Jakšić, Đura - PROZA
Šta su meni ti Vlasi podgorački i ti Srbi Sumrakovljani?... Ništa drugo nego gostoljubivi domaćini, a ja bejah njihov gost iz daleka, primljen i ugošćen, a po tim mrkim planinama šetao sam se baš kao naša gospoda po parkovima, s tom samo
zamišljeno ćutaše, a posle, dosetivši se nečemu, reče: — Učitelju, sinoć oko sunčevog zalaska dođe Nikoli Beliću gost iz Gruže — isti onaj mladić što ih je sve one nesrećne noći iz plamena izbavio...
Obradović, Dositej - BASNE
Kad eto ti domaćina s lova, zagrmi avlija od lupe konja i lajanja pasa. Užasne se gost, beži po budžaci, nevešt mestu, ne zna gdi će se sakriši. Hedva ga utiša drugi, govoreći mu: „To je ništa, ne boj se!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA 178 PREOBRAŽENjE 179 BOG OLUJE U LUGARNICI 180 DIM 182 GOST IZ OBLAKA 183 ČISTO SREBRO 185 POČETAK DUGE ZIME 186 DORUČAK 187 SNEG NA MEDVEDNIKU 189 ČUDO NA KOBILjOJ GLAVI 190 ČUDO
mora da je podložio neki iz oblaka proterani bog, koji se na zemlji probudio gladan, i kome je gladnom bilo hladno! GOST IZ OBLAKA Skočanjenim rukama prigrćući ćebe oko promrzlih ramena, s nogama u mojim cokulama, neki se bog kraj naše
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mojsilo se trže kao da ga nešto seknu. — Kojoj Savci? — upita radoznalo jedan gost za istim stolom. — Savci Nikolinoj!... — Kad to reče, Mojsilu se okrete kafana unaokolo.
— Isprosila se — nastavi onaj — za Momčila Perićeva. U nedelju sad biće svadba. — Nek joj je srećno! — reče treći gost. — Krasan momak, a čuvaran. Pupavac samo klonu kao ubijen.
Strahinja ostade kod Purka. Zaustavi ga Purko da ruča i da mu bude gost do mraka, ionako je praznik, Petrovdan. Doveče će ga već spremiti u vodenicu...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksa je sedio oborene glave, gologlav i raspleten. Samo diže glavu, pa kad vide ko mu je gost, on je opet saže. — Meho!... Ibro!... Aso!... — viknu Kruška. Panduri pritrčaše. — Sve preturite!...
Dučić, Jovan - PESME
Kad daleko beše gost od Radovišta, Za prvom trpezom, sam u svome skupu, Dve mu gorke suze padoše u kupu. VLADIČICA Ovde leži Despa,
Dok je gost, međutim, prešao u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom moru: Sve misleć na
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jedan spahiluk, jedno bogatstvo, pa ne znaš gde pre da se zaustaviš okom i pogledom! Domaćin i gost se zaustaviše na avlijskim vratima pa se nešto razgovaraju.
Čim ga je videla, dopao joj se, a osobito joj je milo bilo što se to baš tako strefilo da je i nju i ćerku gost zatekao u poslu, znala je ona da je ovo učen čovek, pa će znati ono što se kaže: »Gledaj majku, pa šacuj ćerku!
« A zar bi i mi sedeli ovde da ne moramo. — O, milostiva — prekide je gost — vi slabo šacujete selo i njegove krasote kad tako govorite. O, i u selu se dâ sasvim lepo živeti, verujte!
— Pak-pak? — umeša se pátak u razgovor i prekide malu pauzu koja postade posle gospoja-Sidinog pitanja. Pogleda ga gost onako sa onom keceljom, pa se nasmeši. — Ali, Sido... — veli pop Spira — što dosađuješ gospodinu? — O, naprotiv!
— Ali, Sido... — veli pop Spira — što dosađuješ gospodinu? — O, naprotiv! — veli gost. — Kako ko, al’ meni, verujte, uvek se više dopadala i uvek mi više imponovala jedna dobra prosta uređena kućica, u
i tome podobno, — veli gost koji se malo upleo bio. — Ta šta govorite? — čudi se gospoja Sida. — Ko bi to i pomislio da vam se to dopada?!
— O molim, molim — klanja se gost — vi ste isuviše gostoljubivi. — A sutra je baš Jula reduša — veli gospoja Sida — a zapamtila je lepo sve šta gospodin
— A sutra je baš Jula reduša — veli gospoja Sida — a zapamtila je lepo sve šta gospodin gost vole. Ona vam ne mari baš da čita i da piše, ali da skuva — u tome se ne boji ni jedne svoje vršnjake nadaleko.
— Ama samo jednu. — Ne, ne, verujte... ne pijem. — Čašicu, zaboga... — Ah, ni kapi, ni kapljice — brani se gost, ustaje i klanja se i blagodari — nikad ne pijem. Verujte... — Zar je baš nikad niste okusili?
— E, vama već ne mogu odbiti — reče gost — ali verujte da ovo činim preko princima! — pa uze čašicu i ispi je do pola, pa je klanjajući se vrati na poslužavnik.
Kad je izašao gost, svi su zadovoljni bili posetom, a naročito tim sretnim slučajem što je baš pri poslu zatekao Julu.
— dodade u sebi, pa se dâ u misli. Radoznalost je morila; da se izede živa. Kako samo već da dozna: kakav je gost, kako izgleda i šta će se razgovarati? Da ode sad kad se krave muzu, — ne ide, nema smisla.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite! — Ta izvolite vi prvi! — Ta vi ste gost!
