Jakšić, Đura - PROZA
Baš pre, kad ono beše svadba vrajla-Jucina, pripoveda mi naša gospoja protinica da je u tas bacio dva nebušena cvancika, a kad mu je uoči Sv. Nikole g.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Popa broji novac, a brk mu se smeši; broji i priča o detetu, kako je krasan, napredan hrišćanin. A gospoja popadija radosna, bože, pa voli popu, kao da su se tek juče uzeli, pa misli u sebi: »Ta ne bi’ se menjala ni sa
« Kupi, pa i to pošlje kući. Od tih stvari posle gospoja popadija izabere što joj se dopadne, a ostalo dobije u »platu« kakva Žuža ili Erža (Mađarica naravno), pa se sve
Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je prisna prijateljica gospoje Spirinice), a što je iz njenih rođenih usta čuo i zabeležio sam
— Znam da će pući od jeda gospoja Sida kad samo vidi kako je dobar moj kvasac! Pa kernštrudla lepo narasla, pa mekana k’o duša.
— Baš ću vas nešto zamoliti, slatka gospoja Sido, pa ma se ljutili na mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se
— Baš ću vas nešto zamoliti, slatka gospoja Sido, pa ma se ljutili na mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa
Šta sve ne radim, pa ne valja! Ne valja, vidim i sama! — A, dabome, nije nego još nešto! — cifra se gospoja Sida. — Ne, ne, bez šale vam kažem. Koliko sam se puta sita naplakala zbog toga. Uvek mi prebacuje moj suprug.
’oću da vam kažem, slatka gospoja-Sido, pa ma znala da ćete se odmah sad tu naći uvređena,... »A ti onda što si«, reko’ mu ja, »uzeo mene!
»A ti onda što si«, reko’ mu ja, »uzeo mene! Bio uzeti gospoja-Sidu, kad ti tako puca srce za njom, pa bi onda imao ko da ti pravi šprickrofne... a i lepša je od mene, i deblja«...
a i lepša je od mene, i deblja«... — Valjda puterkrofne, hteli ste reći? — popravlja je gospoja Sida malo ljuta zbog spomenute debljine. — Ta da, puterkrofne, uš’o đavo u njih, bože me prosti!
« A meni onda dođe žao što sam ga tako ožalostila, pa proklinjem i sebe i šprickrofne. A gospoja-Sidi milo, bože, pa se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso,
A gospoja-Sidi milo, bože, pa se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso, tako vam je to u ovom svetu. Svakoga je obdario bog sa po kakvim darom; nije ni u puterkrofnama sva sreća.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Prokleto Evo, mora da ti djavol nosi!) MIŠIĆ (Juci): Kad me tako lepa gospoja nudi, ne mogu odreći. (Sedne.) JANjA (uzme i sam stolicu i tako sedne da je zaklonio Jucu od notaroša).
Ajde u kujna gledaj tvoj ručak! MIŠIĆ: O, ja molim neka ostane gospoja kod nas. Ta s otim je prijatniji razgovor što je veće društvo. JANjA: (Prokleto posla!) MIŠIĆ: A gdi je gospodična?
Zašto da pravim sramota na moja kuća? MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati. Vaša je gospoja česna i poštena žena, no vi imate jošte i jednu kđer. JANjA: Katica je dete.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA (smeši se): Jošte nije, nego samo bukti; no njegov dim osećaju Madžari čak u Buda-Pešti. LEPRŠIĆ: Pravo, gospoja ujna! Ovaj izražaj zaslužuje da dođe u novine. GAVRILOVIĆ: Šta znači to, gospodine Lepršiću?
(To isto učini.) ŽUTILOV (tako isto): S ovim se odričem svake madžarštine! ŠERBULIĆ: Jeste li zadovoljni, gospoja Zelenićke? LEPRŠIĆ: Ne, nego da se za spomen spale. ZELENIĆKA: Moj nećak jošt najbolje oseća žar rodoljubije.
Nama se jasna zora otvara. Jošt je nužno poderati sve one aljine koje su stranonarodne boje. ŠERBULIĆ: Evo i gospoja Nančika ima zelenu. ZELENIĆKA: Ja se nadam od njenog rodoljubija da će je odma pocepati. NANČIKA: Meni ova lepo stoji.
