Upotreba reči gotovo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad je sve to bilo gotovo, a ja je položim pored mačke da malo spava... Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu.

Obradović, Dositej - BASNE

” Što su prvi znali, to su drugi za njima gotovo i napisano našli; a što su ovi za hiljadu i za dve hiljade godina iznašli, to oni prvi nisu mogli znati — ovo je

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam, ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ilije kuga pomorila.

što nije bilo izgorelo, Srbi raskopaju, pendžere i vrata i sve što se moglo odvojiti poodnosiše, i kad pljačke nesta, gotovo svi svojim kućama odoše a s nama malo ostade.

rekne mi on kad sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde gotovo nećeš biti u društvu tvoji̓ parnjaka u godinama, nego ćeš sve dolaziti među starije ljude.

) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru. Naša vojska gotovo sasvim je u gradu vladala i sav grad bio je gotovo kao opljačkan: ni na topu, ni na pendžerima nigde ni najmanje gvozdene

Naša vojska gotovo sasvim je u gradu vladala i sav grad bio je gotovo kao opljačkan: ni na topu, ni na pendžerima nigde ni najmanje gvozdene čivije nema, sve su to braća poskidali i počupali,

Vi vidite onaj Osat: sve su ono gotovo turske kuće i deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz

Ugreja se nešto furuna, i mi se ogrejemo i počnemo večerati, ali što se tanje može i jeftinije, i gotovo smo postali svi kao pustinjaci i pravi posninci, zašto je gotovo nestalo novaca. Na večeri setim se ja da je sutra Sv.

počnemo večerati, ali što se tanje može i jeftinije, i gotovo smo postali svi kao pustinjaci i pravi posninci, zašto je gotovo nestalo novaca. Na večeri setim se ja da je sutra Sv.

Veli Čardaklija: „Prođi se, čoveče, vina. Vidiš da kažeš da je novaca gotovo nestalo: a znaš kud si se zaneo i gde si”. Povika Jova Protić: „Gde smo da smo, daj donesite!

Ovo je bilo u mesecu juniju 1806. godine. ̓Ajde i ovu besposlicu, san, da vam kažem, ali se meni gotovo pogodilo. U Topoliku jednu noć snim ja, gde idem lepo na nogama, ali moja glava odsečena, i ja je nosim u rukama, pa

ispreko Drine donosi mi ribe drinske, i on me razgovara, ali uzdiše, ili je lukav ili vrlo žalostiv; to mi nije milo, gotovo bi̓ volio da mi ne dolazi s njegovim uzdisanjem. Dolazi mi danjom i pop Galonja mačvanski.

Dođemo u Borak, i tamo je sve gotovo za skupštinu. Razgovori bili su o svačemu, a najviše o popunjavanju na bojevima sa Trucima džebane, da gledamo ne samo

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ne može ti ono, brate, dok ne zakine tuđe muke — crklo bi! — dodade Ilija. — Eno, sve stara potra — gotovo istrunuli oni strukovi... Poznaje se, brate, što je skoro potrveno.

— uzviknu najedanput Maksim, čisto smešeći se od zadovoljstva što je tako uhvatio u tesno svog kolegu, pa pogleda gotovo u sami tavan. — Jest, ja — kit! — reče Marko i čisto se ošvanji što naiđe na takav čvor. — Hm, hm! Kit — ja!...

Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li? Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe. Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za

— Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop? — upita gotovo pevajući jedan, a drži u desnoj ruci dve i u levoj jednu kartu, hitro ih premeće, već što treba u toj igri n viče, i

Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu. Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren vodenični točak. Dođe već da se svisne od tereta.

A danas jok! Prođe mimo te, gotovo da se ramenom očeše, pa baš ni u uvo!... Zovem ga, brate, eto poslom zvaničnim u kancelariju — neće da dođe; po deset

U kafanu »Kod petla« slegne se ceo svet, pa gotovo ne samo ceo svet, nego — čak i jedno od ona »tri sela više«. Sav je taj svet raznolik.

Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija — samo bruji!... Tako je to gotovo svako u boga veče zimi. Jedno veče tako beše žestoka mećava. Zviždi vetar, a prećavac magli u oči kud se god okreneš.

Zna dosta dobro kačarski i stolarski zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije, čabrove, stolice, stolove, lotre — gotovo svaku drvenariju što treba jednoj kući seoskoj. Pa i otud mu pada lepa parica.

— pa baci desetak momčetu u kapu i zaviri lakomo da vidi koliko je nakupio. — Hvala, gazda! — O, bogami, i ti si gotovo gazda! Gledaj ti šta je on nakupio! — začudi se gazda Milun. — Ta nek nije samo muka uzalud! — reče momče.

On je gotovo najbolji prijatelj Milunov, a Milun njegov. Oni pitaju jedan drugoga za savet, dogovaraju se u svakom poduzetku i pomažu

Naposletku, gotovo pred podne, ustadoše. Vidak ode svojoj kući da načini neke procene, a Milun nekud u selo da prikupi neki loj i vunu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

U zapevci nazvala je otoku „Crnom Barom“, a okôna sela nazvaše i sam Jordan tim imenom. Uostalom, to ime gotovo i dolikuje.

Turčin mu pruži kesu s duvanom, a Marinko je prihvati s najvećom poštom, gotovo onako kako u crkvi prihvata svetu navoru. — E, moj Mašo, moj dragi brate!... Nijesam ja za ova posla.

— vikao je starac. — Sve se iskvarilo!... Nema tu momka pa da ga svećom tražiš!... Maro!... Je li gotovo? — Jeste, tajo! — odgovori snaha.

Zaista, tako je. Ako on ubije Lazara, ubiće i njega. I onda, Jelica opet neće biti njegova. To ga zaprepasti i gotovo pokoleba... Zar da se odrekne Jelice? Pa kako će proživeti one dane do smrti?... E, ali kako da ostavi Lazara?

A napolju je svitao dan.. Prođoše tri meseca u Tuzi I žalosti. Aleksi je osvrtao jedan dan kao i drugi... Gotovo izvećao od tuge, više se nije ni obraćao ljudima. Nije išao na sastanke ni crkvi; sklanjao se i od malog deteta.

Ali ovaj meki materinski glas i ovo tepanje gotovo potresoše Jelicu skroz, njena srdnja popusti, srce odvugnu... Oči joj postaše živi izvori. Ona zajeca...

— Dobro, dobro... A kako ono ti bi ime? — Zeko. Hajduci se zgledaše. — Kako mu je to ime! — reče gotovo glasno Zavrzan. — Tako su me zvali otkad znam za se — reče on i pogleda Zavrzana. — Pa šta si rad? — upita harambaša.

Pa saže glavu i uzdahnu... Ivanu se gotovo sažali... Pomisli: zaista mu je teško... I reče: — Nemoj se kariti, dragi aga, nemoj! Ljudi smo, pa pogrešimo.

— poče Turčin i upilji u Ivana. — Pa, vala gotovo svi! Eto, i ja sam ti se protivio. — Znam, znam... Ali, onako, ko je to kao prvi počeo?... — Ono... kako da ti kažem.

A Kruška?... Kruška, brate, kao da nije Turčin! Eto, reci i sam! — Gotovo, vala... — potvrdi Ivan. — Zar nije on najčovečnije radio s nama? — Jeste, nije vajde, jeste!

Ivan sede da ga pričeka. I nije ga dugo čekao. Miloš dođe gotovo odmah po dolasku njegovom. Posle pozdrava sedoše i povedoše razgovor o rđavom vremenu, o jabukovači i kazanu.

On je verovao da je svaki od njega pametniji, pa i Ivan. I odobravao mu je sve što rekne. Ivan se gotovo razdraga: „Eto, što je čovek — mislio je on — pravi čovek! Zna, brate, prljilo ga, pa zna!

Dučić, Jovan - PESME

A kad je sve bilo gotovo, on se — kao Tvorac nekada — blaženo zagleda u svoje svileno delo. PREHISTORIJSKA LjUBAV Na jednoj kamenoj ravnici

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?.

Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu. A i nama su žene slabo dolazile, već samo ljudi, i to gotovo sve samo one „lole” i „pusta'ije”, kao što ih je moja mati zvala. Dućan gotovo i ne radi.

Dućan gotovo i ne radi. „Zar ja — kaže moj otac — da merim gejaku za dvadeset para čivita? Eno mu Čifuta!” — Mati ne sme ništa više

i nagore okrenutim prstima — upravo onako kako to prave dobri i rđavi moleri: Sava, koja je bila tako opala da je se gotovo na svakom mestu mogla gaziti, sanjivo oticaše, odbijajući slabačak crvenkast refleks od oblačka povrh nje.

Kapetan, pak, po imenu Tanasije Jeličić, stajaše gotovo ceo dan na jednom mestu, podbočivši se na sablju. Lice mu beše okrenuto strani s koje lađa dolazi, a oči umorno i

Đeda je bio... bio... kao ću vam kazati? Znate; star čovek — gotovo dete! Prsne nekih puta za najmanju sitnicu, grdi, psuje, praska, pa bogme hoće i da udari.

Jedva da je što više znao od onoga što je djeci govorio. Pjevao je u crkvi, ali glasa gotovo nikakog nije imao. Pop ga je često dotjerivao, ali se za našeg dobrog učitelja slabo šta lijepilo.

— reče baba Stevana. Kad se već smrče, raziđoše se žene i ljudi kućama, a ostaviše popa sama. Nije ni on gotovo ništa večerao, a tu noć uze Maru sebi u postelju.

Na glavi mu širok slamni šešir s crvenom trakom. Ispod šešira smeđa kosa pada na čelo. Guste obrve gotovo se sastaju, a međ njima jedna duboka bora koja se ni onda ne izjednači kad gospodin čovjek zaturi šešir i rupcem briše

U taj par iz školske avlije iziđoše jedna kola, pa gotovo trkom pođoše ulicom. Pavao opali iz pištolja, a zapaljena se sukija ustavi pred školskom strehom, a u vrapčijem

— reče nekako zbunjeno, uzimajući nanovo vez. — Kakav god vi hoćete. A kakav vi hoćete? Opet je ćutala. Ja sam gotovo šaputao: — Kažite kakav hoćete! Ništa ne odgovori.

Pa ipak, eh brate, ona je, tako mi boga, tako dobra, tako dobra!... Nu, „veliko pismo” je gotovo. Sačuvaj ga. Možda ćemo mu se kad slatko smejati. Tvoj pobratim VII pismo U N., 17. VІІ 187...

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— A, a, to se ne može izdržati! — viče Melanija. — Zaista ne može. Gotovo da ostavimo šetnju za sutra. Klanjam se, gospođice! — viče Pera. — Službenica! Baš mi je žao.

I tako sutra valja podraniti; do’će nam napoličari,« veli opet neko. — »A šta znate! Gotovo i mi ćemo skoro. Treba i nama da podranimo,« — čuje se opet neki glas iz preka; — »valja u rit, da nasečemo trske, da

— A, dakle istina je. E, taj će, bome, dobiti dobru domaćicu, i, što kažu, soputnicu u životu, — veli domaćin. — Gotovo, bolje da je on tu, pa da njemu čestitam, jer njemu se tek može čestitati! Šta mislite: dobiti devojku iz takve kuće!

— E, je l’ gotovo? — Sve je u redu; svakom svoje. Brže ostavi odakle si i uz’o. Zamotaj k’o što je i bilo. Domaćin uze pojas, ostavi

ovaj... a zar to nije bilo... — Ta, kad dobro promislim — veli pop Spira kao svaki čovek kad prođe opasnost — pa gotovo da i nije bilo sve onako... Sad već, boga mi, i ja vidim da mi je sav stra’ uzalud bio.

Lako je njoj sad da se prdači! — reče i uzdahnu gđa Persa. — Ah, Ćiro, Ćiro! Sa Perom je sve gotovo bilo. On je dobio za đakona u obližnjoj varoši B.

A tu je, tek što nije, još koji dan. Bliži se Đurđevdan, dan venčanja Jule i Šandora. I sa časnicima je već gotovo. A časnici su taki ljudi da se Šandor može samo ponositi kad pogleda međ kakvu je gospodu dospeo. Stari svat će biti g.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Crne masti, crne kose, crnih očiju. Pogleda istina blesastog ali nekako upornog, prkosnog. On je večito, gotovo gô, u nekoj dugačkoj, prtenoj košulji, samo spavao i ležao.

Pričinjalo joj se: kako uvek idu za njom Turci da je grabe, kako ih čuje, vidi... I tad bi, pišteći od straha, gotovo luda, zaklanjajući glavu rukama, trčala, bežala, krila se... — Nane, slatka nane, Turci!

Samo joj oči krupne, bele. Onako uvijena u krpama, naročito oko glave te joj se lice gotovo ne vidi, sa tim svojim zavežljajima i torbama, kao neko klupče vuče se i puzi po ulicama, jednako vičući i nudeći bilje,

Još kao nekad, dok je bila mlada, sama ona mu čisti njegovo sobče, nadgleda ga, hrani, čuva i gotovo jedina ona što s njime razgovara.

I šta su mogli drugo? ... Naposletku jedva su iznašli, doveli toga Paraputu i dali joj ga, da celog veka, gotovo zatvorena u kući, samo njega hrani, čuva, nadgleda. Prvo njemu da odnese ručak, večeru i sve što treba, pa onda sebi...

presvučenog, no još umrljan zemljom kako je jurio po čaršiji, valjao se, video tako ispruženog na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto mljeska, siše ustima, tada bi mu dolazilo da ga udari, bije, izbije...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba Čekmedžijić Prođe dve nedelje, Ljuba ne dobija odgovora. Razljuti se i odvaži da više ne piše. Već je gotovo na Savku zaboravio. Kad jedared dođe gospodar Siridžić sa gospođom Jelkom i Savkom u O., mesto Čekmedžijićevo.

— Ja dobro mislim, al’ treba još da se promislim. Ja držim već je po posla gotovo, a i druga polovina mora nabrzo ići, jer ja oklevanje ne trpim. — Ni ja! Što ima biti neka bude na brzu ruku.

Devojka ima tri hiljade srebra. Ljuba je zadovoljan, već je po posla gotovo; no opet se nađu koji ga ogovore, i on se okrene na drugu stranu.

Ljuba mater u ruku poljubi. Tako je cmoknuo, da se i sama mati zarumenila. — Izvolite sesti. — Hvala. — Vi ste već gotovo na nas zaboravili bili. — Znate, ja sam čovek koji se ne nameće; gde me rado primaju, tamo idem.

— Drago nam je. Kada je frajla Varvara kazala: „Drago nam je“, ustima gotovo ni pomaknula nije, boji se da joj se zubi ne vide, jer su vrlo rđavi.

da neće; ali, kad je čika-Gavra jednako navalio, razljuti se, pa ga dobro ispraši, a on se opet na nju rasrdi, pa ode gotovo ni sa zbogom. Upravo ode k frajla-Varvari i zaprosi je.

Čika-Gavra i Soka, Čekmedžijićeva sestra od strica, sa mnogim svatovima prate ga. Sve je već gotovo da se venčaju, samo još jedno fali.

— Mico, ti si smešna! Pa, što k tebi dolazi? Ovde je gotovo okukao. — Idi, boga ti, Alka! Taj je tebe obožavao, ne mene; a što ovamo dolazi, to je drugi račun.

Ovaj mu odgovori, ako ima s njim posla, pismeno nek raspravlja. Marko se čudi smelosti toj od Milivoja; ta od njega gotovo zavisi, bez njega nikud.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

od jedanput, hiljade fantastičnih vesti i svakojakih kombinacija, cirkulisalo je punom parom, pa je sve to primano za gotovo i letilo iz usta u usta, kao nasušna potreba prvog reda na kakvoj pijaci prepunoj i kupaca i prodavaca, kojima je

— E pa gotovo je! — Fіnіta Ia comedіa! — Dakle mobilizacija, rat! — Nek je sa srećom! Ali kako u tom momentu naiđoše odnekud ona

Afrika

Oni obećavaju, sigurni da ću se, kad se jednom vratim i večeram, predomisliti. Međutim ja odlučno ustajem čim je gotovo sa deserom. Beli se vređaju što im kvarim zabavu; oni me ubeđuju da se izlažem pravom samoubistvu što idem.

Zabadava ih uveravam da je slikanje već gotovo i da neće ništa imati; još pola sata one ne skidaju maramu sa žene koja se pod njom guši.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Kad si luda. I odonomad mije kuma Persa u crkvi pregovorila da smo već poslednje gotovo u varoši. Gledim druge, bože moj, nakićene!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Di Ronkali onda, primivši to za gotovo, poče da tumači kapetanu lagano, nemecki, da je sreća u nauci, u anatomiji, u posmatranju lepih konja, i prirode, u

Od lipovog drveta. Koju tamo, celu, tesle, izrađuju, tako, da, posle, samo balvane sastavljaju i krov na nju dižu. Pa gotovo. Kao golubarnik. Ukšumovič mu se kune da će ga, kuća, čekati, idućeg meseca. Kao da ju je od rođenja naručio, u Rosiji.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide. Drugi vrlo tačno zapažaju, gotovo kao fotografska ploča, psihologiju narodne mase, ali ne procene njihovu komparativnu ili relativnu vrednost.

