamo i̓ zašto su oni ostavili sama gospodara, i zašto nam kazali nisu, da oni neće kod njega biti, „mi bi od svake nahije od nas po pet momaka dali da kod njega
momke, i koji k ruci, koji k čemu, govoreći: „Prosti nam, gospodaru, mi smo pogrešili, jevo se kajemo, i pred ova dva gospodara se zakleli; jevo i tebi se opet zaklinjemo da ćemo biti do smrti verni”.
Međutim došlo je pismo od gospodara Ćorđa, da je on razbio na Moravi Turke i da u Topoli kupi vojsku i da će nama skoro doći.
No se glavama igrati nemojte; svak svoju vojsku, koji pušku poneti može, u gomilu, pred Hadži-bega! A eto gospodara, sutra ćemo odavde poći; pošli bi danas, ali ne možemo da volove odma iskupimo koji će topove vući.
Na večeri napi jedan od kaluđera: „U zdravlje Verhovnoga Vožda gospodara Đorđa Petrovića, komendanta serpskago!” — a on siroma briznu plakati i suzama lice mu se obli.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Noga mu kliza po kaljavoj zemlji, on posrće i spotiče se, ali žuri da izvrši zapovest svoga gospodara. To je bio Marinko. Žurio je po želji Kruškinoj, koji ga baš tad željno očekivaše u svojoj odaji. — Gdje si, čovječe!
Darnulo se u njihovo gospodstvo, u njihovu silu. Zar se pogani rajetin smeo drznuti da digne ruku na svog gospodara?... I diže se sila koja je bagatelisala te male čete što ne imadoše čestito ni džebane.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pripovedao im je kako je u Bečkereku slušao i čuo od jednoga gospodara koji je mnogo knjiga pročitao, a i sad još jednako povazdan čita sve novine, kako su se tu skoro, lane ili onomlane,
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Posle dvogodišnjeg kalfovanja u svojoj varoši ostavi svog gospodara. Gospodar je osobito za njim žalio i pobojao se da mu neće trgovina natrag poći.
— Dobro došli! — Drago nam je! — Izvolite sesti. Kako ste? Eto i gospodara Pere. Malen, debeo, okrugao čovek oko pedeset. — Dobro nam došli! — Oprostite što sam tako slobodan...
Ja počitujem gospodara Čekmedžijića i hoću da verujem da je najbolji čovek, da ne ide na to da ženino potroši; al’, badava, sigurniji sam kad
VII Sad dolazi Čekmedžijić sa čika-Gavrom u varoš S. Dođu u S i ukvartiraju se kod negdašnjeg Ljubinog gospodara udate kćeri. Njen muž Joca Parković bio je Ljubin prisan drug, zajedno su bili kalfe.
Donese se pečenje — dugačak mator zec. Ko će ga tranžirati? Kod gospodara Belkića nije bio običaj, ili da reknemo moda, da se pečenje u kujni tranžira, nego na stolu. On ponudi Ljubu da tranžira.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali uporno držanje gospodara visa onemogući nastupanje. Trebalo ga je obići i pojaviti se u bok i i pozadinu upornog branioca i to je bio jedini
Služi on, olupina nijedna, služi i služiće ko zna koliko još gospodara kao što sam ja, i gorih od mene. Istina je cela, u njemu nikad neće visiti neki ispeglani i fini sakovi i frakovi,
Stoji on, čeka i neprestano menja gazde pa mu baš svejedno koga služi. Stoji on, služi i nadživeo je ko zna koliko gospodara što su se sad svi u pepeo pretvorili, a nikad ni pomislila nisu da će ih čak i ova krntija preživeti.
Afrika
Obično boj dobije bele čakšire, belu košulju i kožni pojas, i tako odeven često izgleda elegantniji od svoga gospodara, od koga se više pazi.
Đakuljica mu je bila onda vezivana oko vrata i on je sav upakovan uguran ispod postelje gospodara. Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N.
oženiti se ženama svoga brata ako ovoga nestane iz života; a kaptiv je dužan, po cenu kazne smrću, uzeti žene svoga gospodara ma kakve da su i ma koliko da ih je.
To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso? JANjA: Alopu! Znaiš da izgubiš glava tvoga gospodara. Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
sa franceskim filosofima tog stoleća, njemu bi žao tog deteta, pretvorenog u neku suklatu, prema ceremonijalu njenih gospodara. Ona dakle nema sna. Njoj zvone zvonca. A sutra ima da urani, pre ostalog sveta, onda, kad svako dete spava.
U tom pismu se nalazi i ova rečenica: Takožde primih ot gospodara Ćirka Despotoviča, For. 800, za gospožu Evdokiju, u Kijev, otišlu!
Teodosije - ŽITIJA
I svi plakahu i ridahu mnogo i neutešno; roditelji sina, braća brata, sluge gospodara sa krikom dozivahu radi utehe u žalosti, padajući sve više u očajanje, jer ih do bezumlja dovođaše stradanje njihova
sa krikom dozivahu radi utehe u žalosti, padajući sve više u očajanje, jer ih do bezumlja dovođaše stradanje njihova gospodara i krasota mladoga uzrasta.
Pomišljahu da ga vežu, ali ga se bojahu kao gospodara svojega. Postavivši stražu čuvahu ga što je moguće bolje, da bi, pošto konji i oni sami od napora, sa njime pošli na put.
Jer vladar moj, Tvoj otac, smatrajući me za verna poslao me je radi ovoga. Uz to, da smo našli u moNaškom obrazu tebe, gospodara moga, kakvo bismo izvinjenje imali zbog toga?
Sad opet, kada smo došli, od naših ruku sakriste našega gospodara, i jednako se ponašate svojevoljno. Šta vam sad pade na pamet: da nam se narugate?
Šta vam sad pade na pamet: da nam se narugate? Ili mislite da se mi uzalud potrudismo tražeći vazduha, a ne našeg gospodara? Sad će vam glave poleteti! Recite gde sakriste gospodara našeg!
Sad će vam glave poleteti! Recite gde sakriste gospodara našeg! A kada ovo čuše vojvodini momci, na svirepost gotovi, počeše, još ljuće, monahe biti nemilostivo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
su se Dinarci iz Hercegovine i nekih delova Bosne usuđivali ustati protivu ugnjetavanja i često se bunili protivu svojih gospodara. Osobine muhamedanskih seljaka. — Najveći deo muhamedanskih seljaka ima svoju vlastitu zemlju.
sistem, pod kojim su seljaci živeli na zemljama aga i begova u potpunoj potčinjenosti i pod stalnim nadzorom svojih gospodara.
