Jakšić, Đura - PROZA
za njegovom sovrom se pije šampanjer, malaga i tokaj; na njegovoj gospođi je svila i brilijant; njegovi su svakidašnji gosti velika madžarska, nemačka i srpska gospoda... Ali prosjaku još nije udelio...
Kmetu Radovanu dođoše, opet, gosti iz Rekovca, svojta neka. Oni, opet, pripovedaju o kapetanu levačkome: kako je to divan čovek; kako pojede po polovinu
Sa Nikolom Belićem dođoše neki gosti iz Knića: lepi, visoki ljudi, čisto obučeni, sa crvenim jelecima, a za pojasom lepi srebrnjaci.
Obradović, Dositej - BASNE
ga, pristupi k njemu kroško i, prijateljski pozdravivši ga, kaže mu da je zgotovio veliku čast, i moliga da mu u gosti dođe. Bik, više iz ljubopitstva nego li časti radi, pođe da vidi kakva je lavska čast.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pod plamenim nebom na obali Rajne kiše su pojele groblje do kostiju. Na Aleksander placu jato vrana gosti se na ruskom oficiru. A Grk iz Turske u Sibiru sanja da koprivu nađe u tanjiru.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
moj stric neće da ide u Valjevo, oni se spremiše da idu i rekoše: „E, Jakove, gotovi konak; eto ti sutra Fočića u gosti!
— „Eto, kojekuda, da je prosto, a odsad da vas vidim! Čuvajte se da vam u take gosti ne dolazim”. Svi mu se, i mi i Pocerci, poklonismo i blagodarismo.
Jakov i Katić Janko bili su otišli kod ̓Ajduk-česme u logor Milanu i Mladenu kao u gosti. Ja sam u ̓ladu spavao, dok probudim se i čujem gde doboši lupaju, a vojska se paradi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Lepo se pomole bogu, pa onda zasednu za sovru, prizovu bogme i svoje starešine, pa se tu gosti i veseli do neko doba noći. — Jes̓, bogme, gospodine! — opet graknu Vučevčani.
Izviri malo iza vajata i pogleda kapetana, pa namigne — kao veli: »Gosti se ti, gospodine, još malo! Tvoj verni Đuko zna šta radi. Ne beri ti brige!
Ne treba se čuditi, veliko je veselje! Slavu slavi David Uzlović, ćata opštinski Došli su gosti sve po izboru. Da već i ne pominjem odabrane ljude iz samog mesta — na priliku: novog učitelja Simu Stojnića, što je
Krasni su to gosti — u daleko ih nije. Tu vam je učitelj Ivo iz Skupljena; pa onaj drugi Ivo, učitelj iz Jalovika; pa Stanoje, učitelj iz
Tu je čak i sam kapetan Maksim Sarmašević. Ostalo su opštinske ćate i već tako — opet gosti odabrani, koji dolikuju ćati i imaju hvale i ljubavi u njega.
zort! zooort!« i zagrebu onaj već svakom poznati viraunski tuš. Zdravice, pevanje i sviranje prekidalo se samo kad se gosti naklope na razna masna peciva da omezete. Ali tek uz to masno mezetisanje osuo bi se prijatan razgovor.
Pop Pero uhvati se za bradu i učini kao jarac: »Mehe-heee!« I svi se gosti grehotom nasmejaše. — Keca, pope u — ševar! — viknu učitelj Simo i opet se osu: »Ha, ha, ha!
— Nećete vi na mojoj slavi po pola čaše! — Ehe, Dašo, i ovamo i ovamo — graknuše ostali gosti, opazivši da se vino doslužuje. — I mi nismo po pola ljudi... Gle ti njega!
Ele, tako se to častilo i pilo na slavi Davidovoj čak do zaranka. Neki gosti počinju već uviđati da je dosta i zovu druge da se ide.
« opali ih. — Živio Đuko! — graknuše gosti. — Hajd ovu u zdravlje Đukino! — reče kapetan prišav stolu i uzevši ponajveću čašu.
Posle večere kolale su zdravice od kapetana do Đuke i od Đuke do kapetana — dokle već gosti nisu bili došli u tako stanje da nisu više ni razumevali jedan drugoga.
— Molim, fajerunt! — viknu jedan kelner uspremajući stolice po kafani. Đuko i Pajo odoše. Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom. Samo škilji još jedna lampa.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Stanko zanosno, držeći je u svom naručju... A sunce na smiraju, a u avliju Miloša Sevića padoše gosti. Popa Miloje i Jova Jurišić pošli s Aleksom da ga namire s Milošem.
— viknu iz petnih žila. Čeljad prenu iz sna i ustade, pa otrča na bunar da se umije. Ustadoše i stariji i gosti, a Mara im priđe s vodom i ubrusom, te stade polivati. — Ako je po zori suditi, dan će biti neobično lep!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
No, lepo ćemo izgledati. A meni kažu: kod pop-Spirini’ gosti; a ja mislim: valjda došla Lalika iz Perjamoša s decom, a ono gle... O, molim, molim po sto puta...
onda kad su u gostinskoj sobi skidane futrole od konofosa sa stolica, fotelja i kanabeta, a to je bilo samo onda kad su gosti dolazili.
Dok se gosti nameštali i pauza trajala, uđe Erža sa poslužavnikom, na kome behu porculanski ibrici, šolje i srebrne kašičice, i
Take prave u današnje vreme eroberunge!« Ovde će, mislim, biti najzgodnije, dok gosti piju kafu i jauznuju, da malo bolje upoznam čitaoce sa obe ove devojke, — da ih, to jest, »aufirujem«.
Cvrkutaće ispod strehe, gložiće se i kavdžiće sa korisnim kokoškama ovi nezvani gosti, kad onima vredna domaćica baci zrna pred kuću; i ostaće i preko zime, i dočekaće svoje stare znance, i rode i laste.
— umeša se u razgovor onaj bojtar iz budžaka, jedan tankih podužih brkova, prava ruina, koga sad prvi put i primetiše gosti, — ’oćete k’o jedni putnici da znate šta će to, biti u nedelju kod nas ovdekana.
— obrecnu se na nj iz avlije domaćin, koji je, kao svaki popa, radije išao u goste nego ih primao. — Ako su gosti, nisu valjda kurjaci! Kapija se otvori i kola uđoše. — O-o-o! Dobro došli! Dobro došli!
