Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prema svojoj ćerci, međutim, pokazivao je veliku uljudnost. Pri prelazu jednog jarka, punog vode, gospožica Tekla bila se uplašila, pa je skočila ocu u krilo. Božič je dovikivao kapetanu, da uzme u krilo njegovu ženu.
Brbljajući, gospožica Tekla, onda, poče da zastupa mišljenje da Isakovič mora biti odličan, na konju i vrlo lepa pojava. Isakovič, međutim, u
da na znanje da je smert grozna, da deli žive od mrtvih, ali da on tu podelu ne priznaje, da on, i mrtvu, voli tu ženu. Gospožica Božič se na to smejala. Nikad joj niko, kaže, nije pričao nešto luđe!
gospožici, priča o familiji, o sirmijskim husarima, o patnji, tamo, na turskoj granici, o njihovom nesretnom nacionu. Gospožica Božič se smejala, i na to.
Zašto se i Isakovič, tamo, ne preseli. Živeo bi lepo. On joj liči – reče gospožica Tekla – na njene rođake, Rakiče, u Vukovaru, gde guske gaču – a koji su se u Rosiju odselili.
Dohvatila ga je, iznenada, gospožica Božič, i ona ga hitnu, uvis, dva‑tri puta, kao da nekog goluba, prevrtača, uvis baca, a zatim ga dočeka na ruke i baci
Sve što je potrebno znati o ženi, ona će i sama, u ljubavi, kad joj ustreba, znati reći! Gospožica Tekla vrisnu kad to ču. Rekla je, glasno, ocu, da njena mati, izgleda, kapetana preže, preže.
Kad su, za trenut, ostali sami, kraj kola, gospožica Božič reče, smejući se, Isakoviču, da joj je ta babuskera pokvarila najlepšu noć, koju su mogli provesti, šetajući, u
Božič je otrčao prvi. Zatim je i domaćica otišla, a sa njom i njena gošća. Gospožica Tekla, vrtela se, još neko vreme, oko Isakoviča, i fontane, ispred trpezarije, u bašti, ali je i ona nestala uskoro,
Nada se poseti kapetanovoj, uskoro, u Vijeni. Pavle je pri tom uhvatio pogled majorov, zrikav, pun mržnje. Gospožica Tekla se zaplaka pri rastanku. Poljubila je kapetana, naočigled roditelja, nežno.
Među ovim komedijantima u Temišvaru, zatekla se i jedna plavuša – gospožica Berghamer – koju je iz Beča, gde je ostavio ženu, jedan kirasir doveo, kao svoju polegušu.
Oficiri su ih krili po kući. Isakovič je bio sujetan čovek i preuzeo je tu Bečliku, rado. Gospožica Berghamer je, prvih dana, odmeravala stasitog Slavonca, malo začuđeno, kao što jahači odmeravaju visokog kulaša, kad
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pogreška) štampano sledeće obaveštenje: Po glasu: Alleѕ lebt und freut ѕіch wieder, koju na nemeckom jazicje imat Gospožica Jelisaveta Ivanovna Muškatirovičeva.