Pod tim razumemo uticaj surovosti i nasilja gospodara na mentalitet ovoga stanovništva ili i posledice podražavanja ovim gospodarima.
Poslušnost i napor robova da se ugodi željama i ukusu gospodara bili su glavni činioci ovoga preobražaja. Predosećajući šta se od njih očekuje i šta je za njih bilo korisno da čine u
ćefu. Neki od imućnijih se u gospodstvu ugledaju na Turke. Drugi imaju tursku gospodarsku ćud i tiranske navike gospodara i nasilnika. Ovo se pokazivalo i posle oslobođenja 1912.
kod jednoga bega i u jednom selu samo po jednu zimu i leto, pa se dalje kao čergari selili tražeći milostivijeg i jačeg gospodara koji bi ih mogao zaštititi. Živeći ovakvim životom ovi seljaci nisu mogli imati ničega svoga, svojštine.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šteta što ne beše fotografije da se kod potomstva ovekoveči. I lepo je bilo videti gospodara Sofru pred dućanom kako izgleđuje mušterije, sve levo desno licem miče, kako primamljivim očima mušterije dovlači.
Nad ogledalom lik svetog Nikole, patrona gospodara Sofre, a pred njim ozgo visi na srebrnom lancu veliko srebrno kandilo. Dalje na desnoj strani na duvaru dve velike slike.
Dalje na desnoj strani na duvaru dve velike slike. Jedna je gospodara Sofre, druga gospođe Soke. Gospodar Sofra naslikan u svoj veličini i dužini, u potpuno paradnom odelu, u dolami, pa
Gospođa Soka namalana je u polovini veličine; nije nužno bilo u celoj, jer je bila mnogo veća od gospodara Sofre. Zelene fine svilene haljine, dugačke kožne žute rukavice, o vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola
Duhom pretežniji od gospodara Sofre. Dece nije imao; on sam sobom i ženom može živeti. A bio je te naravi da je ceo svet držao za komediju, i
— Odmah. — Hajd’, Sofro, sedimo. Šta ćemo se kartati? — Malo nas je, nek’ dođe još kogod. Čamča pozove još dva gospodara, purđera, i sad pitaju se šta će igrati. Jedni su za „friše fire“, a drugi su za „punišaka”. Slože se za poslednje.
Ustane, hoda, pa puši. Još malo, pa i ostalo društvo digne se, jer kad nema gospodara Sofre, nema ni punikaša ni smeja. Gospodar Sofra sedne sam za jedan sto, pa ište vina.
Iziđe Krečar da zapovedi da donesu vino. Gospodara Sofre slaba je strana bila da je rado pripovedao o svojoj ženidbi i kako se obogatio.
Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom. Opet je upita: „Hoćeš li, Sofija, poći od slobodne volje za gospodara Sofronija Kirića? On je čovek uredan, imućan, kod njega ćeš dobro živeti.
IV Sutradan posle ručka eto Krečara i Čamče kod gospodara Sofre. Već su tu. Klopkaju na vratima. — „Herajn“. — Na zdravlje ručak, Sofro! Eto nas kod tebe, — reče Krečar.
Svi zasednu. Tu je i gospođa Soka sa celom porodicom. I Milan šegrt dobio je dole mesto. Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča. Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe. Tu je i Pera.
On je voleo kada ona do njega sedi, pa makar koliko I kakvih gostiju bilo; i kad posluškuje, i onda je njena stolica do gospodara Sofre, a prazna, pa kad dobije vremena a ona tek onda sedne.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Znao je, vrlo dobro, zašto je gospoža Dafina bila dovedena u kuću njegovog gospodara, i šta je sve sa njom, tamo, Aranđel činio.
Od svoga gospodara bio je poprimio otrovnu žudnju za srebrom i nizao srebrnike na jednoj vrpci, koju je nosio oko pasa, na golom telu.
Od svoga gospodara beše naučio da čeka i da predviđa, i on je čekao da Aranđel Isakovič primeti njegovu najmlađu kćer, koja beše baš
Video je svoga gospodara potavnelog, neispavanog, ćutljivog, toliko, da je danima jedva progovarao koju reč. Kroz pukotine, na vratima, gledao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
samo da je dete neizdiferencirano od majke (žena), već i da je njegov položaj zavisan, podređen u odnosu na domaćina, gospodara. Reč „roblje“, prema Vuku, znači: „1. servi bello capti. 2. žene i djeca, familia: — A kako li roblje ostaviste!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Idu carskim drumom ljudi rasporenih nozdrva, pogled im se gasi Ko su oni, ko su oni? To su od gospodara odbegli meropasi. Idu carskim drumom bezruki do zemlje povijeni, ko da im je tisuću godina. Ko su oni, ko su oni?
Matavulj, Simo - USKOK
On bješe najmlađi Njeguš koji je išao na Cetinje, kad ga red dođe, da služi vladiku gospodara. U njemu se ogledaše sva oriđinalnost crnogorska.
Viđeste li ove Ličane u Kotoru! Kakvi zorni ljuđi, kakvi lijepi Srblji! Bogo moj, da su svi Srblji oko jednog gospodara, šta bi nas bilo, i ko bi nam što mogao! — Ma đe je ta Lika? — pita Markiša. — Ja mnim đe i Dalmacija!
torbe obramice, Preturiše struke sinjgavice, Granajlije puške dohvatiše, Pa stigoše na Cetinje ravno, Pred dvorove svoga gospodara!“...
— prihvati Mrgud Šutov... — A da i tebe svetijem zovemo, pa si obidovao te putove! Ugledao se pisar na svoga gospodara! — Ja sam drugo, ja sam Crnogorac! — A i on je kućić i čojković! Krv je junačka ista u cijelom svijetu!...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Rimske Imperije, vojvodine sv. Save, Crne Gore. naslednog gospodara Hercegovine, Srema i Jenopolja, i tako dalje. U Oršavi digne ustanak i kada je hteo da pređe u Srbiju, 1689, »radi
vezu sa predstavnicima srpskoga naroda, kojima pomaže u nacionalnim tražbinama i koji u njemu počinju gledati svetovnog gospodara srpskog naroda, predstavnika ideje o srpskoj autonomiji, Srbi mole za njegovu slobodu i Leopolda I i Petra Velikog, ali
Pesnik uzbuđeno opeva zlu sudbinu srpskoga naroda u Austriji, verolomnost novih gospodara, nerodoljublje srpskih crkvenih starešina.
bila potrebna pomoć nemađarskih narodnosti u Ugarskoj, i zato što mu je u borbi protiv katoličke crkve i feudalnih gospodara bio potreban oslonac na dotle ugnjetavane nekatoličke veroispovesti i na građanski stalež i seljaštvo.
