Jakšić, Đura - PROZA
— Sve lepo da bude spremno, dete moje! A u torbu ćeš metnuti i nešto malo jabuka i krušaka... Treba se i gospodi nečim umiliti, a, bogme, i mladoga Milisava treba ponuditi, jer ne verujem da ga je u Rekovcu kapetan jabukama nudio..
Obradović, Dositej - BASNE
Čini mu se da se toliko većma gospodi koliko mu se više ište. Dar i poklon kad si naumio činiti, ne odlaži. „Bis bene facit qui cito facit: Dvaput dobro
trošku smeju; oni koji nisu u kakvom zvaniju i dostojinstvu, s velikim pronicatelstvom istražuju i nahode koje nibud u gospodi nedostatke, da ih mogu samo s jedne ili s druge strane poniziti i k sebi, ako je ikako moguće, bliže privući.
” Naravoučenije Neki novopogospođeni, iliti sluge pri velikoj gospodi, kad vide poštena i boljega od njih čoveka u bedi i u utjesneniju, i oni na njega naskaču.
A jošt ako je učen a zao, stroptivonaravan, pakostan, lukav i zloban, onda se uprav krsti od njega i „gospodi pomiluj” viči, zašto je takovi s namjerenijem i sa znanjem zao, a ko je na ovi način zao, podaj mu samo vlast u šake,
svoju, i reče joj: „Prestani već tužeći i sjetujući za Itom, sinom tvojim, i pređi u grad k nami; onde ćeš barem gospodi i gospođama pojati, a ovde kome poješ, kom li slatkim tvojim uslaždavaš glasom, van do koga seoskog pastira i prostu
Poznati su ti naši slučaji, našto ću stare rane pozleđivati? Pritom, ti znaš kako je gospodi mučno ugoditi. A što veliš da pastiri i pastirke nisu moje muzike dostojni, ljuto grešiš!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
RUGALICA O VINU Ako su gospodi Grcima i Latinima spremali gozbe s ovakvim vinima, kraljevi naši, kukavci nam sinji, dosta su ih i poštovali Latini!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
KOD AUSTRIJSKOGA CARA 129 POSLOVANjE S PRAJZIMA 136 REČNIK 138 MEMOARI „Єgda prestoli na sudъ postavяtsя, Gospodi, i sudiliщu tvoemu predstanutъ čelovѣcы, ne predpočtetsя carъ voinu, ne preimuщestvitъ vladыka raba, kійždo bo odъ
, poslanik, predstavnik ERLIJA, tur., građanin starinac EFENDIJA, tur., gospodin, učen čovek; EFENDUM, moj gospodi ne ŽDATI, rus. slon., čekati ZABUN, zbunjen, van sebe ZAVTRA, rus., sutra ZAIRA, tur., hrana ZARAR, tur.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, »lako je đavolu, što kažu, u ritu svirati«, pa i tebi, gazdi čoveku, prdačiti se sa mnom. — E, e, gospodi nikad nije dosta. Sve oni mislidu da mi paori imamo bog zna koliko. — Ta... kol’ko vam treba, i kol’ko vam je bog dao.
Ta seti se samo šta nas parokijane košta samo ono jedno njio’vo »Gospodi pomiluj«, i »Podaj gospodi!« — učio ga je one večeri Nića; i sve je to sad palo na pamet gazda-Peri Tocilovu, kad je
Ta seti se samo šta nas parokijane košta samo ono jedno njio’vo »Gospodi pomiluj«, i »Podaj gospodi!« — učio ga je one večeri Nića; i sve je to sad palo na pamet gazda-Peri Tocilovu, kad je video pop-Spiru u svojoj
!« Vesele se popovi. Domaćin otpeva drugi jedan psalam: »Iz glubini vozzvah k tebje, gospodi,« a pop Ćira opet treći: »Gospodi, vozzvah k tebje, usliši mja; vonmi glasu molenija mojego.