Kod svakog prevlađuje više ili manje duh, strasti i predrasude njihova doba, tako daje gotovo nemogućno biti potpuno nepristrasan.

u balkanskim zemljama nego u zapadnoj Evropi, jer južnoslovensko stanovništvo nije obrađeno, modifikovano i postalo gotovo jednoliko pod uticajem civilizacije. Njegove su psihičke osobine prostije i jasnije.

Naposletku, narodi i etničke grupe razlikuju se gotovo neprimetnim nijansama u funkcionisanju fiziološkog života. Izgleda da ove nijanse određuju neki broj unutrašnjih

Ova osećanja, gotovo nesvesna, često su uzrok raznolikog načina mišljenja i delanja. Dosad se nije uspelo da se ove nijanse pohvataju sa

Tada se rodila svest o nacionalnom jedinstvu. Srbi, koji čine gotovo dve trećine južnoslovenskog stanovništva, prodrli su migracijama u Hrvatsku i Slavoniju, u Dalmaciju i u južnu Kranjsku.

Zbog toga su gotovo neograničeni duh požrtvovanja i samoodricanja: u toku istorije dinarski su se ljudi žrtvovali do iscrpljenja celog naroda.

To je bila materijalna civilizacija vrlo prilagođena prilikama. Izgrađeni moralni pojmovi predstavljali su celinu, gotovo čitav jedan dobro utvrđen moralni sistem.

je očevidno mnogo lakše za društvo sastavljeno od zadruga no za društvo koje je sastavljeno od inokosnih porodica. Gotovo stalni ustanci dinarskih seljaka u tursko doba i rat za oslobođenje Srbije koji je trajao jedanaest godina (1804—1815),

Takvi su crnogorski junaci, koji su gotovo stalno bili nezavisni od Turaka; takvi su mnogobrojni vitezovi i hajduci svih dinarskih oblasti iz Turskog doba.

Time se objašnjavaju i gotovo stalni ustanci ne samo u Srbiji, već i u Bosni, u Hercegovini i u oblasti stare Raške. Ovi su dinarski ljudi ratovali

Mnoge pojave u razvitku dinarske zone ukazuju na smenu aktivnih i gotovo pasivnih perioda; posle glasne i glasovite periode dolazi druga sa zevom ili prekidom: način istorijskog razvijanja i

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Kruškotres Kukuruzović pogleda u okrnjen mjesec i urliknu: — Ajaoj, gotovo je, pojeli su već pola mjeseca! Bježim! Onako nespretan i truntav, on trkom pojuri prema planini, ali kako se bio

— Lijepo smo, bogme, počeli! S neba sipa čitava tuča od mačaka! Gle, alaj tutnji! Smak svijeta, gotovo je! DESETA GLAVA Opet u džaku — Brkina čađava slanina — Orahove cipele — Klizavi svijet — Konj skače na miša —

Manjkalo je samo još dva prsta kanapa, jer sam već brkom mogao gotovo da dodirnem slaninu. Evo me, dakle, uspuzao sam se do slanine, dodirujem je jednom dlakom brka, kanap mi se zateže

Valja znati da mačak Tošo u posljednjih nekoliko dana nije gotovo ništa jeo, pa mu se može oprostiti ova njegova halapljivost.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

) to je gotovo neverovatno, ali činjenica je da Vesna deli i kolače i batine sa mnom. Ponekad neku svoju tajnu. Ta nije ništa naročito.

- pogledao me je očima koje su ponekad bile bez ikakve boje, ponekad plave, a onda kad je naleteo na onu nastavnicu, gotovo crvene. Doći ćeš ti već na to! - zastao je i zviznuo kroza zube na način koji je i mrtvacima dizao kosu na glavi.

- rekoh svlačeći cipele i kaputić. Ataman ih je bio već svukao, samo što je Rašida bila brža i gotovo ne dodirujući tabanima ogradu uspela da pretrči onih pedeset metara, smejući se. Sada je bio red na mene.

Njegova glava u crvenom večernjem vazduhu bila je gotovo bela. Pomislih kako bih, da sam devojčica, uzdrhtao od glave do pete gledajući ga, ali Rašida samo reče da je gladna i

Ona bi klimnula glavom, prešla mi rukom preko čela, gotovo sam osećao taj dlan dok sam ulazio u san, misleći da je sutra mamin red i da će se očeve priče od večeras ponoviti i u

Mačku ili kuče? Bilo šta da je, to savršeno liči na Rašidu. Mrak je padao naglo i gotovo čujno, i kad sam prestao da se smejem, činilo mi se da ga osećam na obrazima, na rukama, i svemu.

Sada sam bio gotovo odrastao, ali nisam želeo ništa. Hod druga direktora kroz dvorište bio je kao nailazak crnog vetra.

Zbog svoja dva metra bio sam gotovo nezamenljiv i to me je obično dovodilo do ushićenja. Sada mi se nije išlo, iako sam znao da bi oči svih devojaka bile

U dvorištu njene kuće plakalo je ono malecko i ona se gotovo izvan sebe sručila niz nasip. Tako sam ostao sâm na šinama još toplim i zvučnim od prolaska voza, kraj telegrafskih

Od rođendana, od novaca, za sveske, kupovina u bakalnici i tako dalje. Imaš li ti nešto? - Povukla me je za lakat i gotovo oborila. - Imaš li ili nemaš? - Nemam. Otac mi ne daje novac za kupovine, knjige, sveske, niti bilo šta!

U tom trenutku gotovo sam mrzeo svog oca. Kako se samo uklonio bez reči. Bilo mi je nekako krivo što nisam bolje pogledao. Ti očevi!

Uostalom, one sa kojima sam imao posla nisu ni bile vredne da se čovek zbog njih tuče. Bile su, gotovo sve odreda, lakša roba.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

suv, lice okruglo, nos „na nebo vopijušči“, usta uvek na smej gotova, oči sitne, zelene, lice uvek na ironiju ili šalu gotovo. Duhom pretežniji od gospodara Sofre. Dece nije imao; on sam sobom i ženom može živeti.

— I to je u redu, upadne Krečar. — Drugo baš ništ’, samo još novac, pa je sve gotovo. — Dakle hoćemo li, Krečaru? — Svršeno je. — Daj ruku. — Evo, ja nosim deset hiljada! — Ja dvadeset.

Sasvim je pogođen. Gosporad Sofra sam sebi se dopadne. Kad je sve gotovo bilo, a birtaš hoće molera da isplati, no ne da gospodar Sofra, on ga pošteno nagradi.

— Pane dobrodzjejni, pane lešedicka, kako smo? Armicijaš uhvati ga za pleća, pa gotovo svojim nosom takne nos Čamčin. — Oj, čertovski Čamčo, otkel ti prišel? Ljubi se s njim, stari su znanci.

Naučio je brzo i Talijanski, jer talijanski se jezik lepi. Gotovo svaki dan je išao u pozorište, i to najviše u „Fenіce”, i to kroz „vodenu” kapiju.

Gdekoji igrač uzme na oči kakovu, pođe korak dva, pa opet natrag; ne usuđuje se, slab je igrač. Drugi opet, gotovo trči da angažuje. To je jedan trgovački kalfa.

Sala od straha gotovo prazna. Kad ali kroz velika vrata ulazi delija, jašući na magarcu. Već je nasred sale. Magarac pun praporaca na

Čamča dođe k stolu gde je gospodar Sofra sa svojim gostima, i jasnim glasom rekne, gotovo viče: „Izvolite ruskog teja!”, da svi čuju. — Hoćemo, — rekne gospodar Sofra. I Polaček hoće.

Kome neće u oči pasti? No roditelji ispituju, pogađaju se. Ne ide mu u račun. Jedna lepa, mlada udovica, pa bogata, gotovo da poludi za njim. Ne dopada mu se što je lako pobedu dobio.

Na crkvu pet stotina. Peri malu kuću i hiljadu forinti. Nataroš piše. Sve je gotovo. Sofru podignu iz kreveta, podmetnu pod testamenat jedan stari protokol, i gospodar Sofra drhtajućom rukom potpiše ime.

” Sutradan je jurista već u dvanaest sati kod „Bele lađe”. Eto i Šamike. — Je l’ gotovo? — Jeste. — Najpre da ručamo, pa kad se gosti malo raziđu, onda ćemo čitati. Posle ručka čitaju.

— Evo, amice, trinaest, nek bude za svaki stih dukat. Jurista primi i zahvali se. — Čekajte, amice, još nije gotovo. Vi radite kod nonina? — Jeste. — Principal rado vas ima? — On je sa mnom zadovoljan i ja s njim.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

izdaleka, jednako se pričinjavale kao raširena krila, sa dubokim strminama pod sobom, činilo mu se sve to vrlo lako i gotovo da polebdi u vazduhu.

Lomni kao ono staklo velikih otvorenih vrata, što im je bilo na domaku stola, tanko, trošno, gotovo da pukne i da se rasprsne, pod iznenadnim pritiskom laktova, štapova, mačeva i nameštaja, ne pomisliše, nijedan, da su

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Izvođači ljubavne magije su, kao što se i vidi iz navedenih primera, gotovo uvek devojke (katkad udovice). Ima, međutim, i onih u kojima vradžbine bacaju momci.

Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo utorak, petak i subota, a doba dana je — veče. Ni ovo nije slučajno: ovi dani u nedelji i veče predstavljaju

⁵ Gotovo sve čini koje imaju za cilj podsticanje plodnosti upravljene su na mladu, jer se u našem narodu uglavnom misli da je za ja

). To što je nerotkinja spremna da pojede gotovo sve ono što ljudi nerado ili uopšte ne jedu, najbolje i najočiglednije pokazuje koliko je snažna njena želja da zatrudni.

Ovi delovi životinja simboli su plodnosti i promene, a same ove životinjice su gotovo univerzalni simboli male dece i javljaju se u mitovima, bajkama i snovima.

Dok prema majci postoji gotovo sveto divljenje i poštovanje, prema nerotkinji se ispoljavaju prezir, mržnja ili, u najboljem slučaju, sažaljenje.

učesnici supruge i supruzi, a, osim njih, nekada i svekrve, dotle su u postupcima vezanim za magijsku kontracepciju gotovo isključivi učesnici same supruge.

Osim toga, magija za plodnost izvodi se javno, a magija za neplodnost gotovo uvek tajno. TRUDNOĆA OLAKŠAVANjE POROĐAJA Mnogobrojni običaji i postupci koji se izvode za vreme trudnoće vezani su

Zanimljivo je, međutim, da se pri opisu tih običaja gotovo nigde čak i ne naslućuje njihov smisao, odnosno ne spominje se da su ti postupci usmereni ili na sakrivanje porodilje od

da se nešto čini ili ne čini, često i daju ovim pravilima neku svetu, neprikosnovenu moć, tako da im se trudne žene gotovo slepo pokoravaju.

Zanimljivo je i značajno, takođe, da je i posledica kršenja ovog tabua, uz neke varijacije, gotovo ista u raznim krajevima.

U srpskom narodu postoji izuzetno poštovanje, gotovo obožavanje kuma. Kumstvo se smatra za najveće srodstvo, a kum se poštuje više nego i rođeni otac.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Presedeli smo tako i ne primećujući gotovo čitav život u tom divnom, mirišljavom podrumu u Kosovskoj ulici, u kome su se okretali stari filmovi.

— Nemamo sata. Onda su čuli grmljavinu aviona. Najpre udaljenu i potmulu, a zatim veoma snažnu, gotovo zaglušnu. Na vrhu brda avion se čuo mnogo bolje nego u dolini.

Na vrhu brda avion se čuo mnogo bolje nego u dolini. Izišli su iz kuhinje i pogledali u nebo, koje je postalo gotovo ljubičasto od vreline. – Ovo je onaj u tri... — reče kaluđerica drugoj sestri. Vrijeme je da daš kravama...

Njihova tamna tela i oznojene kičme stizale su nam gotovo do lica. Mirisalo je na muškarce i na smrt, ali Andrea je posmatrala ceo prizor bez ikakvog uzbuđenja, baš kao da lista

Onda je zamišljeni Bel Ami primetio kako tamna boja asfalta postaje bleda, a malo docnije gotovo sasvim bela. Sunce je izišlo iza bioskopa »Imperijal« i učinilo da svaki pogled bačen na tramvajske žice bude presečen

Zbog toga su mladići, ne prestajući da razgovaraju, zauzimali pozicije za start, približavajući se gotovo neprimetno izabranim devojkama, korak po korak, jedva primetnim pomicanjem đonova po patosu.

Vešt poput izgladnele i dugo proganjane zveri koja vreba hranu, uspevao je da se ubaci u to međuvreme, u taj kratki, gotovo nepostojeći pasaž, i da pri tom poput klizača na ledu izvede okret i iznenada se nađe licem u lice sa budućom

Ne dodirujući gotovo zemlju, trčao je bežeći od sveta u kome se nekom greškom rodio; trčao je, u stvari, prema moru, a nikada nije stigao do

u snopu svetlosti koja je dolazila kroz prljave prozore prelamajući se kroz milijarde čestica prašine, ona je delovala gotovo nestvarno — kao znak za ženu i njenu suštinu svedenu samo na siluetu.

Posiveli kao krajputaši, prskriveni finom, gotovo neprimetnom prašinom, starci čekaju svojih pet minuta, onaj čas kada neko od zanesenih vozača prebrzo uđe u krivinu i

krije od tebe: ponekad ga ugledaš kako izlazi iz kola i zamiče u neki prolaz — mutni nagoveštaji — ponekad te gotovo očešu devojke u krznu, ljubazni, elegatni mladići ugašenih pogleda, lenji i blazirani — poznate zverke što na svojim

Kondukterski pripravnik na probnom radu Luka Ristin imao je devojku do koje mu je bilo veoma stalo, gotovo isto toliko kao i do tranzistora »Sony«. Odluči zbog toga da je povede na posao. To nije bio prvi put da ga ona prati.

Matavulj, Simo - USKOK

— A ko bi te poče? — pita Marko. — A ko, nâko đavo sâm! — reče drago. — Ko bi tome kraja uhvatio!? Nema plemena, a gotovo ni bratstva, da se ne pokrviše među sobom!

bjehu uprćene vrećama; one tri iz drugih brastava nošahu golema bremena, jer, po naruci, pokupovaše što Božiću treba, gotovo za sve ostale Njeguše! Kneževa mazga bješe pretovarena.

Nijedan od te trojice ne bješe još „mrčio puške“ protiv neprijatelja, jer bjehu gotovo djeca, za vrijeme pošljednje vojne; ali, na žalost, sva trojica se ogledaše u međusobicama s Bajicama i tu se pokazaše

Ovaj se sjeti šta treba učiniti, okusi, pokloni se i predade čašu pristavu. Sve je to brzo bilo gotovo, sve se svršilo žurno.

— Da ste junaci, da se toliko stotina godina borite za svoju slobodu, da ste gotovo neprekidno ratovali s Turcima i odbijali njihove silne vojske, da ste zajedno s Rusima ratovali protiv Francuza. Eto!

— Protekoše gotovo dva mjeseca otkad bokeljski glavari otidoše u Rusiju, a o njima nikakva glasa, kad, njekako o Usjekovanju, stiže carski

čovjek koji vršaše službu duhovnika u njihovoj domaćoj crkvici, a njemu, starijem bratu i mlađoj sestri bješe učitelj, gotovo u svemu domaći starešina.

kako to skromno bilo, a ono sada doznade da je vladika u vrijeme mira skroman bogomoljac, koji živi u manastiru, koji gotovo nema nikakve svjetske vlasti.

Dođe mu pred oči stari Mrgud Šutov, u kome se oličilo gotovo stotinu godina prošlosti crnogorske, vijek same borbe i patnje!

Kakva razlika između njega i Stevana Bajova, čije bi pričanje, gotovo od riječi do riječi, mogao napisati, pa da ostane kao lijepa stranica povijesti.

da je i Milica kneževa tako vjerena s jednijem Cucom, ali da se o tome živo radi da se vjeridba razvrgne, jer je Cuca gotovo bogalj i „suklata“. Svi su brastvenici zato da se vjeridba razvrgne, samo Krstinja ne popušta, a knez se povodi za njom.

Onamo prime to za gotovo, te sve vladike ruske sastave jedno grdno pismo protiv našega vladike, i to pismo pošalju po đeneralu Iveliću.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kako su se, pak, dečjom pesmom do sada skoro isključivo bavili pedagozi, ta suština je ostala gotovo nedirnuta. Ovu su problematiku vaspitači pojednostavili do nedozvoljenih granica, svejedno da li su sami sastavljali

U čitaonicu sam se uvukao gotovo krišom, člansku kartu godinama nisam obnavljao. Zaputih se u suteren, u odeljenje kataloga.

Zbog toga su sva sredstva otpora dozvoljena, preporučljiva. Gotovo je sa idilom: dete je prognano iz raja, iz sredine pune ljubavi i razumevanja, ako je takva sredina ikada i postojala.

daleko u potvrđivanju savremenog gradskog jezika; on obavlja jedan posao kome bi se, da je živ, Vinaver duboko radovao. Gotovo je sa guslarskim dužinama koje su mučile Vinavera: sav je Popović u skokovima, u naglim skretanjima, u mušičavim

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar oćete da nosite po dve? LEPRŠIĆ: Ovo su kokarde madžarske, a naša je želja imati srpske.