Radičević, Branko - PESME
I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je volja, Al' ga uzmi sa krvava polja, Samo doma, jao, ne
Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.
sunašce — Uteče joj na oko srdašce: Tek spazila pa Hajka planula, I u srcu svome pokliknula: „Eto meni krasna gospodara!“ Jao Hajka, al' te sreća vara. Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori.
Pa skoči, viknu: „Ta zar ideš samac! O Mile, Mile, a tako ti Boga, Ta kuda dede gospodara svoga?“ Ni reči na to Mile ne izusti, Već samo malo u čamac se spusti.
Mrak je dosta, to je sreća, Drugojače... No gle jada! Nešto sinu — bogme sveća! Ko to ide amo sada? Eto, eto gospodara, — Ta je li mu degod para? 135.
Sluge traže, ma ga nije, Kud li im se izgubio? Sunce s' rađa, sunce krije, Gospodara nigde nije. XXXI I tuđin mu dvorom šeće, Tuđin tile konje jaše, Tuđin njemu pušku meće, Tuđin britku sablju paše,
a nji evo Popadali desno, levo, Pa spavaju kô zaklani, Pusto piće sve stamani, A suviše, gle stražara, Pao pokraj gospodara, Pa kô i on rče, duva, Mesto njega puška čuva, Vrgô brigu svu od sebe. — Ma ajduče, kako j' tebe?
“ I vesele se Milanove sluge, Jer gospodara veseloga vide; Crvena vina tu na stolu boca, Pred svakim stoji čaša napunjena.
Sevnu munja... Gledaj tamo gore One bele ponosite dvore; Velji dvori, slava neka stara, Kažu dvori silnog gospodara; To razumeš iz pusta kamena.
Sevnu munja, sa neba se svali, Ukraj dvora rast jedan zapali: Valjda tela dvoru gospodara, Da se malko s njime razgovara, Pa kad doma ne našla junaka, Tela mu je ostaviti znaka, Da poznade da je dolazila,
Bože mili, ko da te ne fali? Al' kad Turad besna se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.
Vrišti konjic, žali gospodara, Gospodara, prijatelja stara; Ali Srbin svak' veseo pevne, Kada taki pod mačem mu zevne: Mloge l' srpske majke j'
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
spletavaju: Sa ružicom prsi svoje krase I vesele uzvišuju glase; Na pohvalu RIMSKOGA CESARA, Austrijskog dvora gospodara. JOSIFE FTORI, mili vladetelju, Sunce sveta i blagodetelju! Blažena majka koja TE rodila, Sveta sisa koja TE dojila!
Ja sam iskustvom poznao želju, ljubov, userdije i revnost gospodara Novosađana i Osečana, i u Dalmaciji Sarajlija i Hercegovaca, kako gorećim srcem žele nauku svojoj deci; nigdi nisam
Kostić, Laza - PESME
dala, u suhu ruku sedoga kala, kale je vodi; kô pastir janje, nejako janje, kad vodi na klanje; pokazujuć vrata svoga gospodara, unutra je pušta, vrata zatvara. „Ti li si ćerko?” iguman zagrmi, „što kod paše misli nas da ocrni?
Čestiti paša zamišljen ćuti, pred njime ćute oci pognuti, doveli su bulu pred gospodara, gospodar ćuti, puši, al' ne kara! Bratija ćuti i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u
Bratija ćuti i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega što vara!
” Ućutao je gazin stari knez — iščekuje se Delilina reč. Jeste li vid'li hrčad, ogarčad, kad gospodara svog opskakuju, te štekom draže lovački mu smer, a on ih tiša stegom smišljenom da ne bune već pogođenu zver?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, odmah car pošalje ljude da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi otišavši kažu carevome sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide.
Konj veli kobili: „Hajde, brže, što si ostala!“ A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
Onda on pomisli da pođe tražiti oči svoga dobrog gospodara. Ostavi ovce pa uzme torbu i metne u nju hljepca, soli i luka, i sviralu, pa pođe po tragu kako je čuo od veseloga gazde
A on im onda kaže: — Kazujte gdje su oči mojega gospodara! Kune se vilinska carica da nije to ona učinila, svlači nebo i zemlju, ali on ne da ni opepeliti.
dođe on do jele, skine sa nje zlatni jandžik, nađe u njemu srebrnu kutiju i u kutiji prepirani pamuk a u pamuku oči svoga gospodara, pa svirajući i veseleći se pođe doma.
da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat pozove gospodara od galije na večeru.
Vojnik je tu živio pet šest dana, pa mu se i tu življenje dodija, te šesti dan zamoli svog gospodara da mu napuni bukliju rakijom i torbu 'ljebom, a on će — veli — njemu pokloniti njegov dvorac, jer mu je — veli — dodijalo
korito na pretek, a nikakve koristi kući ne činiš no štetu; a ja siromah, koji čuvam i kuću i glavu i imanje našega gospodara, u korito ne mogu ni priviriti, nego kad-i-kad po koju golu kost oglođem, pa svu dragu noć po kiši i po snijegu okolo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
General muž izdaje istina zapovesti, ali tek žena komandira, i ceo polk poznaje polkovnika za gospodara. MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča.
Mora Bog da vas kara. LjUBA: Zato što žena nije ropkinja. STANIJA: I ropkinja poznaje svoga gospodara, a vi nemate ni Boga ni starijega. LjUBA: Kad žena oće na bal, muž lepo mora, baš da mu se i neće.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Što se pak gospodara Batića tiče, njemu na svaki način mora biti žao; ali kad pomisli da je gospodična u Beču vospitana, to će se lako moći
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ne može da zaboravi onoga... Svake nedelje mu ide na grob... — Ho, pa to nije ništa! Dobar sluga žali dobra gospodara... Ali on može ujedno i žaliti i — čupati kokoške...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
klanja, Rod mi njojzi odgovara: “Ne klanjaj se, sele, rodu, No zafali višnjem Bogu, Koji ti je ud’jelio Mlada rabra gospodara. Mloge su ga mome brale, Ma ga n’jesu odabrale; Tebe ga je sreća dala, Da b’ ste dugo poživjeli!
129. Slavuj čedo, ne poj rano! Ne budi mi gospodara. Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi. Otići ću u đul baštu, Otčenuću struk bosiljka, Šibnuću ga po obrazu:
Brojila ih mlada Đurđevica, Sve junake na broj nabrojila, Do tri njena dobra ne nabroji: Prvo dobro — Đurđa gospodara, Drugo dobro — ručnoga đevera, Treće dobro — brata rođenoga.