„Put u S. zbog Anke Belkićeve — dvadeset i pet forinti; — čisto mi se koža ježi! „Kad je Belkić kod mene bio kao gost — ručak četiri forinta. „Dva putna troška u G. zbog Julke Nerićeve i jedan kod Mrgodićke — šesnaest forinti.
Što Svilokosić u jednu i drugu kuću dolazi, nijednoj se ne dopada. Nije čudo, snaha i zaova, pa jedan gost — Svilokosić — a dva tanjira. Alka ode jedno posle podne k Mici pa se razgovaraju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Neko je kucao na njegova vrata. Babin Vladislav zvao ga je na večeru; Badnji je dan: da bude njihov gost. On se jedva podiže i pođe pokorno za studentom.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Našto to, gospodin Mišić, vi ste našoj kući najprijatniji gost. MIŠIĆ: Ova reč „najprijatniji“ daje mi povod ono izjaviti što bi inače teško izreći mogao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ličila je u kući na metlu, koju su obukli, i koja paja patos u svakoj odaji. Isakovič joj je bio prijatan gost i ona mu je pričala, kako im je grof dao samo ove prostorije, koje imaju prozore u avliju i štalu, ali su ujutru u
A crkva zidine!“ Tu gomilu je vodio neki fenrih Sava Jocič. Grozdinu je bilo milo da čuje da mu je gost došao samo na dan, dva, u goste. Zbog Trifuna, bio je omrznuo i Pavla, sa namirisanim brkovima.
Ona se zaplaka. Njoj se činilo da će to leto, sa Pavlom, koji je bio prijatan gost, trajati, valjda, doveka. U prvi mah, kao luda, ona je Pavla nagovarala da uopšte odustane od te selidbe u Rosiju.
Kapetan, dakle, nikad nije mislio, ni na ženidbu, ni na Teklu? To samo alapače brbljaju? Isakovič je sad gost u njegovoj kući i nema više šta da se pitaju.
Višnjevski je bio šef misije, a gospodar života i smrti, tako reći, na putu u Rosiju. Osim toga, Pavle je bio gost u njegovoj kući. Pitao se šta će i kako će.
Pošto je, međutim, pukovnik, njegov gost, iz lajbgvardije, već bio uzjahao crnog pastuva, Kostjurin naredi Pavlu da uzme kobilu.
Čuli su i to da je Višnjevski čest gost kod Kostjurina, ali ga, nekim čudnim slučajem, nikad nisu sreli, prilikom rosijskih večerinki.
Teodosije - ŽITIJA
Bogomudri Sava bio je mnogo dana priman od cara kao mio gost, i kada je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i obećao da će mu dati ako što
ka svetome i klanjajući mu se i hvalu mu odajući govopaxu: — Pošto smo ruzumeli da si ti Božji čovek, budi nam prisni gost, a brat tvoj, kralj srpski, neka nam uvek bude u ljubavi, još više nego ranije.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kad ga otac vidi, gleda ga popreko, ali ga ne može isterati; on je gost u birtiji, kao god ma ko drugi, pa otac mora mu se sam uklanjati. Šta će s njime?
Sve se jedno te jedno igra. O odmoru, opet, sedi gospodar Sofra do Polačeka, i to u čelu, jer je Polačekov gost. Dozovu i bandu; tu Polaček pije u zdravlje gospodara Sofre, pa da udariti „tuš”, a gospodar Sofra opet u zdravlje
Večeraju. Tu je na skupu porodica Polačekova, tu je gospodar Sofra sa Šamikom. U čelu stari Polaček, kao gost, a do njega gospodar Sofra, pa redom. Muzika svira, nazdravlja se, napija se; „tuš” jedan za drugim bez prestanka.
— S drage volje, samo pre podne imam posla. — Molim da budete danas moj gost kod „Bele lađe”. — Drago će mi biti. Učini naklon, oprosti se. Šamika je u dvanaest sati već kod „Bele lađe”.
Dvaest osam godina star, i vicesudac. Očina kuća jaka. Posle posete dogovara se gost sa Šamikom. Pita ga o svim okolnostima. Šamika hvali kuću, hvali Paulinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Šta je naumio da čini, rekao je samo svojoj babi i ćerkama, i ženi Arkadijevoj, koja je bila svakidanji gost kod njih, čučeći sa ženama oko vatre, do neko doba noći, pržeći pasulj i tikve, pričajući ljubavne doživljaje, kao bajagi
Iz Beča nije dolazilo ništa novo i puk se osećao kao nezvan gost, u toj tuđini. Okolini, puk se pri dolasku učini, mrk od bojeva, mirisan od baruta, sa razvijenim zastavama i krvavim
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³⁹ Kada gost ide iz kuće u kojoj ima malo dete, on treba pri polasku da ostavi makar najmanji končić od svoje odeće i da kaže:
XVIII) — Stoji živuljak na živom jastuku, te živo meso jede. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Verovatno je bio gost nekog kongresa ili simpozijuma. Bili su to vrlo fini, učtivi ljudi. Rus je stojećki pijuckao votku, Amerikanac —
Iz ugla pored naslova smešio se zajedljivo mladi čovek sa fotografije od pet cicera. — Zamolio me jedan gost da mu ga donesem — reče kelner. Zaturio je taj broj. Napolju je ulica bila tek polivena.
Matavulj, Simo - USKOK
Kad te dobra sreća na mene namjerila, moj si gost. Ja ću te odvesti ka vladici, kad mine Božić. Dobro mi došao, gospodine grofe Janko!