Domaćin nije ništa imao protiv toga, i gosti se digoše od stola i odoše na spavanje. Pop-Ćiri dadoše gostinsku sobu, a pop Spira, kao intimniji, dobi krevet u
Seća se kako su dvaput silazili u podrum po vino, i on i Jula. — »Deco, nema vina; dones’te vina! Tata je žedan, a i gosti su!« veli razdragani domaćin. — »Sevaj, Tino, u podrum po vino«, dodaje g.
pravilno ispitanъ« proučavan je i prelistavan jednako, i tako je današnji sjajan i obilan ručak, kojega su svi gosti i pulgeri pa i beamteri do neba hvalili, bio rezultat udružene teorije i prakse — teorije jeromonaha krušedolskog
Svi gosti sad navališe da ona produži i završi tu pesmu koju je Jula otpočela, i, posle nekog opiranja i izvinjavanja, zapeva staros
Tek posle svega ovoga doneta je večera, na koju su bili zadržani mnogi gosti, a još toliko ih je i samo ostalo na večeri. Večeralo se u sobama i kujni.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A naročito da gleda, ako koje slepo, kljasto prosjače liči po godinama na njeno umrlo čedo, ona da njega najviše gosti, poziva. — ’Odi čedo! ’Odi ovamo! — I da ga dovodi.
prosjaci, imaju naročite svoje grobove obično kakve čuvene porodice kod koje oni uvek idu tamo i stalno, uvek kao gosti, za trpezom sedaju, jedu, piju.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Gospođa Jelka ga uverava da jeste, da na sve pristaje tata i da ga samo želi videti. Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i ode u selo Ž. da se sam sa popom razgovara.
Svuda ga ogovara i zarekla se da će mu svuda na put stati. Već se nije dopadalo Ljubi kako je čuo da su njegovi gosti kod Cifrićke na kvartiru.
I frajla—Paulina gospodski komplimenat načini. — Izvolite sesti. Gosti sednu. Gospođa Makra nešto Paulini namigne, te ona iziđe. — Pa, kako ste, gospođa-Makro? Al’ vas davno nisam video!
— E, drugi nek govore koji su gosti; rezon je da gosti govore. — E, dobro, mi ćemo govoriti; a hoćete l’ vi odgovarati?
— E, drugi nek govore koji su gosti; rezon je da gosti govore. — E, dobro, mi ćemo govoriti; a hoćete l’ vi odgovarati?
Mati i kći vrate se. Posle kratkog razgovora gosti se preporuče i odu. Mati pita kćer kako joj se mladoženja dopada. Ona veli da je zadovoljna, samo da se jedanput uda.
Fiškal Babonja dođe ponekad u goste Ćirkoviću i tu se onda gosti. Pozovu se prijatelji Alkini, a neprijatelji Micini. Čast velja, a radost velija.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pre nego što su se gosti razišli, na spavanje, Isakoviču je skrenuta pažnja na tu prostoriju, ali je on odgovarao, ljutito, da mu to nije potrebno.
Tresao je napudrovanu kosu, u koju su mu bili uvezali crne šepute. Gosti su bili brzo raspoređeni po kući. Domaćica, koja je u mladosti, možda, bila lepa, imala je sad još samo lepe, plave,
Dok je čekao, pred grofovskim vratima, oko njega su se bili okupili, sekund‑sekretar Volkov, i njegovi gosti, koji su se smejali tom Srbinu tako lepog stasa, otmenog držanja, darežljivom pri kocki, faraonu, a koji ne zna ko su
Pavle onda otvori vrata, i, videv kako, sa svih strana, gosti u traktiru, izviruju, na tu viku, poče da viče na tu nesretnicu, da se tornja, ili će je strmoglaviti na avliju.
Svi su, u rosijskom poslanstvu, bili puni brilijanata, i Kajzerling, i Černjev, i Volkov, pa i njihovi gosti, koji su obilazili Evropu.
A dao je i naročitog kočijaša, koji će Anina kola voziti. Višnjevski se bio oprostio od njih, kao da su caričini gosti.
Jedno veče, početkom oktobra, oko ponoći, gosti u kući Vitkoviča bili su taman hteli da završe kocku, kada, među oficirima, jedan mladi fenrik, brbljiv – tek od pre
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
na jednom stočiću u uglu veliki „švajcerski sat“ na četiri stupčića od alabastra, i tek se onda navija kad će gosti doći. Sve to je gospodar Sofra nabavio posle „devalvacije“, kada je već pre toga „crne banke“ utrošio.
— No baš milo mi je što ste mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti, gospoda; imam razna vina doduše, al’ i ovo će mi baš trebati. Pozivam vas sutra na ručak, da budete moji gosti.
Pozivam vas sutra na ručak, da budete moji gosti. — Oprostiti, іllustrіssіme domіne, imamo još jednoga saputnika; njega bi morali u meani kod Arona ostaviti.
učtivo pozove, pa tako svi uparađeni sednu u velike karuce, gore dva šljahteca, a dole dva „kupca”, jer badava, mada su gosti, pred šljahtecom ne mogu sedeti. Dovezu se u dvorac. Tu sluge skidaju goste, pokazuju kud treba ući.
Čamča tumači. Onda grof pretstavi i Čamču i Krečara kao „kupce”. Ostali gosti, Poljaci, sve sami magnati i šljahteci, u lepom poljskom ruvu: pojas, sablja, „konfederatka”, — milina ih je bilo videti.
— To sam baš ljubopitan videti. — A banda ta ista, naša banda. Čamču zovu gosti, ištu karte. Sad već Šamika sve zna. Popije, plati i udali se. — Doći ću, — izlazeći reče.
Ujedno i njemu izređa kakav će to bal biti, što Polačekovi ugodno prime, kao i to da budu njegovi gosti. Već je i ručak gotov. Poručaju. Šamika se još malo zabavi, pa se preporuči i kući vrati. Polačekovi će doći na bal.
Smeju se. — No znate šta sam došao još da vas molim? — Šta? — Da mi budete doveče gosti, na kiselu čorbu i ladno pečenje. — Kud bi opet danas išli? Zar sinoć nije bilo dosta?
