Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ta s otim je prijatniji razgovor što je veće društvo. JANjA: (Prokleto posla!) MIŠIĆ: A gdi je gospodična? Ona se ne daje viditi. JUCA: Ona je... JANjA (preseče joj): Otišla j... (Da ti djavol nosi!). (Pomrkne na Jucu.
No šta ste vi, gospodična. tako ućutali? Vami je žao za konje? Ne pčelite se, kupiće kir Janja druge. KATICA: Žao mi je samo što se mora tako
(Otide.) MIŠIĆ: Ha, ha, ha! Lep mi zanat dao! Ali, čekaj malo, starče, uvatiću ja tebe! (Petru.) Gdi ti je gospodična? PETAR: Šta velite, gospodine? MIŠIĆ: Ovaj je dobar za tajni razgovor. (Da mu jedan-dva desetaka.
MIŠIĆ: Zaista, škoda bi i bilo, vaša mladost, vaša lepota... KATICA: Ja sam nesrećna! MIŠIĆ: Gospodična, smem li slobodno s vama koju reč probesjediti?
MIŠIĆ: Ova reč „najprijatniji“ daje mi povod ono izjaviti što bi inače teško izreći mogao. Gospodična, ja sam dosta vašu dobrotu i vaša preizrjadna kačestva u samoći uvažavao, i njima se divio, danas je prilika objaviti
KATICA (uzdane.) MIŠIĆ: Vi vidite, gospodična, da ja ljubov moju k vami dosta prosto i bez upotreblenija tekstova iz romana izražavam, no s otim mislim da što je
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2. MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična. DEVOJKA: Službenica. MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.) DEVOJKA: Kako vidite. Izvolte sesti.
MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična. DEVOJKA: Službenica. MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.) DEVOJKA: Kako vidite. Izvolte sesti. MLADOŽENjA: Ljubim ruku.
) Pa šta ste snivali? DEVOJKA: Ja obično ne snivam ništa. MLADOŽENjA: To je dobro. Gospodična, ja sam uzeo slobodu malo vam vreme prekratiti. DEVOJKA: Blagodarim.
“ MLADOŽENjA: „Moja je najveća briga kako ću vas varati.“ DEVOJKA: Eto vidite, takvi ste vi muški. MLADOŽENjA: Gospodična, to su samo karte. DEVOJKA: I karte pogađaju. MLADOŽENjA: A pogađaju li za vas?
DEVOJKA: Za mene nisu ništa ni kazale. MLADOŽENjA: Da se ostavimo šale, no da se na naš razgovor povratimo. Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam. DEVOJKA: To mi je vrlo drago. MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja.
MLADOŽENjA: Ovaj vetar i na mene djejstvuje. Gospodična, ja ne mogu nikako da se rastanem od vas. DEVOJKA: A vi izvolte ostati.
DEVOJKA: Kako? MLADOŽENjA: Da takvu suprugu dobijam. DEVOJKA: Vi me opet zastiđujete. MLADOŽENjA: Slatka gospodična, jednu molbu imam. DEVOJKA: Zapovedajte. MLADOŽENjA: Ali, oćete l’ mi učiniti! DEVOJKA: Ako mogu, zašto ne.
MLADOŽENjA: Tu ne treba mlogo vremena, jedan poljubac! DEVOJKA: Vi me vređate time. MLADOŽENjA: Slatka gospodična, možete li biti tako svirepi? DEVOJKA: Molim, prestante od toga jer ću pobeći. MLADOŽENjA: Samo jedan.
ŽENA: Šta ti je, molim te, zar tako treba? MUŽ: Šta? ŽENA: Dok si bio mladoženja: „Gospodična, ja ću vama ovo, ja ću s vama ovako,“ a sad nećeš ni da me poglediš. MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim.
Ta da ti je stid da se na svet pokažeš! MUŽ: Kako more, ti to govoriš? ŽENA: A kako ti sa mnom postupaš? „Gospodična, molim za jedan poljubac; ja ću umreti, ako vas ne poljubim,“ a sad, kad ga žena ljubi, a on se tuđi. Sram da te bude!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR: Ostanite vi, pa se razgovarajte, ja idem u moju kancelariju. (Odlazi.) MILAN: Gospodična Ljubo, ja se radujem da me je prilika postavila u jedno položenje s vama nasamo biti.
Premda se danas ovoj sreći nisam nadao. LjUBA: Moja majka na sreću spava. Zato se možemo po volji razgovarati. MILAN: Gospodična Ljubo, vami je poznata moja naklonost, koju k vama osećam.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
izdanijama slab kredit kod ženskoga pola zadobio; imao sam sreću sopstvenim ušima slušati kako je gdikoja lepa gospodična svoj udivlenija dostojni jezik protiv mene pružila, ali — ruža ostaje ruža, ako će nas dvadeset redi na dan ubosti.
Ja, dakle, taki i takog stvora momak jošt nisam srećan bio da se kakva devojka (oću reći gospodična) u mene zaljubi. Ja sam mlogo puti molio i preklinjao Amora i Veneru, badava; rezultat je uvek bio: „i ne prijaša jego“.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Vi dakle morate biti osobiti geni. ALEKSA (pokloni se): Ovo je za mene kompliment, gospodična; no ja iskreno ispovjedam da je najviše moje vospitanije k tomu sodjejstvovalo.
JELICA: To je virklih mlogo. ALEKSA: Ja kažem, gospodična: nema zemlje preko Španije! Kako mi otac umre, odma ću se preseliti u Madrid.
7. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane? ALEKSA: Vaša gospodična kći svojim divnim razumom i prostranim vježestvom tako su me obvezali da se otnjud rastati ne mogu.
Ako se budete do nedelje zadržavali, možete mojoj Jelici u svatovi biti. ALEKSA: Radujem se. (Jelici.) Gospodična, ja i paki čestitam! JELICA: O іch bіtt’ Ѕіe, ’ѕ іѕ’ ѕehr gemeіn! ALEKSA: Ništa, ako je dobar.
MARKO: O, gospodine, dobar i čestit mladić. Svi su Batići valjani ljudi. ALEKSA: Batići? Za Batića gospodična polazi? Ne znate li vi da ste rod? MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca?
ALEKSA: Ja za osobeno ščastije primam. 8. ALEKSA i JELICA ALEKSA: Gospodična, ja bi želio da mi je vaš gospodin otac dozvolio neprestano kod vas prebivati.
JELICA: Vi me zastiđujete. ALEKSA: Mislite li vi da je ovo samo praznoslovni kompliment? O, ne tako, angelskaja gospodična, uvjerite se samim djelom.
(Uvati je za ruku.) Čujte, angelska gospodična, glas vašeg vječitog roba: Ja vas smertno ljubim! JELICA: Ah, Gott! Welche Entzückung!
ALEKSA: Slatka moja gospodična, ja vas krilom Amora zaklinjem: ljubite li me iskreno? JELICA: O, molim, Lidija je samo ćuteći potvrdila da Lauzusa
Ja ne mogu nikako da se namerim na dobru sluškinju. ALEKSA (uzimajući pite): Gospodična, ovo je tako prijatno... JELICA: Sama sam mesila. ALEKSA: Zato je tako slatko!
JELICA: Ah! Kad bi to vreme skorije došlo! ALEKSA (poljubi je): Doći će ono, angelska gospodična; ja sam i sa samim izjavlenijem ljubovi vaše pače mjere srećan.
MARKO: O, gospodine, kako posao svršite, zapovedajte. ALEKSA: Ja se zjelo radujem. (Jelici.) Gospodična, ja imam čest preporučiti se. JELICA: Dіenerіn! MARKO: Samo, nemojte nas zaboraviti. ALEKSA: Ja sam na službi.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Je l’ tako, gospodična? U Vršcu, 1830. Vaš sluga, Sočinitelj DODATAK Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Cipele od kože ili papuče Neće ni sluškinja sad da obuče, Već vezene i svilene ćenar i sade; Srpsko platno gospodična koja bi sade Ponela otkako patist nastade! Jest, nađe se gdigdi koja poslena, Ali malo ima zato poštenja.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
lutka, stajati kao na žici, čepiti se i kao miš iz trica, to jest zaljubljeno gledati, i proče i proče, — to sve mora gospodična iz mladosti da sebi prisvoji, ako misli eroberunge praviti. O prostijima, koji svoju decu na poso gone, ovde nije reč.
Ništa zato, ja mogu i drugu lulu ispušiti. Ali ah! Sad mi pada na pamet; moje galanterije i vospitanije moje, gospodična Jelice, nigdi nema. Ljubezna frajlice! Ja se sad sećam da vi taki kašljete kako ko o luli i spomene.
Adio!« — Ja se nadam da se gospodična ni najmanje neće naći uvređena što sam nju ostavio, i svu moju silu upotrebio da operem čest i moju i njenu.
— »Hi, hi, hi!« — Badava se smejete, gospodična, agina je kći takva ista pravila dobrog tona, i tako isto mlogo na moral držala kao i vi sami, ali ovakovog momka
»U! To mora gadno stajati?« A zar belilo lepo stoji? No šta je ova gospodična hotela čuti? »Ja sam hotela pitati kako se u mesecu venčavaju, kakav daju privez, kakav im je cvet.
»Ja sam hotela pitati kako se u mesecu venčavaju, kakav daju privez, kakav im je cvet.« Oprostite, gospodična, tamo toliko drže na brak koliko mi na aljine, to jest u mesecu se samo dotle u braku živi dok je mužu ili ženi po
« U mesecu je običaj da žena koliko manju nogu ima, toliko veće preimućstvo dobija. (Gospodična Ilijada kucka vr’om svoje cipele o zemlju, da se vidi kako joj je maleno stopalo.
« — Ovaj je beamter. »A baš, golica, oće da ga ja ranim. Ja moram nositi val, moram ekvipaž imati, hm! Moji 15.000.« Gospodična, međutim, ne primečava da 15.000 na istoj meri ostaju, a godine se međutim umnožavaju.
Sad da vidimo šta se pri prosidbi radi. Mladoženja je u Vršcu, a gospodična s 15.000 u Bečeju. Oni se nisu nigda vidili, ali zato opet mladoženja nju poznaje, jer su u njegovom dnevniku sve devojke
Samo je nužno jošt stepene kako se ista ljubov razlikuje naznačiti. Ova devojka ima 5.000. »Gospodična, vi se meni dopadate, i ja bi želio vas za suprugu imati.« Ova ima 8 hiljada.
Ova devojka ima 5.000. »Gospodična, vi se meni dopadate, i ja bi želio vas za suprugu imati.« Ova ima 8 hiljada. »Gospodična, vaše dražesti takove su i vaša svojstva tako su vpečatlenije na mene učinili da sam ja vrlo u vas zaljubljen, i za
« Ova devojka ima 12 hiljada i šmuka do 2.000. »Vi nećete moći predstaviti sebi, gospodična moja, kakovim je nespokojstvom srce moje napunjeno otkad sam sreću imao vas poznati i o vašim mnogocenim kačestavama i