Sâm sjede na slamu i podvi noge. Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te! Nije običaj da mi Crnogorci na ovi veče sjedamo drukče no ’vako,
A bog zna razumiješ li sve što zborim? — Razumijem — odgovori gost, zvonkim glasom. — Moj materinski jezik dosta je sličan vašemu, a vaš sam prilično naučio za ove dvije godine otkad
“ — Punte! Urte! Pojte! — vikalo se u dvorištu naizmjence, između pucnjave i pjevanke. Gost, ostavši u kući, stojaše kao ukipljen. Priđe mu Milica i pruži mu malu pušku.
Danas ste moj gost, dakle ne hitajte, zajedno ćemo ručati, pa ako budete htjeli, zaći ćemo malo u brastva!... S njima je ručao i Joko.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
vodi EDENA, nakićena madžarskom kokardom, PREĐAŠNjI MILČIKA: Gospodo moja, ja se nadam da će vam biti po volji ovaj gost. EDEN (pokazujući kokardu): Láѕd, édeѕ attuám. SVI: Iljen! ŠERBULIĆ. (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to?
Milićević, Vuk - Bespuće
U njihovom društvu nalazio se još jedan mlad, štrkljast, golobrad đak, vjerovatno brucoš i na svaki način jedan nov gost kavane, koji nošaše s uživanjem cviker i namještaše ga svaki čas, ogledajući se u velikim ogledalima uokolo, očito s
- Šteta, šteta! — mrmljaše on. I iskapi novu čašicu. I on je zasio u toj sobi, kao da je stari gost kuće, slobodno se kretao, smijao, pričao na dugo i široko o svome Pragu, o češkom pivu, grdio Nijemce, razvezao o Janu
Sremac, Stevan - PROZA
— E, Pajo, ako nisi gde zvat, da mi budeš gost prvoga dana. Pogledaj samo kako sam prase kupio! Ama će da se sve ruska pod zubima kad ga onako pečena s mraza donesem!
Učitelj reče još nekoliko reči, pa završi. Gost siđe sa sedišta, a učitelj sede i razgleda koji su od đaka odsustvovali ovo pre podne, pa onda molitvom završi rad.
predavanje ispalo okruglo — tako okruglo kao ona fleka koju ponese na svojoj beloj rubini, sa mesta na kome mu je gost sedeo. Maksime! Maksime! Pre si se mlatio samo po crkvi, a sad se mlatiš i po školi!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Najređi djedov gost bio je onaj neumorni skitnica, stari samardžija Petrak, ali zato je dočekivan s najviše radosti, vike i prijateljskog
Daj da bar čujem šta je dalje bilo. Uzalud sam se motao oko njih dvojice, starci su mramorkom ćutali. Gost je prošivao stelju od samara, a djed je pažljivo gledao u njegove ruke.
Najzad je toliko dosadio svojim zvocanjem da je Petraku prevršilo i on, kao gost i star čovjek, nađe se pobuđen da ga uruži: — Daj se već jednom smiri, konjska muvo! Šta smo radili?
— A ti se nikad ne oženi, a? — ote se djedu poslije dužeg ćutanja. — Nikad! — potmulo odvali gost, kao da zatrpa posljednji prolaz kud bi mogla proći riječ i živ čovjek.
Već sjutradan pokazalo se da je gost iz Like nezgodne i plahe naravi, i da je pokazuje baš onda kad se susretne s kakvim čovjekom od vlasti.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A tamo joj i muž bio otišao, i, na njeno iznenađenje, ne kao mladoženja, da ih dvori, stoji u strani, već kao gost seo međ njih, čak u čelo. Posle, kao da im tesno bilo u sobi, te izišli u baštu i tamo zaseli.
Kostić, Laza - PESME
Shvataš li, površniče?” Ja bih znao inače na to odgovoriti, al' neću da ga jedim, redak mi je gost; razmišljajuć bajagi ćutao sam. „Pa šta to čitaš?” zapita me gost. Jevanđelije, rekoh.
„Pa šta to čitaš?” zapita me gost. Jevanđelije, rekoh. „Okapi ga se, dodijalo mi, taj kurs već slušam celu godinu. pa zato imam rekraciju sad do prva
pozajmi mi od — gost me prekine. „Opet pozajmi! more, dokle ćeš? u Prehodnice novci su mi svi!” — Pozajmi mi od svoje nauke, osvesti mene
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ostav se, kume duše ti! — odgovori gost — samo kad je volja, dobra, a čuo sam da je gladnu čovjeku namjerna najbolja.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ali kad me odunud zviznu, kume, pođoše mi suze na oči, a ja natrag! Pita me gost, šta mi je. Jako se dimi kujna, odgovorim.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Visoki gost je zaustavio svoj automobil, rukovao se sa bakutom i poklonio joj značku Počasnog lovca za jednoroge Zapadne Amulije.
“ Visoki gost je zaustavio svoj automobil, rukovao se sa bakutom i poklonio joj značku Počasnog lovca za jednoroge Zapadne Amulije.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČUDO U ZAROŽJU Tri jerarha - Časni post. Sa zrenika sjakti kost. Prelazeći sunčev most u Zarožje stiže gost. U svanuće pukne glas kao nada, kao spas. Trorog vetar digne plast. Zvizne bič mu crvenkast.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio. Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?
“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost. „Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?“ A pobratim čudno reži, al ne bježi.
— Kad ove staze ostavim — kaže — sećaj se mene, vrano. Kraj reke lunja i gunđa tužno ko kasni pijan gost: — Još dok sam bio maleno štene izgubih ovde kost. U stazu zuri kao da traži zalogaj neki drag.
Na mjesec laješ? To ti je vjesnik, skitnica bićeš i pseći pjesnik. U tvojoj kući najdraži gost nek uvek bude poneka kost. Želiš li lovcu postati drag, pažljivo prati zečiji trag.