ZELENIĆKA: Šta, kako? LEPRŠIĆ: Kad može srpski vojvoda, zašto ne bi i mi? ZELENIĆKA: Gotovo imate pravo. ŽUTILOV: Bilo je bitke. ZELENIĆKA (živo): Je li? Gdi? ŽUTILOV: Na mlogo mesta; no nije najbolje ispalo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Što se tiče ilustracija, ovde su unete gotovo sve do kojih se moglo doći. Od pojedinih naših starijih pisaca nisu se mogle naći nikakve slike; od nekojih najnovijih

Stara srpska, srednjovekovna književnost, gotovo isključivo crkvenog karaktera, koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkvenu upotrebu i za crkvene čitaoce,

Za tu književnost u Srba se gotovo nije ni znalo, i ako je ko od obrazovanih Srba i poznavao nije je smatrao kao svoju.

U to vreme, Srbija, gotovo pusta, bila je samo beogradski pašaluk, u kome dve austrijske okupacije nisu izmenile žalosno stanje stvari; malena

II) Prelazno doba OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU, doba koje ide od 1810. do pred 1848, i zahvata gotovo celu prvu polovinu XIX veka.

izdate su im više kao konfesiji no kao narodu, i u novoj otadžbini organizovali su se kao celina na verskom temelju, gotovo u vidu jedne teokratije.

Između njih i naroda dolazilo je stalno do sukoba, gotovo na svim crkveno-narodnim saborima. Narodni predstavnici i varoške opštine tražili su da se vlast mitropolita i vladika

»Poslednji despot« postao je narodni heroj i mučenik, simbolična ličnost, koju su istoričari, pesnici i besednici za gotovo dva veka stalno pominjali.

Oni su, sem Đorđa Brankoviha, kaluđeri, služe se jezikom starije srpske pismenosti, njihov posao je više prepisački i gotovo isključivo crkven.

svetovnjaka koji je mlade učio onome što oni nisu znali i što je u njihovim očima bilo izlišno; ruski Sinod je Suvorova gotovo sasvim napustio, a izgleda da je i sam Suvorov bio nezgodan čovek za težak posao koji mu je bio poveren.

Srbi teže da se, radi svoje nacionalne i verske sigurnosti što više približe Rusima, da se gotovo izjednače sa njima, i glavna posledica toga je bila da se u srpskoj crkvi i književnosti napustio stariji

za Srbe; nekoliko važnijih pisaca u drugoj polovini XVIII veka, Jovan Rajić i Gligorije Trlajić, pisali su gotovo čistim ruskim jezikom; 1793.

Milićević, Vuk - Bespuće

Sve ga je smetalo, bunilo, uzrujavalo. On je već toliko puta, i nehotice, pročitao natpise u kolima i znao ih gotovo na pamet; neke fraze, grozne i sakate, urezale mu se u pamet i neprestano se ponavljale, mučeći, progoneći, kinjeći.

i kad se najednom njihove oči sretoše, njemu se jezik zaplete, pričanje posta smeteno i zbunjeno i naglo se završi, gotovo prekide. On ućuta i gledaše preda se. Vidjelo se da mu je bilo neugodno što je to sve pričao bratu.

Prošle su ga bile te vatre i groznice; on je bio gotovo prebolio i zaboravio nešto za što je mislio da se možda nije za njega ni s njim rodilo.

izlinjalom kamilavkom na glavi, na osamarenom konjčetu sa podsavijenim nogama koje mlatarahu podbadajući lijeno kljuse, i gotovo dodirivahu zemlju.

i zadovoljna među mnoštvom drugarica, zaboravljajući svoje usplahireno djetinjstvo, i prizore koji su je dirali do plača. Gotovo dvije godine, ona je živila tim spokojnim životom; obilazila je majka više puta, zadržavajući se kratko vrijeme,

Sremac, Stevan - PROZA

’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od rada celoga dana već gotovo zaspala bila. — Pa onoga mačora!

— viče ljutito gazda Radisav oštreći »federmeser« o tanjir. — Daj šta ima, ma i ne bilo sve gotovo!... Ne mogu više da čekam. — Ama još nije gotovo! — viče iz kujne domaćica. — Daj, kakvo je da je!

— Daj šta ima, ma i ne bilo sve gotovo!... Ne mogu više da čekam. — Ama još nije gotovo! — viče iz kujne domaćica. — Daj, kakvo je da je! Znam ja tvoje ujdurme!..

Radičević, Branko - PESME

No već sve sam prepatila. Sve j' gotovo, samo brže!“ Pa ga sobom mlada trže, „Jera“, veli, „u planini Neki mi se žubor čini.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Starac me usjede na svoj krevet, stavi mi sat u ruke i bez daha se zagleda u moje prste. Kad je navijanje bilo gotovo i sat zacaktao jasno i ravnomjerno, on ga uze u ruke, prinese desnom uvu i sav ozaren prošaputa: — Aha, radi, radi,

čovjek sjeća s prvim sumrakom: a zaboravlja ih s pijevcem zornjakom, koji glasno najavljuje kraj svakoj čaroliji: — Gotovo je, a sad na posao, valja i jutros ljeba jesti.

— Eto ti, gotovo! Prisilno naoružan teškom granatom, kalajdžija odjednom oseti da ovo između njega i Rožljike više nije šala, prvi put

Čitav rat mu seljak nadura i na svojim leđima iznese, a kad sve bude gotovo, opet po nama tarapana i klepet. Suđeno tako, šta li je.

Kad bi sve gotovo, Mikan prezrivo iskrivi lice: — Fina staretinarnica, to ti je. Komandant samo hukne i nastavlja: — Tamo iza muzeja,

Milorad pogleda po družini i šeretski priupita: — Je l sve gotovo za plakanje, da se počinje? — Dobićeš ti po glavi! — poprijeti Car. — Hajde, ožeži!

Najzad skače na noge i bučno ispada iz kancelarije. Car se okreće za njim, podnadulih očiju, i prijegorno šmrkutne: — Gotovo je, i ovaj će za koji dan odmagliti u brigadu. Ovo mi je već peti-šesti koga su odmamila Đurina pisma ...

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MAJKA HASANAGINA: Njeni. BEG PINTOROVIĆ: To će momci da iznesu. Više nema šta da se čeka? Je li gotovo? Idemo? HASANAGINICA: A dete? A da se s detetom oprostim? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo!

(Zatamnjenje) IV SLIKA PRED HASANAGINOM KUĆOM MUSA: Kad jednom počneš da zavidiš, gotovo je. Tome nikad kraja, nikad se nećeš smiriti.

HASANAGA (Jusufu): A prsten? Vidi, molim te, prsten! Karika je gotovo ovalna i celom površinom obrađena ornamentom stilizovane lozice u koju su smeštene rozete!

Čudna stvar... BEG PINTOROVIĆ: Ne znam zbog čega otežemo! Šta si sad zapeo? Dosad je moglo da bude gotovo! Nemo, bre, da si takav, iznesi to dete, šta te košta, pa da mi idemo dalje! Svako svojim putem!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Pa te njegove sive, gotovo blesaste oči, donja posuvraćena usna, strulja i ulepljena kosa, sve je To izgledalo glomazno, nespretno, tromo i divlje!

— ’Će ide? — promuca on. Pa gotovo bežeći, natraške iziđe iz sobe i zavuče se pod ambar u baštu. Zavuče se i poklopi ničke k’o neka klada.

Samo ja i ona živeli smo od moje mase. Otac mi beše umro pošto upropasti goTovo sve imanje na razne poslove koji mu nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao više radi sveta, da se

Seo sam blizu prozora i uzeo da čitam. Iz bašte duše vetrić. Zanese me čitanje, utonuo sam u pripovest, pa gotovo i ne dišem. Odjednom čuh kikot, trgoh se i pogledah, a ono bašta puna komšijskih devojaka.

Ona njena snaga, lepota, jedrina zanošaše svakog, a najviše Stojana, koji se docnije, kad je odrastao, gotovo nikad nije ni odvajao od nje. Uvek su bili zajedno. Na njivi, polju, uvek, uvek behu oni jedno do drugog.

Poče se penjati, gotovo trčeći. Zadigao glavu, prigrlio korpu grožđa što je na prosio i koju će sad prodati u čaršiji za rakiju.

Tako i sada. Ma da ga je ta kolija dobro, gotovo sveg pokrivala po leđima, ipak mu ona priđe i poče da mu je navlači. Mita je blago zadrža: — Neka, nano; bolje mi je

A valjda neće on nju baš tako, bez igde ičega, gotovo golu da uzme. Ali on ne samo što je uzeo, venčao se s njom, nego, kao u inat braći, kući, kad se odelio, i od svog

Ne zbog njega, koliko zbog njih, kuće mu: oca, matere mu. Naročito matere, onako zabataljene, potamnele a prestrašene. Gotovo da izludi od straha, jer oseća da mu nema leka, da će joj umreti, a opet jednako nudi ga, bdije, a u isto vreme mora

Žene još jače zaplakaše. Ne mogah ni ja više da izdržim. Iziđoh i, gotovo bežeći, odoh, ali ne kući... već odoh lutajući po mahalama, po noći, koja beše isto onako mračna, topla, mirna,

POKOJNIKOVA ŽENA I Toliko mu je već izlazila, a i sada izlazi na grob, da ga je kao živoga gotovo zaboravila i pamti ga samo po grobu. Dugačak mu grob. Više groba štrči mu drven krst.

suza već počela zemlja da se vlaži i lepi po njegovim obraščićima, tek onda bi se ona osvešćivala, trzala, dizala ga gotovo onesveslo od plača, čisteći mu zemlju s obraščića. — Šta pa ti? — kroz plač počela bi kao da ga kori.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ja sam se ovđe, oko ovi đekoji mali, toliko mučio da bi naši đekoji spisatelji mogli gotovo čitav roman napisati“... A jednom, upoređujući s radom na narodnim pesmama: ...

A kad sve bude gotovo, on se sa svojom kćeri u kulu zatvori n dade ovu zazidati, carevinu preda svom vernom jednom slugi da vlada i caruje

Pokaja se gotovo, ali se dosjeti te zapovjedi jednom oklopniku: Idi pa ubij toga i toga čovjeka, i donesi mi vezenu maramu.

Kad je carev sip ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže bolje papuču nazuje na desnu nogu i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je

USUD Bila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposličio i gotovo jeo i pio. I bog im da te steknu u svačemu: u govedima, u konjima, u ovcama, u svinjama, u čelama i u svemu drugome.

“ I tako jedanput reče svome bratu: — Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u čemu ne pomažeš nego samo gotovo jedeš i piješ. Ja sam naumio da se podelimo.

Pa onda okrešu dobre batine, i kad ovi onako napiti prilegoše da se malo odmore dok jelo ne bude gotovo, a oni navale na njih batinama, pa ih poubijaju.

bi što čuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo počupali. Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!

Vrijeme ide, gotovo dok dlanom o dlan udariš, godina prođe. Tako prođe jedna, prođe druga, pa bogme i nekoliko godinica — otkako je dijete

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

ISAJLO: A otkud ti to znaš? MANOJLO: Kako ne bi znao, kad kod nas u kući Nemci svaki dan gotovo jedu. DOKTOR (gledi u Manojla, prstom pokazujući u zvmlju): Jest, gljive, i gljive su vrlo prijatne.

(Pristupi i udari Doktora priput bo čelu). Sad je gotovo. ŠALjIVAC: Bog i duša, taj štap vredi mlogo! PUTNIK (Isajlu i Manojlu): Sad ga pustite. MANOJLO: Bogami, ja ne smem.

LjUBA: Zar ne vidiš kako je lepa? STANIJA: Vidiš, kjerko, to je sramotno. Koja devojka pokazuje gole prsi? A ona je gotovo sva gola. Sramota doboga, nego skini, pa baci u vatru. LjUBA: Za to smo dali tri talira, majka.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Evo opet nekoga. (Navuče val.) POZORIJE 3. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNA PERSIDA: Taki će gotovo biti, milostiva gospođa. I Gliša i Stevan se zabunio. PELA: Oni su dobri momci, i Sreta i (trgne se)...

Nego, štogod od šećera. PERSIDA: Razumem. POZORIJE 4. STEVAN, PREĐAŠNjE STEVAN: Milostiva gospođa, gotovo je. PELA: Taki, Stevo. (Uzme veliku maramu, Persida joj namesti, potom sa Stevanom za njom i maločas vrati se.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

oko tri i po minute kao tetura po poljančetu, vata se za stomak i govori li, govori, i taman kad pomislite da je najzad gotovo, gosn Sule se opet pridigne i još malo popriča, pa tek onda definitivno padne mrtav, samo se u kadru lepo vidi da je

Ako se više ne pojavi u kiosku gotovo je s jedinim pravim prijateljem! Osećala sam da bez njega ne vredi čak ni uspeti u životu, keve mi!

poetskih generacija u kabinete, odvaja se od duha naroda i potpada pod jak uticaj hermetičkog stila, koga odlikuje gotovo britanska uzdržljivost i kontrolisanost emocija ...

Nigde!“ Ali, to je bilo tako davno! Sada mi je bilo gotovo svejedno šta ću da radim, samo ako se to plaća. Mišelino je pokušavao da me odgovori od zaposlenja: — Trebalo bi

— Zmija? — zaprepastih se ja. — Kakva zmija? Da ste ga samo videli kako je ubio tutanj iz „Tri grozda“. Gotovo mi ga je bilo žao, onako prestravljenog, na časnu reč!

— Mislim, ko će biti taj njen muž? Maman izigrava kockicu leda: — Baš me briga: biće to njen muž i gotovo! — Onda, ostaje još jedna stvar... nastavlja matori. — Kako će me zvati?

Čiča Mića i gotovo priča! — Dragi doktore — rekoh sledećeg jutra — stojim vam potpuno na raspolaganju! Samo napred! Čeprkajte po mojoj

Kasnije sam detaljno sprovela istragu i otkrila da muževi one dve seksualne nesrećnice gotovo i ne izlaze iz kreveta: prvi, onaj istoričarkin — iz kreveta jedne daktilografkinje s pegama na nosu, a drugi — neke

I tu ti naš fizikus, manuelac il šljakatore pita Šefa od scenografije, je l' gotovo, a ovaj. kaže: „Gotovo i ovo sranje, hajd kud koji, mili moji, srećna vam nova!

I tu ti naš fizikus, manuelac il šljakatore pita Šefa od scenografije, je l' gotovo, a ovaj. kaže: „Gotovo i ovo sranje, hajd kud koji, mili moji, srećna vam nova!

Ukratko rečeno, on me naučio gotovo svim važnijim stvarima potrebnim za snalaženje u životu. Čemu to, upitaćete sigurno?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Vi mi niste ni polak pripovedali što se vaše familije tiče, i da nije bilo vašega momka, ne bi ni znali gotovo ništa. ALEKSA: A u čemu to?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Njegov glas postade vreo i nesnosan kao kod alkoholičara. — Mislim da je sad već gotovo. Bar se odande više ništa ne čuje. — Gotovo? Tek počinje, — reče onaj smejući se, — tek počinje.

— Mislim da je sad već gotovo. Bar se odande više ništa ne čuje. — Gotovo? Tek počinje, — reče onaj smejući se, — tek počinje. To jedan novi čovek pušta prvi put svoj glas.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: Nema šta da misliš, nego da požurimo, ako nećeš da nas ko preteče. AGATON: Gotovo! SIMKA: Ama, nemoj „gotovo”, nego 'ajde, jer, bojim se, useliće se Gina. AGATON: Hoće! 'Ajde da se nekako izvučemo.

SIMKA: Nema šta da misliš, nego da požurimo, ako nećeš da nas ko preteče. AGATON: Gotovo! SIMKA: Ama, nemoj „gotovo”, nego 'ajde, jer, bojim se, useliće se Gina. AGATON: Hoće! 'Ajde da se nekako izvučemo. (Glasno.

SIMKA: I što ne zapita Agatona, Agaton zna te zakone. GINA: Pa vi i ne znate šta je sve bilo; došli ste na gotovo, kad je Proka već osvojio kuću. MIĆA: Kako osvojio?

AGATON: Gotovo i treba da se zberemo, jer imamo zajedničku nevolju da zbrinemo. TRIFUN: E, a koju to? AGATON: E, pa tu što ste svi

PROKA: Gotovo... Bolje je da ne vidi ovoliku gomilu. AGATON: A ukloniću se i ja, neću da izgleda kao da sam ga naročito očekivao,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Braniće se, braniće, do poslednje kapi. Potovariše čobani svoje torbe, zaokupiše stado i lagano, gotovo nevoljno pođoše niz planinu. A planine i pojate ostale su puste... SIROTE MAJKE...

— Samo pravo i guraj — veli on i zapinje još jače. Zapeh i ja, i tako se dočepasmo jednoga furgona. On me gotovo ubaci, te mu dodadoh ruku i izvukoh i njega. — Tako — govorio je trljajući ruke — sve ide na snagu...

