Jakšić, Đura - PROZA
Idi, pa se pomozi na drugome mestu“. Ona se okrete s nekim ponosom i ode... Ja ostadoh sama na stepenicama te gospodske kuće. Mislila sam: kuda ću i šta. ću da počnem sad?... Iz Kikinde nisam mislila odlaziti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
da u svemu slušate ovu ovde — rukom koja cepti kao prut pokaza na Anoku — i neću ništa da mi radi u kući, da ne uprlja gospodske ruke. Ni vina da natoči! I ubio ga bog koji je i za šta ne posluša, ili je i najmanje u čem uvredi! On skoči.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Suv, pa onako malo bleđi u licu — veli Erža — onako gospodske farbe u licu... Onako k’o Šanika, apotekarski kalfa... — Kakav »kalfa«, paorušo jedna! — dreknu gđa Persa.
bio, nije nužno da napominjem da je lep u licu, nežnijeg sastava i pitomije naravi a poetske naklonosti, jednom rečju: gospodske persone, što rekli.
»Kad god ide Melanija u crkvu, uvek zove i moju Julu, a neće sama da ide; samo da se vidi kako je ona gospodske boje, bléda, a moja Jula zdrava pa rumena k’o što je bog dao.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ako je uzme, svaki će kazati: „No, ova je iz gospodske kuće!” — I Ljuba se Anki dopada. Dok se Ljuba šetao, donde se Belkić sa čikaGavrom razgovarao.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zeca te bježi onom glavicom, ima u njemu petnaest oka, a da je bog dao među nama brzonoga momka, pa da ga dostigne, eto gospodske večere da se ugostimo večeras u društvu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
oko tjemena, i ljepota malijeh mesnih ruku, koje kanda su vazda u rukavicama počivale, a ne žnjele i kopale, tako bijahu gospodske. Prijed smo rekli, da je cura bila stasita i tankovjesta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I Vukašin joj napisao pismo, njoj lično, mnogo je pozdravlja, želi zdravlje bratancu, i gospodske igračke mu poslao da se igra.
čuje, i vođa seljački, pa živ nije da Vukašina ne sretne, da ga ne vidi kako se kao bostansko pseto šunja oko njegove gospodske kuće, u zaranke. Tada se obično varoška deca igraju pod lipama.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kuće, zidane svaka za po jednu porodicu, pored kojih prolazim, nestadoše u doba Baroka, da se na mesto njih podignu gospodske palate ili velike kuće za izdavanje, ali žitelji varoši ostadoše nezlobiva deca.
Pred starom i dostojanstvenom zgradom Kraljevske kovnice u Londonu zaustaviše se gospodske karuce, u koje su bila upregnuta dva čistokrvna hata.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali se on još nije za to brinuo. Zanimala ga je u velikoj meri ova novina i ove, kako njemu izgledahu, gospodske okolnosti, pa im se predao sav, ne brinući se o kraju svega toga. — More, dokle ćemo mi ovako?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Po obali šeta se nekoliko momaka gospodske ruke — sinova mesnih posednika i trgovaca Obučeni su u toplo odelo i ogrnuti debelim zimskim kaputima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade sluša svoga advokata i čisto se stidi: žao mu što se upleo bez svoje volje u gospodske posle i, ne sačekavši osude, ode iz suda.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio sam ništak koji se zaboravio. Usudio se i prešao granicu svoga porekla. Ništarija na putu iz ušljive kolevke do gospodske odežde. Trebalo je da znam gde mi je mesto. Korak iza. Oni trebaju moju krv i moje mišice. Ništa više.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kroz večernji suton i vodenu paru vidimo jasno samo desnu, ograđenu, obalu reke, gospodske palate duž nje i bezbroj lađica, koje su reku prekrilile. Široka ćuprija premošćava reku. Prelazimo preko nje.
Mnogi od njih ostavili su za navek svoje gospodske domove, da ne sačekaju drugo osvojenje Carigrada, ali je Meletius IV odlučio da ovde ostane i ispije gorku čašu do dna.
