Obradović, Dositej - BASNE
„Aj, aj, premudra lisico, ko te nauči tako pametno deliti? „Magareća budalaština, gospodaru”, odovori ova. Naravoučenije Τα των ανοήτων παθήματα των ϕρονίμων εισί μαθήματα: Bezumnih stradanije razumnima je
Strašni zveri blagodjejanijem ukroćavaju se, lav i medved laska onoga koji ih hrani, vo i konj služe gospodaru svome, i verni pas umire za njega.
” „Ta voda, gospodaru, od tebe k meni teče, kako ću ti ju ja zamutiti? To nije moguće”, odgovori užasnuto jagnje. „Ha, ha!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok dođe pismo od bimbaše Milenka Stojkovića gospodaru Đorđu: Turci neće drugome da se predadu no hoće samom Crnom Đorđu.
— „A gdi su momci?” — Kaže: „Tu onomad ujutru spremili svi konje, dođoše i rekoše: ,Zbogom ostaj, gospodaru, mi odosmo našim kućama; ne možemo badava tebe služiti; a kad na vojsku pođeš, mi smo s tobom gotovi̓.
Kažemo, da se momci kaju što nam nisu pređe javili, i da oni mole da im se što ajluka opredeli — „a, gospodaru, ne mogu bez plate, makar koliko, služiti!” — On kaže: „Idite, kako znate, tako i uredite”.
On sedi u avliji. Mi dovedemo sve momke, i koji k ruci, koji k čemu, govoreći: „Prosti nam, gospodaru, mi smo pogrešili, jevo se kajemo, i pred ova dva gospodara se zakleli; jevo i tebi se opet zaklinjemo da ćemo biti do
Kažu prijatelji, dok dođe vezir i Krajišnici, da će biti više od pedeset hiljada. Pišemo mi gospodaru Đorđu: da ̓oće na nas mnogo biti Turaka; i da ovi Turci taki glas pušćaju u narod da oni ne idu da Srbe porobe, no
i posle koji koga more, i čija dublje zaseče (tj. sablja).” — „Sve to, gospodaru i poočime, ja verujem, ali ne znam kako ode Čupić toliko dana, niti dovede begove, niti kakva abera imam za čim stoji.
Ovo je bilo julija 6. 1806. godine. H Pišem gospodaru Đorđu opširno kako je amo i da Turci hoće jamačno doći u Šabac, jerbo je vrlo mnogo Turaka, niti mi sami možemo im
Ko te posla? Zar nisi imao koga poslati i zavaravati Turke, već sam sobom da ideš?” — Ja mu kažem: „Gospodaru, mi smo vam poslali i javili, da Turaka sada je pošla najveća sila, da sami ne možemo protivostati, i da oni govore da
Rekao mu Popović Pavle iz Vranića: „Javi mu se, gospodaru, crče plačući, žao mu je”. — „Neka, neka, kojekuda, neka zna drugi put kako će u Turke ići.
” — Ja onda reknem: „Gospodaru, ja sam, istina, kod vezira govorio da smo mi svi caru pokorni, i da ćemo primiti aračke teskere, i caru arač dati,
(jerbo je Karađorđe ljutit i u brizi, Turci sa sviju strana; slabo s kim govori) i reknem: „̓Ajdete da govorimo gospodaru Đorđu, da on ne ide sobom gore, no neka sedi ovde.
— Mučno meni da on ide. Pak odem njemu i reknem: „Gospodaru, mi smo se svi dogovorili da ti sobom ne ideš gore. Jer ako Hadži-beg razbije našu vojsku, to je ništa, kao jednu četu,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„Jesi živ, gospodaru moj?” — upita ga svojim zvučnim glasom. Taman da odgovori, a puče puška... On se trže... Čuo je razgovor...
Imaću srca!... — Ja sam žena Stanka Aleksića! Ako ne umednem ubiti, umeću poginuti!... Zbogom, gospodaru! Srećno pošao, a još srećnije došao! I priđe ruci Stankovoj. Kad ga celiva u ruku, ona mu pridrža torbu da uprti...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji. — Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno
Ja sam propao! — Kako si propao, gospodaru, bog s tobom! Što govoriš tako! — Sve sam dao! — reče on, pa raširi ruke. — Pa ako si, brate, ti si i stekao!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
šegrt, kada je poslat bio kakvoj mušteriji po dug, donde se nije kući vratio dok nije sve ili bar nešto od duga svom gospodaru poneo. Plakao je pred dužnikom dovde dok mu nije pružio novac sa: „Na, nek te đavo nosi!
Jedno jutro dobije Belkić pismo na pošti i čita ga. Poštenorodni gospodaru! Oprostite što vam sa ovim pismom dosađivati moram.
Ljuba čita pismo. Počitajemi gospodaru! Dajemo vam na znanje da je vaše ćutanje i oklevanje prouzrokovalo to da smo prinuđeni bili drugoj sreći okrenuti se,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako se kralju dopao njegov rukopis te ga jednom pitao šta je od škole izučio kad ima onako lep šakopis. „Gospodaru, odgovorio mu on, ja svrših četiri razrada elementarne škole, onda pređoh u prvu klasu gimnazije, ali se pometoh i
Afrika
Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kad je najveću sirotinju na ovaj svet, onda pravi parada široko visoko. JUCA: Gospodaru, vreme je već da se jedanput i ja s vami kao žena sa svojim mužem razgovorim.
JANjA (uzane): Siroma Janja, mora da postrada črez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas... JANjA: Ko ga šilji? PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu?
Katicu i dobra. Katicu i vredna. POZORIJE 11. BIVŠI i PETAR JANjA: Što mi kvariš špekulacija? PETAR: Gospodaru, pala nam šupa i ubila konje. JANjA: Što, more, što? PETAR: Mrtvi konji, nema više pomoći JANjA: Kirije imon! Ubiem si!
³⁴ (Viče.) Da naoštriš nožu i da deriš Mišku i Galinu. PETAR (gledi ga): Sad i konje da derem! Gospodaru, ja sam dosta svakojake poslove izvršivao, ali sad i poganije da derem? To, bogami, neće biti!
MIŠIĆ: Malo posle izići ću da vidim taj nesrećni slučaj. PETAR: Ajde, gospodaru, čekaju ljudi! JANjA: Šta mi jediš, jedili ti psi! Idi kaži ne treba mi špekulacija nikakva. (Oh, djavolska posla!
POZORIJE 6. BIVŠI, PETAR PETAR: Gospodaru, ne mogu ljudi više da čekaju. JANjA: Gospodin notarius, sad ste čuli moje plan, možete isti kući.