« Vesele se popovi. Domaćin otpeva drugi jedan psalam: »Iz glubini vozzvah k tebje, gospodi,« a pop Ćira opet treći: »Gospodi, vozzvah k tebje, usliši mja; vonmi glasu molenija mojego.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neće da gleda svoje ljude, koje je izveo iz Servije, da kopaju zemlju gospodi i vade panjeve u šumi. Živ se više neće vratiti – ide u Rosiju, i ne odustaje od toga.
i Pavle, u poslednje vreme, razmišljao, ne samo o svojoj selidbi u Rosiju, i sudbini svojih bratenaca, nego i o velikoj gospodi, i velikim događajima. Zašto da čitav njegov nacion bude tako nesretan? Čemu ljudska nada? Zašto tolika nepravda u svetu?
Kostjurin ga, međutim, blago, upita: Da li je toj gospodi pričao da je on, Isakovič, išao, i, bio primljen, u audijenciju, kod Njenog Veličestva imperatrice? Ovde? U Kijevu?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
možete da čujete nekog klinca kako odgovara na pitanje o razlomcima, „Deus Vobіѕcum” iz katoličke crkve i gromoglasno „Gospodi pomiluj” Luke Crkvenjaka.
Matavulj, Simo - USKOK
njemu je bijela košulja do gležnjaka, bijela kao snijeg, a na leđima crven krst, a za njim silan narod nosi krste i poje: „Gospodi pomiluj!“ — Hm — učini Marko. — Too, too-oo, ne mora baš slutiti na zlo, ali lijepo nije!
Sremac, Stevan - PROZA
Kad ga je upisao u prvi razred gimnazije, i kad je položio školarinu, rekao je gazda Radisav gospodi profesorima: »Evo vam ga! Bog vam a duša vam! Vaše meso, moje koske!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Istina, i lopovi se koriste pjesmom, pa u nju pretoče svoje gorko iskustvo: Dok sam krao i gospodi davo, nisam, jadan, u tamnici spavo. Tako se dvije, vječito zaraćene, stranke biju pjesmom, pa čija ispadne gornja.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite koliko valja moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori
Utom naiđe jedan kiridžija iz Banjana, koji bijaše došao u Duorovnik da kupi soli. Kiridžija gospodi nazove boga i upita ih što se inade.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
nama, pa širokim pokretom ruke učini krst i tada do nas dopre kao neki tajanstveni podzemni glas: — Blagosloven jesi Gospodi naučimja opravdanijem tvojim. Vojnici skidoše kape, prekrstiše se i, kao po komandi, digoše se svi.
I samo dotle, do te žive međe mogu doći oni u plavim uniformama. — Vječni pokoj podažd Gospodi pogibšim za vjeru i otečestvo! — i seda starina u epitrahilju pođe lagano između mrtvih, škropeći ih vinom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Nego, bane, ne zaborav’ Vrći ruku na baretu, Te zafali svoj gospodi, Toj gospodi crkovnojzi, Koji za te Boga mole; I ostaloj braći tvojoj, Koji su se potrudili, Tebe plačuć’
Nego, bane, ne zaborav’ Vrći ruku na baretu, Te zafali svoj gospodi, Toj gospodi crkovnojzi, Koji za te Boga mole; I ostaloj braći tvojoj, Koji su se potrudili, Tebe plačuć’ dopratili.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
odluku da se akt vrati direktoru da ga prema primedbama stručnjaka ispravi i nanovo pošle Ministarstvu na dali rad. Gospodi referentima se određuje po 250 dinara odsekom, kao honorar za referate, koji se ima isplatiti iz Fonda za penzije
