Obradović, Dositej - BASNE
i kurjak 46 37 Pas i njegova sen 48 38 Pas, lav i lisica 49 39 Magarac i njegov gospodar 50 40 Magarac koji promenjuje gospodare 51 41 Magarac i konj oficirski 52 42 Magarac, vrana i ovčar 53 43 Magarac idola noseći 54 44 Magarac u lavovoj
Naravoučenije Koga k čemu priroda nije stvorila, neka se u ono ne pača. 40 Magarac koji promenjuje gospodare Magarac služaše ujednog baščovana, i videći mu se tu odveć teško, zaželi promeniti gosu.
Ovaj pravi kože: on će i moju skoro načiniti”. Naravoučenije Ko je prinuđen služiti, neka ne menja često gospodare; i kom je dobro na jednom mestu, neka ga dobro čuva.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
vlastela bila u tesnim vezama s janičarima i često je mogla pomoću njih obarati velike vezire, kojima se prohtelo da im gospodare. Gotovo je uvek uspevala da postavlja velike vezire koji su im ostavljali odrešene ruke u upravljanju ovom pokrajinom.
Tako je ona bila sporna oblast koja je često (u celini ili delimično) menjala gospodare, prelazeći iz Turskih u mletačke ruke.
— Rajinske osobine. — Uticaji moralne mimikrije. — Ugledanje na gospodare. — Neposredan uticaj stege i nasilja. — Glavne psihičke osobine. — Realistične crte. — Zavezanost, takt, vladanje sobom.
Ugledanje na gospodare. — Bilo ga je poglavito u varošima, ređe u selima. Sastojalo se u usvajanju turskoga načina života, naravno samo
Nisam naišao ni na jednog glupog i zavaljenog. Oni su vedri, bistri, prisebni, brzo i dobro shvataju; umeju da gospodare sobom. Ove osobine ne proizilaze iz njihova pečalbarskog zanimanja.
Matavulj, Simo - USKOK
Kao što znaš, dodijalo mu bješe mijenjajući gospodare, strahujući za svoju siromaštinu i kulučeći vojskama! Znâm da onizi naše vjere drukče govore i da kukaju za nama, ali,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je slikao zetske gospodare, poslednje despote srpske, pećke patrijarhe, crnogorske vladike, kotorske providure, bokeljske plemiće, paštrovićke
Radičević, Branko - PESME
Turski konji, da pretili ste mi, Pretili ste, al' zaman nijeste, Ta brzi ste — izjeli vas vuci! Ponijeste svoje gospodare Kako one plahovite munje Što strijele gromovnice nose.
Četovođa u nju gledi, Baš careva grada vredi. Ona k njemu: „Gospodare, A tako ti slave stare, Koju danas pod oblaka Diže tvoja miška jaka, Ovo nosim mlada tvome Ja junaštvu golemome.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Večna mu pamet.» V pročem, ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaćanine. Pozdravi mi s «Hristos voskrese» gospodare Vojnoviće, Rizniće i Kurtoviće i proče Sarajlije i Mostarne. U Lajpcigu, na 1783. Aprila 13.
Kostić, Laza - PESME
Imala je jednog čika, filišćanskog najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad im noću uz pehare mesto žiška licem sja. Jest, al' sada, bože sveti!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO Pričajte mi što je tamo bilo: al' ste vuci ali ste lisice? VOJVODA BATRIĆ Veseli su glasi, gospodare, klanjamo se Bogu i Božiću. Najpriđe ti Božić čestitamo, čestitamo Božić Gori Crnoj!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da li se jedio što će izgubiti uvaženje pred tijem moliocima, jali što će se zbog njih mnogo docnije objedovati? „Gospodare!“ zapita onaj čovjek, obrćući kapicu među prstima. „Govori, ženo, što ti je!“ reče Vladika, obrativši se njoj.
vojnici se nanizali, pa taj niz, kao velika guja lazi od Sutorine do Župe dubrovačke. Ja mu se primakoh pa rekoh: ’Gospodare, nije dobro što su naši ovako razmaknuti! Ako udari Vrancuz s boka, pogibosmo!...’ On mi se nasmija.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Teško glavi kad rep zapovjeda. — Ko za repom pođe, taj u trnje dođe. — Gdje nema mačke miši gospodare. — Gospodareve oči konja goje. — Što smije pop, ne smije đak. — Služba nije družba. — Dok je leđa, biće samara.
8 Daj, Bože! ovome domu složnu družinu, valjane radine, dobre gospodare. U birtiju ne svraćali! Na putu ne prevaljivali! Po sudovima se ne ćerali, a budali oprostili!