MIŠIĆ (razgleda pasoš): He, he, he! To je jamačno sluga učinio, videći grdno veliki pečat ovde, i hoteći svome gospodaru u štedenju priteći. He, he, he!
JANjA: Ko-j isteko sirćetu, prokletu pas? PETAR: Ta manite me! Jesam li vam govorio stotinu redi: Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim ojela, biće štete. „Nemam novci, sinko.“ Evo, sad je bolje.
PETAR: A? JANjA: Za Mišku ular, forinta trideset krajcara. PETAR: Gospodaru, šta ti govoriš? JANjA: Što mi praviš šteta? Što ne drešiš lepo, kao pošten čovek?...
PETAR: Dobro, odbi mi od plaće. JANjA: Djavolsko duh, preko plaća! Kako ćiš da mi platiš? PETAR: Gospodaru, ja te služim verno, evo ima jedanaest godina, pa sad da sam ti jošt dužan, to je sasvim čivutski!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ima da budu naseljeni na spahijske i „varmeđske“ zemlje i da rade kao i ostali seljaci, dajući „na pola“ svom gospodaru, i „desetak“ za crkvu. Ne smeju, bez odobrenja, da napuste zemlju, na koju se preseljavaju.
Piše, kaže, 1752, leta gospodnjeg meseca oktomvrija 26 den. plemenitorodnom gospodaru, šogoru svom, sa suzama u očima moleći ga da u Tokaju zaboravi gnev svoj na brata i nesreću svoju koja se i Pavlu
Teodosije - ŽITIJA
A on: — Ne, gospodaru moj, ne počinji takve molbe ka meni, tvome rabu, što mi nije lako učiniti. .Jer vladar moj, Tvoj otac, smatrajući me za
Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome. Zato te molim, gospodaru moj, sve takvo iz glave izbacivši pođi s nama, tvojim slugama, veseleći se, da ugasiš plamen roditelja tvojih, čija si
Takvu sam zapovest i primio. A mladić, videvši neumoljivost vojvode i nesalomljivu vernost prema svojemu gospodaru, i razumevši da će ga silom odvesti, i da nema ko će ga izbaviti iz bede, zbog bojazni od oca njegova, jer je pisao
Jer vi ste hteli da me sa dobra i željena puta sprečite i da se sa mnom pohvalite, ugodivši svome gospodaru. Ali Bog moj, na koga se uzdah i iziđoh, bio mi je pomoćnik, kao što vidite, a on će i ubuduće voditi moj život po
i čistotne vlasi sa pismom, i položivši ih pred sebe, oplakivahu živoga kao mrtvoga, govoreći: — O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo učini nama, jer grči si nam sad posle nalaska nego kad pre toga od nas pobeže! O, nalaska goreg od gubljenja!
O, čaše tvoje, gospodaru, koju si nam služio, pune meda ljubavi, što nam je gorče od žuči spremala! O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi
Šta sada da učinimo? Kako da se javimo gospodaru našem? Koji će kamen, koja železna priroda poneti te žinu takve vesti koju mi nosimo roditeljima i braći?!
i klanjajući se, davahu mu oproštajni pozdrav, i milostivo sa suzama koreći ga i prebacujući mu, govorahu: — Zdravo, o gospodaru, zdravo! Raširi se sam bez nas, nasiti se, ti kamenosrdni, nemilostivi! A hoće li te primiti Gospod?
i pokornosti prema njemu nije smeo nazivati sinom, nego grleći ga i ljubeći njegovu svetu glavu govoraše: — Da, gospodaru moj, da, srce moje, i ja sam radi ovoga sve ostavio i prionuo za te jedinoga.
Ja ću u svemu biti sluga poslušan tvojoj zapovesti kao svome gospodaru. Dogovorivši se i sa blagorodnima gde i u kojim krajevima treba postaviti episkope, sveti tako dođe u Studenicu,
A učenici pripadoše gospodaru lađe i moljahu, ne bi li kojom veštinom moguće bilo ispuniti prošenje svetoga. A on ih, kao da su glupo govorili,
A ona reče: „Kako hoćeš, gospodaru! I ustadoše, te otidoše u drugi kraj, koji se zove Altin, i tamo, opet blizu jedne crkve svetoga i vrhovnog apostola
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Raja se sve više navikava na to da je niža, ropska klasa koja ima da se ulaguje i da se klanja da bi se umilila gospodaru.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Naravno, licem je okrenuta gospodaru Sofri, a gospodar Sofra njojzi. Na levom duvaru tri „alijirta“, sve to u zlatnom okviru.
Posle službe gospodar Sofra obično bi učitelja na ručak pozvao. Dođe Čamčić gospodaru Sofri. Baš je bio ponedeljak. Bilo je posle ručka. — Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor?
Ali tek nisu hteli gospodaru Sofri volju kvariti. No i gospodar Sofra u drugome čemu po volji im je činio. Tako kupio im je karuce i lepe konje, pa
Tako, bilo koji, da se umile domaćici, počeše se gospodaru Sofri podrugivati, i svaki „krivonogim Sofrom” ga nazivali, da bi mu cenu kod supruge pobili.
Mati vidi sve to, savetuje ga da se čuva. Ko će ga u takvom društvu sačuvati? Mati je pre tog spominjala gospodaru Sofri da dâ Peru dalje u škole, ili da ga dâ gdegod na drugo mesto u trgovinu, ali on nipošto; hoće po svom kalupu sina
Gospođi Soki to veliku brigu zadaje. Prođoše još više nedelja, krakovski vašar je već odavno prošao, a o gospodaru Sofri ni traga ni glasa.
Tako se razgovaraju, pa sve ulaze, izlaze, mere, računaju svoje i neprijateljske sile. Sad je već dosta bilo gospodaru Sofri i družini, moraju se za boj pripraviti. Već je duboka noć. Sofra otvori vrata, u ruci mu nadžak.
Birtaš, koji je inače na dobroj nozi stajao sa lopovima, jer je po okolnostima prinuđen bio, zahvali se gospodaru Sofri što mu je očistio čardu od tako opasnih lopova, i samo ta još za nešto moli.
— Gospodaru, ne mogu vam dovoljno zahvaliti što ste mi te ljude s vrata skinuli. Morao sam im uvek jelo i piće zabadava davati, pa da
— Pa dopusti, Sofro, nek’ te namalaju, to nije nikakva sramota, — reče Čamča. — Dopustite, gospodaru, vi ste otsada slavan čovek, i vaše ime ću zabeležiti otkuda ste. Gospodar Sofra misli se.
dâ mu znak da je vreme utaložiti gospodara Sofru. Armicijaš izvadi novce, hiljadu forinti, i pruži gospodaru Sofri. — Evo novci, amo kvitu natrag. Mi Poljaci živimo, a pokraj nas i drugi. „Neh žiju Vengri”!