Eh to je muka i maler pravi, jure ga pisci u snu, na javi! Poskoči Mirko brže od zeca, zbuni ga nezvan gost: „Sigurno i on kradljivca peca, njemu sam smakao most!“ — To samo guknu, okrenu pete i strugnu — poput rakete.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI DAN 38 POSLEDNjI GOST 39 T 40 V 42 PRVI SNEG 43 ZIMSKO JUTRO 44 ZIMSKA IDILA 45 VI 49 NA VARDARU 50 VEKOVNI STRAŽAR 51 RODOLjUB 53 NA GROBU
Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren, kraj topla plama, Pretura debelu knjigu.
U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše, Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
SLEPI KRALj U IZGNANSTVU Iz vaseljenske ti prestonice pišem. Stojim na prozoru, ja carev gost i slušam žamor na ulicama iza dvorskog zida, razgovore sokolara pred ručak i skladne povike veslača u luci.
državne, izgleda propustio sam da primetim svoju sopstvenu smrt na dva časa jahanja pred gradom, no ipak sam mio im gost i mrtav, u gornjim spratovima odaje čekaju spremne za noć i za zagrobni stan.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čim se gost pojavi na vratnicama, oni ispred škole poizdizaše glave, i što im se ovaj više primicaše, njihova lica postajahu sve
— Gle ti paksijana kako mi oporočava moju očiglednu nastavu, nasmeja se gost, pa se obrte Ljubici. — Kako vam se svidi prvo mesto, je l’ prvo ? — Da, sad počinjem.
— Ja sam ti bećar, dodade on gledajući Ljubicu preko očiju. — A što gledaš gospođicu, nasmeja se gost, kad ti ona ne može zlu pomoći. Svi troje se nasmejaše i ućutaše.
Ništa, udajte se za Gojka, on je miran čovek; valjda će se ovde staniti stalno, — reče gost i lukavo pogleda na nove kolege.
— Je l’ ti ovo komšijska čaša ? obrte se gost Gojku, koji se još lupaše dlanovima po kolenu od silna smeha. — Naša, bratiću, odgovori Stojan za svoga gospodina.
— E sad ako hoćete da se malo prođemo, i bar da me tom prilikom ispratite, reče gost. — Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se.
Ona klimnu glavom, nešto promrmlja, i više očima no govorom pokaza mu mesto gde će sesti. Gost se namesti vrlo oprezno, starajući se da ne poremeti ovu tišinu, koja vladaše u školi. Sede i stade razgledati decu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« i prolazi, radi svoj posao, a njega i ne poslužuje! On je istina redovan gost ove kafane, pije i nikad ne plaća; on samo pije, a drugi plaćaju.
nije mario, upravo ga nije baš mnogo ni trpeo; ali nekako ipak nije mogao bez njega, tako da mu je Mića bio redovan gost, neka vrsta kućnjega prijatelja. Večerajući tako u društvu, Sreta je onako poizdalje raspitivao o prilikama u selu.
Sprema se za kapetana; a tu, boga mi, treba paziti da se ne postidi ni gost a ni domaćin. Ča-Milisav pozove i Sretu.
motreći, naravno, u isto vreme svojim živim nemirnim očima na sve strane i kontrolišući da li je svaki došavši gost poslužen, a još više da li je platio onaj što odlazi. Sreta odmah poče razgovor o opštim stvarima.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U CVETU 144 MIRIS ZÓVE 145 KAKO SE CRTA PAŠNjAK 146 PROLEĆE U RECI 148 DRVO NA UTRINI 149 LjULj 150 GOST 151 KROMPIR 152 POŠALICA NA RAČUN
Problem savesti kod Sartra: kod je tu u grlu kost! Savest je u Sartra, a kod Žan-Pola svratio gost. Istoričar svoga vremena: opet ogrešenje! Treba svoja, pošto vreme ne predstavlja živo stvorenje.
Preoblaka Za sto oblaka: Kulja i kulja Talas ljulja. GOST Prvi put je jutros u grad Došao jedan Lukac Mlad. A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka se zbog toga oseti tako potresena. Gost, gazda Marko, jednako ustručavajući se, rukova se sa materom. Sofka nije znala da li i ona da se rukuje s njime ili da
Sofka nije znala da li i ona da se rukuje s njime ili da ga poljubi u ruku. Nije bio baš toliko star. Ali on, gost, kao da to primeti, i da bi je što više oslobodio, sam joj prinese ruku, koju ona poljubi. — Živa bila, kćeri!
— Živa bila, kćeri! — oslovi je. I pođoše svi kući sa svećama. Sofka vide kako gost, kupac, jednako očima gleda i guta kuću, koja sada, ovako nameštena, nekako drukčije, veselije izgleda, krupno i
Sofka je znala kako će sada biti milo ocu što je kuća tako nameštena. Naročito će on sad uživati kad gost, kupac, bude iznenađen zbog nameštaja, osobito od tamo, u sobi, po rafovima izređanih zarfova, ibrika, sahana, sve od
se ona žurila i po velikoj siniji ređala čanke s jelom da gore kod njih iznese i postavi, već je slušala kako se tamo gost jednako, iznenađen i zaprepašćen, nećka, izvinjava.
stepenice uznese i unese kod njih veliku srebrnu siniju sa jelima, i mećući je ispred njih, sagnuta nad njom, vide kako gost ne može oka da skine od nje, osobito kad joj, zbog toga što se beše mnogo sagla, padoše pletenice niz vrat, te joj se
Koliko puta, uvek kad bi mati otuda sišla, izišla, da ovamo Magdi ili Sofki što naredi, Sofka bi čula kako gost, ostavši sam sa ocem joj, govori, kao ponovo mu tvrdi za kuću: — Ja, što rekoh, ne porekoh!