Mlađi od njih, Marko, dade svog sina na visoke škole i postade time rodonačelnik gospodske loze porodice Milankovića. Njegov sin, a moj pradeda, Todor, rođen 1769, umro 1841, beše, zaista, gospodin: svršio je
A u sporednim uskim ulicama zapazićete opustele gospodske domove izumrlih vlastelinskih porodica starog dubrovnika. Modernih kuća, koje bi poremetile harmonični izgled njegov, u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kojih se kapci dizali polako, zanosno — Hodao je kao jelen — zagrevala bi se gospa Nola u pričanju o svom ocu, ruke mu gospodske, od malih koštica, a kretao ih pri govoru nekako meko, na tursku, vala baš kao onaj naš Zarif-beg, što lepo jednog
Pa onaj olujni vetar koji je tako nagao da se nikada ne zna otkuda je pošao: u dnu ulice, Gospodske ulice, zadimila se prašina kao od velike neke čigre. Dunav nestao. I onda, vetrina hiljadostruka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Robe, pale i sijeku Turke, razbijaju po drumu trgovce, odjaviše iz planine ovce, odagnaše konje i volove, poharaše gospodske dvorove, raskopaše kule i čardake. Turske kuće ostajale su puste. Na munare je padala paučina.
Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake
istorije folklora dovela do apsurdnog zaključka da je junačka poezija tvorevina „ne naroda, ne radnih masa, nego gospodske klase u epohi feudalizma“.
Ode Marko u gospodske dvore, pak doziva Jevrosimu majku: „Jevrosima, moja mila majko, gospoda se jesu zavadila na Kosovu polju širokome, kod
“ Planu bane, pa mu progovara: „Prođ' se, taste, stari Jug-Bogdane! Ja sam s šuram bio u lijepo, a šurnjaje, gospodske gospođe divno zbore, a divno me dvore; toj tazbini mojoj mane nema.
se šeće konjma u ahare, pa izvede dva konja viteza, osedla i i opravi lepo, jednog sebi, drugog gospodaru; pa se šeće u gospodske dvore, i iznese krstat svilen barjak, na kome je dvanaest krstova, svi dvanaest od čistoga zlata, i ikona svetoga
Pa išeta pred gospodske dvore: usedoše dva konja viteza, razaviše krstate barjake; udariše bubnji i svirale, digoše se bogom putovati.
doćeš, o jeseni, o Dmitrovu danku, a o mome krsnome imenu, pa da vidiš časti i poštenja, a i lepa, brate, dočekanja, i gospodske đakonije redom“. Al’ besedi Kraljeviću Marko: „Ne vali se, beže, s dočekanjem!
Kad to vide Jelica gospođa, ta kondirom o kamen udari, pa potrča u gospodske dvore: „Zlo ti vino, dragi gospodaru! Zlo ti vino, a gora rakija!
No da vidiš paše brđanina! Ode skidat gospodske haljine, a Grujica nameštat dušeke; kad se paša s ruhom odlakšao, a on pade na meke dušeke, pa govori
No ču l', sine, Grujica dijete! Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake
Vodiš li mi zamjenicu, sine, koja će me jutrom zam’jeniti, dvor pomesti, vode donijeti, poređati gospodske stolove?“ Al’ besjedi Milić barjaktare: „O starice, moja mila majko, idu svati, ne vode đevojke: ostala je tvoja
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
sam i poposlovao što malo, i to rđavo i zločesto, sa zločesti poslenici sam se združio i opak dogovor š njima imao; Te gospodske udvorne sluge poslate iskati voća i grožđa, ove eto, izbih, a druge i na mesto pobih, kad ne prihvatih od njih
Eto ti posle toga napokon ta mu Dina kći ode šetati se u grad da se pozna unutra s ženami i s devojkami. Ode i u gospodske Emoreove polate.
Liše, što su neke gospodske, strašljive s prećnjom reči; mnogo se bave o njima, pravo ih doznati našto izlaze. Zato ti počesto Hristos k narodu s
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Priseli su za bogatu sofru, za one mnoge gospodske đakonije na onoj velikoj siniji, i kao davno što nisu, jeli su i slagali u se polako i natenane čitav podrug sahata.