Kad je videla kako Čamča košta guske, jaukne, uhvati za ruku Čamču pa se jadikuje. — No, šta je? — Jao, gospodaru, šta ste uradili? Ta to je bilo „košer”, sad već nije više. Pa, gle, i od džigerice fali; valjda ste i čvarke koštali?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Posle smrti gospože Dafine, kada je Ananija često odlazio gospodaru, vodeći sa sobom uvek i svoju najmlađu kćer, on je sa zaprepašćenjem video da su sve njegove nade uzaludne i da Aranđel
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O POKLISARU Poklisar koji hita caru iz zemlje tuđe, ili od cara svome gospodaru, da je neprikosnoven čim u oblasti carstva mi uđe, pa bio Vizantinac, Latin ili Sloven.
Matavulj, Simo - USKOK
Dobro ni došao! Neka ti je srećno! Bog dâ da odmah omiliš vladici gospodaru. Ti si veliki kućić i čovjek učevan, te možeš gospodaru i trebati, ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa
Neka ti je srećno! Bog dâ da odmah omiliš vladici gospodaru. Ti si veliki kućić i čovjek učevan, te možeš gospodaru i trebati, ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na Cetinje, vrati
— Mislim ga odvesti gospodaru, na Vasiljev dan. I bez toga bjeh naumio poći gore toga dana. — Lijepo, vaistinu! — prihvati starac.
S klupe skoči omalen, crn čovjek, odjeven od pojasa naviše latinskim haljinama. I odazva se: — Zapovijedajte, gospodaru! — Koliko ćeš imati peciva?
A šta ti se čini, Ćiro, je li zgodno vrijeme za putovanje? — Da ne može biti ljepše, osobito za pješaka, gospodaru — odgovori stariji. — Snijeg se smrzao, a svud ravno kao po dlanu!
— Kakvo je vrijeme, Milo? — zapita starac. — Studno, gospodaru, ali je nebo vedro! Na zdravlje ti, gospodaru, Nova godina, da bog dâ! — I s tobom, Milo, daj bože!
— Kakvo je vrijeme, Milo? — zapita starac. — Studno, gospodaru, ali je nebo vedro! Na zdravlje ti, gospodaru, Nova godina, da bog dâ! — I s tobom, Milo, daj bože!
Janićije prihvati: — Doći će, gospodaru, svi koji su obećali, jer je već od juče vedrina! Oni koji su se krenuli izdaleka, noćiće, kao obično, njeki u Riječkoj
Ja se zbunih, a vi, gospodaru, s prozora viknuste mi: „Ta šta si se, Milobrukoviću, spleo, što im ne mrviš pogaču? Ne poznaješ naše tice!?
I ne treba nam!“ — Zbilja, lijep san! — reče vladika ustavši. — Ja sam, gospodaru, naredio đaku Muratu da izide pred vrata manastirska, pa da bilježi sve glavare redom, kako budu dolazili, pa, kad bude
Đak dodade: — Uz glavare je došlo dosta Crnogoraca i deset vojnika koji će ostati u manastiru. A došao je, gospodaru, i onaj princip što je pobjegao iz Kotora, te zgodan đetić u crnogorskoj nošnji! — A od Brđana ne dođe niko?
Oni počeše dokazivati da se nijesu kinjili, a đakon Ivo nadvika ih: A što ih žališ, gospodaru, kao da su lacmani, a ne mrki vukovi, koji malo haju i za vrijeme i za daljinu! Što je to njima!? Pođoše i dođoše!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Najposle vidimo nije vajde; pet, šest stotina forinti više ili manje, što mu drago. MATI: Propada, bogme, gospodaru! Ako se nigdi ne pazi, to se pazi kod nas, i ja, i moj muž neprestano kod mlađi; a sirota devojka i ne vidi nam se od
Radičević, Branko - PESME
Premda se ona baš prečesto prazni, Namirena to opet nisu srca. Taj diže ruku, a u ruci čaša, Napija svome dragom gospodaru, A onaj drugi, počem ovaj stane, Taj uzme čašu: „Gospodaru zdravlje!“ Pri stolu ovde tako ovi rade.
Taj diže ruku, a u ruci čaša, Napija svome dragom gospodaru, A onaj drugi, počem ovaj stane, Taj uzme čašu: „Gospodaru zdravlje!“ Pri stolu ovde tako ovi rade.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Tako ti je to kad se od nečeg napravi politika... Da se preduzmu najhitnije mere... (Ulazi Huso) HUSO: Gospodaru, došao beg! HASANAGA: Ima li taj beg neko ime i prezime? HUSO: Beg Pintorović, Hasanago!
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Na dedova TVOJI(H) narod dragi. Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu. Budi podoban neba, Gospodaru, Diko sveta, PRESVETLI CESARU!
Kostić, Laza - PESME
naše reči te, naš pozdrav tu će biti saslušan, a pridvornike tvoje večite umolićemo da ti zbore za nj: Odnesi pozdrav gospodaru svom, velikomučeniče Hamlete!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda reče ova tica: — Kad bude na trpezu, gospodaru, nemoj iznositi ni ožice ni pantarula ni noža, nego onako neka car jede rukama.
Nesretni sluga tako i učini: kad izađu na jezero, on nađe zgodu, pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav.
ustaj, srce! ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda ona reče sluzi: — Kaži gospodaru svome: još sutra može nas ovde dočekati, pa nas više nikad ovde neće videti. I tako opet odlete.
Jednom se oni dogovore i Grbu opanjkaju pred kraljem i rekoše: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mogao dovesti zlatna konja od kralja đavolskoga. — Dobro, — reče kralj.
Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli gospodaru, skupi sada sve svoje velikaše pa ćeš vidjet čudo od konja! Kralj skupi oko konja svoje velikaše da mu ga vide.
Pošto dođoše pred kralja rekošu mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o donijeti od zlata struku kralja đavolskog.
Pošto dođoše pred kralja rekoše mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o dovesti živa kralja đavolskog. — Dobro, ja ću za to doznati je li istina, — reče kralj.
— I ja mislim, — reče Grbo. — Molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdjegod je šuplje promoli prst da zakucam klince da mi ne bi Grbo pobjeg'o, jer ćemo ga
Čoban kad čuje to otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.
Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru“. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
Sluge stanu govoriti: — Zaboga gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh to da učinite. Pa se opravi sa ženom kući, i pođu na konjima: pod njime
Došavši kući vrati vid gospodaru, a ovaj kad progleda zagrli svojega slugu pa ga obasu zlatom i svakojakim blagom. Ali mu sluga reče da ne traži ništa
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Ama, što ne biješ, što se ne karaš? NEŠA: Gde ću ja da karam ceo svet. STANIJA: Idem sama Gospodaru, da mu kažem što se čini, i neka gleda što će. NEŠA; Čuješ, Velimire? Oće majka da vam pravi uredbe.
Najpre kad imado koga da tužim, idem kapetanu, ili ako mi se ne dopada, Gospodaru, pa kraj. Kako ti presudi, tako ti je. A sad, brate, tužba, parnica, apelacija, rekuracija, terancija, advokati,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bilo je, recimo, oko pola devet ujutro.Šta uradi sluga? Baci korpe i kao bez glave otrči kući: „Gospodaru, daj mi brzo konja da bežim u Samaru!“ rekao je. „Šta je bilo?“ — pita gospodar.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Draga moja, ovo nije onaj mladić koga vi tražite; onaj se zove Batić. MARIJA: O, gospodaru, dobro ja poznajem njegovo lice. JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug. MARIJA: Baron Golić, vaš suprug!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kralju, bratiću, pravo ti Kralju! obrte se on Gojku. Pa ti njemu lepo tu masnicu pred oči: je l’ tako ti meneka, Gospodaru? rekni mu, pa se zaplači. Ja kako, bratiću!... Čuj ti samo mene.
Ja kako, bratiću!... Čuj ti samo mene. Pa kad se on začudi i zapita kako i šta je, a ti opet: što me ubi i osramoti, Gospodaru, zašto onogaj ti tako jednoga tako reći svoga činovnika i podajnika, a?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Kad iziđe verna ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o.
ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o. BOŽIĆNE PESME 18.
Njoj govori mladi mladoženja: “Što me gledaš, draga dušo moja?“ — “Ja te gledam, suđen gospodaru, Kakav ćeš mi sada nauk dati, Kako ću ti majci ugoveti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I poklonimo se u prašinu često, na rukoljub šaka da ti se pruža? Vojska da kliče sedome gospodaru a narod zida po pepelu i garu nakinđuren dvor i visoki zid? Na Lovćenu je sramota i stid.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Vrati se gazdi bez magarca. Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio. — Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga.
— A zašto? — ljutio se gospodar sve više. — Zar nisi imao dosta novaca? — Ne, gospodaru! Novaca sam imao dovoljno. Bilo je tamo i mnogo magaraca, na izbor, ali ne beše nijednog s paunovim repom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sam se Radun u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama soko sivi, puni puške svome gospodaru. Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
je kroz Crnu Goru te u svojoj knjizi uznosi ljepotu sloga, osobito crkvenoga i kaže da je ta građevina na čast bivšem Gospodaru Zetskome.
„Ivo!“ zovnu starac. „Čujem Gospodaru!“ ozva se krupni neki glas iz obližnje sobe. „Diži se, razdanilo se već, reci Stevanu neka zvoni na jutrenju!
“ ozva se krupni neki glas iz obližnje sobe. „Diži se, razdanilo se već, reci Stevanu neka zvoni na jutrenju!“ „Odmah, Gospodaru!
Pristupi te cjeliva starca u ruku, nazvavši mu dobro jutro. Zatijem svečano reče: „Na dobro ti došlo novo ljeto, Gospodaru, sretno bilo tebi i Crnoj Gori!
„A, da, nije leto!“ primjeti starac nasmijavši se. „Šćah da rečem studeno je; eto su ti, Gospodaru, ruke studene kao mraz“, reče Ivo, potapšavši ljubazno svojom rukom po stremenu ruke Vladičine, pa cjeliva je usrdno.
„I nešto si mi blijeđi no obično, Gospodaru!“ Mjesto odgovora, Gospodar ga zapita: „Jesu li ustali Primorci?“ „Ne još.“ „A gdje si ih smjestio?
Kad svrši molitvi, upitaće đakona: „Zar se još arhimandrit nije digao?“ „Ne znam, Gospodaru!“ „Ajde ga zovi!“ Đakon iziđe.
Riječka i Crmnička, otpraviše Gospodaru svaka po jednoga izabranoga sina svoga. Praćen glasovima zvonâ, duhovnicima u odorama, dvadesetinom glavara i
“ Tako je naš đakon umio raspoložiti ljude, da vesela lica pristupe Gospodaru. I bez toga, (kao što je poznato) Crnogorcima je, mimo ostale ljude, mila šala. Sad se đakon obrnu k perjanicima.
Đakon ih prekide svijeh, pa graknu: „Nemoj Gospodaru!... A što! ovaki sokolovi, šta je to njima: „Priprtiše torbe obramnice, „Preturiše struke singavice, „Granajlije puške
dođoste evo ovdje... tres. Dobro jutro i sretna ti nova godina, Gospodaru, tebi i Crnoj Gori. No mi smo, Gospodaru, i pogladnjeli...“ E, možete zamisliti bi li smijeha.
dođoste evo ovdje... tres. Dobro jutro i sretna ti nova godina, Gospodaru, tebi i Crnoj Gori. No mi smo, Gospodaru, i pogladnjeli...“ E, možete zamisliti bi li smijeha.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Dobro, gospodaru, — odgovori zloguk, — ali ako ti ne dođeš, ko će meni dati proso!“ Nakvasi malo, nijesam baš iz Sarajeva (nego
— Rekao Ciganin kad je zimi metnuo obojke na mesečini da se suše, a oni se smrzli. Pržio bih, gospodaru. — Odgovorio gladan i ozebao Ciganin kad su ga zapitali: ili voli jesti ili se grijati; tj.
Tog ću zeca uhvatiti, odneti gospodaru, pa ću za nj dobiti... — Išao Ciganin njivom pa opazi zeca gde spava u jednom grmu. Ciganin stao, pa ga gleda, a sve sâm
Ciganin stao, pa ga gleda, a sve sâm u sebi misli: sad ću lepo tog zeca uhvatiti, odneti gospodaru, pa ću za nj dobiti četiri seksera, pa ću onda za te pare kupiti malo prase, pa će narasti krmača, ona će se oprasiti,
“ Kaluđer, kao zaplašen, odgovori: „Hoću, gospodaru, hoću“. Pa zavuče ruku za sobom u bisage kao da izvadi nešto da mu da; ali mjesto čarapa ili čega drugoga, izvadi iz
Kad putnik to čuje, bude mu vrlo žao, i otišavši gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i zaište da bi mu prodao onoga roba da se onako ne muči; ali prije nego
— Lasno je što nije osmočena, ma nije ni slana 15 Pitali Drinjanci na sijelu kneza: — Ma, vala da je gospodaru bogu, što ovi carevi i kraljevi idu i piju? — Bogme sve bubrežna loja pečena i medovine, a zato su i krupni.
