Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala — A šta vi ne sednete, gospođice? Molim vas, izvolite! — Molim, gospodine!
Oprostim se s devojkom: — Zbogom, gospođice! Bog će dati pa će sve dobro biti! U ovakim prilikama ja, kao laik, a naravno, sudeći po zdravoj pameti i poznavajući
— A — reče ona glasom koji me, badava je, dirnu, — a vi ste slabi? — Ne, bio sam, gospođice. A otkud vi znate? Ona se malo zbuni. — G. Tumanov mi je kazao.
Ona istrže ruku i naglo iskapi čašu. — Ali, gospođice! Ona mi izgledaše uvređena. Ne hte ništa više govoriti. Ćutali smo oboje.
Opazila je da je gledam, nije ni za jedan trenut dizala očiju s rada. — Gospođice, ovaj je prst moj bolesnik (nega je bila oparila ključalom vodom.
Ovo je zgodna prilika da ogledam njeno „srce”, pomislim se. — Gospođice, poklonite mi ovaj prst. Ona je neprestano u njega gledala. Na moje pitanje vrćaše glavom u znak da mi ga ne poklanja.
Pa ipak ustah i pođoh. — Laku noć! Dajte mi bar ruku. Ne gledajući odgovori laku noć, ali mi ne dade ruke. — Gospođice, to nisam zaslužio. E, pa laku noć! Dođoh u svoju sobu. Na znam otkud, pa ipak osećah se uvređen.
Bi mi neobično prijatno. Dosad nikad nije u mom prisustvu govorila ma šta protiv ma koga člana naše kuće. — Čujete, gospođice, hajd da zaključimo ugovor da se nijedno od nas ne sme nizašto ljutiti. — Vi se ljutite, ja se nikad i ne ljutim.
A kakav vi hoćete? Opet je ćutala. Ja sam gotovo šaputao: — Kažite kakav hoćete! Ništa ne odgovori. — Gospođice, znači da biste vi ipak kakav drugi poklon hteli od mene; vi nećete samo moju duhankesu. Kažite, dakle!
Tresaše glavom i zaturi kosu za uši. Mi i nehotično čekasmo dok oni pređoše preko trotuara. Onda pođosmo dalje. — Gospođice, ovde je tako puno sveta da se ne može ići. Hajd'mote, bolje, u manje ulice. Ona ćuteći pođe za mnom u Jahnѕѕtraѕѕe.
Dođosmo pred našu kuću i ćutećki prođosmo je. Ona se okliznu i posrnu malo, ja je uhvatih za mišicu: — Gospođice, molim vas, uzmite me pod ruku, ovde je klizavo. — Hvala vam — reče ona i ne uze me pod ruku.
Ona uđe tromo. Pod stepenicama otresaše noge na asuri, i to činjaše nekako tromo. Bila je veoma bleda. — Gospođice, vama je ozbiljno rđavo? Ona klimnu glavom. — Pa kažite mi šta vam je? — Ne znam — reče ona.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Klanjam se, gospođice! Petar Petrović, učitelj ovdašnji... to jest skorodošavši, novopostavljeni. Gospodin vaš otac imao je dobrotu da me
— A, baš naprotiv, gospođice: vazda sam žudeo da se naslađavam jednom takom slikom — reče malo zbunjeni putnik, pa se saže da omiluje jedno
— Kako slobodan?! Valjda smo mi neki tuđini, kakve Švabe... — Klanjam se. Ljubim ruku, milostiva... ljubim ruku, gospođice, — reče g. Pera i majku poljubi u ruku a ćerci se učtivo pokloni. — Službenica!
Gospodin Pera je odmah povadio nafore iz čiste tanke džepne marame, i dao jednu gđi Sidi, a drugu gđici Juli. — Gospođice — rekao joj je — vi’te kako se staram za vašu dušu. »Tjelo Hristovo primite, istočnika besmertnago fkusite!
Pera. — Izredna, črezvičajna čorba! — E, to je Jucina slava, ona je danas bila reduša... — A, gospođice, mora se priznati... u tim godinama, pa tako majstorski zgotoviti! Mogli bi gastgeberaj otvoriti! — izvali g.
