Jakšić, Đura - PROZA
(to je onaj u panama-šeširu), kako je poharu učinio, kako je odneo dijamantske i brilijantske nakite koje je milostiva gospođa o praznicima i drugim raznim svečanostima na svome vratu nosila; pripovedali su kako se i sâm gospodin tom prilikom
!... Nego idi nekoj gospođi, te valjda te prime?...“ Ja odem... Beše to gospođa senatorovica na koju me je majstorica uputila: žena srednjih godina, puna, jedra, crte na licu pravilne, ali odvratne,
Valjda nisam pao na teme da se za jedno prase toliko mučim!... I piši mu da će tamo u sredu gospođa kapetanica sa decom doći da se pričesti. — ’Oću, gospodine! Posle toga kapetan zovnu pandura.
Obradović, Dositej - BASNE
A ne znaš, jadan, da ja, u ovoj kući rođena i odrasla, da deseti deo tvoje larme učinim, gospodar i gospođa i sva kuća bi na me skočili; a ti, koji nimalo ne znaš običaj mesta u kome si, s krajnjom smelostiju i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tamo noćimo i rano ujutru u njegov dvor, gde nas gospođa uvede u jednu toplu sobu i kaže: „Gospodin jošte ima posla u drugoj sobi”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Uvratim se kod nekog Nikole, što je ovde bio ćata kod našeg kapetana. Uđem u kuću, a sama mu gospođa njegova tu. Pogledam, a ono stoji pored duvara jedan gvozden astal... Kao postavljen da se ruča, kao nije...
Kao postavljen da se ruča, kao nije... Pometani lonci na astal, pa vru — valjda skinuti skoro s vatre. Ova gospođa uzela pa kao meša — ono vru jednako... O, kako to vri?! Podvirim se pod astal da nije ozdo vatra naložena.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
jaran — drug, pobratim jordam — oholost, ponositost kabuliti — dopustiti nešto, mariti za nečim kada, kaduna — gospođa; kneginja kandžija, kamdžija — bič karda, kardaš — pobratim kasaba — varošica, palanka kašiluk — na pušci ognjilo
u lice ušoriti — postaviti ulice halakanje — prizivanje alaha u pomoć han — drumska gostionica; prenoćište hanuma — gospođa hasna — korist, dobit, ćar hat — konj, arapski konj cagrije — korice za nož, nožnice cvancik — stari austrijski
Dučić, Jovan - PESME
Još je papski prsten na ruci što klonu Od mladih gospođa ljubljena toliko; I davno se više ne ču na amvonu On, kog svi gledahu a ne sluša niko.
Na stočiću od slonove kosti stoji u srebrnoj kutiji rasut prah za kosu i lice, kao da ga je sad napustila Gospođa koju su juče spustili u grob. — Žute ruže umiru zaboravljene i puštaju lagano svoju mirisnu dušu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Preturismo još godinu dana preko glave. Kad je trebalo da dođe, pop dobi pismo da ove godine o raspustu ide gospođa kod koje je Mara u Beč, pa hoće i nju da povede.
Nije šala, kao neka gospođa! Pa kake su joj one haljine, pa kako ide!... Sutradan ustala ona, stala na vrata pa gleda. Pop je već davno bio u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Zbog pesme, ni zbog čega drugog! — govorila bi gospođa Ćirinica kad god bi se povela reč o tome. — Ništa drugo, slatka moja.
Sad ako sam ja zaslužila crven pojas, to je i gospodin Spira! — završila bi šapućući pop Ćirinica. No iako je to gospođa popadija govorila, zato ipak ne treba niko da pomisli da su se oni, ne daj bože, mrzeli.
— Ah, — rekla bi sva zadovoljna i srećna gospođa Ćirinica, ređajući kiselu štrudlu po tanjiru, da pošlje gospođi Spirinici.
Ovoliko će odskakati od zemlje od one njene pakosti, beštija debela, samo kad vidi, — veli gospođa Ćirinica i pokazuje neverovatnu visinu do koje će gospođa Spirinica poskočiti od silne pakosti, i daje tanjir kćerci
od one njene pakosti, beštija debela, samo kad vidi, — veli gospođa Ćirinica i pokazuje neverovatnu visinu do koje će gospođa Spirinica poskočiti od silne pakosti, i daje tanjir kćerci svojoj da ga odnese u komšiluk.
Ništa drugo nego je došla samo zato da vidi šta večeramo. A baš je i potrefila! — kida se gospođa Persa, a smeška se i veli: — Eh, eh, ama k’o da sam poručila, e baš dobro!
— Nepopravim je! — veli pop Ćira. — Ne da se popraviti, on tera svoje: »Tera Jela što je započela«, — veli gospođa Persa. — Dođe mi ponekad da ga ščepam pa da ga tresnem na sokak! Nego i jeste čudan bio taj duvarski sahat.
Otkud da se ja kuglam, slatka?! — Kuglate?!! — čudi se gospođa Persa, pa se stade smejati i ugasi sveću. — Pogledam ujutru sanovnik (gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u
? — Oho-ho! — smeje se gospođa Persa. — Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!! O ženo, ženo!
— O, gospođice Melanija, iz vaših ruku svaka je stvar preslatka. — Uh, — huknu gospođa Sida — ta je l’još kome ovako vrućina? — Vi furt šmajhlujete. Evo vam i obrsta, znam da vi to volete!
Šetnja je davno bila prekinuta, za čitavu nedelju dana, i u kući pop-Ćirinoj beše drvlje i kamenje na gđa-Sidu. Gospođa Ćirinica bila je sva zelena od ljutine, i čekala samo da se pop Ćira vrati i da mu se potuži, jer, kako se izražavaše,
— reče ljutito pop Ćira. — Očitaću ja njemu već... — da mu očitaš, jest — hrabri ga gospođa Persa — te još kako da mu očitaš. Ej, da ti ja moj jezik pozajmim! — Te još kako ću da mu očitam!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— O, slatki gospodar-Ljubo, dobro došli! Otvarajte kapiju! — viče ushićena gospođa Jelka. Dakle, naš Ljuba je bio u tim kolima, pa sišavši pozdravi: — Dobar dan, jeste l’ radi gostima?
Ono je bilo negda nešto, al' sada je sve prošlo! — odgovori malo prijatno zastiđena gospođa Jelka. Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka.
Dođe sestra, umeša se u razgovor i dâ mu na znanje da miraz neće faliti. Ona već na tom nastojava. Gospođa Jelka rada je da se malo provozaju. Ljuba pristane na to, i to da on njih na svojim kolima u Vinograd voza.
Krasni vinogradi, lepa Savka pred očima! On je već sa svojim srcem sasvim načisto. Gospođa Jelka svu je galanteriju na njega prosula, samo da ga obveže.
— Jeste l' bili kadgod zaljubljeni, gospodar-Čekmedžijiću? — zapita šaljivo gospođa Jelka. — Bio sam, al' samo malko; i sad sam zaljubljen... al' ne jako. — Kako to? — E, tako!
Ona ga viče. — Gospodar Čekmedžijić! — Izvolite — A, drago mi je! — Nemajte brige, daće hiljadu forinti, — šušne mu gospođa Jelka. — A vi izvolite k meni sa celom familijom. — Milo će mi biti.
On ih časti, ali razgovor mu se jednako okreće oko Savkinog tate, šta on misli, da li je već načisto sa ugovorom. Gospođa Jelka ga uverava da jeste, da na sve pristaje tata i da ga samo želi videti. Gosti odu.
— Drago mi je. — A je l' vam što poznato o našem ugovoru? — Nije mi ništa poznato. — Gospođa Jelka Siridžićka ugovorila je sa mnom da ću dobiti hiljadu forinti pored frajlice Savke. — Ne znam ništa o tome.
Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči. Poslala je gospođa Persa da vidi kakvi su stranci u bircauzu. Ljuba se okrene birtašici. — Gospođo birtašice!
Ljuba se okrene birtašici. — Gospođo birtašice! Kažite mi gde sedi ovde mlada gospođa Persa trgovkinja? Ima dućan, veliku trafiku i kuću. — Ta ovo devojče je baš njena sluškinja!
— Hvala; mi sad odma' ne možemo, al' smo onamo namerili, i ako gospođa dozvoli, mi ćemo tek onda ići, — primeti Ljuba. — Ja sam baš zato i došla, ako ko stran k nama oće, da i' odvedem.