PRILOGE (ČASTI) 1 Pomozi bog, kume i ti stari svate, i sva braćo zvana i odabrana, vojvodaru zulumćaru, domaćine gospodaru, i vi, bake, naše majke, i vi mlade, naše snajke, vi devojke, naše sejke, i vi deco, uzdanico!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Vodeničar se stane krstiti i snebivati: „Bog s tobom, gospodaru! ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca.“ I tako im prođe čitavo po sata, dok se osvijeste, i vide, šta je.
“ — „Od mene do Boga miloga! eto odoše mi konji, a ja ostado za vodom.“ — „Ajde more i ti za konjma.“ — „Ne smijem, gospodaru! Bog i Božja vjera, ja tuda za život preći.“ Be ajde more ne luduj!
Onda Turčin: „Ajde more šta ćeš dati, da te prenesem ja na leđima?“ — A što išteš, gospodaru?“ „Daćeš mi dvanaest perpera.“ — „Ajde de!
” Čoban kad čuje to, otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.
dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.” A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
Sluge stanu govoriti: „Za Boga, gospodaru, šteta je!” A gazda im odgovori: „Što rekoh to da učinite.” Pa se opravi sa ženom kući, i pođu na konjma: pod njime
” Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu pa jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav.
ustaj srce! ustaj dušo!” Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda ona reče sluzi: „Kaži gospodaru svome: još sutra može nas ovde dočekati, pa nas više nikad ovde ne će videti.” I tako opet odlete.
Tako je služio godinu dana, a kad se navrši godina, on dođe gospodaru svome i zaište da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar izvadi jedan novčić pa mu reče: „Na, to ti je služba.
Gospodar izvadi jedan novčić pa mu reče: „Na, to ti je služba.” Sluga uzme onaj novčić, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi!
Onda se on sagne te izvadi novčić iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govoreći: „Gospodaru! evo ti novčić natrag, ja ga još nisam zaslužio, nego ću te služiti još jednu godinu dana.
Onda se on sagne te izvadi novčić iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govoreći: „Gospodaru! evo ti novčić natrag, ja ga još nisam zaslužio, nego ću te služiti još jednu godinu dana.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I u svih trideset osam godina tvojih sačuvani bismo i othranjeni i drugog gospodina i oca ne poznasmo osim tebe, gospodaru naš!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I sam episkop, po dugom smijanju, okrene se k domaćinu: „Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzro|kuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da
Arhim[andrit]: „Muči, boga ti, gospodaru Malenica, jer od tebe će zaludu iskati. Ne iz Jerusalima i iz Svete Gore, nego s neba da dođe kaluđer, ti mu ne bi dao
No, po savršenju ovoga razgovora, budući se i dan k noći sklonio, ustao je, učinio obično blagodarenije, zafalio gospodaru i gospođi na časti, i, davši svima otečesko blagoslovenije, izišao je.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Brne se primače, a kulaš naperi put njega kopita, i da Bukar ne povuče svom snagom k sebi, razbi konj svome gospodaru kulju. Pa onda pobjesni, te se i fratri i sluge odmakoše. — Drži, Grgo, drži!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bela žaba se trže i van sebe od tuge obrati se Suncu koje se baš rađalo: — Pre nego što postaneš zlatna ruža, gospodaru neba, zadrži se malo kod nas i budi lokvin cvet! Sunce se radoznalo zagleda u Belu žabu, i osmehnu: — Ne mogu, žurim.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se, duboko, pred onim koji je sad bio samo Gospodar, ne i Miloš, i izgovorila reči koje je davno pripremila: — Gospodaru, evo dve pune puške! Ili praštaj, ili ubijaj; ovako se više ne može!... Ali Milan Đ.
smetalo što je jedino u očima stranaca Gospodareva žena, dok je u očima svih drugih samo Kneginja; sve češće, bila je Gospodaru i saradnik.
Poverljivi glasovi su javljali Gospodaru da Gospodarici dolaze gotovo svi koje je on povredio. Miloš je znao da će ih ona smirivati, jer mu je odana, ali nije
bio jedan od retkih prijatelja kneza Miloša koji su Knezu odlazili i jedan od retkih neprijatelja Gospodara Jevrema koji Gospodaru nisu odlazili. Kada je Knez izgnan, Anastasijević je pošao na još duža putovanja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Za kratko vreme stekao sam sva znanja i veštine, potrebne za taj posao, a vrednoćom i pouzdanošću skinuo svom gospodaru sav posao i brigu sa leđa; on je imao samo da odobri sve što sam uradio i da tapije, koje sam sastavio i napisao,
„Nećeš morati dugo da čekaš, milostivi gospodaru. Treba samo da mi saopštiš kakva ti riba treba za večeru. Poći ću iz ovih stopa do svojih ribara, pa kako ne sumnjam da
„Šta misliš, brajko? - da primim robu koju nisam izabrao i premerio? Da mi podvališ po svom običaju!“ „Ako hoćeš, gospodaru, da se malo potrudiš i da pođeš sa mnom, možeš svojom rukom izabrati sve što želiš. Moji ribari love tu u blizini“.
Njegov put ka Demokritu vodio je baš pored onog voćnjaka. Zato prihvati Milonov predlog. „Mi možemo sada, gospodaru, poći kući“, reče jedan od njegovih teško natovarenih robova. „Ako vam ne treba!“, odgovori mu nomofilaks.
Zatim se obrati opet Grilusu, pa mu reče: „Reci nam sada, milostivi gospodaru, šta bi želeo da kupiš od ovih riba, ovde na gomili; učinićemo ti naročite cene“.
Ti ćeš mi, Arhimede, sagraditi takvu lađu; staviću ti sva potrebna sredstva na raspoloženje“. „Dobro, gospodaru, kako zapovedaš“. Ne beše to lak posao ostvariti kraljevu želju i zapovest.
„Treba mi, dragi rođače, tvoj savet i tvoja pomoć“, reče mu. „Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“. „Poručio sam kod kujundžije Diokla zlatnu krunu i izmerio mu na kantar suvo zlato,
Ovaj skoči sa svog sedišta da otvori vrata kočijina i da pomogne svom gospodaru da iziđe iz kola. Ta pomoć nije bila samo princip etike, već i preka potreba, jer iz kola se izvuče, stenjući, gojazan
Ču se lavež psa. Deca naćuliše uši i saopštiše mi da im deda dolazi sa svojim psom Polijem koji, blagodareći svom gospodaru, posta istoriska ličnost. Pas se prvi pojavi u našoj sredini, pozdravi dečicu mahanjem repa, a mene lajanjem.