LEPRŠIĆ: Šta je vama, gospoja ujna? ZELENIĆKA: Šta je? Ta mrska kokarda sme li dičiti prsa Srbina pravog? LEPRŠIĆ: Ovo je zbog narodnosti, gospoja
ZELENIĆKA: Šta je? Ta mrska kokarda sme li dičiti prsa Srbina pravog? LEPRŠIĆ: Ovo je zbog narodnosti, gospoja ujna. ZELENIĆKA: Uh, uh! Narodnost i madžarska kokarda! Mene će poraziti kaplja, to jest šlog. Ja moram pasti u nesvest!
Mene će poraziti kaplja, to jest šlog. Ja moram pasti u nesvest! LEPRŠIĆ (odgrne haljinu i pokaže srpsku kokardu): Gospoja ujna, gledajte šta je ovo. ZELENIĆKA: Kokarda srpska! Kako se može Srbin i Madžar složiti? To je nečuveno.
10. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: Gdi je taj odbor? Šta se čini to? LEPRŠIĆ: Šta, gospoja ujna? ZELENIĆKA: Znate li vi da se Madžari vraćaju? ŽUTILOV: To je nama poznato.
(Pruži joj pismo.) SMRDIĆ: Šta je to? GAVRILOVIĆ: Čisto rodoljubije. Gospoja Zelenićka ili, po srpski, Plavićka imala je odavno poznanstva s jednim Madžarom, Nađfaludijem, koga svi poznajete.
ŠERBULIĆ: S Madžarima korešpondirati, to baš nije lepo! LEPRŠIĆ: Gospoja ujna, zar tako treba? ŽUTILOV: Cudaršag! Pak jošt ima meni da prebacuje!
Sremac, Stevan - PROZA
— Sa jedna kafa! — veli Švaba. — E pa plati, Švabo, kafu, pa uzmi jedne stare karte, pa se uči sa tvojom Švabicom, gospoja Katikom, pa kad dobro naučiš, a ti onda dođi, pa se nećeš brukati! — O, ja blatim, blatim...
Živo se radi u Jovanovoj kući. Radi i on i žena mu, svako u svome fahu, jer gospoja Kaja nije trpela da se Jova pača u ženske goslove, iako je to Jova voleo i pokušavao da svugde zabode svoj nos.
»Sad ću te ošuriti!« podpodvikne mu tek gospoja Kaja, pa dohvati lonac s vrućom vodom, a Jova bež’ iz kujne. »Nisam ja tvoja šefovica!
Tu je još neko vreme pomagao domaćici: nadevao sarme s njom zajedno i zametao šale koje gospoja Kaja nije ni slušala, a posle posvršavanih poslova legao je i dugo u krevetu razmišljao: kako je to slavno biti Srbin.
nekad lepo, ostaje ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u razvalinama lepe; tako je i Jovina gospoja Kaja još dosta draži zadržala i spasla od »sverazoravajućeg zuba vremena«.
— Pa šta nam donosite? — zapita domaćica polaženika. — Zime, gospoja Kajo! — veli polaženik. — Vid’la sam... — veli ona — hladne vam ruke... — Hladne ruke...
Šta si mu uz’o sad tu vazdan pričati o sebi? Valjda je on došao samo tebe da sluša? — prekida ga gospoja Kaja — koja je imala mnogo zanimljiviji razgovor s gospodinom Pajom, jer je opazila da je Jovi već otišla mašlija na
Paja uze čašu i kucnu se s domaćicom i domaćinom, i svi ispiše. — Ženo! — viknu ozbiljno Jovan, da se gospoja Kaja trže, pa izvrnu čašu i stade je razgledati prema prozoru — a kakva si mi ti žalosna domaćica, a što ti nisi ove
— Kako nisam, oprala sam ih! — brani se gospoja Kaja. — Nisi, kad ti kažem — dreknu Jova — eto su od zejtina. Gledaj, i ne poznaje se da je bilo vina u njima! Gledaj!
Kakve gospoje! Šta je ova gospoja Katika, Kristijanova žena! Ti ne znaš to, priko, ne ide ti u glavu, nisi bio vojnik... — O molim, molim, priko!