To je baš par ljudi, taj Čamča i Čamčinica, baš kao dve kaplje jednake! Plate i raziđu se, gospodar Sofra i gosti; ostali će još do bela dana ostati, i malo da neće još Čamča na magarcu po sali jahati. Dođu kući, ispavaju se.
Dođu kući, ispavaju se. Pred podne ustanu, poručaju, gosti se zahvale i odu. Još je pri odlasku Šamika obrekao frajla-Lujzi da će skoro u posetu doći.
Eto i Šamike. — Je l’ gotovo? — Jeste. — Najpre da ručamo, pa kad se gosti malo raziđu, onda ćemo čitati. Posle ručka čitaju. Šamiki se dopada i jedno i drugo. Čita više puta, uvek se dopada.
Šamika je u svojoj sali mnogo puta balove davao, osobito kada kakvi otmeniji gosti dođu. Šamika će dati bal, tu su otmeni gosti. Što je god u varoši „hotvole”, sve će tu biti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Spremao se da u zoru pođe dalje. Iduće logorište bila je varoš Radkersburg. Oficiri, međutim, behu to veče gosti u dvorcu pečujskog biskupa, koji je znao jezik puka, jer je u okolini imao na hiljade vernih svojih Slavena, katolika.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tačnije, posle ručka, kum svečano objavi ime deteta koje se do tada brižljivo krilo. Kad gosti navale na kuma da kaže ono čega radi su se iskupili, on ustane, skine kapu, prevrne detinju kapicu naopako i metne je
“ Gosti, držeći ruke na grudima, poklone se kumu i kažu: „Nek je srećno i dugovečno; daj Bože, daj Gospode!“ Posle ovoga sledi
Kada se zadrugari mole Bogu, kaže Vuk, „on počinje i svršuje“.²⁰ A kada u kući ima gostiju, starešina ih prima, gosti i razgovara s njima za posebnom sofrom.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što ih niko ne otopi, ne premosti, za one kojima su samo laste pod strehom gosti.
Da se carski gosti i poklisari, tuđa vlastela na dvoru zatečena, u lov zovu, i carević i presvetla carica, koja me je pratila i na
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
gasa, precrtavate jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li zaključali otirač »Dobro došli dragi gosti« lancem, jeste li poneli svoje tablete bez kojih više ne možete, kome ste ostavili ključ od kutije za pisma, da li je
razmenjivao adrese, obećavao da ću pisati — ali već sutradan, prvog, desetog ili dvadeset i petog, stizali su novi gosti i govorili za komad obale da je to njihovo mesto, i sve je bilo isto. Ne, ne, zaista je krajnje vreme da se pakujem!
Nekoliko sati kasnije, on i Pufko su bili jedini gosti kafane na trotoaru. Sedeli su ispunjeni osećanjem da se nikada nisu ni dizali sa svojih pletenih stolica.
Još uvek je govorio o svojim glumačkim planovima tamo u glavnom gradu i o kafanama u modi, gde su svi gosti i kelneri bili na ti, vezani dugim prijateljstvom.
« — Malom se piški... — kazaće njegova žena. Onda će piti veoma slatku kafu. Kafa će biti slatka zbog toga da gosti ne pomisle kako se štedi na šećeru. Onda će se setiti da nije ništa doneo kući.
Gazimo tako kroz selo, a iz kuća izlazeli izlaze gradski gosti; trgovci, jedan barmen, pa neki penzionisani oficiri, advokati i profesori — ostade selo za nama: već koračamo kroz
Sedite, raskomotite se... Sad će ručak! Ženo, hoće li skoro taj ručak? Stigli ti gosti! Da pomognemo i mi? Ma, ni govora! Samo vi lepo sedite i uživajte! Vama je vikend, nije njoj! Sad će ona to!
Imamo tuš … – Ali nemamo vode! To jest, imamo je samo za pokazivanje, kad dođu gosti: »Izvolite, istuširajte se! Ugradili smo cisternu za kišnicu.« A frižider? »E on je na gas! Kod nas je sve na gas!
– Zdravo, mama! Zdravo, tata! Kako ste se proveli? – Sjajno! Šta ima večeras na televiziji? POSLE GOSTIJU Gosti još nisu stigli ni do kapije, a čovek je već pootvarao sve prozore da iziđe dim.
— reče ona. – Ja tebe? – Koliko sam samo čekala ovu večeru! Želela sam da im najzad pokažem kako se dočekuju gosti! Već nas gledaju popreko. Već se svašta šuška naokolo. Ali šta? Gospodin je uvek na putu.
večera po tačno utvrđenom redosledu… Bilo je već tri sata ujutru, a on je usred haosa koji su iza sebe ostavili gosti i dalje vozio svoj lepi sobni bicikl — njen poklon za četrdeset i peti rođendan.
Obilazeći sve te zgrade što u pravilnom krugu ograđuju Lazića do, gosti se pitaju šta je nagnalo njihovu Ružu da ostavi sve ovo bogatstvo i lepotu i ode daleko od ove srećne doline, svoje
Matavulj, Simo - USKOK
Iz crkve gosti otidoše u mađupnicu, a vladika se stade šetati po hodniku, što mu bješe svakidašnja navika jutrom poslije jutrenje i
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODADžIJA: Živa bila, snao! OTAC: Posluži, Julka, naši gosti slabo piju. PROVODADžIJA: Stide se, to jest, ha, ha, ha! (Devojka ponudi provodadžiju.
Milićević, Vuk - Bespuće
Okolo, na svojim stalnim mjestima, stari gosti kavane, zavaljeni, zaklonjeni novinama koje su prošarane praznim, konfiskovanim stupcima; kadgod se, s jedne strane,
od sebe i da ih napije najboljim vinom i podvori najslađom pršutom, da pokolje desetero pilića, jagnje, prase, da ih gosti po nekoliko dana i da ih ne pušta da odu trijezni; a kad bi oni otišli, ponovo se zamračivalo njegovo lice, on je još
Sremac, Stevan - PROZA
Njih bi davao dobrom pevaču, i ovaj bi tada zagudio i zapevao, a gosti su slušali. Upravo, morali su slušati i diviti se, jer je i gazda Radisav tada slušao.