Posle tog bratimljenja uputi se natrag, svom gospodaru u susret. Na stazi koja vodi pored šume ukaza se Čarls Darvin. Poznadoh ga po njegovoj velikoj sedoj bradi sedim i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
čovjek”, moj oče, uskoro uvidi da nema kutkamo, pa se najmi u novog, još goreg gospodara: kad robuješ jednom gospodaru, bar imaš neki svoj red, stalnost, neku svoju sigurnost!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čoban, kad je čuo to, otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.
Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
Sluge stanu govoriti: — 3aboga, gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh, to da učinite. Pa se opravi sa ženom kući, pa pođu na konjma: pod njime
Tad se tek sjeti prstena, pa ga prinese k vatri, a dva Arapa pa preda nj: — Šta zapovijedaš, gospodaru? — Zapovijedam da mi podosta donesete, i to odmah, svake zahire, i punu avliju drva, sve suhovine, neka mi ima mati
— Sve će biti, gospodaru. Pokloniše se i odoše. Ne bi štono se reče dlanom o dlan udario, a to se sve ispuni kao što je on naredno, a on onako
— pa prinese prsten k vatri, a dva Arapa pa preda nj: — Zapovijedaj, gospodaru! — Zapovijedam da mi na toj i toj meraji načinite saraj kao što je u cara, a u saraj namješaj kao što je u cara, pa
— pa se misli, misli, dok nešto smisli, pa prsten te k svijeći, a Arapi kao i vazda: — Zapovijedaj, gospodaru! — Zapovijedam da mi donesete sultaniju, carsku najljepšu kćer.
Kad car opazi njega, zavikaće: — Aman, gospodaru, ustavi tu vojsku, a išti što god hoćeš. On viknu na mačku i štene te dođoše k njemu, pa će caru: — Hećy ti ništa
džepove i po njegovoj cpeći nađe jednudvije kresavice, pa ukresa i prinese prsten, a Arapi odmah: — Zapovijedaj gospodaru! — Zapovijedam da iznesete na oni svijet mene, mačku i kučku. I što bi dlan o dlan, svi se navrh jame obreše.
On caru sve ispriča po redu ko je i oklen je i šta je doživio — ovako kao ja vama pa mu najposlije reče: — Čestiti gospodaru, mene je bog dosada čuvao, a tvoja kći koliko je meni mila toliko sam i ja njoj, nego da nam i ti dadeš dovu pa da se
Dajem ti je, samo pod tijem ugovorom da ostaneš uza me. — Lijepo, čestiti gospodaru, samo ćeš mi dati uzun da odem po mater, da je obradujem i ovamo dovedem.
Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu na jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pomilovao sam ga, dao mu sveže vode i nešto hrane i dok je jeo govorio sam mu i hvalio ga zbog privrženosti svom gospodaru. Posle dobrog obroka zaspao je blizu mojih nogu na verandi. Kada se probudio izgledao je mnogo srećniji.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Onako nezadovoljna, ona ode županu da je odvede gospodaru da se s njim namiri. Gospodara nađoše u sobi. Uze knjigu i stade da računa.
Nije verovala svojim očima. Prebaci ga preko ruku nekoliko puta. —Malo je, gospodaru! — i zagleda u šaku. —Koliko smo se pogodili? —Je... No nije ni toliko. Manjka šesnaest novčića. —Nije moguće!
— jedva dočeka Marko. „Ali da bar nešto ponesem deci”, pomisli Cveta i odjednom sinu joj misao: — Udijeli darak, gospodaru! — usrne pred trojicu mlade, nasmejane gospode. Oni je pogledaše kao u čudu i pođoše dalje. — Udijeli darak!
—Eto, i tebi se hoće da prosiš, a? kaza, otkopčavajući brižno svoj zimski kaput. —Za nevolju je, gospodaru!... . Čovek pogleda na Marka, koji gleda u zemlju... —I taj momčić... Mogao bi i on da radi...
Najednom mu pade na pamet da se ženi, pa bijaše pisao gospodaru da mu pošalje nekoliko fotografija od naških djevojaka da sebi izabere jednu, koja mu se najbolje svidi.
Bilo joj je pomučno izručiti svoju fotografiju gospodaru, da je s drugima otpravi Spasoju. Toliko dana otezala je i trgla se sama sobom u dvoumici: bi li je izručila ili ne bi?
Poslije, sretnim slučajem, namjerila se na sadašnjega gospodara. Svidjela se gospodaru i bila vjerna drugarica kćeri mu. A kad je poodrasla i razvila se do djevojčeta, poslušna i mirna, ostade u kući ko
Izdvojito i bistro gleda u Spasojevu priliku i sama misao k njemu odilazi. ....Doveo ga gospodaru neki okoščasti Crnogorac; sjeća se, to je bilo nekako pred Božić.
Kad je došao, bila je u dvorištu, a čini joj se da sada čuje glas i riječi onoga čovjeka, koje je rekao gospodaru kada je u dvorište došao: — Doveo sam ti ovo momče; slušaće, — pa nadoda zabrinut, — vjerujte, kod nas je gore nevolja!
Tih dana gospodaru Veljku stiže od Spasoja uputnica na pet zlatnih lira; piše mu da mu ih na njegovo ime daruje Cvijeti, a ona, kako ih
Nikako neće da se pokori ni gospodaru ni motici, a posluša da zaradi samo da se prehrani, ali neće da ga pazi gospodarovo oko, već bi htjeo slobodna rada,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Ćuti, kučko! — planu prvak. — Vidi se da si šenula od pameti! — Ali ne i od obraza, gospodaru! Rekoh ti pred ljudima. Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!.. Ona pođe put sela.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Umetnik je saslušao reči, Pokloni se kralju gospodaru, U duhu mu već se nešto rađa — Novi plamen na starom oltaru. Uze platno, meša boje razne, Zasukuje veštu desnu
Jedno jutro evo ga pred kralja, Donô dela trudbe samosvojne: „Gospodaru, ja delo dovrših, Evo mene, evo slike dvojne.“ „Podignite prevese sa slika!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
dođosmo k sebi od iznenađenja i tu ustade gornjo-milanovački poslanik Vujo Vasić te reče: — »A ko se to usudio reći, gospodaru, da mi nemamo u tebe poverenje. Mi ga imamo, imamo ga potpunce — i skupština poče da viče: živeo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Gospa Ruža šeta kano paunica, Često gospodaru ne da belog lica Poljubiti. Dakle, uklont'e se, strani, Jer kome je dužna, i onome brani.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Dobro nam došao, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Bolje našao! Blagoslovi, oče! VL. VAVILA: Bog neka te blagoslovi, kneže!