Osmehivali su se na šale, ali je još bilo sete na njihovom licu. S vremena na vreme bi se zamislili i lak uzdah, gotovo neprimetan, otimao im se iz grudi. Samo ne zadugo. Sunce je osvajalo, a u vagonu bila zapara.

Sunce je osvajalo, a u vagonu bila zapara. Ljudi poskidali kape i gunjeve... Ređaju se novi utisci i narušavaju onaj gotovo ustaljen tok misli, a što bliže komandi, u svima raste osećanje iščekivanja o tom novom životu.

Bojažljivo sam se kretao i gotovo zastrašeno priđoh stolu za kojim su sedeli poručnik i narednik. Nisam zaboravio da im prvo kažem čin.

— Razumem! — ponavljao sam, a pri polasku zamalo da vojnički pozdravim i gotovo stidljivo se dohvatih za šešir, i uputih u pravcu onih šatora i ljudi okolo njih.

S vremena na vreme čulo se rzanje konja, a iz polja je dopirao metalni zvuk zrička. Zvezde su nevino žmirkale.. Gotovo da zaspim, kada me probudi neki šum oko šatora. Neko zadiže šatorsko krilo. — Podnaredniče, evo, našli smo. — Šta to?

Tako razgovarajući stigosmo u selo Veliki Bošnjak. Podne je davno prevalilo. Selo je bilo gotovo pusto. Ispred jednoga hrasta opazismo samo nekog starca povijenog do zemlje.

Činilo mi se da je sada odsudan čas, i da od ovoga plotuna zavisi sudbina sviju nas... Šrapneli se rasprskoše gotovo jedan pored drugog, iznad hrasta. Kotlinu je obuzimao ropac. Gruvale su negde i bombe, ali oni sa livade ni da maknu.

— i, kao vreću, spustiše leš da se odmore. Iako se smrt keseri gotovo iza svakog žbuna ima ipak nečeg jezivog u ravnodušnom izrazu ovih ljudi...

Još piju i pivo... Prođosmo most i, na kraju varoši, na nekoj poljani, gotovo u sam mrak, postavismo bivak. Strogo je naređeno da se iz logora niko ne udaljuje.

— onda poverljivim glasom dodade: — Sada će biti prelaz. Na karti gledamo gde je ta bara. Od Mitrovice, gotovo do Šapca, paralelno sa rekom Savom, proteže se mrtva reka Bitva, široka sto, dvesta metara, a negde je i šira.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

»Šta je to..... šta hoće ove žene ?... Da li ja to dobro čujem! Pa ovde gotovo svi dovode decu pod moranje. Je li to ta srpska žudnja va prosvetom, za »drugim očima«, o čemu se tako lepo govori u

Vežbanje poslednje godine vredilo bi vam više od sve šestogodišnje teorije... Pustiti decu tako u svet. !.. nastavi on gotovo više u sebi i na licu mu zaigra ljutnja. — Ha, pa mi ćemo da omrknemo ovde, uzviknu ona, videvši da je sunce zašlo.

— A, evo mog stana, uzviknu Ljubica, dignuvši glavu. Da je ranije pa da svratite, ali je već mrak... Gojko se trže i gotovo odskoči korak natrag. — Kako... ne, ne, molim... Ima vremena, drugi put... — E onda do viđenja. Laku noć!

On se približavaše slobodno, gotovo drsko, i na Gojkov učtiv pozdrav jedva klimnu glavom; zastade i sasluša Gojka, koji mu se predstavi, pa kao pravi

Učitelj se s dosta veštine ali i muke staraše, da navikne dečje uho razlikovanju ova dva glasa. Ljubica gotovo ne diše ; sva se pretvorila u trajnu, žudnu pažnju. Da joj je da ne propusti ni jedan pokret učiteljev.

Jer šta biste mogli navesti za razlog?... To ne može biti, verujte mi. — Gotovo meni se najviše svidi savet našeg Stojana, progovori Gojko, osmehnuv se malko, ali mu sa lica ne silažaše ona ljuta

Sve to navlači živa čoveka na beskrajne sanjarije. Naši putnici naiđoše na oborenu kladu na samoj obali, pa, gotovo ne sporazumevajući se, posedaše na nju.

— Jest, samo sam tada i živeo, više nikad, odgovori Gojko s nekim bolom, gotovo sa očajanjem, pa se opet zagleda nekud u daljinu, a pred očima stadoše mu proletati sećanja iz bezazlena detinjstva.

— Došao je akt... sad ću da mu saopštim, reče on tihim glasom, gotovo šapatom. — Šta... kakav akt ? zapita Ljubica uplašeno, jer joj je sama reč »akt« ulevala nekakav nejasan strah.

Ta on joj je ipak drug, to isto što i ona. Sutra se to može i njoj desiti. — Molim vas... Gotovo da ne ulazim ja tamo, reče ona bledeći, kao u strahu. — Zašto ?... Zar da propustite ovako zanimljiv prizor!

Gojko se u početku spletao, mucao, ali mu se posle razdreši jezik i on dosta živo ispriča gotovo sve, što je se moglo pomenuti. — Zašto niste došli k meni ranije ? Što ste trpeli toliko zlo bez nevolje ?...

— Gospodine Gojko... molim vas, pričekajte, zovnu ga Ljubica s praga, i uputi se k njemu. On se zbuni i gotovo htede proći, čineći se da ne čuje Ljubicu, ali se ipak zadrža, očekujući s nestrpljenjem da ona prva progovori.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Pliva niz Đetinju, pa u Moravu, pa u Dunav, pa iz Dunava u Crno more, a iz Crnog mora u bestragiju! Gotovo je sa alkoholom! Za vjeki vjekov! GINA: Za vjeki vjekov, do prve prilike!

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Gospod progovori: — Anđeli moji, delo moje još nije gotovo. Njemu još nešto nedostaje pa da bude savršeno... Hoću, danas, da stvorim čoveka — biće razumno, biće koje će slaviti

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Državnik Simon i lekar Miron!...” Kad sam pročitao nekoliko listova (u svakom gotovo bila je opširna biografija čuvenog i rodoljubivog lekara), rešim se da odem gospodinu ministru privrede zemaljske.

Mnogi listovi prepunjeni depešama i izjavama odanih građana. Sve su te izjave i čestitke nalik jedna na drugu, gotovo reći razlika je samo u imenima i potpisima. Evo jedne: „Predsedniku Ministarskog saveta, Gospodinu...

Nastade na sve strane jako interesovanje i zamalo te dođe dotle da gotovo stadoše svi poslovi. i trgovci i liferanti i činovnici i penzioneri i sveštenici, sve je to u nekom grozničavom,

Slušaoci, bleda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvesna pogleda, sa rukama pod pojasom, kao da oživeše na ove mudre reči.

Čovek onaj, srednjih godina, mrka lica, koje se gotovo i ne vidi od duge kose i brade, sedi, ćuti kao i dotle, i nekako zamišljeno lupka debelim štapom po zemlji.

Na glavi sila od prevoja, obloga, tiftika. I ako bi baš i hteli prinositi nove žrtve, nisu mogli, jer na telu gotovo i ne beše mesta za nove rane i uboj.

Ubrađena šamijom zatvorenožute boje. Lice joj tužno, puno bora, žuto; oči gotovo iste boje kao i lice, pogled izražava neku večito očajnu brigu; usne tanke, malo modrikaste, uvek spremne za plač,

Strina nešto svojski gunđa, s rukama pod pojasom, gleda u strica pogledom punim zlokobne slutnje, gotovo očajno, pa, mesto odgovora, uzdahnu gorko i duboko. — Šta ti je, jesi li ti luda žena?

Žao mi ga jadnika! Nije bio rđav!... Sad je pametan, ozbiljan čovek, ne zanosi se kao pre. Povukao se gotovo sâm za se, pa se slabo s kim i druži. U sirotinji je, ali ga mnogi pomažu. Svima nam ga je žao, ali sam je kriv...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

se i ašikujući sa tihim jesenjim povetarcem, ili na slatke praske, ili na presamićene »pandare«, što se žute, pa već gotovo pocrvenele, nabrekle, pa pune soka, ka' dojke u Marjanove snaje....

Ili ćeš da gleneš na crveni drenak, što ti se gotovo uz same uši oteg'o, ili na morastu tamnjaniku što miriše ka' naš Andreja crkvenjak, ili na crnu kameničarku, ili na žutu

Teško se dići, al' te mame debeli hladovi, zelena trava i slatko voće. Digneš se pa hajd', gotovo kombrljajući se, do u dolinu, a tamo te čeka drugi raj!....

Ti ne moraš sve to pojesti, uzmi makar što god, bar onu veliku, žutu karamanku, što je s jedne strane gotovo pocrvenela, a ostalo će ti mačići oko tebe oglodati i posisati!...

Torba obešena o stupac, pa preturena u košar, a rabadžiji utrapljen veliki ćup, pun »soka«. Sve gotovo, ti sedneš u košar, opružiš noge po tavanici, a leđa odupreš o tanko pruće pa hajd' u njive.

Rekom tišina, pa te čisto strah od nje, a mrak se već dobro spustio, te se gotovo ništa ne vidi. Zvezde svetlucaju, ali uzalud, kad mesec još nije izgrejao, tek da te malo oslobode u ovoj nemoj i

Urediše i njih i sve pristaviše... Razgorela se žeravica, pa već gotovo pocrvenela od žesne vatre. Bukće suva bukovina, a plamen jurne o dno bakrača pa se uzvije i zaljulja i stane mu lizati

— Ko zdrav s družinom!?... viknu Pajo iznenada i spusti bakrač sa varenom rakijom. — Zdrav ti! viknuše gotovo svi komišaoci u glas. — Ja sam prvi! — Jok, ja sam! — Niste nijedan, ja sam.

— More, mani se ludorije i dinara, no naređuj stvar; sad ćemo na večeru, a dotle treba da je gotovo. Nađi i jednu ženu. — Strina Joka će poći i Mićo, Pero i č'a Tanasije. — More, ne poveravaj se čiči!

Tu ti se oni »nalaze«, gledaju, kako se postavlja... A komišioci gotovo prestali raditi. Tek poneki kukuruz vrkne i zašušti, ili se poneka snaša uzvrpolji, slušajući šalu momačku, pa podvikne

— Nek' im je srećno, da Bog da! viknu č'a Miloš. — Ama kome? — Ko koga odvede? pitaju gotovo svi. — Odvede Jovo Perov moju priju Milicu. Nastade larma k'o na vašaru...

To je značilo, da će ići najmanje dva časa... U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio. Pio je vina i otišao u svoj stan. Usput je uzeo duvana...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo? PAVKA: Gotovo. MARINA: Ovde? JEVREM: Svi su ovde. MARINA: Mnogo ih ima. (Pavki.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

ugane, znao je dobro da brije, metne samo ćasu sa sapunom i slanik sa solju pored sebe, pa malo brije, malo posoli, pa gotovo brijanje; sva komedija ne košta više od groša!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Samom Šmitu ti su, gotovo nadčovečanski napori takođe navukli bolest, koja mu je ubrzala smrt. Iznurenost ga je i sprečila da dovrši svoja

Sa Bibovim aparatom postoji ta nezgoda što je on gotovo nepokretan. Ma koliko da je svetlost njegovog reflektora jaka, ona može da osvetli prostor ispred aparata samo za

Kad smo, saznavši da se nalazimo na dogled Sargaskog mora, izašli na palubu broda, bili smo obasjani gotovo tropskim suncem. Vetar se bio potpuno stišao i površina okeana bila je skoro kao ogledalo.

veća od 6 kubnih santimetara na litar vode; u blizini afričkih obala, sa jedne i druge strane ekvatora, nalaze se vode gotovo potpuno lišene kiseonika.

Ali kako, u koliko i po kakvom mehanizmu, ne zna se danas gotovo ništa i to će još za dugo vreme ostati misterija. XXI.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i svežinu, isto je tako znala, kada se to htelo da obelodani

Pamti se da iz amama gotovo nije izbijala. Pa onda Sofkinog dede rođena sestra, „čal’k Naza,“ kako su je zvali. Tri puta bežala kao devojka.

Tri puta bežala kao devojka. Tri puta se turčila. Gotovo jedan čivluk otišao otkupljujući je i dovodeći natrag. I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu,

I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu, kome gore, gotovo nakraj varoši, kupili kućicu i dali mu nekoliko njiva i vinograda, da bi mogli živeti.

Deda je zvao svojom „majčicom“ i gotovo je na rukama nosio. A dedu pamti samo po jednom. Čim Sofka poodrasla, umela sama da jede i sedi za sofrom, on, deda,

Živeli su od kirije od nekoliko oronulih dućančića pri kraju varoši. Sofkine matere otac, večito bolešljiv, gotovo slep, jednako je sedeo kod kuće sa navučenom modrom hartijom nad oči, bojeći se sunčanice, i večito raspasan,

Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kuće im, nije odvajala. Cele bi nedelje presedela tamo u selu kod svojih sinova i snaha, gde je

oca joj, efendi-Mite, jer, ma da ih je on ostavio, ipak ga oni još toliko poštuju da eto sada njegovo jedinče i ljubimče gotovo što na rukama ne nose, i kao kap vode na dlanu ne čuvaju.

Mati da premre od straha. I to ne što se bojala da će sasvim ostati sirota, gotovo bez hleba, iako se uveliko počela da bori sa sirotinjom.

Već je počela i gotovo prodala onaj gornji deo bašte iza kuće, koji je gledao na ulicu. I to naravno prodala je „njihovom“ Tonetu, pošto su

večera, i to slatko, oblaporno, da bi posle večere jedva dočekala kad će leći u meku postelju, u koju će se od umora gotovo srušiti i odmah zaspati. I onda tako svaki dan.

Danju, krijući se i od matere i od svakoga ko bi došao, ceo bi dan presedela tamo iza kuće, u bašti. I tada bi, gotovo kao luda, počela da razgovara sa cvećem.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

punu godinu, a tri mjeseca po njegovoj pogibiji, obradova stare i sestru bezbratnicu, muškijem čedom, jedinom uzdanicom gotovo istražene kuće.

“ Momci pucahu svakog časa s vrata. Brastvenici gotovo svi, izmjeniše se u polaženje. Pilo se i veselilo do same zore. Jana preobukoše u crnogorsko ruho i zatakoše mu

Ćelija bijaše prostrana koliko bi tri puta kročio pro nje i, gotovo, prazna, jer od pokujstva ne bješe do niski krevet u nuglu, trpezica jedna uz duvar (na njoj krčag za vodu i leđan), i

Petar, (još za života prozvan svetijem) bijaše taj čovjek što sjeđaše sad na drvenoj stolici, prema tinjajućem ognju u gotovo, praznoj sobi, oboren mislima. Da, čitaoče poštovani, to bješe glavom On.

Pred vratima raskorači se, pa stade mahati glavom gotovo s ramena na rame. Plamičak na vrh trske, uzvitlan strujama, liskaše lijevo-desno, kao da podražavaše klisara.

Rado su ga slušali, a radije se pripremali (gotovo svaki bez Vladike) kako će ga zadijevati, jer je i iguman bio veliki šaljivčina. Ali je vrijeme već bilo objedu.

No eto tvrdo spavaju. Tlo pod njima bijaše, gotovo, pepeo od ljudskijeh kostiju. S njega se ne dizahu utvare odrubljenijeh glava, ni okljuvanijeh tjelesa, da im se u snu

Časnici u toj vojsci ne bijahu okretni (kao oni prvi što mu se prisniše) no tromi i, gotovo svi, ćosi. On je jurio među njima, čas na konju, čas u kolima, prolazeći goleme ravnice i brda...

Lagani sjever zabridje gorom. Otaš glednu na više i ostali za njim. Sunce bješe gotovo do polak veba. „E, do sad bismo sigurni, a posad, bogami, ne“, započe četovođa.

Crte lica im skrutiše se; izraz povjerenja u sebe, prijegora, pregaoštva, ukaza im se gotovo u jednakoj mjeri. Jedan drugome čitaku iz očiju svaku pomisao što je kome mozgom lijetala i osjećaje što im grudi

“ reče Otaš sam sobom. Kiša presta a sunce sinu, odjednom. „Hoćemo li slaziti već?“ upitaće Milan gotovo ijetko. „Hoćemo, no...“ „A, glete, braćo, vrću se!“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se.

Stoga priviše se jedno uz drugo i odrastoše gotovo u potpunoj slobodi. A rastući tako, bez prećerane njege, razviše se i osnažiše kud i kamo bolje od Vencela koji kan’da

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Ni gore bez vrleti, ni šenice bez snijeti. — Ko vetar sije, buru žanje. — Zlo rađenje gotovo suđenje. — Od loše njive — čanak sočiva. — Zla rabota gora plaća. — Ko se psa ne odbrani, ne umoli ga.

— Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo. — Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta.

— Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla. — Ženska je suza pasje hramanje. — Zrelo zrno — gotovo strnjište. — I bel konj jede zob. — I praziluk ima belu bradu — ama rep mu zelen. — Ja aga, ti aga: ko će konja vodati?