Prva je popila tanan vaćov s glave, Druga je popila zlatan prsten s ruke, Treća je popila svoga gospodara. Prva je popila, pak je govorila: “Imam seju mladu i prelju i tkalju, Otkaće mi vaćov i tanji i lepši.
“ Treća je popila, pak je govorila: “Dok je moje glave, biće gospodara“. USPAVANKE 237. Spavaj, čedo, rodila te majka U gorici, đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene. Ni majke, ni doma ne imadosmo, selismo našu
Ni majke, ni doma ne imadosmo, selismo našu krv. Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Žika ne jamči ni za šta. »Nema elbeta, gospodine Purko, loša slugo lošeg gospodara!« svršuje se dopis, a potpisan: »Žika B. Šljivić — Seljo«.
Rakić, Milan - PESME
JEFIMIJA Jefimija, ćerka gospodara Drame, I žene despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar manastiru.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
od Cigana da im sviraju i pevaju jednu istu njihovu pesmu: — Slavuj pile more, ne poj rano, Ne budi mi, more, gospodara! — Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više.
Pandurović, Sima - PESME
I osećam dušom miris blage ambre I istočnu radost, i ljubav, i strasti Gospodara starih ponosne Alhambre Što ispiše pehar kratke zemne slasti. U meni se strasti svih vekova bore.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
i zapjeva, počimljući pjesmu, kao što je običaj, sa ova dva stiha: „Sve u slavu Boga velikoga A za zdravlje našeg Gospodara...“ Momci pucahu svakog časa s vrata. Brastvenici gotovo svi, izmjeniše se u polaženje. Pilo se i veselilo do same zore.
Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on nezadovoljan što duhovnici zadocniše.
i Crnogorke idu u drva na dva puškometa daljine, a kamoli neće oni, vojnici, da pregaze to malo nameta, da vide svoga Gospodara o novome ljetu! Đakon ih prekide svijeh, pa graknu: „Nemoj Gospodaru!... A što!
“ Zatijem — pogledavši značajno Gospodara — stade Ivo nagoniti, sad ovoga sad onoga, začinjajući nuđenje svakojakim dosjetkama. „Je li serdar Pejo zdrav?
„Valaj, jamac vam moja riječ, ako mu ne bude Vladika dopustio“, prihvati Krcun. „Ja sam do posta redni bio kod gospodara, pa po drugi put zamijenih nekog mi rođaka, eto sve do tu ’nomadne.
A znaš li, nikogoviću, da mi nije radi Gospodara, e bih te brstinom iza ušiju, ne jednom no stotinu puta, dok te sagnao ne bih u pogano gnjezdo, i uzeo bih ti deset
Ovaj je pri tome značajno poglediva Gospodara; vidjelo se e su se njih dva napose razgovarali. Ni Cuci ne bilo, no s početka sve odvrtaše pogled.
Sjedili su tu dok sunce ne naže, pa se razdvojiše i pođoše, pošto ispratiše Gospodara u kuću. Mladež se također raziđe. „Kamo Cuca?“ upita Joka domaćina videći e onoga nema sa zvanijema.
“ reče Joka, iskreno žaleći. „Nije ništa, no se pokajao što je ostao, pa se predomislio, pa može biti moliće Gospodara da mu izradi, da se doma vrne“, primjeti Milica. „Jok, valaj“, reče Pejo. „To nije.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ako je i koliba, naša je. — Svak’ je od svoga mala gospodar. — Teško onom ko u svojoj kući služi tuđa gospodara. — Tuđa kora zube lomi. — Svak’ je u svojoj kući kralj. — Svaki je kokot u svom buništu gospodar.
— Brat bratu najdublje oči vadi. — Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara (dušmanina). — Bolje s bratom bratovati, nego s pašom pašovati.
Iza tmine i sunce ograne. Prije ćeš se odužiti duga, Neg’ rđava razdružiti druga. Svaka zemlja ima gospodara, Jadna raja trista zulumćara. Svaka krava svoje tele liže. Svaka muka ima svoje vr’jeme, A sramota osta za vijeka.
vremena vrati natrag, i došavši opet u ono selo dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu.
zlovoljno došô, od dvora mu veselo pošô, rukah punanih a srca vesela, putem hodeći, boga moleći i lijepo zboreći: dobra gospodara, dobre gospodarice, dobro ti mi je udijelio, udijelio njemu gospod Bog odsvuda dobro a s nebesa najbolje!
dobra od tebe, Gospodine, poslata; ponajviše zdravlja junačkoga su čijem bi se u mladosti dičio, u starosti hranio, i gospodara Boga slavio i hvalio. A najviše, Bože daj mu čistu dušu na umrli čas kako mu je bila i na kršteni dan!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
što si ostala!” A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na večeru.
Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, odma car pošalje ljude, da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi otišavši kažu carevome sinu, da ga zove njihov car, i on odmah otide.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Moj majstor imao je svoj dućan u kućam’ gospodara Jove Mucula. Ovi, časteći jedanput našega tadašnjega episkopa Georgija Popoviča, ja, imajući poznanstvo s slugama doma,
Na isti način dobroga mojega blagodetelja, gospodara Maksima Kurtovića iz Trebinja u [H]ercegovini, Tu sam najpre poznao; i on me je vsegda rado viđao i na svom kvartiru
U Bečkereku po slučaju dođem u dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem Filipa Seljakovića, koji mi se kaže da je bližnji srodnik oca roditeljnice moje Krune.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ULICA GOSPODAR-JEVREMOVA Svakoga dana, u šetnji od Kalemegdana do neba, Gospodar Jevrem projaše Ulicom Gospodara Jevrema. Uvek pre podne, dok pod oblacima traju istočne svetlosti.
Ali baš u taj čas su ga obavestili da dole, u sobi za primanje, na Njegovo Sijateljstvo, Gospodara Jevrema, Predsednika Sovjeta ustavobranitelja, čekaju član tog istog Sovjeta Avram Petronijević i ruski konzul Vaščenko.
se i sada prvo zaklanja ćutanjem, zatim se, verovatno, opomene svog iskustva sa drugim jednim Obrenovićem, unukom ovoga Gospodara, odmahne rukom, možda kaže a možda i ne kaže nešto kao „Koji ti ono beše“, vetar biva sve jači i Gospodar Jevrem,
nastojao da prati hronološki niz događaja, onda bi valjalo da se zaputi niz padinu, Ulicom Kapetana Miše, sve do Ulice Gospodara Jevrema.
I sada, kada u svojoj šetnji prolazi Ulicom Gospodara Jevrema i upućuje se Velikoj školi koja se danas zove Dositejev i Vukov muzej, Dositej je sklon da razmišlja o tome
Tada je bio jedan od retkih prijatelja kneza Miloša koji su Knezu odlazili i jedan od retkih neprijatelja Gospodara Jevrema koji Gospodaru nisu odlazili. Kada je Knez izgnan, Anastasijević je pošao na još duža putovanja.