IX I taj njihov gost, kupac, kad je od njih, čak u zoru, odlazio, uzjahavši konja i pošavši, ostade dugo, dugo, pred kapijom.
Ali otkud je mogla i znati? Znala je samo da je kuća prodata, da je sinoćni gost kupac. Otac, pošto se ispavao, digao se oko ručka.
pored svega toga, najgore, najteže joj je bilo: kako ona da to ne oseti, ako ne u početku, a ono bar sinoć, — da taj gost nije kupac kuće, već, već... I tada se poče sećati.
Pandurović, Sima - PESME
Slućenog glasnika savesti još nema. Ali on će doći, ma u zadnji čas, Da nam ipak javi, usplahiren vas, Da nam se gost jedan u posetu sprema.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pa se ščinjala sve do juče, e hoće, e neće...“ „Bogami tako isto i moja stopanica!“ doda neki brkati, sredovječan gost. „Milica, kučka je li?“ zapitaće serdar. „Vjere mi i ne pamtim kad sam je vidio!
pa izvrati šaku i stade treskati njom, hotijući tijem predočiti onome, kako je u Janka srce obilato, kako je srčan. Gost razumjede tu mimiku, pa potvrdi glavom govoreći: „No, snam, snam, jest.“ Toliko je i on znao srpski.
Ne čudi se, ne gledaj me tako, razumijećeš sve...“ Krupni glas serdarev ču se pred vratima. „Je li nam gost zdrav osvanuo? Kako je? Dobro jutro! Bi li on malo rakije srknuo, sad prije no zalaožimo? Šta ja znam, kako je navikao!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nije kum hala, da sam pojede cijelo jaje! — Rekla mati djetetu, kad je ovo počelo plakati, videvši da kum kao gost jede jaje, i tražilo silom od matere da i njemu zapreće u pepeo na ognjištu — i ispeče. Okolo, bogo, u kuću, đavole!
Kako sam postao, nije mi podrobac ostao. — Rekao nekakav gost grebući žđelu, a domaćica naspe opet punu, govoreći: Otkako sam dovedena, nije mi žđela ogrebena.
— Rekao kosac gladan kad mu je u kašiku skakavac natrapao. Šta nema u carevini. — Tako se pripovijeda da je nekakav gost na jelu zapitao domaćina ima li paprike, a domaćin mu odrovorio: „Šta nema u carevini!
Idući tako po svijetu dođe na konak nekakome terziji. Kad poslije večere terzija uzme svoj posao i stane šiti, gost mu se potuži kako ga mori móra, „Nego, — veli, — dok ti još radiš, leći ću ovdje kraj tebe, ne bih li mogao zaspati“.
Kad terzija to čuje, on digne svijeću da vidi kako se gost muči, kad tamo, a to po njegovom gunju kojijem se bio pokrio miče se velika bijela dlaka tako brzo kao zmija kad trči.
terzija to vidi, on svojijem nožicama, koje su mu se u ruci desile, dlaku presiječe, i kako se ona prestane micati, gost se odmah ućuti — i tako je spavao mirno dok ujutru sunce nije ogrijalo.
glavama; dičila se njiva snopovima i torovi ovnovima; kukuruz šišarkama, pšenica klasovima, konj sedlom, pas mećom, a gost svakom dobrom srećom. 4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Notnjo digne se gost za svoje potrebe, te posred mlijeka, a iz mlijeka nasred kuće strmoglav, pa poviče onako trapovijesan iza sna domaćina.
“ „Ostav' se, kume, duše ti!“ odgovori gost, „samo kad je zolja dobra, a čuo sam da je gladnu čovjeku namjerna najbolja.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li bude gost manastirski, onda treba iguman, ako li ne bude iguman, onda ekonom, ili kogod bude od prvih u manastiru, da spremi
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja fra-Brne stigao je na svoju parohiju u K. da zamijeni fra-Pinjatu Ćuka. Tri dana mladi fra-Brne bijaše kao gost u parohijskom domu.
Bakonja je održao riječ zadanu popu Iliji, jer, prije no što dobi parohiju, bio mu je gost dva dana. Pop Ilija bješe udovac bez djece, a na glasu bješe njegova dočekljivost.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dečaka naročito iznenaDi njegov blistavi pogled. — E, pa, ovo ti neću zaboraviti! — maleni gost otrese iverje sa sebe, .a dečak u čudu protrla oči.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prašina, uopšte, najduže opstaje. Dok posmatra, gost u tom vremenu što za njega ne protiče, te sledove kretanja i nekretanja, postojanja i nepostojanja, Čarapić bi da prizove
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
ANĐEO MIRA 198 XCVII ANĐEO TUGE 199 XCVIII VEČE 200 XCIX JESEN 201 S U POZNU JESEN 202 CI 203 CII POSLEDNjI GOST 204 CIII ZIMSKO JUTRO 206 CIV GRM 207 CV VESELO JE...
Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost. „Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!“ Selim oči sklopi, Zlatni pehar popi Do kraja.
Shvataš li, površniče?“ Ja bih znao Inače na to odgovoriti; Al' neću da ga jedim, redak mi je gost. Razmišlajuć' bajagi, ćutao sam... „Pa što to čitaš?“ zapita me gost. „Jevanđelije“, rekoh.