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
obliči mene va čas ishoda mojego, ni gnevom tvojim pokaži mene va dan prišastvija tvojego, prežde bo suda tvojego, Gospodi, osuždena jesam savestiju mojeju, ni jedina nadežda nest va mne spasenija mojego ašte ne blagoutrobije tvoje pobedit
Temže molju te, nezlobive Gospodi, ni maloje sije prinošenije otrini, jaže prinošu svetomu hramu prečistije tvojeje matere i nadežde moje Bogorodici
prečistije tvojeje matere i nadežde moje Bogorodici hilandarskoj, veru bo vasprijeh vadovičju prinesašuju ti dve cete, Gospodi, siše i az sije prinesoh nedostojnaja raba tvoja, o Vladičice, Jefimija monahi, dašti gospodina mi ćesara Vojihne,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVAK SKIDA KAPU I SMIJU SE. IGUMAN STEFAN (čita naizust) Vjerne sluge pomjani, Gospodi, vladaoce, ma tvoje robove: nepobjednog mladoga dušana, Obilića, Kastriota Đura, Zrinovića, Ivana,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
v nebo zvijezdam služašči zvjezdoju učahusja: tebje klanjatisja solncu pravdi, i tebje vjedjeti s visoti vostoka, gospodi, slava tebje“; a zatim u kuću uđu vertepaši — carevi: Irod, Gašpar, Valtazar i Melhior, — svi obučeni u stihare preko
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I tako uđu unutra u jednu sobu, a u drugoj veselje. Kad uđu u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku: „Blago tebi kad imaš dva veselja u jedan put!” A ona im odgovori: „E moja gospodo!
” Đevojka odgovori: „Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.” Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: „Pogodite koliko valja moja brada?
517 іn Wіen. Gospodi skupiteljima daće se po običaju jedanaesta knjiga na dar. Mjesto ovijeh pripovijedaka mislio sam sad štampati običaje,
Sveti Sava - SABRANA DELA
SVETOM SIMEONU MESECA TOGA [FEBRUARA] TRINAESTOG DANA, PREPODOBNOG OCA NAŠEG SIMEONA NOVOGA SRPSKOG Večernja, na „Gospodi vazvah“ iz oktoiha, šest, i pojemo stihire glasa petog, po dvaput, podoban „Raduj se“.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Tišina) TANASKO: Nisu nam otpevali čak ni „Gospodi, upokoj...” MANOJLO: Jesi ti svestan šta si učinio? TANASKO: Onoj kafedžinki čovek izlečio kutnjak!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Blagoslovi, duše”, „Svete tihi”, „Spodobi, gospodi”, i „Ninje otpuštaješi, to bi sve on čitao grčki; ako li bi se slučilo da mu to koji put protopop ili koji drugi pop
celi[h] dana imali smo neprestano protivne vetrove i, što je gore, razboli se moj Maksim, a na moru bolovati, sohrani, gospodi! U sve to vreme ništa nije mogao u stomaku držati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dijete u... opanke kiselilo, prstom nabadalo, a zubma okruživalo... gospodi pomiluj, amin!“ Ponovo zače da klanja i da se krsti.
Bog ti pomogô, fratre! Šta ti radiš, kaluđere? Ja varam narod, fratre, a ti? I ja to pomalo. A kako ti to činiš? Ja: gospodi pomiluj, gospodi pomiluj, pa u torbicu: A ti? A ja: ora pro nobis, pa u zobnicu! I onda se, veli, pobratimiše.