Al’ ne u Italiju... gospodaru, ne! I proklet bogdô, proklet svaki taj! Ko bi onamo išô — preziruć Rođenog brata suzu, uzdisaj; Da na oltaru laži
Crn ženik da te nigde ne vidi. — Tek hajde, neka i on govori, Znamo ga ko je, — a to je dost’! KATUNOVIĆ: Hoćemo, gospodaru! PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša! DRUGI SERDAR: Pogonićemo skota tog. TREĆI SERDAR: Krvnika večitog!
KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak
propalog; Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu dima puščanog; Tako mi boga, gospodaru, smem! Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati?
(Vujo perjanik ulazi.) Sad šta će opet taj?... VUJO: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo? VUJO: Dobro je, gospodaru — a bolje ni je u božjoj ruci!... Tek, velju, nije lijepo!...
(Vujo perjanik ulazi.) Sad šta će opet taj?... VUJO: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo? VUJO: Dobro je, gospodaru — a bolje ni je u božjoj ruci!... Tek, velju, nije lijepo!... Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda...
JELISAVETA: I tebe s njim! VUJO: De! de!.... Hoću l’ ih puštit... A došli su i oni da te lijepo mole, gospodaru, za Radoša, da ni ga pokloniš, gospodaru!... A evo te još i u bešici služah...
VUJO: De! de!.... Hoću l’ ih puštit... A došli su i oni da te lijepo mole, gospodaru, za Radoša, da ni ga pokloniš, gospodaru!... A evo te još i u bešici služah... znaš kad te ono obučavah orlove strijeljat?
KNEZ ĐURĐE: Govori ko je došao? VUJO: Božja mi vjera, ne more! U tuđinstvu je, gospodaru, gorak osmijak!... Tek, velju, poklonićeš ga?...
A eno vojvode Šulović, Mićić, a i kapetan Vuksan dođoše lijepo te moliti da ni ga pokloniš, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze! JELISAVETA: A ti izlazi, Stara drtino!
— (Šulović, Mićić i Vuksan.) A otkud i dokle ćete vi? MIĆIĆ: Do tebe, gospodaru! ŠULOVIĆ: Rasporeno ti srce donosim, Zaustavi mu krv...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— „Liježi, Turk pezevenk, bre!“ — zagrmi ja s ata. Jedan po jedan, dok dođe red na muktara. — „Aman, gospodaru... carski sine! Aman, ne sramoti Turčina!“ — „Liježi, Turk pezevenk, bre!
Mora se gaveljati. Našjede mi krv na oči. — „'Odža, na džamiju!“ Mole, preklinju. — „Vakasuz je, čestiti gospodaru... carski sine!“ — preklinje 'odža.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—A što ćeš od ona dva porubana govečeta? — prevrne gazda govorom. — Hoćeš jš ih otkupiti? —Nemam čime, gospodaru, do jeseni, a na jesen uzmi koliko znaš.
—Nemam čime, gospodaru, do jeseni, a na jesen uzmi koliko znaš. — Pa, oslobodivši se, veli: — De, dobri gospodaru, povrati mi ih da ne skapavaju od gladi!
— i, kretom glave, pokaza na svjedoke varošane. — Vojkan, dirnut, od srca zahvaljuje gospodaru i poskoči da mu poljubi ruku, veseo što će sobom kući povesti svoja dva vola.
Rade Smiljanić, sin Ilijin, naočito ustrojno momče iz okrajnih kuća pod planinom; ne gledajući na momke, priđe ravno gospodaru i ruči se s njime. — Što ti dođe? — veli mu. Nije tebi nevolja na ovaj dan silaziti. —Sišao... zaboravio kupiti baruta...
Dugo ga gleda, čeka da gazda digne oči sa novina, i, dok sačeka, veli plačljivim glasom: — Gospodaru, opremi i mene! Gazda čita i dalje i čini se nevješt. — Nemam čime utrnuti božićne svijeće, se isti plačljivi glas.
Vaso odvedi ga! — Čekajte, gospodaru! — i trepavice zatreptaše Vasi, i dućanskome momku pokaza na naočita čovjeka što je onoga časa iz dućana htjeo da
Čovjek mucajući progunđa nešto i ispričava se: — Zaboravio, da, zaboravio... a ti, gospodaru, zapiši, a ja ću uzeti bakalar... — Pa da, zaboravio!
Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni. — 'Vala ti, gospodaru! — veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas?
— veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas? Ilija priđe gospodaru, rukuje se s njime.
I javi se Vasi: —Nemoj zaboraviti Ilije, daj mu koliko hoće! —A što ćeš ti, Vojkane? —Što i drugi ljudi, gospodaru. —Eno ti Vase.
Ljudi sa Vasom pođoše da prime sijeno. Pošto je i Vojkan svoje dobio, svrne sa nadstojnikom u krčmu, časti ga da reče gospodaru za nj dobru riječ. A kad Vaso bijaše sit i vinom i mrsom, povratiše se ka gospodaru.
A kad Vaso bijaše sit i vinom i mrsom, povratiše se ka gospodaru. Nadstojnik uđe prvi u dućan, pa se kroz konobu, ne rekavši gospodaru ni riječi, izvuče u dvorište.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
baš u Kirču i ni u koga drugog, jer mu se činilo da je mladić snažan, zdrav, snalažljiv, otresit i bistar, onakav kakav gospodaru i treba. Tako se Kirča našao na Kuli.
Taj se Dadara, zaboga, digao. Hoće, ništa manje, nego uz sam bok gospodaru. Još ako ona lepojka upotrebi svoje omamljive čari i počne sitno da prede na krilu svoga usahloga čoveka.
Ako Dadara nije nizašto drugo, neka pilji u konjske guzice. Ako tako spašava Vratimlje. Ako čini dobro svom gospodaru. Ako ugađa gospi. Ako je koristan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S blagoslovom Boga mog, Sve u slavu cara svog!“ „Ne, ne, oče!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Gunđajući poče da je cepa. Onda se stropošta na patos. Usplahirena i zabrinuta lica, pojuri Kepler svome gospodaru. Priskočiše i drugi da ga podignu. Tiho pokušava da nešto kaže, no izusti samo reči: „Tihonov sistem sveta“.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
kaput, šaljivo predstavljajući „mane“ i trošnost kaputa kao njegove vrline, neodoljivo podseća na Ciganinovo obraćanje „gospodaru starom“ iz Zmajeve pesme „Ciganin hvali svoga konja“.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pavlu se oči napuniše suzama. Pas se tad uziže na dve noge i položi glavu gospodaru na grudi. — Ne znam ni kako ću ga ostaviti — šapće Pavle Branku.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Obojica smo gospodu služili, pak kako smo se uzvisili, tako smo i prošli. Jedanput padne mojem gospodaru na pamet da u mesec ide, i budući da se sam popeti nije mogao, to sam ga morao ja nositi.