Devojče ode. Ljuba i čika-Gavra se šetaju i dogovaraju kako će početi ako pozvani budu. Eto opet sluškinje. — Gospođa mi zapovedila da izvolite odma’ doći. — Dakle, hajdemo! — reče Gavra.
Afrika
Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti
U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake. Prva ličnost na koju naiđem u Boakeu jeste gospođa Bede.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: I to bi lepo jošt bilo! JANjA: Što ti tu govoriš, škilji³, more, znajš li što je svet? Sediš kako milostivo gospođa, čekaš dvanaest sata da jediš, da pijš, da spavaš. Što ćiš da jediš, što da pijš? Što si stekla?
JUCA: Ja mislim vreme je već da mi nov šešir kupite. JANjA: U, hu, hu! Pa, pa, pa! Novu šešir! Milostivo gospođa! Kir Janja! Šešir? JANjA: Ja sam i kod moje matere šešir nosila. JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi.
“ ili „Sad sam se osramotila!“ Kako ti to na pamet dođe, onda si prošla, nego tako govori kao da si ti gospođa, a oni oko tebe tvoje sluge. A, upravo, tako i jeste, zašto inače ne bi nam se muškarci toliko ulagivali.
Čekaj! Dušo Juco, idm na magistrat, da go veša. Nega da go čuvaš da ne pobegni. Razumiš? (Ošide.) PETAR: Bogati, gospođa, šta misli ovaj moj gospodar? JUCA: A bog bi ga znao.
Teodosije - ŽITIJA
A dobra gospođa i mati moja na isti način radi Boga kod kuće od svega da se oslobodi. Molim te, gospodine moj, neka te zbog slave
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Nek je i gluvo i slepo ono je majci lepo. IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu. Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara.
IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu. Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara. Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni.
Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni. Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala. ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE (kad ona iščezne, digne glavu, posle izvesne pauze diže se i zvoni). VIII MARIJA, PAVLE PAVLE: Gospođa je otišla? MARIJA: Da! PAVLE: Slušajte, ma ko da me tražim, nisam kod kuće. Razumete li? MARIJA: Razumem!
ANA: Molim! (Ode i malo zatim se vrati sa ča šom vode.) ANTA (ispija naiskap): Hvala! Gde je gospođa? ANA: Ona se oblači. ANTA: Oblači? Zar je njoj u ovakvim trenucima do oblačenja? ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo!
ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo! Brzo! Ženske se nikad ne oblače brzo. (Seti se.) Uostalom, recite mi, Ana, je li gospođa odjutros uzbuđena? ANA: Kako uzbuđena?
ANTA: Pa znate valjda šta znači to uzbuđena žena; bili ste valjda i vi koji put u životu uzbuđeni? ANA: Gospođa je sasvim kao obično raspoložena. ANTA: Nije onako ništa čula što bi je uznemirilo? ANA: Ne, koliko ja znam, ništa.
Ma ko bio, recite da nisam kod kuće. SOFIJA: Razumem, gospodine! (Odlazi i vraća se.) Gospođa i gospodin Novaković. SPASOJE: A, oni? Neka izvole! SOFIJA (propušta Novakovićeve, pa ode).
Izvolite. (Rini, prateći je.) Boga vam, gospođa Rina, utičite i vi na Vukicu da se umiri, vrlo je nervozna što je odloženo venčanje. RINA: Oh, da, da!
O, brate, šta su okupila ta pisma od jutros? (Čita potpis.) A, ovo je od gospođe Rine! MILE: Da, gospođa me je uputila k vama. SPASOJE (pročita pismo): A, tako? E, milo mi je, izvol'te, sedite, mladiću. MILE (sedne).
E, milo mi je, izvol'te, sedite, mladiću. MILE (sedne). SPASOJE: A vi ste, kako mi gospođa piše, pisar kod advokata Petrovića. MILE: Da! SPASOJE: Tom se advokatu obratio takozvani Pavle Marić da ga zastupa?
SPASOJE: Uopšte, niste dovršeni. Uostalom, i šta će vam, za vas je najbolja kvalifikacija to što vas poznaje gospođa Rina. MILE: To je, znate, jedno slučajno poznanstvo. SPASOJE: Pa da, slučajno, tako sam i mislio.
(Daje mu.) MILE (primajući): Samo, molim vas lepo, to ne treba da zna gospođa Rina. SPASOJE: Razume se. Ono što znate vi i gospođa Rina ne treba da znam ja, ono što znamo ja i vi ne treba da zna
) MILE (primajući): Samo, molim vas lepo, to ne treba da zna gospođa Rina. SPASOJE: Razume se. Ono što znate vi i gospođa Rina ne treba da znam ja, ono što znamo ja i vi ne treba da zna gospođa Rina.
SPASOJE: Razume se. Ono što znate vi i gospođa Rina ne treba da znam ja, ono što znamo ja i vi ne treba da zna gospođa Rina. To se u računici, čini mi se, zove: pravilno trojno. MILE (smeje se): Da, da!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
kad god bismo hteli da sednemo na neku od njih, Baronica bi nas gotovo dršćući upitala zar ne vidimo da tu već sedi gospođa njena majka, nli mali Emilijan ili draga rođaka Šarlota?
- Baronica živi sasvim sama. - Pretpostavljam. Ali, ovaj put su s njom bili: prečasni otac Lavrentije, gospođa njena majka, mali Emilijan, draga rođaka Šarlota i još neki čija imena nisam uspeo da popamtim!
Gospodin prota, na primer, dr Jovanović, stari Francuz, milostiva gospođa upravnika Vodne zadruge i još neki imali su takav rečnik da su mirne duše mogli da popune neke praznine u Vukovom.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
redovno impozantno izgledaju, pa kao oni, i gospodar Sofra, nosio je debeo, poduži, gore jako srebrom okovan štap. Gospođa Sofija, ili Soka Kirićka, više nije mlada, ima veliku decu, pa je još i sad lepa; kao mlada, morala je biti baš lepota.
Sofra kad sedi, sa svojom glavom i prsima, lep je, impozantan čovek; kako ustane, stoji — karikatura, prava krtina. Gospođa Soka namalana je u polovini veličine; nije nužno bilo u celoj, jer je bila mnogo veća od gospodara Sofre.
Čamčina kuća je niska no podugačka. Tu je i kavana. Čamča i trguje i kavanu drži. Momka ne drži, služi on i njegova gospođa Sara. Suvonjava, visoka ženska oko četrdeset, pitomog izgleda. Uđu u kanapu.
Gospodar Sofra sedne sam za jedan sto, pa ište vina. Čamča mu donese, i sede do njega, gospođa Sara ostale goste služi. Čamči u glavi vrze se neki plan.
Lenka je katkad morala i u dućanu pomagati kad je vašar, ili inače kad ima mnogo mušterija; tako isto i gospođa Soka, premda im nije išlo od srca. Ali tek nisu hteli gospodaru Sofri volju kvariti.
Sofra bio pravi gazda u svojoj kući, ali u važnijim, osobito vankućevnim stvarima, uvek bi se upitao za savet kod gospođa Soke, naprimer prilikom „reštauracije“ koga će za što birati, i onda kako je gospođa Soka kazala, tako je moralo biti.
uvek bi se upitao za savet kod gospođa Soke, naprimer prilikom „reštauracije“ koga će za što birati, i onda kako je gospođa Soka kazala, tako je moralo biti.
Badava, dopadne mi se; sad ću odmah kratak račun načiniti. Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći. — Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem posla“. Uđemo u sobu.
— Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla.
E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre podne u deset sati dočekati. Jedva dočeka’.
Eto nas kod tebe, — reče Krečar. — Na zdravlje! Sedite. Soko, idi malo onog boljeg vina pošalji, pa i kafe. Gospođa Soka iziđe; ona je njega razumela.
Gospođa Soka iziđe; ona je njega razumela. Kad je gospodar Sofra kakav dogovor imao sa stranima, onda je gospođa Soka morala napolje ići, a znak je njegov po pogledu primala. — Šta ima novog?
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
da rob takav u sva doba pod njegovim krovom nađe spasa; i najveći od carske gospode da blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava noći na dvoru cara.
Ako preko praga časnih dveri kroče vlastelinke, gospođa carica ili carske kćeri, neka ih sveštenici vrate i neka im arhijereja svita deset noći pokajnice čita.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je komunista, druga — reakcija. I kada je naš solidno naoružani, samohodni rođak kazao: »Zdravo, drugarice!