Po sudovima se ne ćerali, a budali oprostili! Tuđe međe ne preorali, tuđe muke ne željeli! Tuđa muka — gotovo prokletstvo!

“ tako da se čini da čele zuje. Samo jedan od njih zove se gazda i on se učini da je dremovan i gotovo zaspao, a ponekad i zahrče.

od njih uzme nevjestu za ruku kao djever, pa onako idu od kuće do kuće i prose jaja, a pred veče dođu na pijacu gdje se gotovo svi varošani iskupe.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „Ne zavidim, na čast svakom svoje“; a ja ću samo gotovo da skupljam ono, što je narod Srpski već izmislio.

Pjesme, zagonetke, i pripovijesti, to je gotovo narodno knjižestvo, kome ništa više ne treba, nego ga vjerno, čisto i nepokvareno skupiti; ali u pisanju pripovijetki

U tom neka me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja, gotovo poslije trideset godina, popravio svoju jednu pogrješku, pa još nije pogodio, kako bi trebalo. I. ZLA ŽENA.

jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „„Ne zavidim, na čast svakom svoje;”” a ja ću samo gotovo da skupljam ono što je narod Srpski već izmislio.

U tome neka me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja gotovo poslije trideset godina popravio svoju jednu pogrješku, pa još nije pogodio kako bi trebalo”.

Naše narodne priče ili pripovijetke gotovo se mogu razdijeliti na muške i na ženske, kao i pjesme. Ženske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva

Kovač se primi toga posla, ali mu se učini da je gvožđa mnogo, pa ga sakrije gotovo pola, a od ostaloga buzdovan slupa kojekako.

da ocu kutiju, a kad je otac otvori i izvadi iz nje zlatan lanac, oni se svi udive, pa starija braća skoče nanj, gotovo da ga ubiju: „Ti ćeš našu kuću oboriti, ti si to negde ukrao.

13. USUD. Bila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposličio i gotovo jeo i pio. I Bog im da te steku u svačemu: u govedima, u konjma, u ovcama, u svinjama, u čelama i u svemu drugome.

” I tako jedan put reče svome bratu: „Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u čemu ne pomažeš, nego sa- | mo gotovo jedeš i piješ. Ja sam naumio da se podelimo.

Kad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže bolje papuču nazuje na desnu nogu, i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je

bi što čuo, a u crkvi | pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo počupali. Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli! (Ulazi Gospava) IKONIJA: Šta je, Gospava, zar već gotovo? GOSPAVA: Dosta je, vala, i bilo! I to pod ovakvim uslovima! Znaš li ti šta je ovo? Mišja raž!

Ostali se još uvek ne pomeraju: stoje, pod utiskom onog što su videli na nebu.) IKONIJA: E, pa, sad je, valjada, gotovo! Sve je bilo kako nalaže običaj! Gledajte da nešto ne zaboravim!

Stanković, Borisav - JOVČA

MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje! Možda ne spava, možda se probudio, pa da ne čuje larmu... (Gotovo je gura, te ova tiho silazi, pod stepenicama natiče nanule i gubi se levo).

Pauza. MITA i ANĐA (izlaze iz kujne. Mita gotovo silom vuče Anđu za sobom; penje se, čisteći usput odelo i zagledajući se; Anđa za njim skrušena).

(Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!

Izbezumljen): Ne to, bre!... (Gotovo besvesno): Lažeš ti! (Hvata se za tu mogućnost, kao poslednju nadu, ponavlja): Lažeš, lažeš!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

za neki političeski uzrok reku mi da se pođem pro[h]odati po Veneciji i u petnaest dana da se vratim i da će sve biti gotovo. Odem; a kad se vratim, nađem posao gore nego kad sam pošao.

Što bog dâ, mislim, kad je meni razumenije jezika gotovo, njegovom izgovoru preodoleću ja ako će on biti sedamdesetoglavna [h]idra.

zakaluđeriti se počerpsti — pocrpsti počitajem — poštovan počitatelj — poštovalac počitovati — poštovati počti — gotovo, skoro pravda — istina, zaista praznosloviti — govoriti i ne reći ništa prebiti — probaviti previknuti, previći —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Krkote su, većijem dijelom, maloga rasta, jedri i golopuzasti. Svi Jerkovići imaju velike zube, i gotovo svaki je malo razvratastijeh usta, smeđe dlake i sijerijeh očiju.

Ovdi nema ni dvi čaše dropinjaka! — Ima, križa mi, gotovo pun bardak! — reći će njeki Zubatac, nadnijevši se. Svi prsnuše u smijeh.

da će u toj kući biti oko četrdeset suvota, a kad se tome doda tavan i podrum, onda bi se u manastir mogao smjestiti gotovo sav zvrljevski narod! Dva đakona svrnuše lijevo, kroz velika vrata, nad kojima bijaše ikona i kandilo.

Dakle, to bješe fra-Tetka. — Oće li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno.

Pošto se sasvim razdani, Bakonja uzjaha na kulaša, a otac pođe pred njim, te se krenuše ka manastiru. Gotovo svi Zubaci i Krkote i Brzokusi bijahu po dvorištima, kad otac i sin prođoše, ali se niko ne javi, niti se učini vješt

— To su bapske — prekide ga ljekar, gotovo ljutito. — Nisu to bapske — reče pristav, koji je dotle ćutao. — Barem po našoj viri nisu...

Provincijal, Žvalonja, Lis i svi ostali gotovo pobjegoše. Srdarina je škrgutao zubima, tražeći koga će izbiti, te se najzad iskali riječima na novome đakonu, a

Pošto je stric danju spavao po dva-tri časa, a noću gotovo nimalo, to bi tek s večera počele muke Bakonjine. Vra bi najprije za dugo slušao klopotanje i kuckanje časovnika, pa bi

utoljuju zaduhu i njeka zrnca što ublažuju bolove u želucu, jer — sipljivi duvalo jeđaše večerom više no Naćvar, te ga, gotovo svake noći, hvataše račac.

Pa onda Tetka i Srdar otidoše ka gvardijanu, koga zatekoše gotovo bez svijesti. Balegan se, kao obično, šetao po dugačkoj trpezariji, pa skloni sud s vinom i otvori, a kad vidje

Kad Bakonja prvi put povede Mačka i Bujasa ka stricu, ta dvojica ne bijahu mirna srca. Đakon oborene glave i gotovo dršćući izreče ispred vrata: — Molitvama sveti otaca naši, gospodine Isukrste, pomiluj nas!

Govoreći o tome s drugovima, Bakonja je prilično smanjivao primljene svote, a kad je dug bio gotovo utjeran, on je pred njima prćio usne tobož nadao se e će biti više...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

U ČAROLIJI Čudesan biva ovaj dan, a poče Tako obično kao i ostali: Od niskog neba gotovo smo pali Kao pod sive, otežale ploče.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Skida fotografiju sa zida, preko kolena lomi ram, otvara peć, baca je u vatru, plamen bukti, gotovo je i s tim! kida evenke sa prozora, i to je prošlost! baca ih u mrak i sneg, kokoškama, psima, selu...

Iza jasenova, pun mesec raskrvari se na plotu. — Treba da se raduješ! — ljutito reče Aćim. — Pa radujem se — gotovo prošapta Đorđe. Obojica gledaju raskrvavljen mesec.

Aćim zaustavi kobilu, umuče zvonko treskanje potkovica o kaldrmu. Đorđe ne diže oči. — Jesi li ga video? — gotovo viknu Aćim. Ćorđe ćuti. — Jesi li video sina? — oštro udari glasom na poslednju reč — Nisam, Milunka ne d da uđem.

“ — on je postiđen do nokta na malom prstu, zadavljen lupnjavom srca, gotovo potrčao niz ulicu, jer joj je u iskošenim i krupnim očima video grudvice mržnje i u njima prepoznao Vukašina.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

starica zabrinu da će dete ostati bogalj, kad na pragu četvrte godine devojčica stade na noge, prohoda i poče da raste. Gotovo prekonoć nestade mrlja i krasta s njenog lica i ono zablista kao mesečeva školjka na dnu mora.

3atim poče pomnije da je posmatra. Devojčica je bila gotovo dorasla do devojke, ali na njenom licu i u kretnjama bilo je još mnogo detinje ljupkosti.

Ubrzo se toliko proču da su ludi iz daleka dolazili da vide i kupe njen vez. Mogle su da žive udobno, gotovo srećno. I možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na svemu što bi devojka dotakla, ne pojavi tanki zlatasti sjaj, kao

Od majke je devojčica čula da se dečak odselio u drugi grad, i rastužila se. Gotovo zaboravi da zaliva izdanak, kad opazi da iz pazuha lista izbija tamnomodri pupoljak.

— od strašnog smeha ona se zatrese od korena do vrha, a talas, užasnut, uzmače i gotovo utonu u pesak od stida. Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa.

« —pomisli. »Možda nema ni Kamenog jajeta, ni mladića, ni bunara u pustari!« Lepotica uzdahnu i gotovo kriknu od čuda: bila je u podnožju planine, a na vrhu je sjalo džinovsko Kameno jaje. »Možda i sada sanjam?

Joj! Misliš li da bi mi izrasla krila? — nasmeja se lutka svojoj zamisli, gotovo pade sa police, kad mali voz sasvim ozbiljno reče: — Možda bi ti i izrasla! Pogledaj limun.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

pamtio i mnoge već razrušene a doskoro moćne džamije, čiji su se ostaci i te kako videli u ovom kraju, kao što se već gotovo niko nije sećao gde se tačno nalazio konak dahije Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji je u prvom ustanku, pošto je

Ta se prašina, bez prestanka, rasipa graničnom, gotovo neprimetnom linijom koja od Trga Republike do crkve Aleksandra Nevskog, i dalje, sledi duž kojom je nekad, od Stambol

uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista nedoumica: da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah posle njegove, Gospodar-Jevremove smrti, kupio njegov po evropski uređen Konak, još nov, Konak u kojem je bila i

Nije razmišljao i nije se pitao otkuda to da je, gotovo uz njegovu pomoć, njegov veliki brat sad pred progonstvom a mali u okovima?

Kad xoće da ih shvati, gleda im u lica i sve mu biva jasno jer su im izrazi gotovo isti kao i u onih koje je dobro poznavao.

Imali bi, zaista, o čemu da progovore. Jovan bi da pita svog imenjaka, mlađeg gotovo čitavo stoleće, da li je i njemu išla ona jeza uz kičmu kad su ga napadali kao besnog psa?

ima spasa; nizami će s njima, u srpsku policiju i pred srpski sud, a srpski žitelji valja da sačuvaju svoje dostojanstvo. Gotovo u isti mah, kaže nizamima, na turskom, da se ne opiru.

To se vreme dugo čekalo. Ako dođe, pitali su se Srbi, a doći će tvrdili su. Tako su gotovo u isti čas iskazivani i sumnja i vera.

Rodio se u drugoj polovini osamnaestog a proslavio se u početku devetnaestog veka: bio je junačina i moćnik. Gotovo je siguran da bi se proslavio u svakom vremenu, ali nije siguran da bi u svakom bio junak, još manje moćnik.

Tu ulogu, preplašenog, koristio je kad bi izlazio na megdan, ali tako da posmatrači ne opaze ništa ili gotovo ništa. Današnjim jezikom bi se reklo da je Zmaj od Noćaja pripremao, kod svog protivnika, iznenađenje koje će ga potpuno

Kako je dobro smišljeno, tako je dobro i počelo: sa Turcima, pregovori su išli gotovo lako i činilo se da je sporazum postignut. (Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.

Istina, voda više ne ističe, ni česme više nema, ali posetioci koje više niko ne može da primeti dolaze gotovo svakodnevno. Obično se mimoilaze, jer svako stiže u svoj čas. Ne mari.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ne dadu joj pravo k nebu ići, na koga je slavu sažežena. Poklonika viđi siromaha kako plovi morem k svetilištu: gotovo je smrznut pobožnošću, nosi zavjet na oltar višnjega; na nj se bure s jarošću puštaju, ćeraju ga tamo i ovamo,

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Zato ga odnesoh u treći sprat kuće, a cev produžih donde. Kad je sve bilo gotovo, voda se pope i u treći sprat. Smestih svoj recipijenat u četvrti sprat i ponovih svoj opit.

Obrni zatim rukatku integralnog računa, rešenje problema pada, gotovo na tanjir“. Svi se smeju, pa i Lagranž. „A, sada“, produžih, „šala na stranu!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

ovih sećanja voz pisnu i ja utrčah unutra trudeći se da sliku, koju sam o onoj večeri stao obnavljati, ne pobrkam... Gotovo u isto doba noći kad prolazim ovuda, prilično nervozni, šetali smo ono veče duž pruge koja je blještala na svetlosti

„Gotovo je, gotovo je, evo sad, mislim, sad ću videti dedu, onog po majci: možda će me on pridržati, a možda neće, nego će me,

„Gotovo je, gotovo je, evo sad, mislim, sad ću videti dedu, onog po majci: možda će me on pridržati, a možda neće, nego će me, nego će me

„Tatice“, kažem, „dobri tatice, kako ti je? Je li, kako ti je?“ On udešava strašno mučenički izraz i kašlje, kašlje. „Gotovo je, tu sam.“ „Šta, šta reče? Gotovo je, tu si?

Je li, kako ti je?“ On udešava strašno mučenički izraz i kašlje, kašlje. „Gotovo je, tu sam.“ „Šta, šta reče? Gotovo je, tu si? Jest, jest, vidim“, kažem, „vidim, gotovo je, tu si; gotovo je tu si; i puls ti ne radi.

„Gotovo je, tu sam.“ „Šta, šta reče? Gotovo je, tu si? Jest, jest, vidim“, kažem, „vidim, gotovo je, tu si; gotovo je tu si; i puls ti ne radi.“ On otvara oči, onda usta i zaprepašćen, prestravljen jaukne.

„Gotovo je, tu sam.“ „Šta, šta reče? Gotovo je, tu si? Jest, jest, vidim“, kažem, „vidim, gotovo je, tu si; gotovo je tu si; i puls ti ne radi.“ On otvara oči, onda usta i zaprepašćen, prestravljen jaukne.

je to jedan od onih prosjaka žalosne sudbine, koga je glad gonila negde po ovom mrazovitom vremenu, što je put učinilo gotovo pustim.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Uostalom, svejedno. To gonetam tek onako, od duga vremena, toliko da nečim uposlim misao. Jutros mi je već gotovo sasvim dobro. Pomalo opet ulazim u zbivanja. Uključujem se u tok vremena. Prezavo zaposjedam stvarnost.

Daleko doba! Između njega i današnjeg mene uvalilo se gotovo pedeset godina — pedeset godina koje se zovu čitav život, a koje mi se danas čine tako nestvarne, gotovo bezbolne!

uvalilo se gotovo pedeset godina — pedeset godina koje se zovu čitav život, a koje mi se danas čine tako nestvarne, gotovo bezbolne!

Na koncu, sasvim shvatljivo. Oprostivo je što ljudi vole sebe uprav onakvima kakvi jesu. U napasti sam gotovo da kažem da je to zdravo, da to odaje izvrsni smisao za realnost; pretpostavljati nekakvog drugog, irealnog,

bolećivost pružala neku utjehu njenom dugo zapostavljenom ponosu, neku naknadu za bogzna kakve i kolike tajne povrede, i gotovo neku pobjedničku odmazdu za djedovu cjeloživotnu gluhu bešćutnost, ili za njegovu, u izuzetnim časovima krupne

A ja sam ostao u krilu majci, koja je i dalje ostala u njega smrtno zaljubljena. Gotovo ga nikad nije spominjala i obarala je oči kad bi ga drugi spomenuli, ali se sjećam iz najranijeg djetinjstva kako je

Tek u časovima potrebe za jačom apodiktičnošću govorile su obje u jedan mah, i to gotovo savršeno istovjetan tekst. Po dvorištu iza kuće šetale su godinama, snuždeno i nerazdruživo, dvije pogrbljene,

Kao potvrda može da posluži ova mala refleksija: svi mi gotovo uvijek više ili manje stiliziramo svoje duševne patnje; svi mi znamo da njima nije strana diskriminacija lijepoga i

Sad je bolje, zar ne? — Bolje, bolje, mnogo bolje. Već gotovo sasvim dobro. Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati. — Xoćy, doktore, vrlo rado.

Ono bi se sad odjednom trznulo, s naknadnom užurbanošću zbog grešnog zakašnjenja, i u pojačanoj mjeri, gotovo s težnjom da nadoknadi propušteno.

otkucaji zaljuljanih zvona talasavo razlijegali nad varošicom, a žene po „balaturama” dojile dojenčad na poslednjim, već gotovo vodoravnim zrakama sunca, rodio se u meni po prvi put panični ocjećaj.

Osjetih da me s leđa bije hlad. Osvrnuh se, gotovo sa zebnjom: zemlja je bila poplavljena sutonom i pokrivena dugim sjenkama.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Oči mu u onoj pomrčini zasjaše neobičnim sjajem i on, gotovo nesvesno, pod uticajem ovoga lepog osećanja, pođe bliže k prozoru i stade da razgleda ne bi li se mogao popeti gore.