Bilo gde da se nalazio, sledio je odjeke koje su izazivali novi pogrešni potezi Gospodara Jevrema. To nije uspevao da zabrani sebi iako se već jasno videlo da Gospodar Jevrem, odviše željan moći, radi na svoju
Neki Rumun, tek doputovao iz Vlaške, nudio je Anastasijeviću, kao posrednik, da kupi Konak pokojnog Gospodara Jevrema Obrenovića.
Na izvanrednom mestu, na Velikoj pijaci, Konak se prodavao povoljno, još očuvan, mada Gospodara odavno nije bilo u njemu. Anastasijević je gledao u lice tog Rumuna koje nimalo nije podsećalo na smežuranu suvu
Anastasijević, u stvari, više nikako nije mogao da razluči ko je tu koga nadigrao: Gospodar Jevrem njega ili on Gospodara Jevrema? Osetio je nešto što, do tada, nije poznavao: strepnju od nestajanja koja ga je sveg obuzela.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić CXV JEFIMIJA Jefimija, ćerka gospodara Drame, I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar Manastiru.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
i pouzdanog pomagača kakav sam postao nije bilo lako naći, i zato sam mogao po dovršenom poslu da biram svog novog gospodara.
Nomofilaks, dirnut tim poklonom ribara, zahvali im kratkom ali lepom besedom u kojoj ih opomenu da poštuju silnog gospodara mora i okeana. Dok je on tako govorio, bacahu ribari mrke poglede na Milona i došapnuše mu: „Budalo!
„Niko ne može služiti dva gospodara“, govorio bi on, ponavljajući reči što ih je njegov ujak o Božiću pročitao iz Svetog pisma.
Onda se prišulja na prstima do vrata koja su vodila u sobu njegovog gospodara, prislušnu onde i pogleda unutra kroz ključaonicu.
Dvorac moga gospodara ležao je u Normandiji, i tamo sam, na plitkoj obali mora, prikupljao razne životinjice o kojima ni ribari ni mornari
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jeste li vi sin ove zemlje u kojoj je žena do juče izlazila natraške iz sobe svoga muža, svoga gospodara, svoga Boga? Jeste li vi čovek?
„Zar si ti zaboravila“, veli joj on, „da je tebi glavna i prva dužnost da me poštuješ, da me kao gospodara svoga slušaš i da mi se pokoravaš? Pa koga me đavola onda ne slušaš?
joj svaku uslugu učinim, radostan što osećanje koje me za nju počinje da vezuje pravi od mene srećnoga roba svoga maloga gospodara, ja se ovoga puta uzdržah da podignem malu njenu rukavicu koja je, bio sam primetio, na zemlji ležala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Glas je, međutim, išao i širio se šapatom, šunjao se kroz mjesto kao pas bez gospodara, dopro do u posljednje kuće u predgrađu, među ribarske žene i krezube starce što krpaju mreže, uvukao se u uši i starim
zavodnika, čija se tehnika sastoji u postepenom izrastanju iz laskavog, puzavo udivljenog roba u nesmiljenog gospodara, pa do državnika kome je deviza-vodilja: savoir avaler.
I obično takav „oslobođeni čovjek”, moj oče, uskoro uvidi da nema kutkamo, pa se najmi u novog, još goreg gospodara: kad robuješ jednom gospodaru, bar imaš neki svoj red, stalnost, neku svoju sigurnost!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
i sanjivi šegrti spremaju vodu za ljute gazdarice, koje se još po malo protezahu po dušeku pored gojazna i flegmatična gospodara. Fenjeri pred kavanama sumorno škilje, kao duša u jektičava starca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Konj veli kobili: — Hajde brže! Što si ostala? A kobila odgovara: — Lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
konje da pasu, a sluga tovare složi unaokrug, pa na srijedi naloži vatru, a iz bisaga izvadi večeru pa metnu pred gospodara. — Ama hodi jedi i ti sa mnom, bo̓ ne bio! — Ne brini se ti, gospodaru, sa mnom, neću ja gladan ostati, jedi ti.
— One večeri kada smo ovdje noćili htjela je ona gospodara proždrijeti, ali sam je ja pretekao i posjekao. Vezirović se začudi pa stade slugu hvaliti, ama ga on presiječe, i
Vidan momak radija bi po danu, a kad bi bija misec, valjalo bi da radi po noći. Upita se momak gospodara: — Svak radi po danu, po suncu, a šta će reć, gospodaru, da ti mene činiš radit obnoć po misecu?
MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI Sastali se negđe na posijelo ljeti tri nekakva velika gospodara i svaki je imao svojega slugu uza se, koji su im dobar ručak priugotovili.
vremena vrati natrag, i došavši opet u ono selo, dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
S Dunava i Drine, Timoka, Vardara, Kad će u boj poći naše moćne čete, Da unište jednom ime gospodara, Koji kao tiran guši zemlje svete.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Čak su i sluge na dobru bile iznenađene i nisu mogli shvatiti čudnovatu promenu svoga gospodara. A najviše ih je začudilo od svega to, što je jedan mladi stranac, no imenu Mihajlo, kao i baštovan Irac, delovao kao
Jednog dana došao mi je u kuću. Bio je izgladneo, žedan, umoran i duboko nesrećan zbog toga što nije našao svoga gospodara.
koji je sada sa vama ne bi ostao ni sa kim u ovom mestu, ali on je ostao sa vama i prati vas kao što je pratio svog gospodara. Vi ste dobri prema njemu i pas to zna.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U varoši se odelšpe. Neki odoše ravno u svojih gospodara prošlih godina, a ostali isporediše se na trgu ispred crkve, očekujući da ih ko unajmi za češanje i kupljenje maslina,
Majka i sin čisto su se veselili što su u varoši ostali i srećno se namerili na dobra gospodara. Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan. S drugih zemalja odgovaralo im se pesmom.
—Izgorite prvo ovo... A imate li ulja? —Ima nešto... Mutno je i kaljavo. —Štedite, da doteče, jer ga nema ni u gospodara. Tada pogleda na maloga: —Što te boli? —Sve — jadao je Marko. —Kako sve? Razlenio se... —Šta znam ja... Boli....
Razlenio se... —Šta znam ja... Boli.... Župan se smisli i okrene Cveti: —Dovišću mu likara — i onako običava doći u gospodara... —Da—nu... Bog ti dao! — željno ga uhvati za reč. Oko desete došao je lekar sa županom. Cveta ga uvede u kućicu.