Stara gospođa, koja me je čuvala, pamtila je različite vojske po tome ko joj je više izgazio tepih dok je prolazio kroz trpezariju
Na suncu, u takvim lokvama se ponekad pojavljuje benzinska duga.« I, evo, sigurna gospođa od četrdeset godina ispred bifea »Šansa«, u pet i petnaest po podne, navlači u mislima nove rolšue na noge, veže
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
KUMAČA: E, mani vragu, opet je bolje kad si udata! Svoja si gospođa i sebi radiš. A ovako kod oca... DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je! KUMAČA: More, kad će biti svadba?
“ DEVOJKA: „Lepa je stvar tajnu čuvati.“ MLADOŽENjA: „Zašto kaže žena: moj muž; a muž za ženu: moja gospođa?“ DEVOJKA: „Uzmite se na um“. MLADOŽENjA: Aha! To znači: žena je u kući gospodar, jelte? (Izvuče.
Bićete prva, to jest, gospođa. DEVOJKA: Jeste li bili s tatom? PROVODADžIJA: On sve zna, to jest. Samo dok vidite, to jest, karuce; nema takve niko
TETKA: Bre, kako žali kad je čuo da si se prstenovala. DEVOJKA: Pa da pokvarimo. Volim biti milostiva gospođa, nego da se za trgovca udam. TETKA: To i ja kažem. DEVOJKA: Zašto ovom ne javite da nema ništa od svadbe?
DEVOJKA: Ne fali mu ništa, al bi volila za Marića. MATI: Krasan dečko, lep, smeran, da živiš kod njega kao gospođa. DEVOJKA: Mamo, i ovaj ima karuce. MATI: E, vidiš, pa šta ćeš više. TETKA: I u kartama stoje novci.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
bi tugovanka o staroj ljubiteljici mačaka, tek sada, zazvučala jasno, pa, ako hoćete, i potresno: A kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, -jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a loviti
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
bivši nekada notaroš
NANČIKA, njegova supruga
MILČIKA, EDEN — njina deca
ŠANDOR LEPRŠIĆ, mladi stihotvorac
GOSPOĐA ZELENIĆKA, njegova ujna
ŠERBULIĆ, bankrotirati trgovac
SMRDIĆ,
GAVRILOVIĆ } građani
NAĐ PAL
) Živio!...
4.
NANČIKA, PREĐAŠNjI
NANČIKA (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi.
LEPRŠIĆ.: Evo, gospođa Nančika biće tako dobra da nam načini srpske kokarde.
ŠERBULIĆ: Da, mi molimo, mi molimo!
NANČIKA: Iz drage volje.
ŽUTILOV: Nančika, brzo spremaj što imaš.
ZELENIĆKA (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene.
LEPRŠIĆ: Gospođa ujna, brzo da se tovari! (Pobegne.)
ŠERBULIĆ: Ej, naopako, ej, naopako!
Gospodin Žutilov udaje kćer za Madžara; gospodin Lepršić primio je službu izvan vojvodine; gospođa Zelenićka dobija pisma od svog prijatelja Madžara; a Smrdić i Šerbulić oće da prodadu vojvodinu.
Milićević, Vuk - Bespuće
I onda, on je gleda gdje šeta kao mirna, ponosna gospođa kroz tamno-zelena polja, puna kukuruza, obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom
Sremac, Stevan - PROZA
!« A toliko je dosta bilo Jovi. Dvared se nije dao opominjati, nego sedne odmah pa napiše dopis. — »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?« pitaju Jovinu ženu druge žene. — Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi.
Silno li puče stari kremenjak, kao ono nekad Krnjo i Zelenko na Žabljaku. Gospođa Kaja se trže i zapuši uši, a polaženik raščešlja brkove i otpoče »Roždestvo« uz pripomoć domaćice, a posle i domaćina
bednik kome donese kakav pesnik kakvu svoju dramu u pet činova na šezdeset pisanih tabaka u celini da mu je pročita. Gospođa Kaja donese i metnu sve preda nj. I Poljoprivredni kalendar, i menicu na njemu.
Tako je stajala ta grupa nekoliko trenutaka. Jova načinio što ravnodušnije lice, a gospođa Kaja utoliko beše umiljatija i dražesnija. Najčudnovatiji beše izraz Pijanog lica.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Glavu bi mu otkino! AHMED: Častio bi ga suvim zlatom! HASANAGA: Nego je ohola moja gospođa, neće joj se gospodskoj nozi u logor, među kasape i glavoseče, u vojnoj bolnici smrdi, vidi se krv, vojska
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije. Car joj ovo odobri i potpiše.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA (sleže ramenima). MAKSIM: Dakako! Kuvaj mu samo lepo, da te posle pripoveda, kako si dobra gospođa. SOFIJA: Ostavi se boga ti; ta i kod moga se oca tako radilo, pak je bilo dobro.
MAKSIM (začuđen): Šta? SOFIJA: Ja oću. MAKSIM: Kako ti to govoriš? SOFIJA: Ja sam gospođa u kujni. JEVREM (ide radosno po sobi i lagano pljeska rukama): Pravo, pravo!
LjUBA: Dakako. STANIJA: Teško i toj kući, gde žena zapoveda, a muž nije ništa. LjUBA: Muž je u kući muž, a žena je gospođa. STANIJA: Ćuti da te ne čuju ljudi, te da te ne tuže. LjUBA: Zašto? STANIJA: Ti znaš ko je gospođa.
STANIJA: Ćuti da te ne čuju ljudi, te da te ne tuže. LjUBA: Zašto? STANIJA: Ti znaš ko je gospođa. LjUBA: E, to je vreme prošlo. Sad je svaka gospođa, pa makar bila i mumdžinica.
LjUBA: Zašto? STANIJA: Ti znaš ko je gospođa. LjUBA: E, to je vreme prošlo. Sad je svaka gospođa, pa makar bila i mumdžinica. STANIJA (trese glavom): Pust svet, pokvaren svet. Mora Bog da vas kara.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša. Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne
Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa? SULTANA: Zapovedam da ti boginje obraz izrešetaju, da te nijedan momak ne pogledi, znaš, kad me toliko jedeš.
Sad ću se zaboraviti šta sam, pa ću ti zube izbiti, ugursuz jedan što si ti! STEVAN (nepovoljno): Milostiva gospođa... SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo? Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik!
Zar neću i ja doživiti da prestane jedanput orjatluk ovaj? Svaka je gospođa u svojoj kući, samo sam ja jedna na ovom svetu nesrećna. POZORIJE 4.
SULTANA (okrene se naglo): Da crknem, da me vrag odnese, kad nemam sreće! TRIFIĆ: Šta ti fali, sunce moje! Ti si gospođa u celoj kući, što ti oćeš, ono mora biti. SULTANA: Gospođa? Načinio si me parasnicom, kao sam što si.
TRIFIĆ: Šta ti fali, sunce moje! Ti si gospođa u celoj kući, što ti oćeš, ono mora biti. SULTANA: Gospođa? Načinio si me parasnicom, kao sam što si. TRIFIĆ: Ti mene s otim vređaš. Nemoj tako, pilence moje.
TRIFIĆ: Ti mene s otim vređaš. Nemoj tako, pilence moje. Treba malko da se umeriš, ti si gospođa. SULTANA: Gora sam nego sluškinja kod tebe, napustio si ove da me kaljaju od glave do noge.
SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti! SRETA: Oho, milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor! SULTANA: Ti si bezobraznik, ti si nitkov! TRIFIĆ: Sultana!
TRIFIĆ: Ali kaži je li pristojno? SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor! SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva
Gdi su minđuše s brilijanti, a? Za tebe je otmena gospođa? TRIFIĆ: Ja sam ti poslao čoveka, zašto nisi uzela koje ti se dopadaju.
(Zvoni. Persida dotrči.) Načini mi limunade da me prođe ovaj jed. (Persida iziđe.) Ili ću biti gospođa u kući, ili ću sve rasterati. Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla. POZORIJE 6.
Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla. POZORIJE 6. PELA, PREĐAŠNjA PELA: Dobro veče želim, milostiva gospođa (Poljubi joj ruku.) SULTANA: Jesi li ti Sretinica? PELA: Jesam, milostiva gospođo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Penju se do stana krajnjim naporima, držeći se za gelender. Njihov idejni inspirator, izvesna gospođa Jelisaveta T. Petrović-Popović-Šulce-Timofejev, naterala ih da drže dijetu, čiji je krajnji cilj vitkost!