Petrović, Rastko - PESME
Pred njime, njegov ga soko razgovara: ”Ne budi tužan, gospodaru; nismo ni na nebu, ni na zemlji. ”I plovićemo dugo ovako; vidiš li!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dok ne okaješ svoje grehe do njega nećeš stići! Niti ćeš se maći odavde, dok ne odslužiš Gospodaru bilja... Starca, najednom, nestade, a Vedran poče da služi Gospodara bilja ali se još uvek ne doseća čime je okajanje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kada je „neko veoma blagorodan“ to je po docnijim vestima Miloš Kobilić (Obilić) „koga oblagaše zavidljivci svome gospodaru i osumnjičiše kao neverna, pretvarajući se da kao prebeglica prelazi na tursku stranu, ubio sultana Murata...
Odmah se počelo pevati da je pobuda toga dela u tome što je Miloš od nekoga svome gospodaru opadnut. Omiljeni naučnik s dvora despota Stefana, Konstantin Filozof, u biografiji despotovoj, pisanoj 1431 dakle,
A beše neki veoma odličan plemić (Miloš) kojega su zavidljivci bili opali gospodaru kao da će neveru učiniti. I on, da bi posvedočio i vernost i junaštvo, izbere zgodno vreme i zaleti se na samog
“ Al' govori mlada Vidosava: „Gospodaru, Momčilo vojvoda, meni nije nikake nevolje, već sam čula jedno čudno čudo — čula jesam, al' nisam viđela — da ti imaš
Veli njemu ljuba Vidosava: „Ne boj mi se, mili gospodaru! Dobar junak dobar san usnio; san je laža, a bog je istina.“ Opremi se vojvoda Momčilo, pa on siđe niz bijelu
Iz šale smo odavde lećeli, bez nevolje, tek od obijesti, a danas mi polećeti nećeš!“ Al' mu konjic njiskom odgovara: „Gospodaru, vojvoda Momčilo, nit' me kuni, niti me nagoni, danas tebi polećet ne mogu; bog ubio tvoju Vidosavu!
Ugleda ga tanana nevjesta; krotko hodi, dok do njega priđe, krotko hodi, tiho besjeđaše: „Što je tebe, dobri gospodaru, te ti roniš suze od obraza?“ Al' govori Mrljavčević Gojko: „Zlo je, moja vijernice ljubo!
Ne sjeća se tanana nevjesta, no besjedi svome gospodaru: „Moli boga ti za tvoje zdravlje, a salićeš i bolju jabuku“. Tad junaku grđe žao bilo, pa na stranu odvratio glavu,
Tad se prođe srama i zazora, pake moli svoga gospodara: „Ne daj mene, dobri gospodaru, da me mladu u grad uzidaju! No ti prati mojoj staroj majci — moja majka ima dosta blaga — nek ti kupi roba il'
Baš kâ da su babovi čauši“. Usta Marko te otvori vrata, čauši se pokloniše Marku: „Božja t' pomoć, gospodaru Marko!“ A Marko ih omilova rukom: „Dobro došli, moja đeco draga!
Jesu l' zdravo Srblji vitezovi, i čestiti carevi i kralji?“ Čauši se smjerno pokloniše: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, sve je zdravo, ali nije mirno: gospoda se teško zavadila na Kosovu polju širokome, kod bijele
Marko sjedi, pije mrko vino, al' katane Šarac opazio, poče nogam' o zemljicu tući, primiče se svome gospodaru. Kad pogleda Kraljeviću Marko, al' katane njega opkolile; popi Marko leđeninu vina, baci leđen u zelenu travu, pa se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Doču viku, te pozna svoga gospodara po glasu mu. Prući se kano džilit, tim časom dopade onde k svome gospodaru i kurtalisa ga iz njinih ruku. Oni kad videše onu grdobu, i sablje svoje pobacaše od straha.
zato ne obleni nego mu se u snu javi i reče mu da ide k moru i što je skoro korab došao neka, reče, gleda u ilimanu i gospodaru od koraba da govori.
očisti i ispere, može biti sasud i za čast posvećen za svaku lepu potrebu i gotov, hubav za svako prihvatanje svome gospodaru. Ne da ne radimo o dobaljanju svakojakih knjiga eda bi ne dopali bez njih smrtnih rana.
Ne po mitu ni po kome hateru, poznanstvu li i nepoznanstvu; kako boljarinu tako i siroti i siromahu, gospodaru i slugi mu, kako svojim tako i tuđinom. Ne lica ni poštenja gledati, nego pravicu i krivicu svačiju rasmatrati.
Budavši pred njim na moljenju nam stojeći, a ni tolika poštenja ne izdajući mu bar koliko sluga svome gospodaru ili oficirom svojim vojištani, ja l' mu na besedi prijatelj prijatelju!
Ovaj svet, ka ušljiv kožuh. Ko je to ikad video, ili je kad dočuo da sluga gospodaru smi suditi, ili hajduk na kapetana nabrekivati i cara seljani istezivati, da se divi gora i voda o takvom poslu!
s laskanjem, zviždeći mu, na seno, na zob li primamljujući ga k sebi, čovek uhvati i polako nauči ga da je za potrebu gospodaru mu.
Brže mi kazuj i izgovori to tvoje šaranje i dlakavi posao, kako i što je to od tebe bilo i svilo se? Devojka Moj dobri gospodaru, kako si me neskrnavu u svome domu ostavio, takvu si me pak bez mane i zatekao. A ne to što za me misliš.
da se smotrimo: da bi ko u daleku neznanu i zlu zemlju u ropstvo odveden bio i tamo dopao bi pod ruke kome nemilostivu gospodaru i međ zlim čeljadma bio bi, pak bi se privikao već tamo stajati i počeo bi sebi obaška neke goleme dvorove praviti i
Kažite mi prilika li je i valjao li to posao? Ne bi li se ti, pošteni gospodaru, da ne reknem tvoga ti slugu, nego i rođena ti sina, tako dvoreći te, zaglušio i neuljudan stajao, omrazio ga, rasrdio