Šta ti radiš, kaluđere? Ja varam narod, fratre, a ti? I ja to pomalo. A kako ti to činiš? Ja: gospodi pomiluj, gospodi pomiluj, pa u torbicu: A ti? A ja: ora pro nobis, pa u zobnicu! I onda se, veli, pobratimiše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
dvadeset godina za njega narod glasa, na zborovima viče „živeo“, na ramenima ga nosi čaršijom. U inat gospodi i Obrenovićima, držao je on govore u Skupštini, da su i bečke novine pisale, drhtala je vlada od njegovog štapa, i
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Velji jesi, tvorče i Gospodi, i čudna su tvorenija tvoja, veličestvu tvome kraja nejma! Plan nebesah premudrost je vječna svojom vještom rukom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Budite tako ljubazni, pa isporučite toj gospodi izraz moje zahvalnosti i mog poštovanja“. „Oni me zamoliše, naš slavni zemljače, da vas za još nešto upitam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A krstonoše svi, svaki drukčijim glasom i tonom, uzviknuše složno: — Gospodi, Gospodi, pomiluj nas! Napred iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda crkvena i opštinska ikona
A krstonoše svi, svaki drukčijim glasom i tonom, uzviknuše složno: — Gospodi, Gospodi, pomiluj nas! Napred iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda crkvena i opštinska ikona uporedo,
— slatko se nasmeja apotekar. — Banditi, gospodar-Lazo, to će reći razbojnici — na stranom jeziku. A uvaženoj gospodi bandistima neka je slava i čast! ... A-a, gospodine kapetane, čast nam je... i ovom prilikom, kao i svakom...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite, koliko valja moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Kada polazi prvi voz preko Valansa za Marselj? — Sutra izjutra u sedam časova. — Napišite gospodi objave — onda se okrete nama: — Gospodo, molim vas, ako bi neko od vas ostao, pričinio bi sebi mnoge neprijatnosti.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kako bi tražio suda preko suda? Znaš li ti, bolan, da bi se zamjerio carskoj gospodi? Najprije, velim ti, 'ajde u naš mali, seljački sud, pa ako ga tuj ne osude, onda, istom onda 'ajde na okrugli sud.
!“ — čudim se ja, glavati gospodine. „Pa kako ćeš odati čest carskoj gospodi?“ — pita me i ispituje kô pop na ispovijedi. „Pa kazaću: Pomozi Bog, carski suci, na Banjoj Luci!“ „Eto, eto, eto!
“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose. „Slušaj, Bog te ubio, kako ćeš odati carskoj gospodi čest. Kad uđeš u naš mali, seljački sud, vikni: Dobar dan, glavati gospodini!
Nastasijević, Momčilo - PESME
I molimo te, i molimo, golu nam ostavi dušu, da imadnemo čim dati od sebe glasa! Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa.
I molimo te, i molimo, golu nam ostavi dušu, da imadnemo čim dati od sebe glasa! Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pravo hrišćani u crkvi pjevaju: „gospodi podaj!” — slatko se tome nasmija. Pa pogleda na sunce: —'Ajdemo, Mašo! Digoše se.
— Dalmatinski lavovi! — nasmija se njegova presvijetlost. A gospodi dopade se dosjetka, i s osmijehom pridružiše se izrazu lica svoga starješine.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Treće, pazi što ti velim! Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad; Šta ja, oče, mislim sad?“ „O Gospodi, silo jaka! Otkud meni pamet taka? Daj mi, care, roka ti, Za nedelje samo tri!“ „Tri nedelje?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A one reči je upravila gospodi koja su dolazila u apoteku na liker. Gospodin Joksim se kao malo začudi pitanju: — Pa naučiće Pavle francuski, gospođo;
Zakidala bi, u kritičnom momentu, nešto u pravu i svome mužu, i pastorkama, i gospojama u varoši, i gospodi koja su joj se udvarala, i samoj sebi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Uze najpre reč direktor, obraćajući se ostaloj gospodi profesorima oko zelenog stola: — Gospodo, u našoj se školi zacarila jedna ružna pojava, kojoj treba svima silama
— Pa onda — nastavlja direktor i fiksira profesora zemljopisa — ne mogu da se setim, ali bilo je stihova i o drugoj gospodi nastavnicima...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad Lazaru sitna knjiga dođe, i on viđe što mu knjiga kaže, onu gleda, drugu sitnu piše, te je šalje gospodi latinskoj, u knjizi im ovako besjedi: „Čujete li, gospodo latinska!
Car uzima zlatan pehar vina, pa govori svoj gospodi srpskoj: „Kome ć' ovu čašu nazdraviti? Ako ću je napit po starještvu, naliću je starom Jug-Bogdanu; ako ću je napit po
čedo na ruke privati, pak Ivana i grli i njubi: „Vala, Ivo, moje čedo drago, koji s’ babi zamenio glavu, svoj gospodi obraz osvetlao, svoj gospodi i našoj krajini! Al’ što s’ tursko ruvo oblačio?