Ustade ponova, diže čašu i nakašlja se malo. — Čujmo! — reče polaženik. — Čujmo! — prihvati gospoja Kaja. A domaćin ustade i otpoče zdravicu.
dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz. Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
kad koju više potegne, ona me napopasti koriti kako je u svoje vrijeme mogla da se uda za lugara i da danas bude gospoja lugaruša pa da je vidi bog: uvijek puna boca uz krevet, a u ormanu načet pršut.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Persida! POZORIJE 2. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNjA PERSIDA: Šta zapovedate, milostiva gospoja? SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala?
Kukavico ženska, nemaš pameti ni kao buva! POZORIJE Z. STEVAN, PREĐAŠNE STEVAN: Milostiva gospoja... SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat.
No, sad nek mi sam Bog bude u pomoći. PELA: Šta ćeš, Perso? PERSIDA: Milostiva gospoja, samo mi sad oprostite. PELA: Zašto, šta si skrivila? PERSIDA: (Kako me zavaruje, samo da me dobro ščepa).
PELA: Šta je tebi, devojko? PERSIDA: Ah! Sami ste se morali truditi obući se; ali ja molim, milostiva gospoja, vi ste mogli zvoniti. PELA: (Ona me upravo za njenu gospođu drži). Ništa je to, srce moje.
Perso, bi li se ja mogla danas malo na karuca izvesti? PERSIDA: O, milostiva gospoja, konji su u prepravnosti. Zapovedate pre podne ili posle podne? PELA: Ja bi hotela sade.
Pasulja, pa i to ako skuvam sama, ako operem sama. Ali, zaboga, gdi mi je milostiva gospoja, evo već dan uveliko. Što mu drago, ja ću da se vozam, a ona kad dođe, neka obuče druge aljine; znam da nije spala samo
Ali mir, eto nam gospodina! POZORJE 5. TRIFIĆ, PREĐAŠNI TRIFIĆ. Je l’ vam ustala gospoja? PERSIDA: Ah, milostivi gospodine! TRIFIĆ: Šta, opet si dobila boj? PERSIDA: O, nisam, milostivi gospodine!
TRIFIĆ (gorko): Verujem. STEVAN: Jeste, milostivi gospodine. Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo. PERSIDA: Meni kaže Perso dušo. TRIFIĆ: Je l’ to istina što vi govorite?
TRIFIĆ: Zašto vi meni niste javili kad je polazila? STEVAN: Ja sam hoteo, ali milostiva mi gospoja kaže: neka, dragi Stevo, može biti da je milostivi gospodin u poslu, njega ne treba uznemirivati.
SULTANA: Ih! — Trista te vraga odnelo, jošt me ti nisi tukao. (Poleti mu u oči.) SRETA (opet je opali): Milostiva gospoja Trifička, ja molim izvolite pogledati na vašega Sretu. SULTANA (gledi ga): Skote, šta ćeš ti sa mnom?
(Namesti stolicu.) Nigda nisam u mom životu ni vidla. Sad kako znam u ruku da uzmem? SRETA: A gle, ti si milostiva gospoja, ja sam i zaboravio. Čekaj da te naučim. Vidiš ovu četku? Uzmi je u ruku. (Sultana uzme.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
također udovica. ALEKSA: Dakle kći! Ja sam vsjačeski držao da mu je supruga. JELICA: To je vrlo dobra gospoja. ALEKSA: Divne lepote. JELICA: A, lepa baš tako nije, jer su je boginje pokvarile. ALEKSA: Da!
ALEKSA: Da! To je jedna škoda; inače se u svemu može nareći jedna izrjadna gospoja. JELICA: Ja bi se usudila s jednim pismom vas bešverovati za moj gujtar.
Pri tom ime „milostiva gospoja baronica“... O, tatice, vi ne možete ovo emfindovati. Da ste samo jedan dan bili u Beču! MARKO: A miluje li on tebe?
Iz očiju mu viri baronstvo. Moja draga, nećete postići ono što ste naumili; na mene je jednu pala ta sreća da budem gospoja od Golić. MARIJA: Ja vam čestitam takvu sreću; nego se bojim da Golić ne ogoli i vas kao mene.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
pa se tako i zamislila... stoji lepo obučena, sa šeširom na glavi, i gleda, gleda bez cilja. — Gospoja, prekide joj misli jedan mališan: ovaj pio vode jutros, pa... je l’ da ne sme uzeti navoru? — Ne sme...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
poznanstva i razgovora sa jednim, na primer, gospodinom iz Beograda, pa prima sve i oćuti; ali kad ga stanu dirati za gospoja-Gizelu, kako joj je kupio libade, šamiju i štifletne, — eh, onda prestaje sve!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Veska Vesić iz Gornjega Osoja Posta prava beogradska gospoja, I kako to gospojama pristaje, Na pijacu svakog dana išla je.