— A gde je vama kafa, gospođice? — Ja ne pijem! Táta kaže da uzbunjuje krv i ne dâ spavati. — A pijete li bar belu kafu? — Da. — A punš? — Ne.
— Vanredno, gospođice. — Eh, vi samo šmajhlujete! — odgovara Melanija. — Otkad pre da vam se dopadne tako?! Doći iz Karlovaca, iz onaki’
— Otkad pre da vam se dopadne tako?! Doći iz Karlovaca, iz onaki’ romantiš predela u ovu ravnicu bez okoline! — Ah, gospođice, ovako lepa okolina (pa pokaza na njih dve), kome da se ne dopadne!? — Ju, gospodine, ta to bi još vrlo rano bilo!
— Al’ vi ste svakojako. — No, zasad još ne, al’ može biti... vremenom... — veli Melanija. — No, gospođice — veli Pera, koji se malo veštački oslobodio popivši dve naiskap. — Nisam ni slutio da ste tako opaki.
Je li, Julo? — Pa tako... mislim... Mislim, dakle, da se varoške gospođice ne mogu ni sravnjavati sa gospođicama na selu — veli Pera, kome se odrešio jezik.
— Ništa, ništa; ne trudite se, gospođice, ja ću već to sam reče Pera i uze knjigu i stade je razgledati. Beše to neka nemačka knjiga, trideset sedmi heft Rinalda
— Gospodin-Pero, kakvu kafu volete, slađu ili običnu? — O, gospođice Melanija, iz vaših ruku svaka je stvar preslatka. — Uh, — huknu gospođa Sida — ta je l’još kome ovako vrućina?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
I vrlo je pametno učinio Ljuba što je to pismo pisao, jer je već prsten gospođice Anke sa mladim notarošem prošao, i do dve nedelja Anka je udata. Ovako je bar Ljuba čast svoju spasao.
Afrika
Silazeći u kabinu oko ponoći sretam Roberta, mornara Bretonca, koji mi pokazuje knjigu što je tek uzeo od gospođice N. Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: I sad ja da ispaštam zato što ona nije postigla svoj ideal! II ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Dobar dan! Dobar dan, gospođice Vukice! VUKICA: Dobar dan! SPASOJE (Vukici): Ostavi nas za časak, imamo razgovor povodom te naše brige.
SPASOJE: Danas će doći, je li? ANTA: Još pre podne. SPASOJE: Dobro, pa uvrati. ANTA: Hoću: zbogom, gospođice Agnija! AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
i fiskulturnik je počinjao da beži na drugu stranu ulice pri susretu s njom, dok je Karanovo prepričavalo čudne postupke gospođice Melanije. Ja sam je u pismu molio da ne obraća pažnju na to.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Počinje se nositi ili srednjovekovno odelo, dušanke i lazarice, ili seljačko odelo. Ne zove se više gospodine, gospođo, gospođice — no brate Srbine, sestro Srpkinjo; mesto vi ceo svet počinje govoriti jedno drugom ti.
Kostić, Laza - PESME
Kad sneg škripi zubma belim, a da šta ću ja da velim, u po noći preveseljke, sa netrenke terevenke? »Gospođice, dobro veče!« Želja moja curi reče: »Na toj zimi, lele meni, Tako lako odeveni!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Četrdeset i osam i petsto grama, gospođice, hvala izvolte i drugi put, nazdravlje! Četrdeset i osam i petsto grama smešnih ideja, viceva, seksa, kože i kostiju i
“ Sapunjam tako ruke, kad onaj dasa nešto kao prošišta u mom pravcu! — Molim? — Oprostite, gospođice — reče — nešto bih vas priupitao ... Hoće valjda ipak da proveri da l' sanja, šta li? — Samo izvolite! — rekoh.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Uđe deran što poslužuje u kafani: — Gospođice, večera samo što nije gotova a male Ferere nigde nema. Niste je videli? Gospođa Marija se uplašila.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT (okreće mu leđa, Danici): Potrebni su mi, gospođice, izvesni podaci koje mi traži starateljski sudija. Vi mi ih, verovatno, nebi mogli dati, ali gospođa tetka...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Čestitam, gospođice, novo drustvo, viknu neko iza njenih leđa. A, žestoka posla ! Mladić i po! Ona se osvrte i spazi ćatu gde joj se
IV — Prvo ćemo kod gospođice, reče ćata Bogosav, koji je došao s kmetom da mu pomogne sastaviti spisak, kako on reče, a u samoj stvari: da malo
Ljubica ga uplašeno pogleda. — Nije valjada tako svuda?... To bi bilo strašno zlo. — E, gospođice, vi ste tek izišli iz školske klupe, a mi znamo kako se u skamijama ideališe. Polako...
