Obradović, Dositej - BASNE
A drugo, ne idimo gdi nismo zvati, zašto: nezvanu gostu mesto za vrati.| 88 Seljanin i psi Seljanina zateče zla zima na salašu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Došavši, pokloni se gostu, i ovaj njoj. — Moja supruga... g. Petar Petrović, naš nov učitelj, — predstavi ih pop Spira. — Milo mi je!
— Juco sine, pa kad već ideš, donesi nam po jednu rakiju, ako vas smem, to jest, ponuditi reče pop Spira i okrete se gostu. — I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi.
Razgovaraju se idući tako iz crkve o svačemu; o danu, kako je lep, a kako je i noćas izgledalo da će biti kiše. O gostu ni reči! Gđa Persa se rešila da ne spomene, a gđa Sida ćuti, ili o koječemu govori.
— O molim, molim — veli g. Pera i okrenu kašiku na stranu gđe Side. — A ne, gostu pripada velika kašika — reče gđa Sida i okrenu kašiku na g. Perinu stranu. G. Pera izvadi u tanjir i poče jesti.
Iz razgovora je mogao domaćin, pop Oluja, primetiti da ni jednom ni drugom gostu nisu sve koze na broju. Pa kako je bio intimniji sa pop-Spirom, on ga na posletku i zapita, kad ostaše jedno kratko
) Zato su sad i najduže mladenci o njemu razgovarali, kao i gde da ga nameste, a da ne padne strancu ili gostu u oči. I baš se o tome u petak pred veče razgovarali, kad uđe pop Ćira, a za sobom unese sanduk i one mnoge
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad ste bili u mojoj kući, kao gostu ustručavao sam se sve vam iskazati. No, sad izjavljujem da ću vašu kćer frajlu Anku tek onda uzeti moći kada vi platite
— E, dobro, mi ćemo govoriti; a hoćete l’ vi odgovarati? — No, to bi još bio rezon kad gostu ne bi’ odgovarala! — Molim vas, frajlice, jeste li vi već putešestvija pravili? — Nisam.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Glas mu je bio promukao, ali je pokušavao da bude ljubazan prema svom gostu, do kraja. Skromnost, povučenost, Isakoviča bila mu se dopala.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Gosta bi na dlanu nosio; krvi bi mu utočio. Ni siromašniji neće primiti novčanu nagradu. Nema stvari, izgleda, koju gostu i prijatelju neće obećati, često i ono što očevidno neće moći izvršiti.
Gosta bi na dlanu nosio; krvi bi mu utočio. Ni siromašniji neće primiti novčanu nagradu. Nema stvari, izgleda, koju gostu i prijatelju neće obećati, često i ono što očevidno neće moći izvršiti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako sa odraslima putuju negde dalje, onda stariji jašu a deca im vode konje. Svoju pokornost prema odraslom gostu dete iskazuje u neverbalnim obrascima ponašanja, odnosno ritualnim stidljivim ponašanjem: ono gleda u zemlju, glavu drži
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Gde u selo dođe da mu se pokloni vera, da mu se kao gostu ukazuju časti, da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa pošto ruča ili
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tako se ispostavi da je mesna bibliotekarka rođena kafanska pevačica (pevala je gostu na uvo »Šano, dušo, Šano, mori...«), dok ju je upravnik škole pratio na violini.
Matavulj, Simo - USKOK
— Daj, bože! Amin, bože! — povikaše domaći, krsteći se. Knez preli unakrst badnjak, pa srknu i dade čašu gostu. Ovaj se sjeti šta treba učiniti, okusi, pokloni se i predade čašu pristavu.
A on, bogami, nije lacmanin, no junak, kad mu basta uskočiti u naše krševe! Pa se okrete gostu, koji sjeđaše pognut: — Fala ti, ljubavni i boleći prijatelju, jer viđu da te teknulo u srce naše jadovanje i eto s nama
Zatim domaćin natoči čašicu i nazdravi gostu: E, dakle, zdrav si mi, uskoče Janko! Dobro ni došao! Neka ti je srećno! Bog dâ da odmah omiliš vladici gospodaru.
Sremac, Stevan - PROZA
— I jeste, vala, i ja bi’ ti isto učinio. — Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i primače se bliže gostu. — A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala! — veli zadovoljno domaćin.
Radičević, Branko - PESME
Davno starac odrvô se sanku, Raduje se gostu na uranku. Al' već stiže vojvoda Mileta, Već travicom do starca došeta, Živa Boga njemu je nazvao I u ruku jošte
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Vidider kuje, nada se gostu, a ovamo, tobož, plete cura, vrag joj opleo štrik oko vrata! — gunđa pridošlica i još s druma zaslađeno prozuji: —
— Ehej, domaćini, hoće li ovo biti kuća Rade Ćopića? — Hoće, hoće! — kliknu djed, obradovan gostu, pa ko to bio da bio. Za nedavnog rata čovjek je toliko njih zauvijek ispratio, pa nek se sad bar neko vrati.