I jednoga jesenjeg dana popodne, prošlo već pet sahati. Već prestaju gosti poručivati kafu, a javljaju se oni što traže rakiju; već pola šest, a njegovog Marjana nikako!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sve je to bio dobar i zanimljiv svijet, ali mene su ipak, najviše privlačili gosti moga djeda Rade. Bio ti je među njima penzionisani austrijski „feljbaba“ Vuk Rašeta, stari lopov Sava i dosta nekakvih
Šta ćeš, božja kazna, trpi i ćuti. Miholjdanski, slavski, gosti još se nisu ni razišli, još se po kući povlače ostaci pečenja i naš Žutija blaženo leškari kraj gomile kostiju, a
Na veliku radost nas dječurlije, oni ostadoše čak i treći dan, kad su se već svi gosti bili razišli. Rajski život za nas: niko te ne smije tući, gledaš neobična putnika kako iz brade govori, kave se peku,
Neki se naši gosti zbog toga, naknadno, čak i uvrijediše. Toliki kumovi, prijatelji i dostovi, a stari Rade otišao da s paripom slavu
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A soba miriše. Topla je, čista, suva. Kandilo puckara. Tamjan se vije i širi polako, talasasto. Iz kujne mirišu jela. Gosti dolaze. Dočekujem ih. Još s kujinskog praga viču: — Hristos se rodi! — I hoće majci da priđu ruci.
Teča stoji gologlav. Poslužuje. Gosti čisti, obrijani, preko kolena prebačen im ubrus za ruke. Bele im se njihove nove košulje, mirišu im „stajaće“ haljine na
Kad slavu slave, slave je lepo, otmeno, ne izostane ništa što je običaj, ali opet njihni gosti ne dočekaju zoru kao na drugim slavama.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NEŠA: Ti ostavi druge, neka čine kako oćedu, a ti po tvom običaju. STANIJA: Jes’ da kažu tvoji gosti: kakva je to matora! Pi! Ala je bezobrazna, neće da jede sas levu ruku, neće da skine maramu, i da vata momka pod ruku.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN: O, ja bi joj pripovedio kako takove žene i od asne mogu biti. Na primer. Ako ko rado ne časti, a dolaze mu gosti, samo neka uzme zlu ženu. Ako je ko tužen, i ne može da nađe dobrog advokata, neka povede sa sobom zlu ženu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mihajlu Obrenoviću, naklonih se i rekoh mojim međunarodnim prijateljima: „Dame i gospodo, drugovi i drugarice, dragi gosti, imam naročito zadovoljstvo da večeras otvorim izložbu dela naše drage Anči.
: Drage dame, draga gospodo i dragi gosti, dopustite mi da ovu najotvoreniju izložbu u gradu proglasim otvorenom, a da istovremeno svoje buduće kritičare
pa muža, pa decu, pa unuke, pa kišu, pa sunce, pa da prestane vetar, pa da otplatiš kredit, pa da ti se očiste dosadni gosti iz kuće, da počne predstava, pa da počne neka televizijska masaža — i šta si radio? Ništa!
I sad, ko će biti kriv ako ubuduće gosti „Tri šešira“ ne budu ufuravali u čitanke? Zamislite ovakav pasus u knjizi Istorija srpske književnosti dvadesetog veka
Ima li ičega lepšeg od knjavanja u neraspremljenim sobama iz kojih tek što su isfurali dragi gosti? Kuhinja je zatrpana blaženo neopranim tanjirima, pepeljare se još puše kao bivši vulkani, a visoko gore, pod samom
„ko krofnice!“ U devetku uveče stigoše nam i dragi gosti! — Izvinite, ovde je mali nered ... — kazala je ljupko maman, kojoj se od prašine uopšte nije videlo lice.
pa po tom kremu od sivila nalazile su se i isušena rečna korita suza — uopšte, izgledala je maksimalno, na časnu reč! Gosti posedeše deset minuta na vrhu ormara (ostalo je sve bilo zakrčeno), slegoše ramenima i zbrisaše, bolje rečeno, ubiše
Pet dukata, koje su mi na rođenju gosti ufurali pod čipkani jastuk, odavno su ugrađeni u nečije zube — prodali smo ih u trenucima sličnih monetarnih kriza.
da me zezne, mislim, koja hoće da je stvarno pročitam, a ne da je upotrebljavam iz dekorativnih razloga kad mi dođu gosti, mora, pre svega, već na prvi pogled, da ima mnogo razgovora. Oću da kažem, onih redova koji počinju sa crticom!
doček Nove godine, pa otvaraju sva vrata i slično, a pre toga evakuišu sav escajg tetki na periferiju, da ga ugledni gosti ne pomažnjavaju, i tada vam lepo kažu da svako od zvanica treba da uplati po deset komada, na primer. U čemu je štos?
da se ne spominje čipkani stolnjak od batista s dvanaest salveta, koje su zajedničkim snagama izjeli naizmenično dragi gosti i moljci i koji ona čuva u slučaju svoje sahrane.
I tako, sutradan uveče i opet za onaj sto u nešto izmenjenom sastavu: Stigli su nam, naime, i dragi gosti! Ovaj pat, u pitanju je prase.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Krsna slava, Markovdan: sofrom tamjan (tamnij biva oko uglova), a svijeća perasto žut zaperak ispreda; gosti sjede, pričaju (politika tema je), zgledaju se, šapuću (neko se i prekrsti); ključa šljivka: titraju plamenice
To je, u stvari, ljubičast rubac epilepsije, što goni testo preko tepsije, od kojeg cvile lonci, ormari, i divlji gosti lome treznije Kolač sumraka, dok im nogari stola hrastova grizu tabane.
Senarska zemljo, tržištem zlosti imenskih reči valja se reka, uzvikom bola prilog se gosti, luduju rečce mutnog porekla. Mute se boje bistrih vokala. Jezik je mućak - bleskanje kala. Gradovi hukte.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
sami očupaju, očiste, nataknu se na ražanj, ispeku se, i donesu gostima, pak i tu jošt sami se istrandžiraju, da se gosti ne trude. JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, kako to može biti? ALEKSA: Kažem vam, mašinom.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pod samom strejom pismeno stoji: „Putniče, uđi, prevare nema, svi koji dođu gosti su moji, ručak se sprema“ I potpis ima olovkom plavom: „Domaćin Mačak, šapom i glavom.