Razmišlajuć' bajagi, ćutao sam... „Pa što to čitaš?“ zapita me gost. „Jevanđelije“, rekoh. „Okani ga se, dodijalo mi; Taj kurs već slušam celu godinu; Pa zato imam rekraciju sad Do prva
Pozajmi mi od“... - Gost me prekine: „Opet pozajmi more, dokle ćeš? U Prehodnice novci su mi svi!“ ...„Pozajmi mi od svoje nauke; Osvesti mene,
I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V. Ilić CII POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren kraj toplog plama Pretura debelu knjigu.
U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost: usne mu grozno se smeše: Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše.
male, Na vrh cipelica satanskih i finih, Igrahu menuet; i miris duž sale Vejaše k'o vetar od lepeza njinih; Dok je gost, međutim, prešao u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom Moru, Sve misleć' na
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tim jezikom razgovarali su opat i njegov gost. „E baš mi je milo“, ponavljaše opat, „što te moj drug Luka uputi pravo meni.
Nije se tužio više na bolove, no dođe u raspoloženje, ružičastije od njegova lica. I njegov gost pokaza se junak na megdanu.
Jedan neočekivani nepozvani gost preseče tu duševnu dramu. Njutn se diže da pođe. Ona ga pogleda upitnim pogledom. „Recite mi još, pre no što pođete,
U njemu se okupljahu svi znameniti naučnici Francuske. U njemu se nađoh, sasvim iznenadno, i ja kao novopridošli gost. Šta da činim da se ne obrukam pred tolikim naučničkim velikanima?
Kao poslednji gost pojavljuje se Žozef Luj Lagranž, već onda naučnik svetskog glasa, možda najveći, no sigurno najoštroumniji matematičar
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle tu, u toj kafanici, i baš do njegovog stola, uvek sam i bez ikakvog društva, sedeo je abonirac Sima F., stalni gost „Burencetov“, nesvršeni đak geometarske škole, velika ćutalica i cicija, čuvajući svaku paru i držeći novac uvezan u
pa ga Iketa ljubi u oba obraza, n opet ga moli da se nikad ne zaborave, a on će ga u Londonu čekati, i biće uvek mio gost njemu i njegovoj ženi Sesil (Perki) Uitlok u Vindzorstrit 247, drugi, levo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
prigodama, kad se slavio djedov načelnički jubilej, o velikim svetkovinama, ili kad bi u mjesto banuo kakav visoki gost. I još u jednoj prilici: kod smrtnog slučaja u porodici.
sam morao da ga potražim u teatru, gdje je, u predviđanju neizbježnog raspada njegove trupe, pokušao da nastupa kao gost. Imao sam da ga zamolim za preporuku za jednog mlađeg. Bio je na pokusu.
Ponekad bi naišao gost, koji u piću pati od nastupa velikodušnosti te na silu xoće da časti i „muziku”. Na Gejši i Matschitschima obnavljali
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Maco, evo ti dragana! — viknu jedan gost, kad Đurica uđe. Jedna plavojka, malo pogurena, jasnih i svetlih očiju, živa i strasna izraza, ustade iza stola i
Ali kroz san oprezno uho hajdučko čuje neki hod pred kućom, i kad iznenadni gost lupnu na vrata, Đurica već beše na nogama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ostav̓ se, kume, duše ti, — odgovori gost — samo kad je volja dobra, a čuo sam da je gladnu čovjeku namjerna najbolja.
s munare poziva na molitvu mukajet — pažljiv, zainteresovan; ni mukajet — „koji i ne obraća pažnju“ musafir, musavir — gost muhur-sahibija — čuvar pečata mučnjak — sanduk u koji pada brašno ispod vodeničnog kamena muštuluk — dobar glas,
Petković, Vladislav Dis - PESME
I dok idu sporo neizvesni dani, Napregnute pažnje svaki očekuje, Kako se privlači njemu gost nezvani, I kako ga zemlja mrtvog dočekuje.
Kako gost nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i
I korenje jede kao hlebac beo, A smrt mu je radost, dobrodoš'o gost. Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda. Tu se čaša žuči ispija do dna.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom praškom hotelu koji se zvao ”Plava zvezda”, bar za jedan dan dok ne nađem svoje prijatelje.
U mom rodnom selu ”Kranjac”je bio viđen gost, vazda dobro dočekan, jer je bio Slovenac, blizak rod Srbinu. Sriski seljaci su rado slušali priče o lepotama brdovite,
“ - reče radosno. Onda mi ispriča kako se pre trideset godina sprijateljio sa mojim ocem i da je često bio gost u našoj kući, kada god bi ga njegova torbarska putovanja nanosila u Idvor.
Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost. Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo.
Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost. Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo.
On je proveo nedelju popodne kao moj gost na Monmaut Biču i u toku razgovora govorio sam mu o prvom utisku koji je na mene napravio telefon kada sam prvi put
Premijer Pašić uveravao me je da su rezultati ove moje akcije bili dobri. Pozvao me je u Beograd da budem gost vlade i da razmotrim situaciju oko ratne siročadi u Srbiji.
U toku leta Vi ste u Norfolku gost, stranac, o čijem glasu i ugledu stanovnici ne vode ni malo računa. Takvo njihovo shvatanje jednom me je tako pogodilo
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vidljivu, značajnu čak ulogu, ovde je dobila metabola u imenovanju tek uvedenog lika - gazda-Marka. Ona prvo glasi „gost, gazda Marko”, da bi odmah zatim postala i „gost, kupac”.
Ona prvo glasi „gost, gazda Marko”, da bi odmah zatim postala i „gost, kupac”. Nakon obavljene analize (u drugom poglavlju) prirode Stankovićeve metabole, jasno je da u njenoj promeni valja
Jednom Sofka vidi gazda-Marka kako prilazi Todori, i to se odmah odražava u metaboli: „Gost, gazda Marko, jednako ustručavajući se, rukova se sa materom.