Primiše ga čak i naši ukućani, naravno, gostu iza leđa. Jedino je moj djed, s naglašenim poštovanjem, u svakoj prilici pominjao kamarata samo po imenu: — Što ovo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
prljavoj i suvoj ruci famulusovoj; u drugoj držaše među prstima parče šećera, i to sve s velikom pažnjom podnese gostu. — Izvol’te i prošćavajte... Mi smo ti, bratiću, znaš bećari i sirotinja. Što je dao Bog... Budite zadovoljni!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Otkud ovde? — Šta je to s tobom? Poleteše mnoga pitanja bolesniku, a on se osmehnu tužno i mahnu rukom jednom gostu. Ovaj priđe i saže se ka bolesniku... — Kakvo je ovo društvo?... Otkud naši ovde... i ti? – prošapta on.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali mati ne da gostu ni da progovori. I sam da je došao, pa bi ovako bio dočekan, a kamo li još sa njenim domaćinom; stoga samo odozgo viče:
Ovamo, s druge strane, po varoši, u ulicama, koje su se ovde svršavale, sve je još bilo u nemom mraku. Samo njemu, gostu, činilo se da — (a to kao da gleda obrnuto, kroz sebe i iza sebe) — otuda sa njine, Sofkine kuće, jednako gori sveća i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi. — Ni gore (sve) posijeci, ni bez drva doma dođi. — Nuđenu gostu brojeni zalogaji. — Osvetnici iz krvi niču. — Podmuklo pseto najprije će ujesti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
manastirski, onda treba iguman, ako li ne bude iguman, onda ekonom, ili kogod bude od prvih u manastiru, da spremi gostu kako treba. Jedino zbog toga neka kod igumana budu različita jela.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Onda gospoža doma ustane, celuje vladiki desnicu, govoreći: „Milostivi naš i sveti gostu, ne častimo mi vaše preosveštenstvo toliko koliko nas vi častite s otačes|kom besedom!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kopernik pogleda, kao izgladneo na tu duhovnu hranu. Kad Fra Đirolamo to primeti, podnese mu, kao gostioničar gostu jelovnik, katalog svih tih knjiga i reče: „Kojim jelom da te poslužim?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— O, bolje, bolje!... Kudikamo bolje!... Iza njegovih leđa, župnik podmigne jednom gostu. Onda istupi pola koračića bliže slici, umilno-zainteresirao iskrivljena vrata i malko uoštri pogled kroz zlatne brile.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ključna je to rečenica koja najavljuje preokret u sižeu sa tragičnim posledicama po oba lika, Sofku i Marka: „Samo njemu, gostu, činilo se da - a to kao da gleda obrnuto, kroz sebe i iza sebe - otuda sa njine, Sofkine kuće, jednako gori sveća i
Onda bi baba odozgo, sa čardaka, glasno dovikivala sluškinji šta treba reći tom gostu, toliko glasno da i on sam čuje i ode pre no što mu sluškinja išta kaže.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Prota Tomović odmah natakao epitrahilj, zapalio tri sveće, svakomu po jednu, i dodao gostu svečani manastirski krst da celiva. Pa nabrao obrve, natuštio se i strašno zapitao: — Jesi li Srbin, Ivane Vojinoviću?
— odgovori mu sam pop. — O, Baco Hadžiću, tako ti obraza, kaži ovom čovjeku iz šume a tvojem gostu: je li kadgod tvoj pobratim i kum pop Bunjak i pod Turcima sjeo na drugo mjesto osim pokraj odžaka s desne strane?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što drhćeš, zvezdo!... Strah?... To li je ime gostu nakaznom Što kô prosjak nogom kljakavom Dvorova tuđih čepa pragove, Proseći glasom jadne nemoći Gladnome telu suhe
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Domaćin podigne kolač uvis, da bude visoka pšenica, poljubi ga i preda drugom gostu«, a ovaj mu ga vrati pošto ga »unakrst nožem« zaseče. Zatim domaćin i najstariji gost tri puta okrenu k.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dugo sam razmišljao o ovom neočekivanom gostu naše Zemlje, ovom simbolu kratke ali sjajne karijere. Nije li on slika i svake sreće na Zemlji? XXXVI SALCBURG.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— To je tačno. Ja sam bivao u njenoj kući. Nikada nikakvo piće nije okusila. I gostu se samo u maloj flašici donosilo... Ali ako nije pila, dobro je jela.
Oštre reči, uvrede, sav talog čovečijeg srca, koje ume zlo da misli i radi. Jova nije svome gostu prebacio dobročinstvo, ali je učinio da gospodin Tomi odjedared sve bude jasno, i bude mu jasno da mu je i ranije bilo
— Eno, eno, bruji čika-Mita! — skakala je na noge Soka da ona strči i otvori gostu kapiju. Dolazak istinski dragoga gosta na sprat i na ručak ispadao je pomalo kao neka uvežbana scena u pozorištu.
koja uči domazluk, s viticama oko glave (ni napudrovana, ni od frizera očešljana) sa ispruženim obema rukama prema gostu, koji bi Agnicu pokadšto i poljubio.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako to da kaže svome malome gostu? — Tek kada ozdravim, moći ću da se igram! — šapnu dečak, a čudni mališa se namršti, i reče mu da ne pravi budalu od
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
propali! Istog trenutka odjeknu strašan arlauk. Trgnuta iza sna, Žuja obnevidjelo skoči prema neznanu gostu i zgrabi ga zubima za torbak. — Drekavac!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku kome god svešteniku ili putniku, iz daleka gostu, oprati nogu ni vodom, a kamoli suzami svojim, i mešte svojih kosa, bar krpom da otrem.