Proturam istog časa lažnu vest da je gospođa Jelisaveta, umesto da kupi vagu, unajmila onog čičicu Grigorija, ruskog emigranta s našeg ćošeta, da joj svaki dan od
Jer, zamislite kako bi to izgledalo: provesti ceo život s nekim kao što je gospođa Lili, na primer, koja čak ni u gostima ne ispušta iz krila svoju dragocenu tašnu; kao, neko će joj valjda maznuti taj
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ovuda — evo — vidiš, jutros, u osvit dana, prošla je, važna i teška, grakćući, — gospođa vrana. A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sada mogu ponešto zaraditi i van ribolova. — Kako ne! Stara gospođa markiza zna svakome ime i brine se za svakoga. Koliko je devojaka udomila! A još treba misliti na goste.
— Retko je odakle ovako divan izgled na jezero. — Vidite tamo onu kulu na obali, sa vrteškom? To je gospođa markiza sprovela vodu čak gore do zamka pomoću električnih motora; ceo zamak ima svoje osvetljenje.
Niste je videli? Gospođa Marija se uplašila. — Ne, ona je sigurno zaspala iza kokošarnika. Čeka da se ispile mali. Nađi i jedan limun.
iz Burgosa ili Leride, ali ove dve poslednje varoši iz pažnje ne spomenuše. Gospođa Marija, ogromna i lepa žena, velikih, crnih očiju, donese sanjivu Fereru na rukama; Izabela joj se držala za suknje.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Vi mi ih, verovatno, nebi mogli dati, ali gospođa tetka... Molim vas, dakle, da pređemo na taj razgovor. AGATON: Najbolje je da pređemo na taj razgovor.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Lično je gospođa „kapetanica“ sutradan spremila ručak. Posle svršenih poslova u bateriji požurili smo našoj kući. Na stolu je bilo puno
Zapoveđeno je da oženjeni oficiri udalje odmah svoje porodice. Jednoga dana, na našu žalost, otputovala je i „gospođa kapetanica“. U toku najvećih priprema, sasvim iznenada, bio sam premešten u artiljerijski puk Šumadijske divizije...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
učiteljke. Mi smo ovde tek onomad saznali, kad se vratila gospođa Zorka otud iz sela, posle onoga boja... i kapetan se osmehnu, očekujući radoznalim pogledom da Gojko počne pričati.
jest, tamo u zatvoru tuku!... Ali neće, neće... vidim ja kako kapetan sluša moje pričanje, i sve se ljuti na onoga... Gospođa Zorka im, kaže, pričala... Vidiš ti kako je oštra! Ne žali muža, nego ga sama bruka... Kako je lepo ovde, gledaj !...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
36. Zaspala gospođa Pod žutom nerandžom, Gospodar je budi, U oči je ljubi: “Ustani, gospođa! Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne
36. Zaspala gospođa Pod žutom nerandžom, Gospodar je budi, U oči je ljubi: “Ustani, gospođa! Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce,
Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše? — Vozar beše gospođa devojka; Sve svatove na vencu preveze, Mladoženju na struk’ ruzmarina. 72.
Sama mi je gospođa kod dvora, Neće znati da je silna moba, Već će mislit’ da je turska vojska Mlada, luda, poplašiće mi se, Tanka,
“ 235. Višnjičica rod rodila, više od roda, Pod njom sedi mlad gospodar i s njim gospođa, Pred njima je rujno vino i ogledalo.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem...
Gospodin: Ustaj, pa brzo kući! Ozepšćeš... Marš kući pa za peć! Siroče: Nema ogreva... Gospodin: Hm... (Odlazi) Gospođa u crnini: (Zastane u prolazu.) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam... Gospođa u crnini: Pa šta tu radiš?...
Gospodin: Hm... (Odlazi) Gospođa u crnini: (Zastane u prolazu.) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam... Gospođa u crnini: Pa šta tu radiš?... Kud si pošla? Siroče: Na groblje. Gospođa u crnini: Na groblje? Šta ćeš tamo?...
) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam... Gospođa u crnini: Pa šta tu radiš?... Kud si pošla? Siroče: Na groblje. Gospođa u crnini: Na groblje? Šta ćeš tamo?... A ja se vraćam s groblja... tamo je moje jedinče... Siroče: I moja je mama tamo...
Šta ćeš tamo?... A ja se vraćam s groblja... tamo je moje jedinče... Siroče: I moja je mama tamo... Gospođa u crnini: Ne idi na groblje, čedo moje... Vrati se natrag... Sneg je grobove zavejao, nem možeš ih poznati...
Sneg je grobove zavejao, nem možeš ih poznati... Siroče: Ja dobro znam gde je moje mame grob... naći ću ja njega!... Gospođa u crnini: Ne idi, čedo!... Sneg je dubok... niko ga tamo ne čisti... noge upadaju preko članaka... putanje nema...
Siroče: Svejedno je... smrznuću se i u sobi, i ovde i na groblju... svejedno je. A tamo ću biti bliže mami... Gospođa u crnini: (Uzdahne.) Varaš se, dete!... Mati je daleko... Osetila sam danas to... Izgleda da je tako sad u zimu...
Mirisni povetarac... duše pokojtužno je, ali je lakše... Ne idi, poslušaj nika... me!... Siroče: Pa kuda ću? (Plače.) Gospođa u crnini. Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini.
(Plače.) Gospođa u crnini. Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je?
Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla... Bila je velika već, kao ti... nalik na tebe... Siroče: Na mene nalik?
Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla... Bila je velika već, kao ti... nalik na tebe... Siroče: Na mene nalik? Gospođa u crnini: Tako mi se čini, što te duže gledam. Ajde sa mnom... hoćeš?
Ajde sa mnom... hoćeš? Siroče: Sad nema ko da te veže, je l pa ti je žao? Gospođa u crnini: Da... teško... Siroče: A meni je žao što nemam koga da vežem...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa deca o kojoj govorite? — Ta dece nema, razumete li, ali se računa zbog te odluke skupštinske da ta gospođa ima dva deteta, i tako je prestao rđav život između nje i njenog muža.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog poljupca.
— Ah? — Izvol’te samo za mnom. I gospođa direktor me povede na jedna vrata, koja nam uslužni gospodin Persa otvori. Pred nama se ukaza prostrano dvorište i u
— Ah, gospođa Milka, viknu mu direktor. Izvinite što vam dosađujemo. Ovo je gospodin Nikolić, profesor iz XIX veka, savremenik našeg
i već znate. Pri ovome se gospodin direktor zbuni, jer ga gospođa Milka veoma značajno pogleda... Da bih zabašurio zabunu zapitah je: — Ovako su, bez sumnje, organizovane i sve ostale
Ta pravili su nas gorima od životinja. Ne mogoh se uzdržati, nego priđem bliže pa podviknem: — Deco, laže ova gospođa. Ništa od toga ni nalik nije bilo u XIX veku. Ja sam iz toga veka i mogu vam posvedočiti.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I ja se, pravo da vam kažem, u vašoj kući osećam nekako kao kod svoje kuće, kao da ste mi roditelji i vi i gospođa Pavka... JEVREM: E, pa onda, kad se tako osećaš, baš da te nešto zapitam.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tada obično »oklevetana« skoči i stane da se lupa po onoj strani koju gospođa kapetanica ukrašava turnirom, a na to skoči i ona druga, pa to isto učini; i sada mesto dijaloga nastane mimika, koja
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
su kupili karte, nijednog švercera nema, Najtužniji mesec na svetu sa Rtnja pozdrav šalje, U kupeu prve klase stara gospođa drema, I vozovi nemaju kud, moraju opet dalje. Noć je duža od zime, od ranjeničke kolone, Noć duža od života.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče neko, suhonjavo, žuta lica štapljući se krstom od drveta, a najpotonja stupaše neka gospođa, i ona gojazna, šareno odjevena. Djevojka prva ugleda tu gomilu, jer im se koraci ne čujahu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Gusle) 80 — Zemlju rije, a živ nije? (Raonik) 81 — Zijeva, a jezika ne ima? (Makaze) 82 — Zimi gospođa, leti sluškinja? (Peć) 83 — Zimi putuje, ljeti hladuje? (Saonice) 84 — Zlaćena prsa, srebrne rese?
baburica — buba mara baj — bajanje ban — naziv za svakog čoveka prema kome se želi da se ukaže poštovanje banica — gospođa barak — kosmat pas, rundov baučina — veliki bauk kojim plaše decu bele pčele — Kada se pčele u košnici namnože,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije.” Car joj ovo odobri i potpiše.