—Ovo je otrov. Smrdi! — mršteći se, pljunu. —Je vama, a njima je mana božja! Posle se Cveta uputi u gospodara i zatraži od njega više novaca nego obično da kupi za sina što joj lekar naredio. Mučno joj toliko potrošiti.
Onako nezadovoljna, ona ode županu da je odvede gospodaru da se s njim namiri. Gospodara nađoše u sobi. Uze knjigu i stade da računa.
Poslije, sretnim slučajem, namjerila se na sadašnjega gospodara. Svidjela se gospodaru i bila vjerna drugarica kćeri mu. A kad je poodrasla i razvila se do djevojčeta, poslušna i
osjeća u sebi vreo život, a pred oči dolazi joj Spasoje, i gleda ga onakva kakva ga je prvi put vidjela, kad su ga u gospodara doveli.
Devojka gleda u Spasoja, nastoji da sebi pretstavi njegovu prvašnju priliku, kad je kod njena gospodara služio, ali nikako ne može da ga uobliči, i što ga više gleda, čini joj se nepoznatiji: nije ono momče njena zamišljaja;
Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata. Od sutra prihvatiću se posla u staroga gospodara... Biće dobića! — i tare veselo ruke. —A što je tebi? — reče Cvijeti i sjede do nje.
vijek, a te želje još jače osjetila bi kad bi morala da prigne glavu pod tuđu zapovijed, kad bi morala da sluša gospodara i preko svoje volje.
— Blago ti se tebi! — potuži se Antica najamnici prvašnjega gospodara, kad se s njom jednoga popodneva sastala kod mora. — Barem si mirna, a ja sam prava mučenica...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Iza njih zasovnica kao u staro doba i kao da ograda nije od prošća no ozidana da bolje čuva gospodara. Unutra, u dvorištu još dobro neiskrčenom i sa neravnim stazama preko njega, vidimo novu prostranu i nisku kuću.
Smerno nam otvori vratnice, pomože da sjašemo, pa štuče da pozove gospodara, namigujući mojem pratiocu da dotle podrži konje. Znao sam glasitoga protu iz brda, koga je voleo iznad svega.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Obično boj dobije bele čakšire, belu košulju i kožni pojas, i tako odeven često izgleda elegantniji od svoga gospodara, od koga se više pazi.
Đakuljica mu je bila onda vezivana oko vrata i on je sav upakovan uguran ispod postelje gospodara. Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N.
oženiti se ženama svoga brata ako ovoga nestane iz života; a kaptiv je dužan, po cenu kazne smrću, uzeti žene svoga gospodara ma kakve da su i ma koliko da ih je.
To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad se malo podiže dim od ovih plotuna, ja videh mnoge konje, gde bez gospodara jure preko polja, a Čerkezi su se povlačili, pucajući neprestano pri odstupanju.
Vredno je upamtiti da tada u Srbiji nije bilo nijednog nezavisnog lista. Ristićev »Istok« i »neverna vera svakog gospodara« »Vidovdan« bili su jedini organi »javnog mnjenja« u Srbiji.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
respektu monarhijskog autoriteta, potrebu borbe protiv Turaka pravdao odmetništvom dahija od sultana, njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga sad ne sluša cara — a Borojević 1847.
Ljubica o ljubvi neće ni da čuje, Milosnike svoje neprestano psuje, Blagosilja samo svoga gospodara, Nit se s drugim rada ona razgovara. — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Raičem, potom bivšem arhimandritom monastira Kovilja: na svjet že sada izdani, iz sopstvenog jego rukopisa, iždivenijem Gospodara Stefana Gavrilovića, živopisca u Sremski Karlovci, Budim 1814.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
besplatan rad za turskog gospodara svetac — svetitelj; krsno ime, slava svjet — savet svjetlica — munja sevap — dobročinstvo, dobro delo, plemenit
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
jednostavnosti otkriva hajdučiju kao prinudu ("jest mi bilo za nevolju ljutu") i kao samoodbranu od obesti turskih gospodara.
U istoriji sin najmoćnijeg srpskog oblasnog gospodara i savladara cara Uroša Nemanjića - kralja Vukašina Mrnjavčevića, Marko je postao turski vazal posle pobede Osmanlija na
nekad s tugom, nekad s duhovnim sarkazmom, u njim nema ni traga o staleškoj, klasnoj podjarmljenosti, o zavisnosti od gospodara.
Odlazak u svet avanture u poznatom internacionalnom tipu priče o životinji koja beži od okrutnog gospodara, i kojoj se pridružuju i ostale izmučene životinje, konkretizovan je u srpskoj verziji odmetanjem životinja u hajduke kao
Jakšić, Đura - PESME
Tvrdinja je bila nekad ovo stara, Čuvala je verno svoga gospodara, A danaske šta je razvalina ova?... Postala je gnezdo surijeh orlova!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ukrajinskoj narodnoj pesmi: »Oj, u šumi, u šumi dvanaest borova, Pod borovima dvanaest stolova, Za stolovima dvanaest gospodara, Među njima moj nedragi sedi, Moj nedragi sedi, vode traži...« (Іgri ta pіsnі, Ukraїnsьka akad.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sa sela navrvljeli seljaci da i ovoga dana pokušaju sreću: jedni da od gospodara otkupe krupno blago što ga gospodar rubačinom istrže selu, a drugi, siromašniji, da opreme nastajne, svijetle božićne
Momak požuri za onim čovjekom i dovede ga pred gospodara. —Stidi se! — veli mu u naglosti. — Takav čovjek, pa .... — Što je?
Ilija zateže dame u blagajnu upiše, žao mu; i boji se staroga gospodara. Ali koja vajda? Ko će od boljega bježati? I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao, s namjerom
— javi se Ilija. —Eto kakovi su! — prihvati Vojkan. Taman kad ti ustreba... ne dadu. A ja, kad što trebam, pođem u gospodara.. . uzmem, on zapiše, pa mirno. Pa volim biti o sebi; neću da se sa svakom gubom miješam!
To on, kao što i drugi seljaci, vrlo dobro znade, a i čini mu se pravo što od gospodara uzajmljeni novac troši na njegovo vino.
— A da, vidiš, Ilija, — već nekoliko puta kaže, — što će ti pop? Imaj ti dobra gospodara, pa se ne boj nikoga, već boga! U Ilijinoj kući logom leži sinovac mu Niko.
O nečem preko zalogaja premišljajući, zalažu se polagano. Petar je jutros sve uredio. Uzeo novac kod gospodara. —Treba da vide novac, — rekao je gazdi, biće lakši posao!