Trenutak zatim vidi ga kako gleda u kuću, što se takođe odražava u metaboli: „Sofka vide kako gost, kupac, jednako očima gleda i guta kuću [. . . ]”.
Pri tome se ne vidi da ga iko prati, što je pomalo čudno kad je u pitanju gost koji je prvi put došao u kuću. Ali ne vidi se i da ga iko posmatra, a svejedno nalazimo metabolu „gost, kupac”, i
Ali ne vidi se i da ga iko posmatra, a svejedno nalazimo metabolu „gost, kupac”, i opis je tako udešen da se sasvim razgovetno oseća nečije lično viđenje, doživljaj i procena.
Samo, na prvi pogled, nije jasno čije bi moglo biti: „I taj njihov gost, kupac, kad je od njih, čak u zoru, odlazio, uzjahavši konja i pošavši, ostade dugo, dugo pred kapijom.
A kada je gazda Marko izašao iz Sofkinog vidokruga, odmah postaje „on, gost”. Samo što taj „gost” nekako čudno i takođe, sa svoje strane, uznemireno i iz potaje gleda na kuću, pri čemu se ona
A kada je gazda Marko izašao iz Sofkinog vidokruga, odmah postaje „on, gost”. Samo što taj „gost” nekako čudno i takođe, sa svoje strane, uznemireno i iz potaje gleda na kuću, pri čemu se ona imenuje
i stalna zapreka, pa Jovča trgujući ružama beži od nje, da bi tek retko i nakratko navraćao više kao strašan gost nego kao domaćin; a onda i na brak, jer se triput ženio, ali mu „nijedna nije bila dobra”, pa ne bi žalio ni novaca ni
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Pričekaj, Bogdana, ima za to vremena — promuca tiho i svojski. Smiri se... Došao ti je u kuću gost... Dobro, gost... Ne domaćin, ne Mustafa, no đavo iz Kudrinja... Ali gost... Radi ovoga praga i đeteta!... Pričekaj...
— Pričekaj, Bogdana, ima za to vremena — promuca tiho i svojski. Smiri se... Došao ti je u kuću gost... Dobro, gost... Ne domaćin, ne Mustafa, no đavo iz Kudrinja... Ali gost... Radi ovoga praga i đeteta!... Pričekaj... Zatvori vrata...
Smiri se... Došao ti je u kuću gost... Dobro, gost... Ne domaćin, ne Mustafa, no đavo iz Kudrinja... Ali gost... Radi ovoga praga i đeteta!... Pričekaj... Zatvori vrata... Razgovorićemo... Daj mi da pogledam svoje dijete!
Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom. — Ustani da sjednem ja!.. Vidiš li da sam poslednji gost i dužan je svaki da mi učini počast!.. Ustani, jer nijesam Ciganin!
Ustani, jer nijesam Ciganin! E, Bog te milovao, zaboravio si na dobre stare običaje!.. — Šta govori ovaj gost? — zbunjeno promuca Arnautin još zbunjenijoj družini. — To, da je to mesto moje, bre sokole! — odgovori mu sam pop.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
* * * Ne prođe dugo, mnogo, Al’ evo grobu gost: Četiri mlada đaka Doneše malen lȅs. Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u grob?
Isto s’ pije kad se pođe, kâ što s’ pije kad se uđe. Gazda pije: njegovo je, — a gost pije jer je tuđe. U krčmu se lako stupi, — za piće je uvek zgoda, — Jedan pije kad što kupi, drugi pije kad što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Hajde, služi se — nudi Radoslav. — Posle tebe — odbija Kosta. — De, de, ti si gost. Sipajući čorbu, Kosta priča: — Ona me privuče kao magnet. I ja trup! — pred nju. „Gospodine pukovniče, stanje ratno!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čisto sasvim odvojena od kujne, gotovljenja, spremanja, kao neki gost u kući a opet držeći sve u svojim rukama. Sve ključeve od podruma i od onog njenog sopčeta, od sanduka, kovčega u kojima
tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla ga da ide i poruči za nju iz kafane rakiju i kafu, što, na veliko
I to nekako srećno, uneseno, i zamišljeno, sasvim odvojeno. Čisto kao neki gost. Ako bi, kao pre, došla koja komšika da što ište pa, po običaju, njoj se obraćala, ona je otpravljala kod snahe,
Nisu je se više ticale uveče ni sedeljke, gozbe, večere, dolazak rodbine, sedenje, veselja. Ona je, kao gost, u čelu sedela i čekala da, što se iznese, jede, pije.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Najvažniji deo obreda je sečenje slavskog k. U tome, pored domaćina i najstarijega gosta, u Gruži učestvuje i drugi gost (da bi se »otrojičilo«).
Zatim domaćin i najstariji gost tri puta okrenu k. sleva nadesno (uz molitvu), pa ga prelome i na obe polovine naspu pomalo vina.
sleva nadesno (uz molitvu), pa ga prelome i na obe polovine naspu pomalo vina. »To vino srče domaćin i gost, i to tako da domaćin srče sa polovine kolača koja je u njihovim rukama do gosta, a gost srče sa polovine koja je do
»To vino srče domaćin i gost, i to tako da domaćin srče sa polovine kolača koja je u njihovim rukama do gosta, a gost srče sa polovine koja je do domaćina, pa se uz to ljube po pet puta i istovremeno blagosiljaju«.
Naposletku domaćin stavi četvrtinu kolača iz desne ruke na policu, da buce visoka pšenica i konoplja, a gost stavlja četvrtinu iz desne ruke u sito, da bude sita godina.