Ujutro u prosvitanje ustanu sluge i priprave se na put, i otidu te probude đevojku kazujući joj da im je gospođa njezina maćeha naredila da je vode u prošetnju, na koje ona sirota ne znajući šta joj se pripravlja dobrovoljno pristane i
videći da je prevarena počne moliti, plakati i zaklinjati da je ne ubiju, ali kad joj oni kazaše kako im je zapovjedila gospođa i da drukčije ne smiju vako da obadva glavom plate, onda im ona opet reče: ,,Ah nemojte me ubiti, a proste vam moje
Kad prođe neko vreme, carski sin učini veliku čast i sazove mnogo gospode i gospođa i gospodskih devojaka i svoje i iz tuđih carevina.
izliječi, moja ti ga je majka zamađijala, nego dobavi oči od zmaja, srce od aždahe i zmiju krilaticu uhvaćenu između gospođa, pa svari u jednome loncu neomrčenu a u vodi nenačetoj, od đevojke samohrane a na vatru samotvoru, pa neka za tri
Sveti Sava - SABRANA DELA
provedoh u manastiru dok ne sabrah vaše u Gospodu ljubljeno stado, pošto je mojoj nemoći ne malo pomogla Vladičica naša Gospođa Bogorodica i Nastavnica. „Mir vam“ govoreći, kao i Hristos svojim učenicima. (Lk.
Tako, pak, Presveta Vladičica Gospođa Bogorodica Dobročiniteljka da uzvrati njemu ovde vladavini njegovoj, i u drugom dolasku Hristovom.
U isti dan i bogodana mu supruga, gospođa bivša sve Srpske zemlje, Ana, i ona primi ovaj sveti lik, i narečeno bi ime joj gospođa Anastasija.
isti dan i bogodana mu supruga, gospođa bivša sve Srpske zemlje, Ana, i ona primi ovaj sveti lik, i narečeno bi ime joj gospođa Anastasija.
Kada je ovo svršeno bilo, otac naš gospodin dođe u naš manastir, koji i sazda, Svetu Bogorodicu Dobročiniteljku. Gospođa Anastasija ode ka Svetoj Bogorodici u Ras.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Na ove reči dobrog i prostosrdečnog episkopa, svi koji su bili pri trapezi počeli su se krepko smijati. Gospođa Kalinovička, sestra domaćinova, uzdržavajući se od smeja, počne besediti: „Preosvešteni gospodine, kako nas vi
“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru! Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene častite, a da ja vas činim plakati!
Onda stara gospođa zapovedi svome kapelanu (to je bio ovi sveštenik) da me uzme u svoj dom; probesedi nešto s njim grečeski, pak onda meni
Stane on moliti da mu ne činimo te sramote, da će propasti ako to čuje stara gospođa; zaklinje se da on nije o zlu mislio; u[h]vati za torbu pak ne pušta.
No stara gospođa, dobra duša, videći ga da plače kad služi liturđiju, vara se i misli da nije sasvim opak.” Ima u gradu lep manastirić
U Zadru, kolonel Majna, kapetan Jovo Grbljanin, konte Zorzi Gabo iz Kandije, gospođa Ana Rapsomanići i moj ljubimi Lazar Slavujević Mostaranin, s[a] svojim drugom Simatom, i proči kupci Sarajlije — svi su
To znam da bi mu Bačvanin nama[h] opsovao kesu. Iz Meca pođe s nami u društvo jedna gospođa advokatkinja, koja u celom svom životu ništa ne pije, to jest što se pije, ni vode, a soveršeno zdrava i prekrasne krvi
On. Je ingleske porcolane trgovac, no učen človek i veliki ljubitelj jelinskoga jezika i knjiga, kako on, tako i gospođa njegova. Uzdam se da se nećeš odreći poći sutra k njima na ručak.
Pri ručku g[ospodin] L. Počne | nešto kazivati, tako da ne imađaše vremena jesti. Gospođa često opominjaše ga da ruča, da gladan ne ostane.
Gospođa često opominjaše ga da ruča, da gladan ne ostane. Onda ja rečem domaćinu: „Meni gospođa jošt nijedanput nije rekla da jedem, jer vidi da ja ne čekam da me nudi.
userdijem i revnostiju polezne lekcije čadam njegovim predajem, ka|ko on tako i čestna i dobrodeteljna supruga njegova gospođa Jelena, rodom i dušom blagorodna, opisati ne mogu kako su mi dobri i ljubezni bili.
sam kćerˊma nekoliko meseci na [i]talijanskom jeziku lekcije davao, kako on, tako i blagonaravnejše i svete duše gospođa njegova u velikoj ljubovi i milosti su me imali.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad stiže na kraj ulice gdje bijahu najveći dućani, gdje ga s prozora gledaše njeka mlađa gospođa, Bakonja pritegnu vođice, te mu „bilac“ poče poigravati.
Misa bješe pri svršetku. Po klupama bilo je njekoliko postarijih gospođa. Fratri, jedan za drugijem, njih deset, prođoše mimo njega. Za njima izađoše tri đakona i pet đaka, u nošnji kao i njegova.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Ni za kesu dukata ne bih ti ja dala da zakolješ mačka, rekla sam mu. — Otkud bi, ženo, takva gospođa kao što je Roza jela mačke kad nosi čizme bole od sreskog kapetana? Da znaš, Roza Švabica jedna je u celoj Srbiji.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ču se lajanje psa, čuvarkuće, koje je u psećem jeziku izražavalo dobrodošlicu. „Čuješ li?“, reče gospođa Smit, „naša deca vraćaju se već iz crkve“. Ona otškrinu ulazna vrata.
Ubrzo zatim ču se njegov radosni uzvik: „Ujko, dragi ujko!“ „Moj brat!“, viknu radosno gospođa Smit. Deca pojuriše kroz vrata i dovedoše, uz trijumfalne uzvike, svog ujaka u trpezariju. Sestra mu pade oko vrata.
Hu hu! Promrzao sam do kostiju“. „Spremi brzo vruć grog!“, reče gospođa Smit svojoj starijoj ćerci. Na vratima zakuca kočijaš koji je dovezao sveštenika, i donese u sobu poveliki prtljag
„Hana!“, šapnu gospođa Šmit svojoj ćerci u uvo, „načini još jedan grog za kočijaša“. Sveštenik otključa svoj putnički sanduk, prevučen
Počeše da se opet neusiljeno razgovaraju i da oživljuju stare uspomene. „Kako godine brzo prolaze!“, reče gospođa Smit. „Ne mogu skoro da verujem da su prohujale dvadesetitri godine od kako sam rodila svog dragog prvenca.
“ Njih dvoje stajahu tu, uzbuđeni i ne znadoše šta da čine. Gospođa apotekareva pogodi svojim ženskim instinktom uzrok njihove zbunjenosti: oni se ne gledaju više detinjim očima, on vide u
A jedanput se pribojao, a milostiva gospođa zavrištala od straha misleći da mi je kucnuo poslednji čas“. „Pri tim mojim opitima“, nastavi Lavoazije svoju priču,
- sreda: cela noć“. Svi se slatko smejasmo i zabavljasmo u lakomislenom tonu rokokoa. Gospođa Lavoazije pogleda na časovnik koji je visio na zidu laboratorije.
A gospođa Lavoazije imala je sijaset takvih raznovrsnih želja, ali - to joj se mora priznati - imala je i vrlo mnogo ukusa.
Takav nameštaj se sada, može videti samo u kakvom muzeju. No kada me gospođa Lavoazije uvede u svoj veliki i mali salon, ne unezverih se kao kakav seljak koji tu ulete, već se ponašah kao da sam i
Opipah i ispitah stručnim pogledom njen kvalitet, boju i sjaj i ocenih je. Gospođa Lavoazije osećala se vrlo polaskana mojim autoritativnim sudom i bila mi vrlo blagodarna, kao što se ubrzo pokazalo.