More, slavan je život, slatko je živeti !...« — Pa ne hvalite se, gospođice, početkom u radu. Zbilja, kako ide ? Danas ste počeli. — Ljutila sam se mnogo. Nisam još...
Ja sam čovek osetljiv, i teško mi je kad ko, naročito takva ženskinja, o meni rđavo misli. Gospođice, ja imam rođenu sestru, koja je u vašem položaju... učiteljica, kao i vi...
Depozitar odmah zapita Ljubicu, gledajući je sa interesovanjem: — Zašto vi, gospođice, već četiri meseca ne primate platu ? Potpisali ste spisak samo za ovo malo dana u avgustu i za septembar.
nisam ni dolazila da potpisujem spiskove, ali sam uzimala na priznanice. Tu su one, mora biti... — Nema, gospođice, nijedne. Svaki je novčani izdatak zapisan.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Klanjam se! (Odlazi.) IVKOVIĆ: Doviđenja, gospođice! VII JEVREM, IVKOVIĆ JEVREM (pošto su ostali sami): A ovaj... šta sam ono hteo da te pitam, gospodine Ivkoviću?
Zar ne? (Gleda u sat.) Imam ročište koje ne smem da napustim. Gledaću ipak do podne da dođem. Gospođice, vama poveravam interese moje partije.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
se pjesme po narodu različno pjevaju tako se i pripovijetke različno pripovijedaju: ja sam pepeljugu imao napisanu i od gospođice Milice Stojadinovića i od G. Čobića, ali je ovdje naštampana onako kao što sam je ja u djetinjstvu slušao.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sad sam ja njegov amanuenzis i brinem se o njemu’. - ,A, to je druga stvar’, rekoh joj, ,iz vaše ručice, milostiva gospođice, prija gospodinu profesoru jelo bolje no iz moje ručerde’.
- ,Vi ste’, rekoh joj, ,milostiva gospođice, savršen lekar, bolji no ijedan profesor našeg medicinskog fakulteta’. Njutn se slatko nasmeja na moje reči, pa me
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I morate nam, najzad, prići. Sumorni student, najpre odmereno, zatim sve življe i vatrenije odgovori ovo: — Gospođice, ja sam vam rekao već da me još ne možete tako oslovljavati. Ja nisam komunist, još manje anarhist, niti vaš drug.
A kad sam video da ništa ne pomaže, ja sam joj ovako odgovorio, duboko ubeđen, uostalom, da ćete me pohvaliti. „Gospođice mis Tebe“, rekao sam uvređeno, „vi baš po svaku cenu zahtevate moje ime?“ „Da“, odgovori mi ona, „to mi je potrebno.
“ „Moje ime?“ upita me ona s čuđenjem. „Ali vi me svakako morate poznavati. Ja sam Mis Tebe.“ „Milo mi je, gospođice“, rekoh klanjajući se duboko i s poštovanjem. „Ali i vi mene, isto tako, morate poznavati.
— O, vi ste vrlo, vrlo vredni, gospođice Tanja! — Da, da. — I navikli ste već, radite sve? — Nu da, navikla da. — Dobro govorite srpski. — Moram, da!
— Koga imate ovde u Beogradu, gospođice Tanja? — Mamu. — Vas dve? — Da, da. — Vaš otac šta je bio? — Đeneral, guverner.. — Ama vi mora da se mučite ovde?
— Da vam nešto kažem, gospođice Tanja. Vi nemate baš nikog ovde? — O da, o ne! — Znate li šta? Eto ja sam tu. Za sve obratite se meni, molim vas.