Ilić, Vojislav J. - PESME
46 ZIMSKO JUTRO 47 ANĐEO MIRA 48 NA STENI 49 ELEGIJA 50 U NOĆI 51 LjELjO 53 LADA 55 POSLEDNjI GOST 59 T* 60 [NA SLICI TIJANINOJ] 62 ELEGIJA 63 GOSPOĐICI N* 64 NA TIČARU 68 GOSPOĐICI N* 70 (SIVO, SUMORNO NEBO...
Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć pada... 1885. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osim krčmara starog, što zguren, kraj toplog plama, Pretura debelu knjigu.
Utom se kucanje začu. U krčmu uiđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše; Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi U ruci držaše kosu. To samrt ledena beše.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovaj leži u divnom parku na visokom bregu koji se uzdiže nad Bosforom. Onamo rado svraćam. Bio sam gost i u prekrasnom letnjikovcu nemačkog poslanstva u Terapiji.
U paviljonu stoji još i danas veliki okrugli sto, odmeren za dvanaest osoba. Sada sam ja njegov jedini gost. No evo, hvala Bogu, Vi dođoste, draga prijateljice. Da li je potrebno da kažem koliko sam Vam se obradovao!
Od onog trenutka, koji se tako duboko urezao u mojoj pameti, ja sam bio, sve do danas, u stvari, samo gost u mom očinskom domu. U Oseku bih dočekan oberučke.
Nisam tada ni slutio da je to bio naš poslednji rastanak. U jesen te iste godine bio je Kepen moj gost u Beogradu. On mi je tada pričao da Vegener polazi sproleća na svoje treće putovanje na Grenland, odakle se vraća tek u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Manj da je i ona krenula sa salaša. Ovde sve dolazi sa salaševa. Sutradan, rano izjutra, došao je gost. Gospa Nola je bila radosno uzbuđena. Čovek. Nije videla svoga pitomca više od dve godine dana.
Dolazak istinski dragoga gosta na sprat i na ručak ispadao je pomalo kao neka uvežbana scena u pozorištu. Gost, doteran kao uvek, čist, zakićen cvetom, na jedna vrata. Na druga, pred njega, domaćica.
Učitelj ušao, malo upitno pogledao gosta u nevreme, ali gost stoji. I bilo je nekako i smešno i malo neprijatno kad učitelj dohvati Miju blago za ramena i prevede ga preko praga.
Posle smo čuli da je neko vreme, kao stari gost, bila spuštena u kriptu Sanatoriuma, pa kad se niko nije javio da je prenese, sigurno negde tamo sahranjena bila.
Kad je gost otišao, Sava, sa ženom, priđe bliže stvari. — Činovnik, na Kašikari — to je čudno. Ono, naravno, činovnik ne može
U nekom sokačetu, pod vinogradima, javi se tek neki gost prvi put na pozornici istorije. Svet živi, nagađa, prepričava; policija se pravi zabrinuta.
Svet živi, nagađa, prepričava; policija se pravi zabrinuta. Pa taj gost-glumac nestane, a čitava trupa, nacionalna, politička, trgovačka trupa započinje svoj poduži repertoar drama i komedija.
jeziku, i grčke klasike u originalu, i to je jedina kuća gde se ponekad skupe Nemci, Srbi, Grci, i još poneki gost iz belog sveta.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako je došao gost u kuću, pa sam mu se pohvalio novim cipelama a on ne bi obratio dovoljno pažnje, ja sam ga, vele, gađao papučama,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sada je Radan mogao da ga vidi sasvim dobro. Po svojoj veličini nezvani gost mogao je biti patuljak, ali sve ostalo uz patuljke ne ide. Patuljci su starčići s bradama i šiljatim kapicama.
»Ne može ovo biti patuljak!« — zaključi Radan sam u sebi, a mali gost, smejući se, reče: — A zašto ne bih bio? Pre nego što ostare i patuljci su deca...
Dečak do bola stište očne kapke, želeći da zaboravi, želeći da ne misli. Ali, kada je otvorio oči, mali gost bio je još tu i predlagao da se takmiče u igri: »ne ljuti se, čoveče«. — Vidiš, sišao si. Koračaš!
Možda je nezvani gost taj Princ? — Reci mi stanuješ li na oblaku? — reče dečak, a patuljak se nasmeja i odmahnu glavom.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
CHOSE QUEL’QUE CHOSE Igrao sam na taj loz Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
A zar je lako naći takvu hajdučku družinu? Jednoga dana za Stricem u logor doskita i jedan nezvan gost, koji ni po čemu nije spadao u ovo odmetničko društvo četvrtoškolaca.
— uskliknu majstor Mačak. —A i po danu ćemo mi tako prikriti jamu granama da će u nju upasti svaki nezvan gost koji ovuda naiđe — nastavljao je Jovanče. — Tuda je najkraći i najlakši put prema logoru, pa ga treba osigurati.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato pak hoću učiniti da ti se hjeruvimi po gospodski lepo poklanjaju i služe ti. Kano gost stidljiv ispred Boga od pre si se krio; a sad, eto u sebi Boga kriješ naga!
Pak ko tom boljaru dođe mu na konak neki mili tuđin gost. (Neki tuđin — sotim ukazuje slepoću želje. O, za divotu razuma proročaskoga, i čudne te nature, dođe neznanac i cara
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u po dana, u po noći, i bio viđen i mio gost u pašinom konaku. Paša se vrlo često savetovao s njim.
I pokućar Koce, šta će, nego zadrži na ručak i pudara Provira, da bude toga dana njegov gost. Priseli su za bogatu sofru, za one mnoge gospodske đakonije na onoj velikoj siniji, i kao davno što nisu, jeli su i