On sedi za svojim stolom sa guščim perom u ruci, pored svojih hemiskih aparata, gospođa stoji pored njega, naslanjajući se nežno i sa puno gracije na njegovo rame.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
VASKRSENjE 1 Onoga večera, uoči velikog praznika, kad je mala gospođa Leđenski sama i uzbuđena izlazila iz kina gde je gledala „Vaskrsenje“, Beograd je blještao u osvetljenju preko običaja, i
Pa gospođa Leđenski oseti kako joj u duši opet ožive neka iskra nade. I tako, još više oživljena onim svežim smehom gomile, ona je
dovesti u sklad sve ono kolebljivo u duhu što joj čas izgleda sitno i ništavno, a čas beskrajno važno i sudbonosno. Gospođa Leđenski pokuša prvo da izazove srdito sećanje ka prošlost, na onaj doskorašnji život u provinciji, monoton, mučan,
I u jednom nizu brzih, užasnih vizija, gospođa Leđenski ugleda još jednom svu prošlost sa strahom koji je kamenio: ono blaženo detinjstvo, onda vera devojke, pa
Pa gospođa Leđenski lepo oseti kako kroz njene žile prođe neka nežnost, duboko neko osećanje simpatije za tu nesrećnu Kaćenku, čiji
Da ukloni ovu groznu sliku, gospođa Leđenski se naglo okrete nazad. I u isti mah jedan visok, elegantan i lep gospodin otmenog izgleda, zbunjeno skide
odmah stao mucati nešto o tome kako se usudio da ide za njom i da je prati i kako je jedinu želju imao da nju upozna. Gospođa Leđenski zastade, pa se veoma začudi svojoj savršenoj mirnoći i prisebnosti.
— Zaista, niste kao drugi, priznajem. Do viđenja! Pa je tek posle rastanka gospođa Leđenski osetila silno uzbuđenje i strah i nemir da gospodin Leđenski ne primeti na njoj kakve god promene.
— I tebe se ništa ne tiče što se tvoja žena vratila kući posle tebe? — pitala ga je nemirno gospođa Leđenski izvlačeći iglu iz šešira prema ogledalu.
se gospodin Leđenski, nekoliko dana docnije, jednog lepog i blagog večera punog mesečine, vratio sasvim kasno kući, gospođa Leđenski preko običaja, još nije bila stigla. Njemu silno odlaknu.
Eto, niko i ne čita. Ceo Beograd je na ulici. Dakle tako. Daješ mi reč? Gospođa Leđenski, razdragana kao dete i kao nikad dotle, veselo pruži ruku, pa onda zagrli gospodina Leđenskog.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Klavir je bio napustio. Mjesto njega, sad je katkad udarala gospođa Mizzi. Pri svjetlosti dviju tordiranih stilskih voštanica, podrhtavanje žućkaste malje na njenoj usni i pulsiranje njenog
— Oh! Fa-mozan je Mato, s tim svojim intuitivnim etimologijama!... zahihotala se gospođa Mizzi zabacujući glavu duboko unazad. — ...
Valjda si se i sam katkad zaželio zvjezdanog neba nad glavom! Ušla je gospođa Mizzi. Iznenađeno nas je pogledala. — Ihr streitet? Um was handelt es sieh?
Ja sam se dobro čuvao da ne prekinem tu šutnju. Gore iz salona začuo se klavir: iz dobro ukoričenog Sang und Klang-a gospođa Mizzi započela je prve taktove Asra-lied-a. Tankom nazalnom strujicom zraka pjevušio sam za klavirom. — ...
Opet je bio pozvan i Mato, opet je priređen mali kućni koncert, i opet se gospođa Mizzi neograničeno oduševljavala. Prije nego smo sjeli za sto, Ivan me povukao za dugme u udubljenje prozora.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
O meni i sebi?... Jedan nam je kraj, šta ima da misli!... Ja joj činim sve... svega ima, kao kakva gospođa: ništa ne radi, jede i pije, šta će više ?!... Šta treba čoveku drugo ?...
E, vala, neću te ja po svu noć čuvati.« — Šta ti vali što sediš sama! Živiš kâ gospođa... Šta ćeš bolje? — reče on glasno. Stanka zapali sveću, pa sede na pod, po kome behu prostrte neke prljave ponjave.
Pa kad pročitam ukaz, dignem se, pa pravo k Leni: Sad si gospođa kapetanica prve klase, kažem ja, a ona: Juh, bolan, pa sad za okružnoga... Je li to na redu ?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije. Car joj ovo odobri i potpiše.
— odmah jednoničiti — jedanput na dan jesti kanica — kavanica (koja je često i berbernica) kada (kaduna) — turska gospođa kalamar — pero od trske kamara soba: hrpa, gomila karoca — kočija karpuze — lubenice kasida — vrsta novca katil
ajvan hak — pravo halaliti — blagosloviti, oprostiti hanuma— gospođa, žena handžija — gostioničar harar — vreća harač (harča) — trošak hat — v.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bilo je to strašno iskustvo ali ovo o kome ću vam govoriti bilo je još gore. U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja je dolazila u crkvu bogato iskićena, obučena u haljinu sa ogromnim šlepom i bivala je u
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Cela porodica bila je odevena u najšarenije slovenačko ruho, ali su svi u društvu, pa i sam stari Lukanić, i njegova gospođa i svi slovenački gosti, govorili engleski.
Njen sin Kristifor prodavao je po kućama u Paseiku, Belviju i Njuarku u Nju Džerziju drva za potpalu. Stara gospođa pristala je da živim u kolibici dok se ne pojavi neki zakupac, a ona da se brine o meni za izvesnu malu svotu koju bih
Ja sam izuzetno uživao u ovom poslu koji je bio odlična vežba i radovao sam se kada bih još više uradio. Stara gospođa bila je oduševljena neočekivanim rezultatom.
Gospodin i gospođa Lukanić takođe su bili tu Stara gospođa me je poljubila i kroz suze primetila da bi i moja majka isto tako plakala od
Gospodin i gospođa Lukanić takođe su bili tu Stara gospođa me je poljubila i kroz suze primetila da bi i moja majka isto tako plakala od radosti da je ovde i da me vidi kako mi
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Brzo, pa postavi trpezu! — javi se gospođa, vukući se lijeno iz kuhinje, zastade kod prozora i gleda kroz staklo dolje, u blato i kaljuže slabo pokaldrmljene ulice.
je ni Spasoje, koji se u grad iz Amerike povratio i koga često vidi: gazda je kao i gospodar joj, a i žena mu je prava gospođa.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić GOSPOĐA MINISTARKA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić GOSPOĐA MINISTARKA Sadržaj ČIN PRVI 4 ČIN DRUGI 28 ČIN TREĆI 58 ČIN ČETVRTI 92 GOSPOĐA MINISTARKA (ŠALA U ČETIRI
Nušić GOSPOĐA MINISTARKA Sadržaj ČIN PRVI 4 ČIN DRUGI 28 ČIN TREĆI 58 ČIN ČETVRTI 92 GOSPOĐA MINISTARKA (ŠALA U ČETIRI ČINA) LICA Sima Popović Rista Todorović
I ČEDA, ŠTAMPARSKI ŠEGRT ČEDA (sedi za malim stočićem, na kome je telefon, i završava razgovor): Gospođa ministarka nije momentano kod kuće... Ne!... Kako?... Pa, pravo da vam kažem, ja ne znam kad prima. – ...
) ČEDA (iščuđava se): Oho! Pa koliko je to? ŠEGRT: Šest stotina. ČEDA: Šest stotina?!!!... ŠEGRT: Toliko je gospođa poručila. ČEDA: Dobro, dobro, idi!... ŠEGRT (ode).
Peru). PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li? ŽIVKA: Izvolite! PERA: Svratio sam samo ako bi gospođa ministarka trebala kakve usluge? ŽIVKA: Hvala. Zasad baš ništa.
PERA: I hteo sam da zamolim gospođu ministarku da me ne zaboravi. Ja ništa više ne tražim nego to da me gospođa ministarka ne zaboravi. ŽIVKA: Nego, vidiš, sad mi baš pade na pamet! Vi znate moga zeta?
ŽIVKA: Ama, kazala sam vam, ne brinite. ANKA: Ako se mlada gospođa naljuti na mene? ŽIVKA: U ovoj kući jedino ja imam prava da se ljutim i niko drugi.
ŽIVKA: Pa, kazali su mi. NINKOVIĆ: Gospođa Draga, dok je bila ministarka, nije htela ni najobičniji korak da učini dok se sa mnom ne posavetuje.