Sve, što se ticalo toga, stajaše iza njega kao kakvo crno strašilo, koje je gotovo da ga svakoga trenutka u svoje kandže dočepa.

Sunce udaraše gotovo horizontalno u kapke na prozoru, na ulici se narod živo kretaše, zvrjanje kola i topot konjskih nogu čuo se svakoga

— Tajo!.. kuku, tajo! ... — vrisnu dete i potrča k ocu. Pantovac, koji gotovo ništa ne znađaše za sebe, izvadi revolver i pruži ga na dete. Đurica priskoči i povuče mu ruku u stranu.

— Pa... gotovo uvek — odgovori Vujo, vadeći novce i dajući ih Đurici. — Evo ti deset dukata. Moramo uskoro opet na posao, jer nisam

— prekide ga Janko odsečno. — Pet stotina dukata. — Ništa ne možemo učiniti... Ja jesam pozaimao gotovo svima Vujovim ljudima, i oni su mi pošteno vraćali, ali tolike pare niti sam imao odjednom, niti sam ih davao.

Ali on se odluči da ogleda poslednje sredstvo da bude potpuno poverljiv sa gazdaJankom. Ispriča mu iskreno, gotovo naivno, ceo današnji događaj, ne sakri mu ni Vujovo mišljenje, pa kad ućuta, stade bojažljivo da čeka odgovor.

— Gotovo tamo vam je najsigurnije. Čiča će se do manastira dobro zagrejati, a ti mu malo popreti, a i obećaj koji dukat, pa će o

Nadao se u tvrdo, i ako je video da mu gotovo sva »zarada« odlazi u jedne gvozdene ruke, iz kojih se više ne vraća njemu.

Zbog svega toga i on sam izmeni svoje postupke prema drugima. dosada je u napadima bivao priseban, pažljiv, gotovo blag, a sad poče sve više da liči na Pantovca: stade da napada plahovito, grubo (ako se može reći da ovo dosad nije

A kad dođe do gustoga, onda će im biti prvi posao da te ubiju, da bi sebe sačuvali, ida uzmu ucenu za tvoju glavu. Gotovo plašljivo, raširenih očiju Đurica pogleda popa. Ova strašna misao, koja mu dosad ne dođe na pamet, porazi ga kao grom.

ići čistinom, jer potok, krivudajući kroz njive i livade, ne imađaše ko ritom ni šiblja ni drveća, a i korito mu se beše gotovo izravnilo sa livadama. — Ovuda se mora trčati; nema šale — reče Pantovac. — Snaho, ti napred, pa potrči!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar je, siromah, iz sve snage bežao, ali ga je smrt već bila gotovo stigla. U tom bežanju dođe on i do ono troje dece što behu okamenjena, pa brzo prekrsti štakom, a deca ožive, pa potrče

da mi na toj i toj meraji načinite saraj kao što je u cara, a u saraj namješaj kao što je u cara, pa kada sve bude gotovo, da mene i mater tamo preselite.

Kad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže-bolje papuču nazuje na desnu nogu, i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je

USUD Bila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposličio i gotovo jeo i pio. i bog im da te steku u svačemu: u govedima, u konjima, u ovcama, u svinjama, u čelama i u svemu drugome.

“ I tako jedanput reče svome bratu: — Brate, nije pravo, ja sve radim, a ti ni u čemu ne pomažeš, nego samo gotovo jedeš i piješ. Ja sam naumio da se podelimo.

bi što čuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo počupali. Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!

povrati se krijući družine k slijepcu, govoreći mu: — Daj, Vlaše, te opanke, ti ćeš lasno druge isprositi, a ja sam gotovo bez mojijeh ostanuo. Slijepac mu se počne moliti i zaklinjati: — Nemoj, moj lijepi hadžo! Nemoj hadžo, ćabe ti!

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nekad, dok mladost, prolazna i bludna, Vođena strašću koja razum pleni, Gotovo uvek i za porok budna — Nekad, dok mladost življaše u meni, Smejah se često, podrugljivo vazda, Prirodi, Bogu, i

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Imali smo konja, poklon dragog prijatelja. To je bila sjajna životinja, arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasao život mome ocu pod

Posle izvesnog vremena taj napor je postao gotovo automatski i stekao sam veliku sposobnost da povežem uzrok i posledicu.

Kada bih ugledao biser, gotovo bih dobio napad, ali me je zato fascinirao sjaj kristala ili predmeta oštrih ivica i ravnih površina.

postojbini ljudi koji piju kafu i ustanovio da su smrtni slučajevi prouzrokovani srčanim tegobama ponekad dostizali gotovo šezdeset i sedam procenata od ukupnog broja umrlih.

Imao sam bez odeće 142 funte, što sam do danas zadržao. Šapnuo sam gospodinu Džonsonu: “Kako je moguće da je Edison gotovo tačno pogodio moju težinu?” “Pa” , rekao je tihim glasom, ”reći ću vam u poverenju ali ne smete nikome da kažete.

Davio sam se desetak puta; gotovo su me živog skuvali i jedva sam izbegao da me ne spale. Bio sam živ zakopan, izgubljen i smrznut.

Ili sam nazreo ili pogodio da postoji mali prostor između površine vode i dasaka koje su stajale na deblima i gotovo bez svesti sam isplivao na površinu, čvrsto pritisnuo usta na daske i uspeo sam da udahnem malo vazduha, na nesreću

U to vreme smo se preselili u obližnju varošicu Gospić. Promena mesta stanovanja za mene je bila prava nesreća. Gotovo mi je srce prepuklo na rastanku od naših golubova, živine i ovaca, od našeg veličanstvenog jata gusaka koje bi se

Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu. Moje znanje o mehanizmu nije bilo nikakvo, a gotovo isto toliko malo znao sam o vazdušnom pritisku ali instinktivno sam se setio usisne cevi u vodi i shvatio da je ona

Evo, spomenuću jedno od mojih junačkih dela s tim antičkim ratnim oružjem koje će se čitaocu učiniti gotovo neverovatnim. Vežbao sam dok sam se šetao sa ujakom pored reke.

Rečeno - učinjeno. Ujak me je pogledao preplašeno i uzviknuo gotovo van sebe: ”Vade retro Satanas!” i tek posle nekoliko dana je ponovo progovorio sa mnom.

se od te strašne bolesti prvog dana po povratku i mada sam preživljavao krize, devet meseci sam bio vezan za postelju, gotovo nepokretan. Sva moja životna energija je bila potpuno iscrpena i po drugi put sam se našao na samrti.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Slika Budimpešte, kad smo joj se približili sledećeg dana, bila je takva da mi je gotovo zastao dah. Na poselima u Idvoru slušao mnoge priče o sjaju careve palate na vrhu brega Budima i o čudima visećeg

Kada se začula pištaljka i kondukter uzviknuo ”Fertig!” (gotovo), zažmurio sam očekujući da voz poleti kao izbačen iz topa.

Uskoro je i stariji par putnika ušao u isti kupe, pozdravljajući se sa mnom vrlo prijateljski, gotovo na dirljiv način. Kazali su mi da se raskomotim i skinem svoj kožuh i da ne brinem o svojim torbama kojima ovde ne

Čudilo me je samo to što je smatrala zdravo za gotovo da ja želim da postanem Amerikanac. Sutradan bila je nedelja i ja sam pošao u crkvu u delaver Sitiju.

onda mi je ispričala kako ona izgleda u sred zime kada je pokrivena komadima leda, koji, nošeni razbesnelim talasima, gotovo onemogućavaju prelaz preko reke. Ali januara 1777.

U tom času prišao mi je jedan krupan farmer i upitao da li tražim posao. “Da”, - odgovorio sam – “Tražim ga gotovo nedelju dana, a duže ga ne mogu tražiti, jer vidim da i moje teške farmerske cipele popuštaju pred mojom svakodnevnom

Komarci, obadi, mušice i strašna, gotovo tropska vrućina, pretvarala su rad u nešto neizdržljivo. Često sam, terajući flegmatične mazge kroz usijana polja

Izgledalo je kao da se g. Braunu veoma žuri da to ostvari, jer me je svake večeri prisiljavao da ga slušam gotovo čitav sat kako čita Bibliju, a pre nego bi pošli na spavanje, on bi glasno izgovorio jednu strasnu molitvu u kojoj moli

Ove osobine su samo američke i gotovo su potpuno nepoznate na evropskom kontinentu. Svakog dana učio sam po osam sati: tri sata grčkog pre podne, tri sata

Sećam se njegove, gotovo fanatične odbojnosti prema mehanizmima, i pitam se šta bi on danas rekao kad bi čuo automatski klavir, gramofon,

Bio sam sklon da gledam sa visine na Evropu, što je gotovo redovna osobina emigranata kada opet dođu na privremeni boravak u Evropu.

Pre jedanaest godina svako na brodu mi je izgledao veliki i moćan da sam gotovo bio prestrašen gledajući ih, ali ovoga puta činilo mi se da sam dosta iznad svih mojih saputnika.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

i, očigledno, odgovornom temom kao što je uloga književnosti i umetnosti uopšte u prožimanju nacionalnih kultura1, on gotovo nehotice, i možda u nekoj vrsti samoodbrane, želi da započne razgovor sa neke neformalne, neočekivane, pa čak i manje

Sve ovo pominjem zato što nas gotovo sav razvoj književne nauke u našem veku navodi da o književnosti razmišljamo u sklopu celoga modela kulture, pa zato ni o

To je poznati proces u evropskim razmerama. Odbacuju se ritmičke i slikovne konvencije, krše se gotovo sve ograde u izboru tematske oblasti i sve potpunije se napušta ono područje ili zaliha jezičkih sredstava koje je po

Otuda primetan kult talenta i verbalnoga bljeska koji pomaže da se gotovo ni iz čega sačini čudesno jezičko zdanje. U stvari, samo je prividno naglasak na tome čudesnom jezičkome zdanju; ono je

nadrealističkoga razračunavanja sa svim literarnim konvencijama Matić se okrenuo metodičnome i nadahnutom razbijanju, gotovo bombardovanju svakidašnjih sintaksičkih i sintagmatskih, frazeoloških klišea.

I oni je piju, na prvi pogled nam se čini da pred sobom imamo gotovo čistu pesnikovu metaforičkoslikovnu konstrukciju.

I zaista, dok su tragovi svadbenog tuženja i naricanja u Vukovoj zbirci gotovo iščezli, na Kosovu su prilično sačuvani. Navešću dve pesme, jednu koja se peva pri odlasku iz roditeljskog doma, drugu

Navešću jedan tipičan slučaj kad opis koji bi trebalo da bude „naučno hladan“ gotovo spontano prelazi u „vruću“ osudu.

Ovakvih nesporazuma ima u gotovo svim oblastima više nego što se misli, a i posledice su dalekosežnije nego što se obično uzima.

noviji, a redom od Skerlića, Branka Lazarevića, Isidore Sekulić, Milana Bogdanovića, sve do Radomira Konstantinovića, gotovo da i ne nalaze druge reči za opis i ocenu tipične balkanske varoške kulture iz koje nam Stanković dolazi sem „sirovo“,

Još je zanimljiviji slučaj Momčila Nastasijevića. On je otišao mnogo dalje: kod njega se vremenski tok potpuno zatvara, gotovo da prerasta u mitoliku bezvremenost.

To, pored svega ostalog, dolazi i od gotovo sinkretičke po tipu veze umetnosti i opšteg kulturnog modela koji je položen u osnovicu pomenutih slovenskih

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče. ŽIVKA: Gotovo, a i onako će mu trajati od petka do subote. SAVKA: A cepa, a?

Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu. I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati.

kako da kažem... NINKOVIĆ: Pravila otmenog društva; l bon ton di gran mond2. O gospođo, otmenost, to je gotovo atmosfera bez koje ja nisam kadar da dišem; otmenost je moja priroda. ŽIVKA: Pa, znate, ja sam obavezna da primam.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Da zaista tako nešto postoji, može se suditi po ponašanju i po sudbini svih ili gotovo svih Stankovićevih likova, dakle ne samo iz Nečiste krvi.

uz to položaj koji joj je Stanković dao u romanu: ne samo što je kroz njena čula prelomljeno, neposredno ili posredno, gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža, nego je i svest njena dignuta do ravni na kojoj se roman kao celina pripoveda,

Ali ko bi sve to mogao opisati, izbliza i gotovo iznutra, iz samog doživljaja, kad pripovedač Mile ne bi bio rođak junakinjin, uz to i dovoljno od nje mlađi dečak?

romanesknog27 vremena: u kompozicionom pogledu funkcionalna ubrzanja vremena na oba kraja teksta i usporavanje, gotovo kočenje u njegovoj glavnini.

Retko bi otuda ovamo prelazio”. 30 Gotovo da je suvišno kad autor objasni da se to „Sofka seća”. A za tekst, uopšte uzevši, značajno je ako ga povremeno

Jer gotovo svi njegovi kritičari i tumači, ili barem većina, a među njima i oni koji su u pohvalama znali jače da pritisnu perom,

Ali tako je samo spolja, a spolja su gledali gotovo svi dosadašnji tumači. Drugačije je, međutim, kad se iznutra osmotri tekst: u njemu se kao u tekstu retko kog srpskog

se iznutra osmotri tekst: u njemu se kao u tekstu retko kog srpskog romana glas autorov - kako bi rekao Mihail Bahtin - gotovo neprestano smenjuje s glasovima likova. Neka kao najprostiji primer posluže Todorine reči s kraja III glave.

75 I gotovo da nema kritičara ni tumača koji ovu pojavu nije smatrao slučajnim proizvodom neveštine. Analiza prethodne rečenice,

rečenice, međutim, dovela je ne samo do mesta gde je metabola potencijalno data, nego u isti mah i do mesta gde je ona gotovo nužno data zbog ukrštanja dva vida govora, pa se stoga i može realizovati kao postupak koji očigledno pojačava, a ne

Za razumevanje Magdinog lika važno je i to što, doduše ne u svim, ali zato u gotovo svim prizorima, gde se god ona pojavljuje, pojavljuje se i Sofka: vidi je, nekad čuje, a nekad je tek u blizini.

Primera ima, sa nejednakom učestalošću, gotovo svuda u Nečistoj krvi, ali neka bude izabran sledeći opis Todorinog ponašanja u trenutku kada se pojavio prvi

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

selo ima jedan dan u godini, kad se po mogućstvu svi skupljaju, koji je veći i od Uskrsa i Bajrama, i kad planinci gotovo neosetno osete da su jedno, i ako ih ova dva praznika dele u nepomirljive tabore.

Već je počeo da zalazi u godine. Njegov je jedini sin gotovo momak, a još nesunećen. Kao i mnogi po selu. Svake godine uoči Pantelejice siđu stariji Gorani do Prizrena i tajno

— Ne mogu... — A, bre, kad ti se veli! — podviknuše ostali Turci, kojima se pridružiše i gotovo pijani Kolašinci. — Haram da ti je moj hleb i so ako ne poješ kao što se peva u tvojem selu! — uzviknu Hamza najzad.

— uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno. Ozlovljeni kačar prekrsti ponovo noge, nasloni mrke gusle i zaguđe.

Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo. A dve žene, gotovo istovetkinje i tek danas, zbog ovoga događaja prave posestrime, odmicahu uz pobrđe sve se više udaljujući jedna od druge

I sami malaksali, gotovo beznadno ali još uporno, mi uglavnom svođasmo svoj posao na to, da krepimo zaostalu snagu jedne upravo lude rase na

otide kosa uvis i htedoh da vrisnem, kad za obližnjim stolom čuh kako moji drugovi Skakaljević i Zafirović, sakriveni gotovo, prigušeno jecaju. Starac, spazivši sve to, uspravi se u stolici, a preko lica mu prođe tih, ali krepak osmejak.

Pun mesec zapleo se u nalomljene crne tmine iznad Žlebova kao opsađeni junak, pa se gotovo ne miče, no samo s trenutka na trenut pokazuje svoju tužnu belinu, da bi se bole videla raskaljana drenica, njeni

Treći put je baš tvoj stric Milenko došao i gotovo na silu od žena uzeo grebene za vunu, pa ih ni do danas nije vratio. He, ja te zulume nikad ne mogu zaboraviti!..

Znao je on tu stvar vrlo dobro. Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju. Neće Srbin da bude više raja, da dočekuje age i spahije, pa preko Kopaonika i nikad više

koji je od te tako stečene vere živeo, no ohola i zla Turčina koji prezire i mrzi sve što na čelo podiže tri prsta. Gotovo bolje o njemu nije mislio ni sam Novica Prele– žanin, iako je znao za njegovu čestitost i česte novčane usluge...

Nevolja grdna!.. Kad jedne noći upao u njegovu kuću gotovo bez daha Muharem– efendija iz Banjske. Onaj što je imao kuću baš ispod crkve.

Krakov, Stanislav - KRILA

Čulo se samo mumljanje između zuba: —... publika... publika... Oficiri se gotovo svi izgubili u tami. Za šatorom je neko naporno povraćao.

— Nema izveštaja, reci mu već jednom... Potom se pukovski ađutant ljutio na aparatu što brojno stanje nije još gotovo. Komesar je javljao da je hlebac istrošen i buđav, i da ni danas nisu primili duvana. Na nebu je plamteo užareni kotur.