— Što veliš, Mašo, za popa? — primirivši se pita je, a i ne čeka odgovora. — A što veliš za moga gospodara, gazda—Jovu? Ne mogu ni oni da žive bez tuđih žena, a nama brane... Pa neka bi i to, ali danas drukčije miluju! ...
Ilija je na živoj muci. Odmah nakon Petrove prodaje vrzla mu se misao da prekupi od gospodara prodanu zemlju. Kolebaše se neko vrijeme, dok misao sazre, ali ne može dugo da čeka.
” I, zanesen tom mišlju, sa zažagrenim očima jednoga jutra uniđe u pisarnicu gospodarevu. Dok ugleda gospodara, javi se: —Gospodaru! —Zdravo, Ilija! —Kupio ti sve dijelove od Petra? —Hoćeš prodati i tvoj? .
stiže, još one iste večeri, na guvnu pušeći lulu i gledajući preda se, veli mu Ilija: —Otkupio sam Nikine zemlje od gospodara. —Za koliko si pogodio? —Petnaest stotina talijera . —Biće...ali i vrijedi... —Vrijedi, po našu seljačku.....
Žene iščekuju žito, pa, dok čuše baktanje, iziđoše pred kuću. — Zar nema ništa u gospodara? — upita stara svojim suhim glasom. — Sigurno da nema, — odgovori mjesto Rade žena mu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i bistrih ljudi prekaljenih u dugim ratovima, rešetanim kroz sva sita i spremnih na sve da bi udovoljili želji svoga gospodara.
morao sa svojim kopljanicima pronaći negde u župi moravičkoj tu devicu kojoj je namenjena glavna uloga u skidanju čini sa gospodara. Jarca su, Pipac i njegovi ljudi, pronašli čak u Dilju, posle dvomesečnog upornog traganja.
Naime, kako to da su Lauševi ljudi, saznavši za svu tu bruku svoga gospodara i učestvujući u skidanju čini na ovaj ili na onaj način, zadržali prema njemu pređašnje poštovanje, da ne kažem divljenje.
A to što se natezao s tom smešnom makom od koje niko od njih nije patio, približavalo im je gospodara na dohvat ruke, jer, eto, ni on nije savršen, znači čovek kao i svaki drugi, mogli su u mislima svojim sada s njim da
Činilo se kako ne zna ni toliko da sam ovde ipak nekakva domaćica, da sam žena gospodara ove kuće. U redu, ja znam da je on monah i da mu je zabranjeno obraćati pažnju na žene, ali zar nije mogao makar nekim
Imalo je za čitavu vojsku našeg gospodara kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića. Verovali smo da će nam sačuvati glave.
na laktove, pogledao me svojim tvrdim očima i odgovorio da je njemu i njegovim monasima gospodar sam Bog, da on drugih gospodara nema niti ih priznaje, i da će ostati tu u božijem domu do sudnjeg dana. Ne.
Sada se sa radoznalošću očekuje šta će Dadara preduzeti: hoće li napasti na bračnu postelju svoga gospodara, ili će se pobrinuti da dostojno dočeka Brzanove razbojnike.
Jelena: Dom vlastelinov je uvređen prizorom ove nezahvalnosti. Čoveka koji je otrgao iz ruku smrti gospodara, strela, kao šumsku divljač, njegov sluga. Oholost koja ne poznaje obzire. Sirovost, krvožednost, divljaštvo.
Rekao mi je da bi me vrlo rado obesio o najvišu kulu, ali neće, čeka gospodara Lauša da se vrati. Osim toga, kaže, tvoja bi mrcina suviše smrdela, podavio bi mi tim smradom ove čestite ljude.
Sve što sam pokušao da mu savetujem odbio je sa nestrpljivom umišljenošću. Bogdan Šapuće se po Kuli da sam ja smutio gospodara. Vele da sam svašta napričao o Jeleninom ljubakanju sa Dorotejem. To je laž. Ovih dana sam bio pretrpan poslom.
Odan? Ta ogromna spodoba bi na mig gospodara, na jedan zvižduk njegov, skočila u provaliju s najviše tačke na Kuli, ne iz ljubavi, privrženosti i odanosti, nego zbog
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio je negde na putu, ali se kući vratio samo njegov konj Mrkuša, bez svoga gospodara. Ukućani sluteći zlo, pođoše tragom konja, koji se raspoznavao u snegu.
mlađi, trgovački pomoćnici, kočijaši, vinogradžije, kravar, ciglar, podrumar i ostala služinčad da se oproste od mladog gospodara. Svi su oni, pa i ja sam, bili ubeđeni da će od mene nešto veliko postati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
sramota je, na onako izlizanom sicu, i na onim prepotopskim niskim osovinama. — Evo vam gospodara, pa kako on kaže. — Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola ga brže prekinula.
Na jednom prozoru se gvožđe mnogo razdrmalo ali nije opravljano. Mađarica, kod svog jače od pedeset godina starog gospodara, usedela se, uranila, poteže je i čula, i nadzor njen nije vredeo skoro više ništa.
Ni par štifletni nema, ni krst oko vrata, ni zlatan sat i lanac. Nosi sat pokojnog gospodara u džepu di su joj i stakla za oči; i kad je umorna, tek vidiš da je izvadila i sat i stakla i ne zna koje će na nos da
Nekoliko čeljadi Stefanove kuće, neki rođaci i sluge, prosto se za života posvetiše gledajući u zanesenost svoga gospodara muzikom, i u ljubav njegovu za ptice, i slušajući njegovu reč: da se Boga treba bojati.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On naumi tvrdo u ropstvo se predati, gdi će sina svoga gospodara u školu voditi, otkuda će potom pobeći, opet uvaćen, i u tuđu zemlju prodan biti, iz koje će najlakše izbavlenija naći,
Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam. Niste jošt? Ništa zato, ja mogu i drugu lulu ispušiti. Ali ah!
Da i ja i ovi pošteni ljudi pravo imamo, mislim da vam ne treba spominjati; čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki filozof disertaciju u šest časti izdao, da stari Rimljani nisu stakla imali, niti su mogli imati, i baš
Agan poljubi svoga gospodara u ruku i puno zadovoljstvo izrazi da mu je sudbina sreću poklonila takvog junaka služiti. — No šta se dalje Romanu
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
lišće Njegovim rečima moli Gleda Kako po brdima vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE
Petrović, Rastko - PESME
To nije ni velika šuma, ni široka poljana, Ni oboren hrast, ni mrtvi orao; Soko robuje voljno uz vezanog gospodara. JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM Aj! aj! aj!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Niti ćeš se maći odavde, dok ne odslužiš Gospodaru bilja... Starca, najednom, nestade, a Vedran poče da služi Gospodara bilja ali se još uvek ne doseća čime je okajanje zavredio. Oj, kako je strašno penjati se da skineš gubareve larve.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada. Čuje se pesma: Slavuj-pile, ne poj rano, Ne budi mi gospodara; Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi: Otići ću u ćul-baštu, Uzabraću struk zumbula, Šinuću ga po obrazu:
Šantić, Aleksa - PESME
Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije. Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na put gospodara zvao... Zora je.