ŽIVKA (kobajagi ubeđena): Pa, da! NINKOVIĆ: Gospođa, razume se, puši? ŽIVKA: Taman! Ne mogu čak ni dim da trpim. NINKOVIĆ: I to, gospođo, morate naučiti, jer bez
In kestion tu ta fe diskret?2 ŽIVKA: Molim! NINKOVIĆ: Ima li gospođa ljubavnika? ŽIVKA (iznenađena i uvređena): Kako? Ju, pa za kakvu vi mene držite?
Možete vi biti ministarka i bez bridža i bez cigareta i bez ljubavnika i uopšte bez otmenosti. ŽIVKA: Pa dobro, a gospođa Draga je l' ona igrala bridž? NINKOVIĆ: Razume se! Naučila je! ŽIVKA: I pušila je? NINKOVIĆ: Razume se. ŽIVKA: I...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne treba mi taka kuća, kuća seljanska, Nit’ ja hoću da ostanem dovek seljanka; Za mene je da postanem vel’ka gospođa, Pa da živim u palati, prava boljarka.“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi.
opet ka tebi: Poslala me moja stara baba-Anuška, Ona neće da ostane više seljanka; Za nju j’, veli, da postane vel’ka gospođa Pa da živi u palati, prava boljarka.“ Zlatna riba našeg starca ne ukorava, Već srdačno otpušta ga: „Idi, biće sve!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa. VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja? FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj.
FEMA: Dakako, medvede! — Vidiš i ja kako sam se promenila. Da znaš, ja ti više nisam majstorica. Gospođa, frau fon, ili ma... ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim.
ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim. JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs... gospođa, oću da reknem. FEMA: Tako svaki magarac radi da ga viče milostiva gospoja po tri sata.
JOVAN: Šta, da me pravite pajacem? Majstorice!... FEMA: Opet on! JOVAN: Sve zaboravim, gospođa, oću da reknem, ja nisam rad da se pravi od mene komendija. FEMA: Tako najveće gospode pedinteri nose.
FEMA: Jokan, dobićeš jošt i Ančicu. JOVAN: Ančicu, Ančicu! Hm, ala ste vi majs ...onaj, gospođa, veliki, đavo! FEMA: Uh, uh, ja đavo! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan.
FEMA: Pravo, Ančicema, i ja ću da postanem kratka vida. ANČA: Verujem, milostiva gospođa. (Zabeleži.) FEMA: Dok se taj, kako se bestraga zove, šteker kupi, mogu se i s naočarima poslužiti, je li, Ančicema?
ANČA: Može, milostiva gospođa. FEMA (uzme naočare i gledi kroz nji): Komi fo!... Propopo, Ančichen, kako se nobles tamo gdi si služila unterhondluje?
Mogu i ja kakvu modu izneti, je li, Ančichen? ANČA: Jeste, milostiva gospođa. (Zapiše.) POZORIJE 8. MITAR, PREĐAŠNjE MITAR: Pomozi bog, Femo. FEMA: I ovaj je došao da mi smradi nos.
Bezobraznica, vidila ono malo krajcara, pa oće da spiri. EVICA: Nekakva gospođa Sara dolazi, pak je tako uči. Sve kažu da nisam vospitana kako valja. MITAR: Kad nisi vospitana, a ti ćeš ići sa mnom.
Bolje i u sokaku, samo da je prostrana. VASILIJE: Nije nego jošt štogod! Sad će se gospođa od dvanaest iljada s marvom zabavljati. Na pijaci, gde su gospoda, šta će nama živine? EVICA: Ja drugojače neću.
FEMA: Komi fo! Nije to šala, ma šere, ja sam gospođa vilozovica. Kažite mi, ma šere, koja je jošt tako srećna? Nije to mala briga, ma šere, da znam s kim ću se mešati i u
Ako ne dobijem prvi stol, ja neću u stol ni ulaziti. Nisam ja ćiftinica, ma šere, ni krpinica, nego gospođa, frau fon, što ima pedintere sa portunetom. SARA: Šarmant, ma šere, šarmant!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti
U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake. Prva ličnost na koju naiđem u Boakeu jeste gospođa Bede.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova. STANA: Smrt te ne čeka, Ti ćeš u gradu biti gospođa; A Boška čeka smrt... (Glasno.) Sad zbogom, ljudi! I dalje ćemo gorom lutati, Kad nam već puta kazat ne hteste!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što pođoh ja?... A Venecija?... Ah!... Ta plavog mora hladna boginja Beše li majka, ili maćeha? Ili gospođa sjajna, laskava? Što me oturi, što me izdade, Što me udade, što me prodade? Ah, Venecijo!... (Vujo perjanik ulazi.
ha! ha! gle Vuje ti! Međer i vuk se ume šaliti? BOGDAN: Pa kako, Vujo? De pričaj, kako još? Otkad nam svetla dođe gospođa, Valjda se dvorac sav izmenio? Sve po latinski?... Vila il’ kastel? Il’ tako nešto?... Tek nešto novo jest?
BOŠKO: Ma zbilja, Vujo? Ja je ne viđeh — Je l’ onoliko lepa gospođa Kol’ko je naše pesme uznose? KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Pesma je uznosi?
gospodar je s gospođom. KAP. ĐURAŠKO (za sebe): A ja bih rekao Da je gospodar u njoj nestao. BOGDAN: A s njim je gospođa — Ta to svi znamo. — Ma voli li je? Je l’ vesô, hrabar. Je li pogodan? Je li pred njome muški slobodan? KAP.
BOGDAN: Čusmo pogrdu... BOŠKO: Mi čusmo naših misli potvrdu! BOGDAN: „Gospodar je s gospođom...“ A to znači: Gospođa se u muško oblači. BOŠKO: Ona kalpak, — a on perišane. — BOGDAN: Gospa toke, — gospodar vistane. — BOŠKO: E, bruke!
Ma Latini su!... KNEZ ĐURĐE: Sad su nam braća. A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi! RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!... SVI: Bog da je poživi!
A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi! RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!... SVI: Bog da je poživi! Živela gospođa! VL.
VL. VAVILA: Bog da je živi! RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!... SVI: Bog da je poživi! Živela gospođa! VL.
Je l’ zaslužio Da ga u tebe moli gospođa?... O, gospodaru! Ti se ne sećaš — Kad ono strašna sila udari Na kršnu zemlju Ivan-begovu, Da je obori, da je
ĐURAŠKO: Svetlosti! Vujo, gde je gospođa? VUJO (pokazuje mu leva vrata. Okrenuv se Bošku i Bogdanu): Ne dalje, Boško! Nu odbijte se, đeco, jer, ždravlja mi i
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U svojim velikim komedijama (Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Gospođa ministarka, Pokojnik i dr.) sjedinio je glavne vrline svojih prethodnika u toj vrsti, značajnost Sterijine tematike i
tekstova na istorijske teme (Kraljeva jesen, Uroševa ženidba i trilogija Despotova kruna) i dve na savremene (Lanci i Gospođa Olga).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uto pojavi se na vratima gospođa, omotana vunenom, toplom maramom; nešto s praga reče Vasi i njemu priđe. Za njom dotrča dječak, ogrnut kabanicom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad je gospođa oterala i kad to saznadosmo po povratku sa vojne protiv razbojnika iz Usore, otvoriše nam se oči. No beše kasno.
Ne gledaj na srebro i zlato, Jelena, ne štedi novac. Imaš ukras kraljevog dvora da budeš. Moraju zapitati koja je ono gospođa što blista u zlatu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Prvi sprat tog gospodskog doma, osvetljen bezbrojem sveća, pun je Gostiju. Gospođa nema, da bi njihovi muževi mogli, nesmetano pijančiti. Domaćin dočekuje svakog gosta prijateljskim rečima.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vodićeš ti moju sermiju. Ta i vrapci su kod mene besni što su siti. A ti ćeš gospođa da budeš, da se u karucama vozaš i da zapovedaš. Barem da se jedared vidi ko su Lazarići i Lazarićke...
Šta bi rekao Toša, da je živ?... Naposletku, sam je Nolu izabrao... Nit gospođa, nit dama. A niko od nas nije video tog oca s kojim se toliko hvalisala, nit joj kad dođe ko do njenog „naš kraj, naše
— Gospa Nola zasuzi. — Sve se razbija. Ja sam mislila da ona u ovoj kući postane bolja gospođa od mene, ali u njoj je progovorila i zrela devojka i ona druga krv... Šta Bog da. A moje je da pomažem ...