— Malo konjaka, gospodin’ majore. Kapetan Danović pružao je bocu. Major zastade n pruži ruku. — Hajdemo, hajdemo, — gotovo mu je oteo bocu Duško, koji nije hteo da na golom grebenu ostanu. — Imam i jagnjećine, hajde da se prihvatite.

Doktor Surden je prošao kroz baraku, pogledao onoga koji nije hteo da umre, iako su lekari to predskazali, i gotovo srdito gunđao kroz zube: — Đavolski žilav život... ah, Srbi...

— ...diopter... odstojanje... po šest kosi... Gram—gram, gram—gram... Komađe je udaralo i zvonilo o čelik štitova. Gotovo je veselo bilo videti kako se čovek prevrne kao srmvljena mušica, i zakoprca po zemlji. Naročito kad se gledalo izdaleka.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Oni obećavaju, sigurni da ću se, kad se jednom vratim i večeram, predomisliti. Međutim ja odlučno ustajem čim je gotovo sa deserom. Beli se vređaju što im kvarim zabavu; oni me ubeđuju da se izlažem pravom samoubistvu što idem.

Zabadava ih uveravam da je slikanje već gotovo i da neće ništa imati; još pola sata one ne skidaju maramu sa žene koja se pod njom guši.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Mene danas gotovo silom ulisaše u činovnike đeneralnoga štaba timočko-moravske vojske — prosto peći rekviriraše me, kao što se rekvirira

I to gotovo nasilno! Ja celoga veka mrzio na kancelarije, protokole, registre, numere I ostale formalnosti i sad baš meni palo y

na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu pokazivale iz svojih šančeva) — onda se gotovo sa sigurnošću može uzeti, da se Ejubova vojska povlači sa Timoka i pribira se da od Niša upadne u moravsku dolinu.

Po logorima su davno dogorele vatre i providljiv sumrak i tišina pritiskivali su celu okolinu. Bila je vrlo sveža, gotovo 'ladna noć; ja upitam stražara: — Je li 'ladno, vojniče? — Bome ladno, gospodine.

na nju je lako i popeti se i sići, topove je lako na nju ispeti i spustiti ih, a opet ko ovu kosu drži, taj vlada gotovo svom levom obalom moravske doline od naše granice pa do pod sami Aleksinac.

Današnji je dan prošao u mučnom očekivanju. Na levoj obali Morave oko sela Mrsolja trajala je gotovo celoga dana krvava bitka. Gledao sam je s aleksinačkih položaja, s pozicijske baterije broj 10.

Sa Rujevice i Buimira jednako su se prestreljivali naši i Turci iz topova. Pucalo se gotovo sa sviju aleksinačkih šančeva. Prolazeći žurno neprestano kroz bojnu topovsku liniju stignem do Šumatovca.

Vika, kuknjava, neopisan urnebes. Sve se ovo desilo u trenutku, tako iznenadno, tako neočekivano, da se gotovo niko nije umeo naći y ovoj zbrci. Istina, kuršumi lete u šanac, ali gde je neprijatelj što ih šalje?

Za vreme cele šumatovačke borbe dejstvovala je gotovo sva naša artiljerija, sa sviju aleksinačkih pozicija, gde je bilo 40—50 topova.

mesto, gde se u slučaju povlačenja imaju skupiti sve trupe, opet zato, kad sam tamo došao s artiljerijom, ne nađoh gotovo ni jednoga pešaka.

neizmerna gorčina i bol obuzme ti celu dušu i podavi sve druge osećaje, i ti ideš kao senka od trupa do trupa, ideš gotovo nesvesno, i svud zastaješ, i sve zagledaš, dok naposletku ne vidiš da si izašao iz ovoga kobnog nepokolanog groblja.

Najposle tu je čovek u nekom razdraženom, gotovo pijanom stanju, pa i ne opaža cve. Utisci se tako brzo gomilaju da se potiskuju, pretrpavaju i ne ostavljaju veoma

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

U takvom stanju ih je zatekla i zora. Gde se ko zadesio, tu je i ostao. I zato je streljačka linija išla gotovo u cikcak. Bile su se izmešale čete, bataljoni, pukovi... A rovovi plitki da se ni najmanji pokret nije mogao učiniti.

Moje razmišljanje prekrati ordonans, koji mi javi da me zove komandant bataljona. Vukao sam se gotovo pobauljke kroz rov i preskakao preko vojničkih nogu.

— Hajd’ sad! — viknem ovim mojim. Jaoj, ljudi kad je grunulo... Možete da zamislite: trideset bombi gotovo u isti mah... — Čuo sam i ja eksploziju — upade Svetislav — ali nisam znao šta je... — Dah nam je stao.

— Dah nam je stao. Za nekoliko trenutaka zamro je gotovo ceo front. I dok su se Bugari osvestili, moji vojnici sručiše se u rov. U zoru, videli smo ogromnu brešu.

Ura! Ure! — Viču i naši i Bugari. Moj dobrovoljac kresnu bombu, i samo je prebaci preko nasipa. Grr-u! Polete kamenje. Gotovo me zatrpa. Čuju se jauci. Migoljim da se izvučem. Onako zbunjen, gledam unezvereno, gde su naši. Mrak mi je pao na oči.

Ali neko pusto kamenje, kao bedemi. Sručismo se sa nekog bedema i padosmo na gomilu mrtvih vojnika. Smrad da uguši. Gotovo besvesno batrgam po onim mrtvim. Hoću da povraćam... Muka mi. „Vuci me!“ — doviknuh jednome vojniku.

Hoću da povraćam... Muka mi. „Vuci me!“ — doviknuh jednome vojniku. On me dohvati za ruku i gotovo iznese. „Ura!“ Ura!“ — razleže se kroz oblake. A svuda unaokolo mrtvi, mrtvi.

Ali lekar je rekao da će mu kroz petnaest dana skinuti i zavoje sa nogu. Bio je sunčan dan, te su gotovo svi lakše ranjeni i oni bolesni izišli u dvorište. Ostali smo nas dvojica sami.

Tamo čujem neki žagor, zatim škljocanje, onda opet pucanj. Tek smo tada uvideli da smo naišli gotovo na usta topovske cevi jedne brdske baterije. Nismo bili dalje od dvadeset metara.

Mislim se... ako naiđu, zariću bajonet i gotovo. Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili. Jednim drvcetom zaprečio sam mu put. On pođe u stranu.

Osećam kako naleću na mene, batrgam po vodi da bih se izvukao. Uhvatio sam se za nekoga, koji me podiže, i gotovo nesvestan potrčah napred, kao da me vuče ona masa. Nagazio sam na neki mulj, odakle jedva noge izvlačim.

Vojnici se pridigoše. Bili smo na granici života. Napregnutih nerava, gotovo podivljali i gonjeni svim podsvesnim nagonima, kao zverovi, moji ljudi su dohvatili bombe i čitav orkan čelika sruči se u

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.

Ne muči bednog, Savka, ljubeznog; skaži što tvoje srce za moje gotovo. Kak' drevo isdše, utroba više pisati duže ne daju suze molitvu.

Skerliću, sa molbom da neki Skerlićev učenik prepisivanje dovrši. Kada je ono bilo gotovo, Skerlić ga je poslao Ostojiću u Novi Sad, sa sledećom porukom pisanom olovkom na čistoj poleđini trećega lista

g.) bili narodu od velike pomoći i koristi itd. Ovako braneći svaki svoje misli dođe gotovo do svađe, i Mušicki se tako rasrdi da prestane govoriti sa mnom.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Manite se, ljudi, prazna razgovora! Na stranu djeca i žene! — viknu knez oštro, gotovo zvanično. — Povedite bakove na ovu ravan niže plota! Izvedoše ih. Okoli svijet sa sviju strana.

Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa ljuma i grabi uz put. Suva zima stegla. Odasvud bije, prži i kao ujeda, grize oštra i nemila studen.

Kad se vrati' — a ono sve stoji gotovo na 'noj ravni pred džamijom. Rušim ti ja krmetinu, pijem vino, a 'odža jednako uči. Uči, 'odža i ja sam učio!

— reče vrlo meko, gotovo pobožno otac Sopronija i sjede na prag od podruma. — Ja najvolim na pragu... — Od podruma! — dodade neko iz mraka.

— zavitla Belemez 'andžarinom! — Ne sijeci, Belemeze, ja sam... David viknu jedan malen čovjek, gotovo prirastô za zemlju. — Ama, jesi li ti to, Davide? Iz daljine rekô bi čojek da si pravi mustapez.

po svijetu i narodu, na svašto sam pazio i ovo sam uverčio: Pođeš li dolje kroz Lijevče, ispod Banje Luke, svakom je gotovo drugom čojeku ime Ćetoje ili Nedo. Pođeš li gore Glamoču, pa sretneš čojeka, viči: „Pomozi Bog, Sava!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

KAPETAN (gleda ga i razmišlja): Ama, boga ti, misliš li da će tako biti dobro? (Razmišlja i vrti glavom.) Slušaj, gotovo ćeš ti da imaš pravo. Sam ga sprovodim, ponesem i ove spise i ovaj...

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

između trgovine, čiji je internacionalni karakter vidljiv i u terminologiji, i poljoprivrede, u kojoj osim domaćih gotovo i nije bilo drugih reči. U rudarstvu, kojim su se u ono vreme bavili naseljeni Nemci, tzv.

Petnaesti vek donosi već obilje podataka o postojanju gotovo svih usmenih radova i vrsta, kao i njihove ocene. Od kraja 15. do 19.

Srpske narodne pesme (i pripovetke) prevođene su na nemački jezik gotovo upored os njihovim objavljivanjem, ponekad i pre toga, neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja.

godine, skrivene među stihovima italijanskog speva Balcino, koju je autor speva Rođero de Pačijenca spontano, ali s gotovo folklorističkom preciznošću i interesovanjem za istorijski i socijalni kontekst zabeležio slušajući novodoseljene

Karakteristika gotovo svih vrsta pripovedaka jeste tendencija ka realističnosti i ka istoricizmu, čak i u onim oblicima koji teže umetnički

prvih srpskih književnih novina, proširiće svoja razmišljanja: "Pjesme, zagonetke i pripovijesti (poslovice) to je gotovo narodno knjižestvo kome ništa više ne treba nego ga vjerno, čisto i nepokvareno skupiti; ali u pisanju pripovijetki već

kulturnog života srpskog naroda pomera se s juga na sever, iz turskih oblasti na područja pod Habsburškom monarhijom. Gotovo sve što je srpska književnost dala u narednih sto i više godina stvoreno je u toj novoj sredini u istorijskim prilikama

Kao gotovo sve literature srednje i istočne Evrope, i srpska književnost u prvoj polovini 19. veka dobija svog najvećeg pesnika.

Najpre je Sima Pandurović (1883-1960) u zbirci Posmrtne počasti (1908) gotovo hladno opisivao prizore telesnog i duševnog rasula.

Drugi roman Gazda Mladen, gotovo sve pripovetke, kao i često igrana drama Koštana, takođe su vezani za malu varoš Vranje na krajnjem jugu Srbije.

Kod nje gotovo redovno služenje introspekcijom - sa sklonošću ka esejizaciji narativnog teksta - teži da preraste u praćenje toka svesti

Ali su u isti mah nastala i dela trajne vrednosti. I što je najvažnije u vreme kad su gotovo sve književne konvencije podvrgavane sumnji formirali su se neki od najkrupnijih pisaca 20. veka.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Baba ga uvek, ako njoj ne bi trebao, slala materi da tamo njoj u kujni nađe se pri ruci, a gotovo uvek, da ako mlađi brat koji je bio na sisi plače, on ga uzme, nosi, zabavlja.

koji je od kuće naniže jednostavno, gusto, protezao se a samu kuću kao polovio i činio da se inače tamni donji sprat gotovo ne vidi a da se više tog zelenog svoda gornji boj jače, više ističe i beli sa redom okrečenih soba.

Jednog dana na ženske i karte gotovo sve dao, izgubio. Sve trebalo da se rasproda. I onda, tako se govorilo, baba krišom, ne govoreći nikome, sama, samo s

I naročito ona, Kata, koja je bila najmlađa od svih sestara i gotovo bila ostavljena samo da radi i trči po kući, kao neka sluškinja, dok su ostale sestre, starije, već u godinama, gledale

Sirov, krupan čovek. Lica zatvorena i više natmurena. Troma, teška pokreta i koraka. Još tromija govora. Obučen navek gotovo u nove čakšire, opasan pojasom i u mintanu koji mu je bio tesan. Naročito oko široka mu i kratka vrata.

Ulaz, vrata, od buradi katrana, naslonjenih poluga gvožđa, dasaka, gotovo zatrpan. Unutra, u dućanu, da je kod slugu uvek on.

Čak mu ni grob nije dobro video. Sem na pratnji, prilikom sahrane, a više nikad. u modrini zore, gotovo u mrak budio bi se. Oko njega po sobi već su bile prazne postelje matere, tetke, strine.

Oko njega po sobi već su bile prazne postelje matere, tetke, strine. Otkad umro otac, sve gotovo sestre materine, tetke mu, tu su spavale, sedele, a i docnije uvek po jedna ili dve.

— oglašavala bi mu se i ona. Pošto njoj odgovori, odlazio bi. Baba bi ga odgledala kako već sada sasvim u svanuće, gotovo po danu, odlazi. Sa ključevima ide kapiji.

Mladen ne seda, već stoji jednako gledajući kako sluga radi dok ne bi sunce odskočilo i obasjalo red dućana gotovo sve podjednakih, sa podjednako izvučenim krovovima, a uvučenim izlozima, ćepencima, da su izgledali kao da su pod

Izgovor im je navek bio: kako su bili tu, išli poslom, pa onako uz put navratili k njemu. Gotovo sa strahom, trljajući, kršeći ruke, ulazili bi, išli po dućanu, zagledali i zapitkivali Mladena.

Po babi Mladen je znao da su se vratili sa groblja. I to tek što su došli. Jer, gotovo još i nepresvučena, baba bi odmah došla ovamo k njemu, u dućan. I to je bilo uvek svakog dana.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

sredstvo, kao panakeja; on dejstvuje i tamo gde nikakvo drugo sredstvo ne pomaže; pri lečenju, međutim, dolazi gotovo uvek u obzir njegova egzorcistička priroda, i tretman s njime je vrlo često u vezi sa vračanjima, bajanjima, zapisima.

Luč Kіenholz (taeda). Luč. L. je kod našeg naroda u velikom poštovanju, »gotovo isto kao i vosak« (SEZ, 32, 1925, 376). On brani od zlih duhova i veštica; zbog toga se krstići od l.

S obzorom na gotovo božansku vrednost p. i na njen visok značaj za ljude, nije čudo što se ona čuva i magički osigurava, naročito pri setvi

Hrast. »Ova vrsta drveta gotovo redovno je u Srbiji bila zapis« (GEM, 39—40, 1976, 260). Po nekim verovanjima, h. ili dub je demonsko drvo.

, 49 idd) — kao Perunovom drvetu, koje štiti od nepogode. »Ova vrsta drveta gotovo redovno je u Srbiji bila zapis« (GEM, 39—40, 1976, 260).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Može on sam sastaviti pismo, pa, kad bude sve gotovo, dozvaće bilježnika da potvrdi. — Tako misli — veli — i gospodar, gazda Jovo... i pozdravlja te.

I vrijeme prolazi, parobrod već zakreće polagano. — Zbogom, praštajte! — razliježu se glasovi već gotovo prijegorno. I mašu rupiima s kraja i s parobroda. A parobrod odmiče.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Opet je imao u uglovima usana onaj osmejak, taman i nepostojan, gotovo slučajan, i opet sam znala da ni sada kao ni ranije nije bio u vezi sa mnom, iako smo se u dvorištu zatekli samo ja i

Imala je na sebi samo tanku haljinu. Bilo je dosta sveže napolju, a ona je bila u gotovo prozirnoj haljini od tanušne tkanine. Ocrtavala se svaka oblina. „A šta ako ju je Lauš primorao da se od nas skriva?

Video sam susret Doroteja i Jelene. Onaj skromni mladić se gotovo sapleo preko praga kad ga je Jelena presrela na ulazu u gornje dvorište. Šta se to s njom dešava?

To je gotovo sprdnja, svetogrđe u svakom slučaju. Ne verujem da je to Jakos uradio namerno. Ne, on je bio prost čovek, prostih nazora

Kad bi pobedio, a pobeđivao bi gotovo uvek, smejao bi se srdačno i srećno kao malo dete, a s njim su se isto tako srdačno smejali i oni koje bi pobedio.

Potom se Dorotej pojavljuje gotovo nag samo sa jednom krpom jarko crvenog platna oko bedara. Mislim o tome kako je lep i bujan kako mu je koža meka i

Ispod, dole, duboko kao u provaliji, vratimljska dolina obasjana mesečinom, mirna, nepokretna. Voda se gotovo povukla, svetle još ponegde zaostale bare. Topli vetar pirka, liže gromadne zidine Kule, oseća se već dah proleća.