Pod vrbom krivom, na pustom žalu, Vidran se Vidrić bogato gosti, okolo svuda krljušti sjaje, repovi riba, peraje, kosti. U tihoj noći, uz leđa vrbi, Vidran se brine o svojoj trbi.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA (donosi pun služavnik kafe, pa kad vidi da su gosti otišli uz stepenice, iznenadi se). MIĆA (pristupi joj): Kafu? (Uzima šoljicu.) Ja inače ne pijem, ali kad vi služite.
DANICA: Pa razume se, kad imam punu kuću gostiju. (Ostavlja služavnik na najbliži sto.) ADVOKAT: Kakvi su vam to gosti? DANICA: Pa porodica pokojnikova; svratili, po običaju, sa parastosa svi ovamo.
DANICA: Pa eto, nisam još ni poslužila goste. TETKA: A gde su ti gosti? DANICA: Eno ih, šetaju po kući, razgledaju. TETKA: Što ne ispiše bar kafu? DANICA: Nudila sam ih.
SIMKA: Pa bolje, dabome! POJAVA VI ADVOKAT, PREĐAŠNjI ADVOKAT (dolazi spolja): A! Gosti su još ovde? AGATON: A, ne! Rasterao sam ih ja sve. Eno ih po sobama, pakuju se.
Drugo sam ja, a drugo vi; vi ste ovde privremeno. TRIFUN: A ti stalno? AGATON: Stalno, dabome! Vi ste ovde samo gosti, a ja sam u svojoj kući. SVI: Oho, ho, ohoooooo!!!... AGATON: Šta je, brate, šta se iščuđavate?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pojavom svojom unese neku vedrinu. — Mitraljezac, daj koji trupac... Kakvi ste, bre, ljudi, dođu vam gosti pa ni da ponudite. A šta — namignu na Aleksu — došao majčin sin.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
neumešno, da deca odmah opaziše zbog čega se ona obraća k njima, pa svaki čas pogledahu u stranu, otkud se približavahu gosti. U dvorište uđe sreski pisar u novoj policijskoj uniformi, koja tek beše propisana.
Velja pozva decu, pa nastavi rad. Uze da pregleda izrađene zadatke na tablicama. U tome mu pomogoše i gosti. Posle zaželeše da on drži jedno predavanje. I to im učini po volji: uze drugi razred i poče poznavanje prirode.
Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.« Kad siđe sunce blizu brega, gosti se digoše da idu. Velja se spremi da ih isprati, a učiteljka mora ostati kod deteta, koje je danas nešto u vatri.
»Vidim ja, nema tu mirnog rada! pomisli ona. Moraće jedno od nas dvoje putovati.« Najzad gosti se kretoše. Urediše decu, pa opet okrenuše niz potes. Sunce po malo greje, ali se oseća oštrina u vazduhu.
— Jeste, odgovori on namršteno, gledajući u stranu. Napred nastade pokret, gosti posedaše u klupe, a predsednik ode za sto i otvori skup.
naravno, gde ne dolazi često policija... A, kako ti se čini?... Šta će nam gosti! I zar baš mi moramo imati kakvih veza sa obližnjim školama?... Vidiš, kako ja znam!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
jutrenju, Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“ Slava i čast
sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“ Slava i čast domaćinu!
Bratila Devojka Sve redom oblake: “Oblaci, oblaci, Draga braćo moja, Vratite mi natrag Zlaćenu jabuku! Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ovako je pop Kosta oglašen. Sad treba zvoniti »na skup«, ali nema dece. Redovni gosti zvonare dobili su ripide, jer im je to jedina nagrada za trud oko zvonjenja.
? — začu se nekakav oštriji glas, a za njim potmulo igumanovo gunđanje: — Idite, ako ne verujete, pa vidite... Gosti pođoše preko dvorišta i zatim zalupaše mnoge čizme uz stepenice, koje vode sobi bolesničkoj.
pozdravi mladu, - reče on, pa se zamisli. – Bar ću imati koga da mi izađe na grob, ako ovde umrem... Gosti osećahu nezgodu, upravo strah od daljeg bavljenja u ovoj sobi, gde tako jasno i tako strahovito veje užasan dah ledene
Tiho, gotovo krišom, udaljiše se veseli gosti, samo ih odavaše ono brujanje i zveckanje jasnih praporaca, koje se tiho, kao jesenje jutro, razlevaše po gustoj
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I to su svi gosti s njim radili. Je li se neki putnik samo dva dana zadržao u selu, već je držao da ima prava da ga dira i tovari.
I ja sam ta sorta! Ama kako jedna vlas’, moram sas primeri da prethodim, pa muka! A gosti slušaju i gurkaju se. Sreta ga umiruje i veli mu da je bolje tako; nije lepo da se veselje krvlju poprska.
On, dakle, opomene raspoloženo društvo da je vreme da se razilaze; trebaće sutra ranije na rad da idu. I gosti se počeše razilaziti. A bilo je, boga mi, i krajnje vreme, jer je pored razbijenih okanica i nekoliko glava puklo.
prava ili narodno slavlje, napiše kako je to »neopisano veselje trajalo sve do bela dana, kada se veseli i zadovoljni gosti jedva oteše od zaustavljanja darežljiva i gostoljubiva domaćina, i raziđoše se svojim kućama u primernom i najlepšem redu,
Dugim koracima, kako ga je bog dao krakata, premeravaše mehanu uzduž i popreko, a gosti ga samo gledaju sa znakom pitanja na čelu. — Pa kako mu se sve to duzdisalo, — gospodin-učitelju?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sudopera vrat svoj krivi: Bože, al se ovde živi! — — — — — — — — — Kad su svetla utrnula, zaćutali gosti, sudopera zapevala tiho, od radosti. U ŠKRIPCU Jedan dripac Upao u škripac.
Što se tiče tetaka, strina, ujni Stvari su vrlo proste: Kad dođu — đućore sa mamom po kujni, I jesu gosti A ne liče na goste.
Takva mu je navika vajkadanja: Ledom se časti, snegom gosti, Pa ga prozvaše Knezom stradanja, I plemićem hladnokrvnosti... Takvi su svi kukureci (ne: kukureki!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pomislimo: ko će ono biti? Kakvi gosti? — Nije im vrijeme. Kad ali je ono stari Ozro i birani za njim Ozrinići. (Nije od njih nijednoga živa.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sve mora biti, samo da je na dan slave sve onako kao što treba, jer se znalo da kod njih mora biti najlepše, te da se gosti, kad dođu, moraju zaprepašćivati, i da se posle po čitave mesece priča i jednako održava: prvo, onaj uzvik međ ženskim
Ali prolivenu krv da ne počisti, da bi se po njoj sutra, kada gosti dođu, videlo kako je celo jagnje zaklato a ne da je sa kasapnice na čerek kupovano.