! Kao laki vjetar što oblake goni, Nosio si dugo svoga gospodara Jutrom i večerom kad se sunce kloni... Svud sam brao đule i grozde behara, Mojoj sreći nigdje ravne bilo nije —
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On strašno proklinje Vuka Brankovića za izdaju, koju ovaj nije počinio, ali koju nosi u ime svih onih feudalnih gospodara što su, držeći se više ili manje pasivno, potpadali pod Turke i gubili se među njima.
On već zna za izdajnika; naziva ga Dragosavo Probiscio (Dragoslav Probić ili Probiš), i govori da se od svoga gospodara kneza Lazara odmetnuo i oružje okrenuo protiv svoje braće hrišćana.
On već zna za izdajnika; naziva ga Dragosavo Probiscio (Dragoslav Probić ili Probiš), i govori da se od svoga gospodara kneza Lazara odmetnuo i oružje okrenuo protiv svoje braće hrišćana.
Kad pogledah na Turčina, majko, kad tu age Belil-age nema, no mu stoje bakračlije prazne; na labudu nema gospodara, nego dvije pole oko konja.
Nema sumnje da je patriotizam feudalnih gospodara bio uzak, ograničen samo na njihovu oblast, ali naše pesme s tim patriotizmom nemaju veze; one su prožete patriotizmom
Naime, stihovi iz pesme Smrt Jova Despotovića: „Srijem zemlja steć će gospodara — il' boljega ili će gorega“ prevedeni su na ruski kao da glase: „Srijem zemlja steć će gospodara — biće bolji, biće i
„Srijem zemlja steć će gospodara — il' boljega ili će gorega“ prevedeni su na ruski kao da glase: „Srijem zemlja steć će gospodara — biće bolji, biće i hrabriji“.
nikakav antagonizam državne i župske vlastele (jer se kralj Marko začudio i zastideo pred gospoštinom Leke kapetana, gospodara „sve prizrenske zemlje“), ali je struktura ove pesme određena ocenom da je „Marko turska pridvorica“, da je „Miloša
“ To se moli, al' joj ne pomaže, jer đeveri u nju i ne glede. Tad se prođe srama i zazora, pake moli svoga gospodara: „Ne daj mene, dobri gospodaru, da me mladu u grad uzidaju!
braće Jugovića; da vidite slavnu Ravanicu u Resavi, niže Paraćina, na studenoj r'jeci Ravanici, zadužbinu našeg gospodara, gospodara slavnog knez-Lazara; i ostale srpske namastire, da vidite, pak da se divite kakovi su i koliki li su!
Jugovića; da vidite slavnu Ravanicu u Resavi, niže Paraćina, na studenoj r'jeci Ravanici, zadužbinu našeg gospodara, gospodara slavnog knez-Lazara; i ostale srpske namastire, da vidite, pak da se divite kakovi su i koliki li su!
svake đakonije, pokaza im što učini Marko, pa govori Milošu vojvodi: „Bogom brate, vojvoda Milošu, pustite mi moga gospodara i mojega sina Velimira!“ Njoj govori Miloš od Pocerja: „Ne boj mi se, dženeralovice!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eto ti baš, kad nema Žuje, nek nema ni mene! I vjerna životinja nije mogla bez svog malog gospodara, pa je kod novoga gazde čitavu noć zavijala, sve dok nije prekinula lanac i drugog jutra dojurila svojoj kući i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« A međer, onaj njegov smok u taj par zgodio se je bio onde na blizu u onoj planini. Doču viku, te pozna svoga gospodara po glasu mu. Prući se kano džilit, tim časom dopade onde k svome gospodaru i kurtalisa ga iz njinih ruku.
Sram ga velik preuze. Prepade se i za ženu, jer će od gospodara joj poginuti; vrlo uzševrda. Što da čini, brže po njega posla da doma dođe. Kad dođe, pita cara koji je posao.
Nije nam to prvina, da nismo čuli. I tako i ostaviše. Onda pristupi k nalonji jedan od onih gospodara gostiju, nepoznan (nije od one trojice što su uvečer hranu doneli; oni strag stajahu na miru).
nego li koja sitno rominja; drugo ništa, teke snosi zemlju i zaćupa usev te lokve ostaju, lepu kopaću pokvari zemlju i gospodara joj ogriži.
Šiše ni goliše nejma u tome, gospodara ni rđakovića. RASIPNOJ GOSPODI Da ne povređamo naših duševnih rana, nego i ostatak da izlečimo, ne duga nam u poslu
Nijedan sluga ne može dva gospodara služiti. Nova grana kud se prekrivi, onamo i raste. Dobro je vrlo kratko, a zlo je sasma dugačko. Dok smo, da smo.
Dokle jednim ne smrkne, drugim ne može osvanuti. Ko osle, štono se zove magare, panti jasle svoga ti gospodara! Vetar šakom hvatati. Od miša vuk. Kratak nam je život i dobro sa zlim prohodi jednako.
Tko li slugu počituje, to gospodara mu so tim poštuje. Kome šakom, kome isto među prsti! Teško tome, ko dvojim putovi hodi! Kano kukavica leleče.
A svrh svega toga, kako bi robinja svoga joj gospodara rodila, i uradilca svoj stvari nigde nesmeštenoga, da ga u sebi smesti jedno crevo žensko?
Plaho se to vidi da kad poslatoga ne saznajem to kako mogu mu gospodara znati koji ga je poslao? Proglasnik je strahovit, ja kakav li je postrašniji mu posilač?
Sa sramotom odertiti i s pizmom na me izvaditi moga mi domaćina gospodara. Gavril Arhijerej prorok Zaharija Jelisavetin, muž tvoje rođake, dobro za to znaš da kad on ne poverova mojim rečma te
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
malo, voleo je da čuje tihu pesmu, i one su to znale i tiho bi tada zapevale: Slavej-pile, ne poj rano, ne budi mi gospodara, sama ću ga probuditi!... A kad bi ustao, potrčale bi odmah na doksat da ga posluže.
Znao je on dobro staroga gospodara; znao je da je u kući svemoćan, da što on kaže, to je kazano, a što zapovedi, da će biti i poslušano.