Veska Vesić, gospoja beogradska, Samoj sebi čestita i polaska: „Evo meda, bez cveća, bez polena, Muvi do grla, a meni do kolena!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ha-ha-ha! Stani bolan da popijemo po jednu kafu zajedno. Ta braća smo, bolan!... Jesmo, križa mi, braća, gospoja. Ovo je sluga vratarski...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
slepim a... a... a... ratnicima. Ona priđe slepom. — Kad si ranjen, junače? — On je kontuzovan, gospoja. — Na Mačkovom... k... k... k... — Koga imaš? — Troje dece, gospoja, a... a... a dvoje muško i a... a...
— Kad si ranjen, junače? — On je kontuzovan, gospoja. — Na Mačkovom... k... k... k... — Koga imaš? — Troje dece, gospoja, a... a... a dvoje muško i a... a... dvoje žensko.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Hipš! hipš! Ovo nema jošt nijedna kod nas, šarmant! Nek se zna koja je gospoja od Mirič. FEMA: Kažite mi, molim vas, kako ćemo ovu moju devojčuru na nobles podići? Stoji mi kao kost u grlu.
majs... gospođa, oću da reknem. FEMA: Tako svaki magarac radi da ga viče milostiva gospoja po tri sata. JOVAN: E, šta mogu ja zato, kad sam imao posla.
Ančice, samo dobro uredi. Evo ti trinkelta. (Dade joj tri cvancika.) ANČA: Milostiva gospoja! FEMA (uspija ce): Ančicken, to je moje pravo ime. ANČA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri.
) ANČA: Milostiva gospoja! FEMA (uspija ce): Ančicken, to je moje pravo ime. ANČA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri.
ANČA: Milostiva gospoja! FEMA: Komi fo! (Oda ponosito.) ANČA: Milostiva gospoja! FEMA (češeći se): Samo zapiši, Ančicken, pak ćeš mi
ANČA: Milostiva gospoja! FEMA: Komi fo! (Oda ponosito.) ANČA: Milostiva gospoja! FEMA (češeći se): Samo zapiši, Ančicken, pak ćeš mi poslati kontu.
Ti znaš, velike madame o novoj godini trinkelt daju. Ančicken! ANČA: Čujem, milostiva gospoja. FEMA: Oh, oh! (Opet oda uspijajući.) Ančicken, samo zapiši.
— No ja ću meni biletu načiniti, je li, Ančicken, svaka nobles nosi svoju biletu. ANČA: Jest, milostiva gospoja. FEMA: Propopo, Ančicken. Ti si služila kod noblesa, kako se sad nosi šal? Preko ruke ili oko vrata?
Ti si služila kod noblesa, kako se sad nosi šal? Preko ruke ili oko vrata? ANČA: Preko ruke, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA: To je moj gust.
Šta ti se čini, Ančicken? ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva sata. (Izvadi.
(Pridene sat.) Ančicken, može i ovako podneti, dok se onaj pozlati, je li, Ančicema? ANČA: Jeste, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA (oda ponosito po sobi, sve ia ogledalo gledajući): Ančicken, šta mi jošt može faliti?
POZORIJE Z. (Soba kod Feme) SARA i RUŽIČIĆ stupe SARA: Ova je kuća gospoje ot Mirič. To vam je žena, to je gospoja što joj nema para. Što ona časti, ne časti nijedna. Osobito je za nobilitetom poginula.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1846. Nikola Borojević POKLADNICA Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na peti zvon, U glavi joj seva Da je
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Ti da se sa mnom rukuješ i zdraviš?! David: Zdravo smo, 'vala Bogu! Kako si ti, kako je gospoja? Je l' ona zdravo? Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav?
David: Čekaj, čoče, da se kô ljudi najprije upitamo za zdravlje, pa onda... Zdravo, mirno, gospodine? Kako si? Kako je gospoja? Je l' ona zdravo svanula? Doktor: No, kako ime, kako se bude zvala?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ja ne znam, gospoja zna. — Gospa Nola izleti sad u hodnik, prekrsti se, pa još jedared, i odluči da Paulu usvoji. — To je ta švapska
nekuda tamo gde sam se ja rodila i odrasla. — Josa diže ruku i uzima bič. — Mogu ja, gospoja, da ošinem, da šta mi je bič nego za to... ali drugi put ovdeka nema...
