Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je prisna prijateljica gospoje Spirinice), a što je iz njenih rođenih usta čuo i zabeležio sam pisac, vele da je dobio taj nadimak otuda što se
krade mast i peče kradom lukumiće kad svi po kući zaspe, i časti se sa sebi ravnima, da se poslužim sopstvenim rečma gospoje Side, — koja je već čula za gosta, i odmah se setila preksinoćnjeg sna i došla amo pred kuću.
« A do ovoga slika onoga drugoga Josifa, onoga prekrasnog Josifa iz Starog zaveta, kako se otima pohotljive gospoje Pentefrinice, i kako bega, šmokljan jedan, kroz prozor, a ostavlja joj u rukama svoj gornji kaput koji će ovaj malo posle
Zbogom! — Ta nije baš onako k’o što je trebalo — izvinjava se domaćica — al’ vi ćete već izviniti!... Pa pozdrav’te gospoje i decu; a one su, bože, valjda već velike devojke, valjda već na udaju, a? — Ta pa zar nisi čula da se udaju obe!
A tako sam, onako... znate baš raspoložena bila toga dana za žalost, — da vam ne umem kaz’ti... A gospoje oko mene pa sve kažedu: »Ta umirite se, al’ dođite k sebi, frau-Gabriela! Samo zabadava sebe upropašćujete!...
Sremac, Stevan - PROZA
a odlazeći jedan na jednu a drugi na drugu stranu osvrću se jedan za drugim i gleda jedan drugome prase, kao ono naše gospoje što moraju jedna za drugom da se osvrnu i da jedna drugoj vidi šešir, i uopšte sve od glave do pete kako joj stoji.
kosu, pa umočim češalj u šećernu vodu, pa poteram zulufe preko kačkete, a kačketa nakrivo, — pa šta misliš ti, kakve gospoje i ministarske i pukovničke ćerke (đenerala onda još ne beše), pa sve treplju za mnom! Kakve gospoje!
Kakve gospoje! Šta je ova gospoja Katika, Kristijanova žena! Ti ne znaš to, priko, ne ide ti u glavu, nisi bio vojnik...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Pokloni se.) Juče sam bila kod gospoje Mirkovičke na ručku, to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je imala, nisam jela skoro, pak srneći
SARA: Drago mije, drago mije, to je za mene dosta. Jošt kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u duši jošt od gospoje Mirkovičke, a i ajngemokc ne škodi; a pečenje, a, to daje apetit vinu.
) VASILIJE (snužden takođe iziđe). POZORIJE Z. (Soba kod Feme) SARA i RUŽIČIĆ stupe SARA: Ova je kuća gospoje ot Mirič. To vam je žena, to je gospoja što joj nema para. Što ona časti, ne časti nijedna.
mesiti, kakav će biti sos, od koliko feli cušpajz, kakvo pečenje, zašto, da vam pravo kažem, nema gostoljubivije žene od gospoje Miričke; i ja sam na ručak pozvata, i neću joj otreći, verujte mi, mon frer.
SARA: Mon frer, vi ništa ne odgovarate na artigkajt gospoje Miričke? RUŽIČIĆ (jednako odi, nikoga ne gledajući). FEMA: On se valjda štogod srdi. SARA: Zašto bi se srdio?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Čizma mi je pukla, Tur mi se para, A čoja mi fina Na fraku se cepa. Gospoje nemam, Frajle me neće, Kojekakve drolje neću, — Moje nevolje!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ali sam mu bar i kazao. Znam da bi gospoje drugojače izvestije o njiovim aljinama i o tjehže djejstviju dale, no budući da naš ciniker samo jedno japundže preko
« Pak zato, gospože, ima vrlo lepi plavetni i zeleni dama u mesecu, tako lepi kao što su kod nas najbelje gospoje i devojke.