Ivana i grli i njubi: „Vala, Ivo, moje čedo drago, koji s’ babi zamenio glavu, svoj gospodi obraz osvetlao, svoj gospodi i našoj krajini! Al’ što s’ tursko ruvo oblačio? Malo babo dušu ne ogreši, malo tebe ne pogubi, sine!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Krepki Gospodi, ukrepi me, da te s drage volje milujem, snago moja! Bojim se s pameću kojuno sam od Boga preuzeo; u svako dobi ga
svim telom; moje telo na želju bludnu izdah, a ne na službu gospodsku; Sa svim se kostima bojim; ne rekoše moje kosti: Gospodi, Gospodi, ko je priličan tebi!
telo na želju bludnu izdah, a ne na službu gospodsku; Sa svim se kostima bojim; ne rekoše moje kosti: Gospodi, Gospodi, ko je priličan tebi!
I drugi pak: Iz dubine preispodnje zovem k tebi, gospodi! Gospodine, poslušaj mi glasa! ... Pak ovaj: Prosvetljaj na nas lice tvoje te nas obasjaj i bolje će nam biti!
I drugi pak svaki po sebi: Gospodi, izbavi mi dušu iz preispodnjega mraka i izvedi iz pakla dušu moju i ne ostavi je u Adu, negoli da izađe iz ove
mraka i izvedi iz pakla dušu moju i ne ostavi je u Adu, negoli da izađe iz ove gnjilosti moj život gore k tebi, gospodi, bože moj!
NAĐE SEBI DOMOVINU Moji vrazi zapeše mi spone, Ama te se spone iskidaše, I moja duša kano izbavi se, I tvrđu, tebe gospodi, Moja ptica nađe sebi domovinu, Gde je pometala ptiće svoje — Sve svoje misli.
KĆI IPODIJADIHA Irod je car, slaveći dan svoga narođenja, večeru činio svojim hercegom, i đeneralom, i ostaloj gospodi, pak je ušla k njima unutra kći Irodijadina, a careva sinovica, tancati i skakati pred njima.
potpaziše tamnične straže što se čudo od ikone učini, i polako, tajno hodom izmuzoše odonud te to prokazaše gradskoj gospodi. A gospoda pak pisaše, iskazaše o tom po tanku sve rimskom ćesaru Tiveriju, kojino je onda u Carigradu sedio.
dnom, provodi s gospodari tu šećnju ako je i na blizu prohod zgledgljiv, ama i pozadugo s vremenom voza se i ispunja želju gospodi koji no radi su pomorske strane, mesta i gradove videti. I na svaki lep pristanak prikrmljuje korab u kraj.
Izbavi od njih gospodi grad sej dostojanija tvojego i ljude nazvane s tvojim svetim imenom!« Tako eto moljahu se svi ljudi plačno.
Ispravi se kako je bio dole sagnuo glavu i ovako izgovori: »Znam tvoje štedroti, človekoljupče vladiko gospodi, s odolevajušteje vinu stuženiju. Ih že gresi našim podgnještajut.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ako, dado, ako, miralaj me zove, miralaj me zove, na tatli baklavu. — O Gospodi! — krste se tetka Uranija i tetka Kaliopa od čuda što ih snađe.
— reče i ljutito zalupi vrata za sobom n ostavi ih zaprepašćene. Samo su se krstile i vikale: — O bože, o Gospodi! Lelee! Što si napraji džumbus i rezil’k! Tolika larma probudila je, naravno, i staroga hadži Zamfira.
O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih. Dijalog nije nimalo pikantan čak
Šta je ovo, ako ko boga zna? pomisli Mane, pa se samo prekrsti od čuda i reče: „Gospodi bože, i ovoj čudo u svet da vidim!“ Pogleda opet bolje, da ga oči kakogod ne varaju. Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!.