Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Posetioci su bili propušteni kroz tu kapiju, kao u arest, u kuću u zelenilu, pod kestenovima, u nekom zapuštenom, gospodskom, parku. Na toj ogromnoj kući, međutim, bilo je svega dva prozora. Velika, u rešetkama, u gvožđu.
Sremac, Stevan - PROZA
A ti žuljevi na rukama njegovim, veći su ukras i dika za njega nego sve drago kamenje na gospodskom prstenju, na rukama njihovim. Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Izvol’te na ova vrata, reče mi i uvede me u sobu, gde beše juče fizički kabinet, ali se prenerazih kad se nađoh u gospodskom budoaru, u kome seđaše jedna delikatna dama.
Znaš sam: nespreman, neupućen ni u čemu... proveo mladost u muci i sirotinji, pa se odjednom našao na gospodskom komadu, i što no vele, dovletu. Od jednog pukog sirotana, postao gospodin čovek!
Ćosić, Dobrica - KORENI
A i taj otac koji bi onom nebratu gospodskom I moju kav dao, svome pametnom, dobrom sinu, školcu, kojim se hvali, svakom ko dođe u kuću pokazuje sliku...
Onda nije mogao da izdrži: pokazao je prvo Simki i slugama, što nisu prestajali da se smeju gospodskom odelu, koje je, tvrdili su, naružilo Vukašina. „Ti što uče knjige i nauke moraju drukčije da se odevaju.
Onda više neće doći i pomilovati je škrto mekom, gospodskom rukom po obrazu. Na ta laka milovanja porumenela bi i u sebi dugo nosila sećanja na njih, ponekad mutna i stidna, s rezom
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Stane pred kućom na uglu, nekada gospodskom, na sprat, kućom čiji su zidovi sivi od pamćenja a čiji su prozori samo delimično pokriveni lepo uobličenim rešetkama,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Onamo mi valja poći! Zato dovršavam ovo pismo i opraštam se sa Aleksandrincima; ta ni na njihovom gospodskom stolu ne bih mogao biti bolje počašćen nego na našem, bez srebrnog i zlatnog posuđa i umetničkih amfora.
Oni su se mogli posvetiti sasvim nauci, a meni beše to otežano. Uteših se u burnom, ali gospodskom životu u Beču, kusajući sve slasti velike, sjajne varoši.
One su proživele nekoliko stotina miliona godina, a izumrle su davno, još u paleozoikumu. U kakvom starom gospodskom zamku, videli ste sigurno rodoslovno stablo nekadanjih vlasnika sa velikim brojem predaka; ta to je ponos svakog starog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vidosava te dočeka kralja Vukašina, odvede ga na bijelu kulu, posadi ga u stolove zlatne, ugosti ga vinom i rakijom i gospodskom svakom đakonijom; pa otide u riznicu mlada, iznese mu ruho Momčilovo, Momčilovo ruho i oružje.
Kakva j' krasna Kajca vojvoda! U kakvom li gospodskom odelu! Na pleći mu zelena dolama od kadive, izvezena zlatom; na dolami toke suva zlata, a pokraj nji trideset putaca,
pokovati, pokovati i srebro i zlato, sajaliju čohu porezati; ne mogu se doviti Latini gospodskome na obrazu licu i gospodskom oku junačkome, što su đeca ti Podgoričani“. Petu knjigu Buru opravio, i po knjigam’ pozvao svatove.