Sveti Sava - SABRANA DELA
kao i bludni sin, ostavivši dobrog oca i gospodina, i blaženu mater, gospođu svoju, i blagorodnu, neću reći braću, već gospodare svoje, i obnaži sve bezumljem svojim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ljudi su se dijelili ne više na imućne i siromašne, na site i gladne, na gospodare i robove, nego na smrtne i besmrtne. Što ćete više, dobri moj gospodine!... U pojedinim zemljama buknule su revolucije.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pa ipak uživao je on nekakav osobit ugled među sirotinjom, koja je i sama mrzela svoje pohlepne gospodare i sjaj njihovih gizdavih odora.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
živesmo, cenjeni i poštovani, mirno i spokojno, prelazeći u nasledstvo od oca na sina dok Aleksandrija ne dobi nove gospodare. „Godine 640 osvojiše Arapi Aleksandriju i udesiše je po svom ćefu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
naravno kao služitelji raditi morali, videći ovo čudo koje im se jošt nigda dogodilo nije, naume bunu učiniti i svoje gospodare probuditi da im ovaj fenomenon protolkuju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mu što ljude ceni po blagu i odelu (te zato odbija loše obučene sirotice i stavlja u donju trpezu nebogate stare gospodare u starom skerletu, a prima raskošno obučene sirotice i stavlja u gornju trpezu bogate nove gospodare u novom skerletu) i
nebogate stare gospodare u starom skerletu, a prima raskošno obučene sirotice i stavlja u gornju trpezu bogate nove gospodare u novom skerletu) i što ne poštuje oca i majku (ne drži ih za stolom i ne daje im prvu čašu vina), i, ovakva, ova
uza ramo svoje sjede zeta Strahinića bana, i tu sjede devet Jugovića, niza sovru ostala gospoda; ko l' je mlaći, dvori gospodare.
No bijaše do devet šurnjaja, no šurnjaje dvore uporedo, dvore svekra silna Jug-Bogdana, i dvorahu svoje gospodare, a najviše zeta ponosita; a sluga im jedna vino služi, služi vino jednom kupom zlatnom, zlatna kupa devet bere
Kako viđe i okom razgleda, Turčina je dlanom ošinula, ošinu ga po desnom obrazu, ošinu ga, pa mu progovara: „Gospodare, silan Vlah-Alija, nu se digni, glavu ne digao!
Strahinova progovara ljuba: „Gospodare, silan Vlah-Alija, ta l' ne vidiš? ispale ti oči! Ono nije carevi delija, — moj gospodar Strahiniću bane; ja poznajem
Vi uzmite dvoje đece ludo, pa idite dvoru bijelome a ja odoh Smederevu gradu moliti se Đurđu i Jerini neka puste vaše gospodare iz tavnice, da je bog ubije!
No da vidiš jedne ženske strane, kako grdno reče gospodaru: „Gospodare, da od boga nađeš! Kud te sila slomi preko mora nadaleko četr’est konaka, preko mora, da ne vidiš doma, ni bez jada
Poslušaj me, dragi gospodare! Od šta si se danas prepanuo? Ako su ga kraste ištetile, ako bidnu glavni prijatelji, za to riječ progovorit neće: svak
Kupi svate, te vodi đevojku, gospodare, više ne premišljaj!“ Grohotom se Ivan nasmijao, knjigu piše, dade tatarinu, te je prati duždu od Mletaka: „Prijatelju,
A imaš li zelenu livadu što je kosiš triput na godinu?“ No mu Mihat riječ besjedio: „Sve j’ istina, dragi gospodare! Što si čuo, ništa laža nije: pavuni su braća moja mila, pavunice — to su mi snašice, mudra vidra — to je naša
Kad to čuo hajduk Vukosave, tad hajduka uvati groznica; al’ mu veli lijepa nevjesta: „A ne boj se, dragi gospodare! Ja sam tvoja vjerena ljubovca; no oprosti one topuzine, e sam mloge noge osvetila“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Da proznate jer i siromašak može gospodare i boljare na svoj obed dočekati; i horjatin, da rečem seljanin, varošane i građane počastiti; gladan site zasmočiti,
GRAD ILI GLASONOŠA OD SUDIJE DO SUŽNjA Tako i razuman u frekati krmitelj čini kade ima neke poštene boljare i gospodare sa sobom kojim se je milo šetati po vodi i svašto razgledati; ne samo tek jedanput i jednim li dnom, provodi s
A eto sade, dobri hristjani, ne velim za one pozločeste i nemarne nizašto, veće velim za ove poštene i prave gospodare vrle — do konca slabo mare za to crkovno pravilo, a za poučenije ni toliko, te govore: »A što je nama do toga stajati