I svaki čas posle, kada gosti iz varoši počnu da dolaze, oni, držeći ispod sebe stoličice, izviruju i sa strahopoštovanjem gledaju kako su ovi
velikim poslužavnikom, pokrivenim izvezenim peškirom, siđe natrag u kujnu, da po njemu poređa čaše i šolje, kojima će se gosti služiti. U tom Magda istrča iz kujne i polete kapiji.
Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će. Kad ispade pred oca i poljubi ga u ruku, već glasa nije imala.
Ali se pribra i sa baba-Simkom uđe ne na kapiju, jer će od sada na nju ulaziti samo svatovi, zvanice, gosti, nego iza kuće kroz komšijske kapidžike. U kući je već sve bilo uzrujano, izmešano, i vrilo od sveta.
I tek će onda, po običaju, u zoru, kada počnu dolaziti gosti, kada treba Sofka da se oblači i bude spremna za venčanje, tek će se onda nje kao setiti.
I onda posle toga zna se dolazi „njegovo“, tj. dedina dužnost, da sada | kada počnu muški gosti dolaziti, on sam ih dočekuje.
Jer na šta lagati? Na šta sve ovo? Na šta da on dočekuje goste, ljubi se sa njima, kada njega ne veseli ništa ni ti gosti, rodbina, ni to jelo, piće, sedenje sa njima, veselje, pevanje i tobož radovanje?! Ali se moralo. Nije se imalo kuda.
U tom počeše već i gosti da dolaze. Brzo, gotovo na dušak, ispuni se cela kuća. Gore muški i međ njima u čelu on, efendi Mita.
A to, mislila je, sve je zbog straha. Bojala se, kada već počnu mladoženjini gosti dolaziti, a ona će morati da ide tamo i dočekuje ih, pa pošto će je svi veselo, razdragano, gledati, iščekujući da
— uvređena što joj se u njen posao meša, odbi ga aščika. — Znam ja, posle će ona. Sa deverom zajedno da jede, kad gosti budu jeli... — Kako posle? Zar dete da je gladno, pa da ne jede — preseče je Marko tako da ova umuče.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I gosti se odužiše serdaru, pominjući viteška djela njegovijeh, a njegova napose. Pošto se dosta napričaše, serdar će: „Zaludu j
Zbilja, ja mnim, do jutros se nijesi ovako ogrijao?“ Serdar i njegovi gosti obuvahu se, te sa smijehom prihvatiše tu šalu.
„Držte, povedite konje!“ reče serdar svojijema. Stana i Milica, uvedoše konje u avliju. „Čudni gosti!“ promrmlja Joka kad ih vidje. „A okle, vi ljudi idete?“ zapita serdar. „Iz Kotora“, odgovori onaj prvi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
blagovao, svaki se sitan i dovoljan dizao govoreći „Ko nas je častio, bog mu samosedmo nasporio i da bog prosti ko nas gosti“, dabogda!
Domaćine, pijan se valjao! Jesi li se već rasuo od veselja?! I vi ostali gosti, prišipetlje! Gle, kako su ušutili, pa navalili jesti!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (opazi kuda bi ona, priskoči, uhvati je za ruku i trgne natrag): Kuda ćeš tamo? (Zatvori vrata od sobe gde su gosti i svirka): Ovamo! (Istrgne joj sveću, otvori Vaskina vrata, osvetli sobu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Uljezemo. A kad svatovom kažemo da smo poizdaleka, „Hee, srića,” vikne kum, „kad na ovako veselje iz daleka gosti dolaze!” Reče nam sesti, | jesti, piti i veseliti se.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Značajni gosti dolazili su u nekadašnji dahijski konak, i odlazili, krupne tajne su se motale na sve strane a doušnici, predstavljeni
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I Demokritos se sit nasmejao; on se pojavi na vratima i zapita učtivo: „Šta želite iznenadni gosti?“ Sad nomofilaks zinu da govori.
„Oče!“ prekide ga njegov sin, čim je primetio da su u sobu do naše došli novi gosti. „Ne govori tako glasno!“ Nas dvojica pogledasmo ga začuđeno.
Ostali gosti okupiše se, stojeći oko nas. Počeh da se preznojavam u mučnoj neprilici, no čuvam se da to drugi ne primete jer time
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— zacereka se on. — To ćemo videti tek posle njenoga poraza, ali samo posle njenoga potpunog poraza. Tada, kao vaši gosti, možemo poći svi troje. Da, možemo poći svi troje.
Tri petodinarke! Tako retki gosti onog studentskog džepčića, gde stoji novac određen za džeparac. Oh kako sam ih dugo milovao i mazio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I tu su dokončale svoj vijek. VIII U toj su se blagovaonici primali posjetioci i familijarni gosti. Salon, s vječito spuštenim žaluzijama i s naslonjačima pod navlakom, rijetko se otvarao.
Prolaznost klizavih srebrnih niti u strpljivoj četvorini prozora. U natkrivenom trijemu gosti igraju partiju karata s bakom i stricem; tetke pored njih pletu svoja beskonačna pletiva.
Predao sam bolničarki violinu da je vrati u „polog vrednota”. Imam osjećaj kao da se završava sezona a gosti jedan po jedan napuštaju plažu. Nebo postepeno navlači sive koprene. S ormara mi se svejedno ceri „SRETNA NOVA 1936.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta hoćete vi od mene? — viknu Đorđe strogim, a odmerenim glasom. — Zar ne znaš šta hoće ovaki gosti ! — odgovori mu Pantovac, pa zatim viknu: — Sedi! Sedi dole! — i zamahnu nožem. U kući se razleže strahovito vriskanje.
Jedna žena ostade napolju da pazi neće li ko iznenada naići, a gosti se namestiše sa domaćinom u sobi i stadoše da ručaju, pričajući o događaju sa Sretenom.