He-e, mir! Đavolska kobila... vidi izdaleka zelena kola Protićeva, i zna, beštija, ko je tamo upregnut... 'Oćemo li, gospoja, pored groblja, ili ćemo na šikaru? — Eto vidiš da ima više puteva. — Gospa Nola uzdahnu.
A salašari pokazuju kako je gospoja osedela i ostarela. „Pazi, kakva je, k'o da je grom opalio.” — „Izdržaće sve, sila je to.
do krajcare, a da je kad štogođ uzela za svoju kontu, da je kas' ti, otišla negde na luft, ili se barem obukla k'o gospoja. Ni par štifletni nema, ni krst oko vrata, ni zlatan sat i lanac.
Pa mi se bajagi žali: „Tičurija kojekakva, gospoja, Bog zna otkud navadi se pa naše rođene tičice samo plaše...” A te tičice sve u grobarevoj torbi...
Da ti pričam. Prolazim ti ja juče pored baba Frelihovicine „muške konfekcije”, kad, u dućanu cvet gospoja, i onih s kukastim nosom, i našeg sveta. Na moje iznenađenje, i frau Roza u viziti.
a usput je ošinula repom neke mature i maturante iz godina prošlih, ali kad su bili na maturama sinovi nekih prisutnih gospoja... Čekaj, čekaj, posle je i nas malo degradirala.
— On, naprasito jagnje, a ona, ljuta ptičica, pa se složili, divota! — Sluškinje su govorile da je gospoja — „Nema šta, dobra žena”. Momci iz radnje su sa zadovoljstvom trčali „gore” da nečim usluže principalku.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ona počne svoje dete sama dojiti. — Nemojte se uznemirivati, gospoja Predićka, ja znam šta vi oćete, i odobravam, ali šta možete zaktevati od jedne paorke?
Najposle se gospoja Sudbina, koja je tu na Olimpu spavala, probudi, proviri u negliže kroz pendžer i videći očajanije ove bedne stradalnice:
— — Mi, dakle, našoj Čimpeprič čestitamo i radujemo se da je i ona postala mlada gospoja. »Mlada gospoja? Gospodin spisatelj, mi molimo, i vi se možete oženiti, i zar bi želili da vaša gospoja bude mlada
— — Mi, dakle, našoj Čimpeprič čestitamo i radujemo se da je i ona postala mlada gospoja. »Mlada gospoja? Gospodin spisatelj, mi molimo, i vi se možete oženiti, i zar bi želili da vaša gospoja bude mlada gospoja?« — Nego?
»Mlada gospoja? Gospodin spisatelj, mi molimo, i vi se možete oženiti, i zar bi želili da vaša gospoja bude mlada gospoja?« — Nego? Stara gospoja?
»Mlada gospoja? Gospodin spisatelj, mi molimo, i vi se možete oženiti, i zar bi želili da vaša gospoja bude mlada gospoja?« — Nego? Stara gospoja?
« — Nego? Stara gospoja? »Ta ne to, ja drugo ovde razumem; ja mislim što se karaktera tiče, moj je suprug samo notaroš, pak bi vidila ko me ne
Obadve ove titule imaju toliko rđavi koliko dobri strana. Jer se vrlo i lako i često može dogoditi da je milostiva gospoja takova koja nikom ne samo nigda u životu svom ništa nije udelila, no koja se jošt raduje nesreći bližnjega; može se
— što mlogi na ovom belom svetu, kako muški, tako i ženske, želi titulu od imati, na primer, gospodin od Popović, ili gospoja od Prelić, to ona ovako tolkovaše: što takovi sami priznaju da nisu ništa zaslužili, no sve što imaju od prvog, koji
« — »O, ne starajte se, lepa gospoja udovice, ja ću vas, ako je samo vaša volja, serdečnije tući nego vaš pokojni Pera.« — Opet prosioci.
praedіcatum) — pridevska odredba uz pojam (mlada, milostiva gospoja); ali u staroj upotrebi i: titula uz ime (ot Predić) PREDSLOVIJE — predgovor PREDSTAVITI SEBI — namisliti, staviti