Nismo zatekli ni pregršt života. Rekoše kako su zadnju mericu pojeli pre dva dana, a i ta je bila buđava, gotovo da su se potrovali.

Nestrpljivi smo i uznemireni. Vojnici stoje u grupama i živo razgovaraju. Stariji su smrknuti, mlađi gotovo radosni. Nekolicina njih, golobradih, poskakuju kao da se spremaju za svadbu.

droljicu sa Kule, pa je ova nepovratno iščezla sa živopiscem, Grkom, koji je radio živopis vratimljske crkve, Kirča je gotovo skrenuo s uma. Danima je bez hrane lutao šumom, potamneo od bola.

Spavao je danima, a zatim je bio gotovo nepokretan: niti je šta jeo, niti je šta govorio, samo je gledao u neku tačku i ćutao.

Morava je ostavila po dolini plodni naplav. Retko je koju njivu zasula krupnijim šljunkom, gotovo svuda je više koristila nego štetila. Moji se ljudi oporavljaju. Nekolicina njih ustala je iz postelje. Ostali leže.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kad ponoć sumorna dođe, Rob jedan upali faklju i Korvus sa gozbe pođe; I Katon otpusti sina, što ode gotovo s plačem, A zatim, razgrnuv togu, strašnim se udari mačem. I onesvešćen pade.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Biografski podaci pesnika zastupljenih u ovoj antologiji pokazuju kako su gotovo svi autori u jednom periodu svog života obavljali neku prosvetnu funkciju (učitelja, profesora, školskog nadzornika,

Listovi i časopisi imali su veliku ulogu u razvoju srpske književnosti za decu jer su u njima sarađivali gotovo svi značajniji književnici toga doba.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Usled svežine vode, Tašana se sasvim umiruje. Za vreme čitanja, Tašana, oslonjena na njegovu ruku, gotovo zaspi.) Ulazi Stana i iznosi malopre unetu vodu i bosiljak.

STANA (izlazeći na prstima): Neću zaboraviti, ne, dedo! MIRON (pošto vide da je Tašana gotovo zaspala, pušta joj ruku, i, da je ne probudi, polako, nežno ostavlja je; ali, dižući ruku, koju je Tašana držala i na

STANA (tajanstveno, zadovoljno): Nisam de, nisam... TAŠANA Jest, nisi?! Zato ja gotovo cele noći ne zaspah. Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala. STANA (u poverenju): A što?

) MIRON (ustaje i zaogrćući se mantijom gleda kroz prozore da li su svi otišli). Hajd’, i ja da idem! TAŠANA (gotovo uplašeno, sa strahom ga zaustavlja): Ostani ti, dedo, ostani!

da mi bar ona to nikad ne spomene, ako ne docnije, kad sam se već udala, a ono dok sam bila devojka, dok smo ja i ona gotovo svaki dan bile zajedno. (Sebi, uzbuđeno.

TAŠANA (razneženo, gotovo da zaplače): Pa zašto, dedo, zašto da nema koga, da neće biti koga? Zašto ti to ne kažeš? Evo ja te žalim!

(Sećajući se na sav bol, jad, muke, suze joj pođoše. Seda od besa, gotovo se izvaljuje na minderluk, naslanja glavu o dlan, te joj se rukav zavrće i vidi gola ruka.) SAROŠ (držeći se za glavu).

Kakva smrt? Hodi! Priberi se. Odmori. (Hvata je za ruku.) TAŠANA (malaksala, gotovo klonula, trza ruku ali je ostavlja): Bolna sam. Umorna. SAROŠ Odmori se, odmori! Evo, nasloni se na mene.

PETI ČIN POSLE TRIDESET GODINA S leve strane nekadašnja, na svod, jaka, velika kapija hadži-Stevanove kuće, sada već gotovo sva istrulela.

toliko velike dvospratne kuće sa čitavim redom soba, vidi se samo kraj od nekoliko Tašaninih soba, čiji su prozori gotovo zapušeni gustim rešetkama. U te sobe penje se stepenicama. Niže stepenica vidi se Paraputina kućica.

I to njegovo ludilo da ga jednako potpaljuju i da će on živ izgoreti, to ga jednako drži. I zato moram gotovo celu noć ispod njega to kamenje polako da izvlačim i sklanjam, da ne bi — kad, po običaju, đipi i počne (tobož se upalio!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Sam se hvata za puls i šapće bolničaru, da otac ne primeti: — Još nije gotovo, još imam da se rvem, prokleta mladost. — Čika Sava nije više izlazio iz sobe. Kad je palo veče, došao je i Pavle.

A ni do današnjega dana niko ne zna ko je iz puške ubio onog drugog, dok je obilazio patrole. Dum-dum, i gotovo, ode mlad čovek pod zemlju...” Devojčice gutaju reči. Čuju nešto sasvim novo.

Nad grobom je nekoliko reči svega rekao učitelj Leskovac. Već su svi mislili „da je gotovo”, kad učitelj nekako duboko iz srca zavapi: — Ljudi, braćo, da li nismo svi koji smo ovde mogli što učiniti da nam

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Egipet, bez krajcare viditi, toliko bez muke trpiti da svoju ljubeznu jošt lepšu nego što je bila nađe, koja je više gotovo nego on trpila — to je za Romana bilo uveselenije koje dovoljno nije smestiti mogao.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne. Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.

Najpre sve tetke i strine, a zatim i oni besplatni porodični savetnici od kojih gotovo svaka porodica pati. Razume se da je kod mene stvar komplicirala i okolnost što sam u detinjstvu imao tako raznolike

Razume se da sam, u tako neravnoj borbi, gotovo uvek ja morao da popustim, tešeći se pri tom i onom mudrom narodnom izrekom da pametniji uvek popušta.

Badava su sva ubeđivanja roditelja da to ne mora biti, predosećanje je tako duboko usađeno u detinju dušu da gotovo uvek ono postaje stvarnost a roditeljska uveravanja zabluda.

Mi smo tada igrali mete, robova i jenidžajes. Za mete bi se i moglo reći da je gotovo sportska igra, dok robove smo igrali ciglama i gotovo redovno svršavali tu igru po kojom razbijenom glavom.

Za mete bi se i moglo reći da je gotovo sportska igra, dok robove smo igrali ciglama i gotovo redovno svršavali tu igru po kojom razbijenom glavom.

Ovakav profesorov način ophođenja sa nama imao je tu korisnu stranu što smo se, gotovo mimogred, mnogo čemu naučili. Tako, na primer, naučili smo da svinja grokće, da orangutan ima crveno zadnje lice, da

Kada sam ovu drugu, odnosno poslednju pesmu napisao, ponovilo se gotovo isto što je bilo i kod prve. Nije me, doduše, jurio nikakav apotekar, ali su me jurili žandarmi; nisu me izveli pred

— Pa tako, kad majka ispeče gusku na pirindžu, ja uvek tražim batak. Sutradan sam opet sreo plavo devojče i zatim gotovo svakog dana. Mi smo se voleli i bez izjave ljubavi.

Sudari se gotovo redovno dešavaju na skretnicama. Poštar: Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresovano, koje je interesantno

Na taj način i doživeo sam da, gotovo jednovremeno, proslavljam jubilej rada na literaturi i na braku, samo ne i sa istim rezultatima.

Zatim je to bivalo sve češće i češće, gotovo svakodnevno, sve dok mi to nije postala prava navika. I ne samo što sam zastajao pred izlogom, već sam počeo da se

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— G-r-r-u... g-r-r-ru — prolama se vazduh i jed no teško hrastovo stablo se povi, gotovo da nas poklopi. — Alo, alo, četvrta, javite komandiru da se na ivici šume opaža kretanje neprijateljske pešadije.

Položismo ga na zemlju, ali na njemu ne nađosmo rane... Ležao je on kao mrtav, gotovo bez svesti. — Ostavite ga malo na miru, to je jaka kontu zija. A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika.

Komandir se saplete: — Pazite! — šapnu nam. Pređoh obazrivo jendek. U meni kao da je nešto pregorelo, idem gotovo ravnodušno. A podsvesno tinja i radoznalost, da ih vidim najzad. Ama, ti nas nešto daleko vodiš?

Pošto je put uzan, vozari su prvo ispregli konje. Potom su poslužioci rukama okretali vozove. Sve je bilo gotovo za pet minuta. Za to vreme komandir i ja prešli smo preko ograde i, idući njivom, došli na čelo baterije. Pojahasmo.

Bili smo prokisli do kože. S nama je gamizala i pešadija. Onako u mraku, prepušteni gotovo sami sebi, izmučeni i jadni, davali smo utisak razdražene gomile, i vojnici su već glasno protestovali.

A i on to govori glasom kao da prepričava neki beznačajan događaj. Drugi vojnici, zaneseni svojim jadima, nisu ga gotovo ni slušali, kao da je u njima potpuno utrnuo pojam samilosti ljudske.

Pritešnjeni sa svih strana, dodirujemo se gotovo leđima sa trupama na bugarskom frontu, onda se zajedno okrećemo i uzmičemo istim pravcem. A jesenja kiša lije.

— i Luka razmahnu pesnicom što može jače trgovca po licu. Ovaj se povede i pade među neke džakove. Luka mu pritrča, i, gotovo obnevideo od besa, poče da ga gazi i tuče nemilosrdno...

Taman smo zapregli, kad se sruči strahovita kiša, praćenja sevanjem i praskanjem gromova. Oblaci se spustili gotovo do zemlje. Bili smo obavijeni neprozirnom tamom, kao u mračnoj komori.

Trebalo je silaziti niza strme staze, tek prosečene. Ljudi i konji se uznemirili od treska gromova. A kad sevne, gotovo obnevidimo, neki vozari zastaju, te na njih najašu oni pozadnji. Naša kontrola je bila isključena.

Na ovome položaju Bugari su došli na jurišno odstojanje. Baterija gotovo iza samog našeg streljačkog rova. Zato je bilo naređeno da se u toku noći sklonimo.

Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari. Jedan ga dohvati za noge da ga izvuče, ali on jeknu: „Ubijte me... ubijte.“ — Ponesite ga!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Neka se ne plaši! Neka krene! 3ar je drugo mališan i želeo? Lagano, gotovo nečujno, otkide se maslačak od zemlje, prisloni za trenutak svoju srebrnu glavicu uz obraz mame suncokreta, a zatim kao

Kako je sada šumela! Kako se ljeskala na suncu! Postajala sve vedrija, sve lepša! Gotovo već poče da zaboravlja svoj Cvet.

Dečak je samo svojoj majci bio pametan i lep. Ostali su u njemu videli malo, slabašno, gotovo nakazno stvorenje. Ali, žena je verovala u svog sina. Čak je počela da mašta kako će on jednoga dana stvarati čuda.

Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose. Ali, gotovo u isti mah, oseti vreli dah psa na listu noge, strese se, odrečno odmahnu glavom, i zakorači preko ivice neba.

MARIJAN I SREBRENKA Na samoj obali mora živeo je ribar Luka s unukom Marijanom. Talasi su im gotovo do postelje dolazili. Šta da se o vetru kaže? Ali, i vetru i talasima Marijanova kuća se hrabro odupirala.

Život Carice Plavog carstva bio je već na izmaku kada je zid, konačno, bio završen, a cveće istrebljeno, ili gotovo istrebljeno... Da je Carici neko ranije rekao kakva je upornost cveća ne bi mu verovala. Ko još vide toliku drskost?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sve hoću! Gde su? Neka me vode! Evo (pokazuje na sebe): i tel, i anterija, i libade, i kitajka... sve je gotovo! I srce, i oči, i snaga, sve za Asana, za selo, Banju! (Prkosno klonulo.) Tamo ću ja! (Kida se rukama.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati.

U Srbiji je za vlade turske gotovo u svakoj knežini bio po jedan buljubaša (Turčin) sa nekoliko pandura (među kojima je bilo i Srba i Turaka) koji su

Puške su imale dugu cev i tanak kundak, gotovo kao i kubure, no samo duži. Oroz na pušci se visoko kočoperio gledajući drugaricu na drugom kraju cevi.

i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati“.

b'jele crkve Samodreže, bježi Marko, a ćera ga kralju, dok su triput kolo sastavili oko b'jele Samodreže crkve. Gotovo ga bješe sustigao, al' iz crkve nešto progovara: „Bjež' u crkvu, Kraljeviću Marko!

Marku u pjesmi Vukovoj II, 67 stoji u vezi sa starim književnim pričanjem o premudrom Akiru, to vrlo lijepo dokazuje gotovo potpuna istovetnost ovijeh mjesta: u Vuka pita hodža Ćuprilić sultana kad ga vidi u nevolji poradi Muse: „Šta bi dao

ali je važno to što se i jednim n drugim hoće da istakne kako je Marko ili Akir od dugoga i teškog tamnovanja gotovo izgubio ljudski oblik.

„Po tim mjestima“ — pisao je Vuk 1824 — „i današnji dan gotovo u svakoj kući imaju po jedne gusle, a po jedne osobito na stavu kod čobana; i teško je naći čoveka da ne zna guđeti, a

se s Milijom sastanem“, — veli Vuk — „onda mi se tek radost okrene na novu tegobu i muku: ne samo što on, kao i ostali gotovo svi pevači (koji su samo pevači), nije znao pesme kazivati redom, do samo pevati, nego bez rakije nije teo ni

nahije), bio je — kaže Vuk — „znatan pevač, a u gusle udarati može biti da niko nije znao bolje od njega (i umro je gotovo s guslama u ruci...); a i Marko je vrlo dobar pevač“.

Stefan je „malo mario za pesme“, ali ih je, „gotovo neotice, upamtio od svoga oca Joksima i brata Tome, koji su ne samo mloštvo pesama znali i rado ji pevali nego i pesme

Miloša Obrenovića“ — kaže Vuk — „nad knežinama su bili knezovi otprilike kao i za vladanja turskoga; ali kad on, gotovo pred svršetkom vlade svoje, knezove nazove kapetanima, onda se i knežine nazovu srezovima, i tako toga imena u Srbiji

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— E, sad je sve gotovo! Da je bio dan, ispod toga ogromnog tovara, vidjele bi se samo magarčeve noge, dio njuške i jedno uvo koje je virilo

Toga dana rastuženi Nikolica uz put reče svojoj kuji: — Žuja, gotovo je sa školom. Kad ne daju tebi, neću ni ja ići. Kako je Stričeva kuća bila blizu njegove, Nikolica je brzo zapazio da

Uhoda koji nas je pronašao, sigurno i sad pazi na nas pa će nas vidjeti kad se budemo uvlačili u pećinu, a onda je sve gotovo: na ulaz će biti postavljena straža, a onda smo sigurno pohvatani. — A ovako?

Videći kola s učiteljem i njegovim prtljagom, Jovanče zamišljeno reče: — Eto ti, ode i on. Sad je sasvim gotovo s našom hajdučijom. Dječaci se nisu baš naročito veselili učiteljevu stradanju.

— Pa ja više nijesam đak, gotovo je! — prošaputa on kao da se budi iza sna. Toga trenutka prestalo je ono pravo, bezbrižno djetinjstvo đačkog harambaše

Vanjka odiže jedan kraj plasta oznojen, izvuče se napolje i pljesnu rukama. — Gotovo, planulo je! Ubrzo na gornji otvor gomile, kroz koji je Vanjka virio dok je nosio plast, poče da kulja vrlo gust siv dim

— Ta gdje ste vi već? — povika Stric nestrpljivo. — Već je vrijeme da se bježi, a vi tu... — Gotovo je, sad više od bježanja nema ništa! — dočeka Jovanče zaduvan. — Kako nema? — javi se Nik. — Nema.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Vide se Kodrus u čudo, proznade jer su oni pročuli onaj glas bogovski, te zato njega ne diraju, a vojsku mu gotovo hoće da nadbiju. Indi on što da čini? Smisli se u sebi: što je u jednom čoveku? A i tako mu kadgod vala umreti.

I nađoše gde se lav bori sa zmijom, te ga već bijaše gotovo nadvladala zmija: od stražnjih nogu mu čak do prsiju obvila ga s repom kano jakim konopcem.

Oni bi tek u polju sas hrti gotovo dočekivali, te hvatali. Čineći im na ruku da gledaju seir, dosta put i sam bi noćom podranio; ode u planine, te do

Te u tome obneznanju svi uglas podviknuše: što je to, rekoše, i tko je? Na kraju, eto, kad već gotovo nadajući se čekahu osloboditi se i izvesti se blizu na kraj, onda tekar iznenada napade i opkoli ih novi strah, s

I dođe mu odnekud neki habar da je veće sve gotovo teke isto jošte za jednim pokrovom što stoji. Jer već nestalo mu je troška i nejma ih s čim dovršiti ni pokriti, te se

A kako ne bi kome o tom velika tuga bila sve leto o čemu radeći i videći već gotovo da veselo zbere i doma za ziminu snese, a jednim časom nestane i u nevid ode!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A ona je znala za to, pa kao svaka vanredno lepa, a uz to još i bogata, bila je razmažena, pusta, nemilosrdna, gotovo reći demonska. Ko je nije znao i ko se nije za njom okrenuo kad, ponosito kao paun, promine čaršijom?!