— Izronio kamen, gospojice Kanački! — šapće, ali glasno jedna od gospođa s bele kafe, uklještena između dve koso zarezane daske u plotu. Puna joj kosa inja, dugo je vrebala komšiku.
— Aha! zna se! Gospođa Druker ne samo da dobro svira, nego ima i jevrejski nos, kao i frau Roza! Pssst! Sramota! Zar se tako govori u osmom
— A kako li će Pavle razgovarati u Parizu! — Ovo poslednje pitanje postavila je gospođa apotekarka, velika pomodarka varošice, koja je najzad uterala gospođama palanačkim u glavu pojam „elegantnosti”, i od
— Kako se gospođa apotekarka baš ozbiljno uzbudila, sva gospoda stadoše da je umiruju. — Krivo činite Pavlu, gospođo. — Pavle ima
— Milo mi je — reče gospođa apotekarka kratko, gurnu zavesu od zelenog somota i nestade iza nje. Tačno u to vreme kad se Pavle spremao da napusti
Branko se zaprepastio: kako se otac njegov promenio. A i Babe se setio. Seo, i očima traži Babu. Gospođa Leposava okrete tužno na veselo: — Ode nam Baba, sine, okrnji se naš veseli front.
Prosu se glas po varošici da to sigurno dolaze u posetu sin i snaha, bogatašica jedna i velika gospođa, pa se svekrva sprema za doček. — Još će ozdraviti, videste li je?
— I biće menažerija mačaka i pasa — dodaje apotekar — znamo mi šta je život Engleza. Gospođa apotekarica zabola, po japanski, dve ogromne koštane pleteće igle u kosu, skrstila ruke na vunici bledoružičaste boje,
Već u šest ujutru saznalo se da Crnac nije došao. U osam se znalo šta se po engleski sprema za doručak. U devet je gospođa apotekarica čula za šlafrok mlade gospođe, i čudila se kakve to mogu biti kućne cipele od zlatne kože, u šiljak, i s
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Istina, ona koja rodi, a ne doji, kao što Stojković veli, jest samo polak mati, no moda je najveća gospođa, vi znate i ja znam, i ko se njoj ne pokorava, nije ništa drugo nego nevospitana klada.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
izvestan smisao i gostima tumačila šta sam ja time hteo reći, što mi neobično liči na slučaj sa zelenim papagajem gospođa-Mile apotekarice, koju sam docnije u životu poznao.
reći, što mi neobično liči na slučaj sa zelenim papagajem gospođa-Mile apotekarice, koju sam docnije u životu poznao. Gospođa je imala jednog zelenog papagaja koji je, po njenom uverenju, govorio i kad god bi on zakrečao: „la-ra-ro-ra-ro-ra!
“ gospođa bi nam objašnjavala da on to kaže: „dobar dan želim!“ što mi naprežući do najveće mere i pažnju i sluh, nismo mogli nikak
Mlada gospođa Olga dobila je o rođendanu brilijantske butone i zadela ih je u rumene ušne rupice. Vi dođete da joj čestitate dan, a
Zar ne nalazite? I zar vam, posle ovih poslednjih reči, ne izgleda kao da je mlada gospođa digla nogu do samoga vašeg nosa, govoreći vam: „Ja imam nove pipe!
“ To mlada gospa; ali će to isto učiniti i njena gospođa mama, koja svakojako želi da izazove od vas bar ovu frazu: „O gospođo, koliko je mladih koje bi vam mogle pozavideti!
Gospa Stanka je bila jedna mlada, otmena gospođa, prijateljica naše kuće, koja nam je češće dolazila. Jednoga dana, kada sam zapazio na njoj izvesnu prošenu, postavio
Tako, na primer, gospođa-Milki udovici, koja je uvek lepo obučena i jako namirisana dolazila k nama u posetu, rekao sam jednom: — Jesi li ti
pudlicu gospođe Vujićke, prema kojoj sam pudlici osećao neku naročitu odvratnost, namazao tako mastilom da je gospođa Vujićka pala u nesvest i godinu dana nije mogla čestito da ispere svoje ljubimče.
Koliko je puta gospodin sudija odneo kući kutiju sa puderom gospođe načelnikovice, a gospođa Stana udovica futrolu od muštikle profesora srpske istorije.
Pa onda gospođa popadija kutiju sa burmutom sreskog načelnika, a sreski načelnik započetu čarapu sa četiri igle i klupčetom g-đe Mare,
recimo, moja žena; dok se nije udala za mene, bila je niko i ništa, je li, a kad je stala uz mene, ona je gospođa učiteljica. Je li tako? — Tako je! — odgovara ceo razred.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I taj bedni i nakazni život tiranin bi najzad uzeo. Istog je mišljenja i Prijezdina ljuba, ponosita Jelica gospođa, koja jednostavnim rečima — kao nešto što se po sebi razume, što je jedino prirodno i moguće — izražava najplemenitiji
S tim moralom raja je išla iz pobede u pobedu. Naša zemlja postala je za Turke nenasita grobnica. Gospođa Turkinja u strašnom snu gledala je pod svojim grlom ustaničku ruku koja joj kida đerdan, slušala kobne zvuke i opažala
đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš Roksandu đevojku: može l' biti za cara carica, može l' biti svoj zemlji gospođa: da je vidiš i da prstenuješ“. Veli njemu Todore vezire: „Hoću, care, dragi gospodine“; pak s' opremi, ode u Latine.
ili mi ga izdaj, hodi k meni u primorje ravno, bijelome Skadru na Bojanu, uzeću te za vjernu ljubovcu, pa ćeš biti gospođa kraljica, presti svilu na zlatno vreteno, svilu presti, na svili sjediti, a nositi divu i kadivu i još ono sve žeženo
Ja sam rada tebe poslušati, no mi ludo čedo nekupato, a bijelo platno neisprato“. Veli njojzi gospođa kraljica: „Idi, kaže, moja jetrvice, te odnesi majstorima ručak, ja ću tvoje izaprati platno, a jetrva čedo
Tu sjedoše piti vino ladno. Taman biše vina najvišega, i o svakom dobru besjeđehu, al' pošeta gospođa Milica, lako šeta po carskom divanu, — na njojzi je do devet ćemera, ispod grla do devet đerdana, a na glavi devet
Tad govori slavni knez Lazare: „Čujete li, sva srpska gospodo, šta govori gospođa Milica, jer ne gradim nigđe zadužbine?
eto ti sluge Milutina, nosi desnu u lijevoj ruku, na njemu je rana sedamnaest, vas mu konjic u krv ogreznuo; veli njemu gospođa Milica: „Što je, bolan, Slugo Milutine? Zar izdade cara na Kosovu?
Skide njega gospođa Milica, i umi ga studenom vodicom, i zali ga crvenijem vinom. Kad se sluga malo povratio, pita njega gospođa Milica: ,,Š
Kad se sluga malo povratio, pita njega gospođa Milica: ,,Što bi, slugo, u polju Kosovu? Đe pogibe slavni kneže Lazo? Đe pogibe stari Jug Bogdane?
dosad si se Markovica zvala, a odsad si Minina gospođa. Idi, dušo, u riznice donje, te donesi tri kupe dukata, da darujem crna kaluđera“.
Za koga sam lice odgajila? Da ga ljubi crni Arapine!“ U to doba i noć omrknula. San usnila gospođa carica, đe joj na snu čoek govorio: „Ima, gospo, u državi vašoj ravno polje široko Kosovo, i grad Prilip u polju
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto ti, jednom dobi videše Persi gde jedna vrla gospođa kroz kapiju gradsku izađe u njihov tabor s mnogima hubavo odenuti fracimerki i s mladi ičoglani carevi.
ubiti, il' na daleko u neznanu zemlju prodati, to ne bi njemu ni dopalo ono carstvo ruke; ni bi ga obmilovala onamo ona gospođa, koja ga je sebi kupila, da nije on za roba bio prodat.
Tako pak i gospođa da nije za njim poželila, ne bi on dopao careva zindana. A da nije bio u tamnici, to ne bi ni car, faraon, za njega
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
fildiš — slonova kost Filibe — Plovdiv frljati — bacati fustan — haljina halal — zakonit način hanuma — žena, gospođa hadžiluk — pohod Jerusalimu haspapiti — računati hizmet — služba cvrst — čvrst ceniti se — pogoditi se čair —