Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
gospodin’ Pero, ovako vas molimo, — reče i sklopi ruke — i ja i Jula. — Pa, eto... vi ste ruža, duplovana ruža; a gospojica Jula je smerna ljubičica. — Uh, — huknu gđa Sida, — ove muve. »Dobro kad ne reče: cvekla!
— Prostakuša jedna... žao mi samo onog deteta, one Jule; kakvo ta vospitanije može dobiti! — O, gospojica Jula je doista simpatična devojčica — veli Pera, kome se učini nešto prazna soba po odlasku Jule.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
lep i bistar, ali napušten i nevaspitan, reče jednom u kujni gospa Nolinoj, gde se vrlo dobro osećao: — Meni je gospojica Julica kao jedna cirkuska igračica, što sam je video. Išla je po žici, uf, ne umem vam ispričati.
Sinovi se nižu, ljubav između roditelja raste, planovi šta će koji sin postati, hoj-hoj-hoj — prozviždi tek u priči gospojica Trinčić. Koda jedina ostajala je nekako van te tesne zajednice.
Jedared, mala spletkara dodade i ovo: — Bila juče kod mame gospojica Nata, i pitala za tvog tatu i za tebe. Je li, Soko, je l' i ona htela da se uda za tvog tatu kad je bio udovac?
Je li, Soko, je l' i ona htela da se uda za tvog tatu kad je bio udovac? — Htela je! I još je htela i gospojica Saveta, i ona... ona gospa-Mara, i još druge... Lorfe! Sve bi htele da budu maćije... Agnica bi ih valjda sve i volela..
— I ja bih volela da sam skitnica — barjači Soka obema rukama. — Ti si gospojica, Soko — tumači Mija — ali da znaš da među skitnicama ima i ženskih, žena i devojaka, kaže Radovan.
Mimić, to je druga stvar; i pravo je čudo da se Anča ne vidi na pijaci. — Kao da je to čula gospojica Trinčić, komšinica Mimićeva popela se na drvo, i ne uzalud: jedna crno povezana glava, Anča, iskrsnu između dvojih
— „Što kažu: suviše je strašno... Odjedared, kao grom, i još gore: niti si što video ni čuo, a dece nema” — nosi gospojica Trinčić izviđačke merdevine i meditira.
— Ogradu ipak namestiše. Tad se prvi put pojavila, da ostane celo posle podne, gospojica Nata, ćerka Pantelije činovnika. Ogradu namestiše kako niko nikada nije: samo s jedne strane, prema Savinom kućerku.
” — „Đaci to u Savin krompir.” — „Prestao čovek da plaća arendu” — govori više zubima nego jezikom gospojica Natalija Rajić probajući pred ogledalom nov šešir kojije sama načinila.
Kud se denula Nata činovnička kćer, i gospojica Nata sa šeširom i u lepoj haljini. Nata posednica, Nata, udavača sa imanjem!