Beše sve mirno. Mato, kao i svi jataci, nije držao pse, po kojima bi susedi mogli doznati kad dolaze noćni gosti. Đurica obiđe svud oko kuće, razgleda svako sumnjivo mesto, pa se uputi k visokoj rozgi, pobodenoj u gradini, pod kojom
Sa njim je počeo po neki put da izlazi u kavanu, gde su se skupljali neki neobični gosti: i oni su se, kako izgleda, pokazivali samo noću, a danju se zavlačili, kao krtice, u tamne i skriven e rupe i jazbine.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
odevena u najšarenije slovenačko ruho, ali su svi u društvu, pa i sam stari Lukanić, i njegova gospođa i svi slovenački gosti, govorili engleski.
U to vreme Englezi nisu bili rado viđeni gosti na atlanskoj obali Francuske. Najstariji ribari nisu još zaboravili englesku flotu koja se tu kretala za vreme
mesto na balkonu iznad moje radnje, - rekao mi je Nikola, - želim da vi i vaši prijatelji posmatrate procesiju kao moji gosti. Njegova bol za umrlim carem bila je zaista patetična.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A on ju je, u časovima sjećanja na svoje krše, zamišljao zgodnu i snažnu. Već je dobro zanoćilo, gosti su ređi, a oni što dolaze klimaju glavom, mutne su im sitne oči i odlaze besvjesno, mrmočući i pišteći kroza zube.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kula bejaše puna. Gosti večerali, pa se zadovoljno prućili po prostiraču s obe strane odžaka duž cele odaje, puše i ćute, a domaćin, Bac Hadžić,
Nijesam se nadao, nijesam nikad!.. Gosti kao da osetiše žaoku, pa se jedan za drugim počeše uspravljati i sedati, okrećući se popu kao da su tobože dosle
Obuvajte se, đeco, i čizme ovamo!.. A vi, gosti, oprostite na zanovijetanja jednoga porobljenoga krmskoga popa!.. Zabezeknuti Arnauti tek po njegovu izlasku pomisliše
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Jeste, od njega. I on te glavom lepo pozdravlja Da ga sa jednim čamcem dočekaš. Mogu nam gosti doći odnekud, Pa, bo’me, gledaj da je spremljeno!... JANjA (u sebi): Ovo je gorak hleb!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zovi mi moga seiza! — Čekaj, nemoj da zoveš seiza... Ako ti je baš stalo toliko, dobro, kupićemo mi. Svi ste naši gosti. — Radoslav se diže. — A ne, ne. Ostanite! — uhvati ga za rukav Bora. — Vi ne pijete, i ja neću da kršim vaša pravila.
— Na saslušanju kod islednika je izjavio da ih je on pozvao, da su oni bili njegovi gosti, i da će on o svom trošku opraviti kuću. Radoslav se široko i dobrodušno nasmeja. — Šta da im radim!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lastavice ran vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit.
Dіctum factum! — Skoči U kuvarski stan, Da mu i predoči Taj života plan; Svaku zdelu novu Puni nova slast, A gosti se zovu Iz krčme na čast.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUJO: U nevrijeme ni gosti dohode, gospodaru; a, vjere mi, mučno je u starost novoj se učit navici.... ne šće mi se otvorat vratnicah nezvanim
(Vujo odlazi.) KNEZ ĐURĐE (sâm). „—U nedoba ni gosti dohode?“ A baš je doba to — doba nesrećno, Kad iz truleži mraka večitog Bolesnog mozga mašta svemoćna Usplahirenom
Jakšić, Đura - PESME
Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Gruži (gde se nove zvanice na slavu pozivaju j., SEZ, 58, 1948, 202, kao što se tada u Gornjoj Resavi j. pozivaju gosti iz drugih sela GEM, 25, 1962, 205) sečenju slavskog kolača prethodi obred s j., koji ima za cilj »da rodi voće«.
na sto, sa cvetom okrenutim gore«, »uzme sa tri prsta vrh drške od noža i zamahne na j.« Tako rade i gosti, među kojima je najbolje sreće onaj »koji preseče j. što bliže cvetu. Pošto se svi gosti izređaju, j.
« Tako rade i gosti, među kojima je najbolje sreće onaj »koji preseče j. što bliže cvetu. Pošto se svi gosti izređaju, j. se iseče na parčad i razdeli gostima«. — O svadbi ima najviše vračanja s j.
(SEZ, 19, 192; 50, 291; GZM, n. s., 10, 1955, 124, Glasinac; GEM, 22—23, 211; 42, 431). Slavski k. gosti ljube i pri dolasku i pri odlasku (SEZ, 16, 124 id). Najvažniji deo obreda je sečenje slavskog k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pop Vrane razbi led, pa ga predstavi i — rukovaše se novi znanci. Gosti u kući osjetiše vrućinu; niza debele obraze gazda—Jova cijedi se znoj, mahom kupi ga rupcem, stoga domaćin povede
Od nekoga dječka uzela je novu crvenu kapu i stavila je nahero na glavu. Njoj to liči, pa se gosti veselo nasmijaše, a pop Vrane ne može oka da s nje skine; i, gledajući je, časom zaboravi na goste, i njegove stroge
i konji pohitaše. Kad odoše gosti i zvona prestaše slaviti, veli pop Vrane okupljenim seljacima: —Sada idite, dosta ste se veselja nagledali!.. .
Htjeo bih i ja takav biti, ali ne mogu... Vidiš, tek što su gosti pošli, savladala me tuga i niko ne može da me utješi, do tebe, Mašo... Draga si mi ....
stranci koju vlada dobrim okom gleda, u miru je sa državnim vlastima; činovnike , prigodno prijateljski dočekuje i gosti, i — što ćeš više? — A žuljevi, a suze sirotinjske? — Ko za to pita! A ja najbolje znam ko je on, zamisli se Ivo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jer umesto sreće, da kô sunce sijaš, Ti se danas, druže, u crno zavijaš.“ Smutiše se gosti, u viku se dali: „Kakva je to šala?“ „Zar se tako šali?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Sem ovih pobrojanih nebeskih tela, ulaze u sastav našeg planetskog sistema - i to više kao gosti - komete, zvezde repatice, nežna eterična stvorenja.