Dakle treba šešir. Vi prosto kažete: šešir. I tako dalje, i tako dalje. Jer vidite, vi još mene ne poznajete, gospođice Tanja. — Ne, jeste, ne. — Znam ja da vi mene ne poznajete. A ja se isto tako mučim kao i vi; još gore, verujte.
— Kako, no kako se vi mučite? Ja ne htela da se vi mučite. — Dakle evo kako, gospođice Tanja. Pre svega nemojte me pogrešno razumeti. Ne mučim se ja onako, recimo materijalno. Ne, Bože sačuvaj. Nego...
— Ali vi imate vašu ženu, da? — Imam ja ženu. Jest, cela istina, imam ja ženu. Ali, kako bih vam rekao, gospođice Tanja? Moja žena mene ne ponimajet; eto, prosto ona mene ne ponimajet. — Tako? — Da. Ali o tome drugi put.
Tada se ona saže da bi obavila ćebe oko mojih nogu, ali ja je sprečih: — Hvala gospođice! A ona mi na to sa puno prekora reče: — Zašto, kad dobro vidim da Vam je opet zima?
— Uzmite! Samo uzmite! Molim Vas, uzmite! — Ne, ne, malu bi’ paru mogao, dobra gospođice, ovo ne mogu. A ona, videći ga kako se boji da primi, veoma hitro spusti novčanik u njegovu torbu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Poturalo se u javnost (no ko zna, možda je to bio samo manevar spretnih demagoga!) da neke gospođice, iz višeg društva u svojim terevenkama serviraju gostima „Athanatik-cocktail-e”, pa čak i to da skupocjeni lijek daju
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Najviše me iznenadilo to, što su američke devojke, prijateljice gospođice Lukanić, izvrsno svirale slovenačke melodije. Pomislih u sebi, kako bi malo češći ovakvi sastanci poslovenčili sav
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I iza narednog stiha, toliko karakterističnog za naglašeni Drainčev egotizam, naslućujemo tuđu senku: „Gospođice, otkucajte jednu moju venu na pisaćoj mašini.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
? (Ode.) ŽIVKA (učiteljici): Izvinite, gospođice, molim vas. Dođite vi sutra opet. UČITELjICA (buni se): Ah, nemoguće je raditi s tim čovekom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Silazeći u kabinu oko ponoći sretam Roberta, mornara Bretonca, koji mi pokazuje knjigu što je tek uzeo od gospođice N. Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Čekam svoga prijatelja. — Nemamo potrebe za njim... Nas dvoje dovoljni smo jedno drugom. — Oprostite, gospođice, vi ste svakako u zabludi. — Tada sam je pogledao izbliza, u ono staklasto, nepomično oko.
Onda gotovo nečujno progovori: — Ne sviđam vam se... Ne dopadam vam se — a iz onog zdravog oka potekoše suze... — Gospođice, nije reč o tome... — Kako da nije?... — viknu i lupi nogom. A onda, kao da se trže, obori pogled. — Znam... vidim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' oprostite, gospođice, Što dirnuh rukom žicu tu. Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju. Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi
Kraj njegovih nogu skupiće se zveri: Medvedi, majmuni, mačke i panteri. Gospođice lepe i gospođe mlade Predstavljaće gole nimfe i najade.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„boj“ odeljenja za ručavanje. On nam saopštava da je vreme doručku. Dakle, moja lepa gospođice, smem li se usuditi da Vam ponudim ruku i povedem u trpezariju? Molim, ovim koridorom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prolaznici zastaju, a gospođice to i hoće. Prozor vrlo nizak i leti otvoren. Vide se dvoje mladih leđa, na njima prekršteni amovi od jednakih, sveže
Ta tri mladića naša, tri poeta. Prosto ne znam kako naše gospođice odolevaju. Ja da sam gospođica — hvala Bogu što nisam —ja bih često i obraz pogazio, i svaki dan bih drugog momka
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na pendžeru što će Mitar s ljubom besjediti, Mitar ide dvoru u timare, pak besjedi svojoj vjernoj njubi: „O Milice, draga gospođice, ja bih tebi nešto besjedio, ali ne znam je li tvoja volja!