- No, ne biste li hteli, moji dobrodošli gosti, da se prvo malo odmorite od puta?“ - „Najlepša hvala. Nismo umorni, a ne bismo hteli da propustimo tako divnu
Sa toga svog centralnog položaja, prati on sa vidljivim zadovoljstvom tok gozbe: svi gosti jedu dobro, a piju još bolje, mi sedimo blizu levog krila trpeze, u veselom nekom društvu; i Kepler je tu, u našoj
Domaćin je osetio nelagodnost takvog raspoloženja, pa pokušava da ga odagna: „Čuli ste, dragi moji gosti! Budućnost je kako nas opomenu visokoučeni astrolog Njegovog Veličanstva, tmurna. Uživajmo zato veselo u sadašnjici!
Odmah zatim on se onesvesti. U samrtnom ropcu, iznesoše Tiha iz dvorane. Svirka umuknu, gosti se raziđoše. Posle naprasne smrti Tiho Brahea, koga položiše na večni počinak u crkvu Sv.
Uz svirku i pevanje krenula je ta povorka u Dalj, dokle je trebalo više od sat hoda. Mi, domaćini i naši gosti, krenusmo docnije.
Gajdaš je zasvirao, a kolo povedeno. Iza berbe raziđoše se, i gosti i sinovi doma, na sve četiri strane. XXI NA SEMERINGU.
Posle večere, okupljaju se gosti u donjim prostorijama glavne zgrade na razgovor, zabavu i igranku. Ja malo posedim sa njima, pa se onda izkradem na
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Lastavice ran' vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit.
Stanković, Borisav - TAŠANA
A sada, kada si prestala da žališ, kad su opet počeli gosti da ti dolaze, i časte se... zato ponova dolazim!... (Ne verujući sebi, razrogačen, Tašani): Aman, Tašana?
Zakopčaj tija grudi. Vrži nogavice, te kako čovek da si, zašto trebe da služiš gosti. Elem slušaj: Za Cigani će točiš onaj špirtulja a za begovi prepečenica.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Meni čak nije bilo dovoljno ni to da čekam hoće li gosti naići ili neće te da im se pohvalim novim cipelama, već bih seo pred kućna vrata, na ulici, i ko god bi od prolaznika
Imao sam i jedno originalno zadovoljstvo: kad nam dođu gosti na večeru, da im preturim džepove zimskih kaputa i izmenim stvari koje nađem po džepovima.
— pošto sam dobio propisne batine i pošto su me i bez večere strpali u krevet — iskupili su se kako moji tako i mnogi gosti u drugu sobu da provedu ne znam čiji rođendan.
“ i što je majka ponovo rekla: „Što ga nisam zadavila čim je ciknuo, nego sam još zadojila razbojnika!“ Gosti su, razume se, kao što je i red, utešili sa nekoliko reči ojađene roditelje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad! S darovima i pozdravima već su počinjali da pristižu i prvi gosti. Car Carevine s leve strane planina od bljeska je morao da zatvori oči. Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni.
— Otkad pevaju ovce i papagaji? Mikiki-Miki-No! reče. Gosti su u čudu trljali oči. I dečakov otac protrlja oči. Sve je bilo kao i nekoliko trenutaka ranije, ali dokle je oko
Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! A gde je nestao Car? Ni papagaji, ni gosti nisu mogli da ga nađu. Zatim su i prestali da ga traže: pojeli su i popili sve pripremljeno i polako se uputili svaki u
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Tu da je! Kod kuće! Stoku neka gleda i čuva. VASKA Hoću, oco. (Odlazi.) TOMA (za sebe): »Gosti... kuća... stoka«... A moje? Sve ode. I idi, pa mu se raduj kad se rodi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako su se Turci za sve vreme svoje vladavine osećali u našoj zemlji kao nezvani gosti. Nisu bili sigurni ni u svojim gradovima, a van njih — na drumovima koji su, najčešće, vodili kroz nepregledne šume —
što tvrđe možete, jel ja, đeco, mislim putovati: hoću Banjsku ostaviti grada, mislim đoga konja umoriti i u gosti, đeco, odlaziti, u tazbinu, u bila Kruševca, k milu tastu starcu Jug-Bogdanu, ka šureva devet Jugovića; tazbina me ta
moj mio brajane, dok mi, brate, skupa prebivasmo i majka nam dvori upravljaše, tad se naši dvori bijelješe, i gosti nas često pohodiše, pohodiše srijemski knezovi, i sam glavom srpski car Stjepane; a kako se, brate, rastadosmo, i ljube
sam glavom srpski car Stjepane; a kako se, brate, rastadosmo, i ljube nam dvori upravljaju, tako naši dvori potavnjaše, i gosti nas, brate, ostaviše, ne pohode srijemski knezovi, nit' sam glavom srpski car Stjepane; ta s koga je? da od boga nađe!
33 Pa da vidiš časti i poštenja, a i lepa, brate, dočekanja, tj. kako se ukazuje počast, kako se gosti dočekuju. Da j’ naraniš leba bijeloga, tj. da ih nahraniš (j’ mesto ih). Azna (tj. hazna) znači ovde: blago i moć.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Konšije ni gosti ne smedoše mu kroz nju kući dolaziti. Što da čini zato domaćin Toas imenom? Stade se moliti, kazivati kako je, što je
Ta he, božiji čoveče i dobri brate, kako smo se mi rodili na ovaj svet, svi smo mi putnici i gosti, i pak nam skoro odovud valja izaći i putovati na daleku i neznanu stranu.
Piše apostol i kaže: »Mnogom brigom i s velikom tugom živiti se valja, ko misli doći u nebesno carstvo!« A to: gosti me — častiću te, psuj me — izbiću te, otmi mi — preću te, bota za botu, pogača za pogaču!
Koji to vojak spavač i ležak, carev vojak neokretan na boju, kad od cara na glas izađe, pohvaljen i obdaren bi? Gosti me — častiću te. Ko ti skine đurdiju — podaj mu i dolamu. Jedan duvar zida a drugi pak razmeće.
KOLO SREĆE A u čemu se, o čoveče, znaš s čim ponositi i visokoumiti, kade su ti crvi telu gosti? Rođak si zemlji i sadrug bliži prahu, a na mertigu ovde stojiš u tvome stasu; to te snahodi što se ne stoji u tvojoj
Jerno svi smo mi ovde isto jedni putnici, došli i kano gosti po bircauzi sedimo, a ne u naši domovi. A birt je ljut i opak; kako se što malo rasrdi na koga i nije mu što u volju,