Jakšić, Đura - PROZA
Gladna i žedna goveda tumarahu bez čuvara po golemoj Galati i čupahu suvo korenje iz zemlje. Dođe podne, sunce pripeče, a mi čujemo riku
„Grlice“, veli, „još koji dan, pa nećemo imati hleba!... Eno, gledaj kako goveda skapavaju od gladi: tako će i sirotinja padati pred vratima nemilostivih bogataša“.
„Ali, Živko“, primetim mu ja, „vreme je da se seno kosi“. „Neka ga goveda pasu zeleno...“ Posle iz jednog jandžika izvadi pljosku s rakijom i ponudi me da pijem...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A potom išli su četnici te dogonili turska goveda vojsci za ’ranu, i ugovorili smo međutim sa Malim Jankom, Rakarcem i Lazarom iz Jabučja u koji ćemo dan na Valjevo
Odemo noćom u Kitog. A kad Turci svoja goveda isteraju da pasu, jurišimo, goveda otmemo, govedare pobijemo, jedva koji uteče.
Odemo noćom u Kitog. A kad Turci svoja goveda isteraju da pasu, jurišimo, goveda otmemo, govedare pobijemo, jedva koji uteče. Jedanput smo oteli 230 komada, prodali, podelili koliko nas je bilo.
I otiđem uza Savu. U Grabovcu noćim, poranim; dođem u Orašac, odakle iz planine vidim, gdi Turci iz Drena teraju goveda i proču stoku k Savi, na ušću u Savu reke Vukodraži.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Znam ja — kazaše mi posle. — Krstio sam se đavolskoj napravi... — Ama jeste li vi koji čuli što ono rikaše noćas goveda po livadama? — upitaće jedan. — Jest ja — odgovori drugi. — Mora da ih je nešto poplašilo.
Na to će jedan između onih što su igrali karata: — Ama što su goveda rikala, što su svinje uktale — to je ništa, nego što ti ja umalo ne stradah... Nisam ono čudo video nikad!
— Eto šta!... Pođem ti odavde u neko doba noći, pa hajde, velim, preče je, te udarim preko livada... Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo! Pođe meni kosa naviše. Vratio bih se, ali kud ću obilaziti. Hajde ja, hajde...
— Da nije i tebe što jurilo noćas, Simo? — upita ga jedan. — Nije, vala, ništa. — A što li su se goveda onoliko krivila po livadama? Sima se uze smejati, pa viknu: — Mehandžija!
Kad ljudi to čuše, sve udari u pljesak i u smeh. — A zato li su međer goveda rikala! — vikahu jedni. — Kaki si ti to momak? Uplašio se od gazda-Rake i roge! — pod smevahu se drugi onome...
i usplahireno zove kakog obešenjaka ili utopljenika: »Aj, Timotije, aj, Jerotije (ili kako je već kome ime), goni goveda na planinu!...« Nigde niko ga nema napolju; sve se sklonilo igde što živo bilo.
— Hvala bogu! — reče kmet i nogatnu se malo — sve nam je u selu dobro! Ovce se blizne, letina ponosi, goveda se obadaju, narod pošten. Samo ta prokleta vodenica!
papendekl — tvrda hartija za koričenje knjiga; karton paskvil — pakostan epigram, pakostan spis pasom ići — goniti goveda ili ovce lagano da mogu da pasu pezevenk — nevaljalac pećenka — vrsta puške planinka — žena koja u seoskoj zadruzi
Afrika
To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačeno
dve velike postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd. Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Odnosio je sa sobom, u vrtlogu, iščupano drveće, čamce i skele, a nosio je i mrtva goveda, i jaganjce, pa i po neku, mrtvu, udavljenu, naduvenu, nabubrelu, staricu, koju je bio okinuo sa banka, pri spavanju.
Rik goveda, muk krava, zavijanje pasa čuli su se u mraku, a zatim i dernjava ljudi u Podolju, koji su se bili slegli u Kijev, pred saj
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svinje, koje su se pre množile u hrastovim šumama, sada se goje kukuruzom u oborima. Najbolje domaće rase goveda rasprostrle su se po celoj zemlji kao i nove rase postale ukrštanjem domaće rase sa najboljim alpijskim rasama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ona mu, još jednom, umornim osmehom, u kome beše mnogo pakosti, reče da će mu poslati nekoliko ovnova i goveda i nekoliko buradi piva za vojnike, a za oficire piletine, vina i zelja, pružajući mu još jednom, pod nos, na poljubac,
Oca Aranđelovog, Lazara Isakoviča, dobro su znali, terajući mu stada i prodavajući mu goveda, svud tragom austrijske vojske što je nadirala za Turcima.
Zavaljen na jastucima u kolima, zamišljen, on uostalom i nije gledao taj svet, već goveda i obore, i krovove zemunica, jedva dva‑tri pedlja nad zemljom. U sebi, prodavao je sve to i kupovao, mrmljajući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„prvo se metne u razboj ’da zna da tkaje’, a kad je muško dete u ’ar’ ga odnesu i metnu u jasle ’da zna da čuva goveda’, pa posle u kolevku“.⁷² Ovim postupkom se želi na magijski način uticati da dete bude dobar radnik, tj. dobar stočar.
Matavulj, Simo - USKOK
Krcun Serdarev i još tri vojnika sa starijim đacima cijepahu drva. Iz staje izidoše goveda i konji. Čuveni vladičin Bijelac, vršnjak kneževa dorata, bješe krupan i kao dostojanstveno trom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
skrivenu bubu u tebi, ter i ona počinje da zuji, prokletnica jedna, lopovska Zuka Zukić: — Zu-zu-zu-zu, Milja sama kod goveda ...čovjek joj u vojsci, a svekar na kosidbi ...Zu-zu-zuc, da zađem odovud, od potoka, pa uz kukuruze, a?
kao da mu se bogzna kako žuri, zajašio preko plota, gdje i nije lijepo vid jeti starijeg čovjeka ako već ne juri tuđa goveda iz svoje ljetine.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zloćo ostaje zloćo, i badava ćeš sve činiti, ali mu nećeš ugoditi. Taj dečko išao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući maćija bi odmah rekla svom čovjeku, a jadnom i benastom ocu dečakovu: — Hajde, čovječe, da jedemo.
Tako oni odmah sjedu, i na brzu ruku počnu jesti. A mali svaki put kad bi dognao goveda, morao ih je najprije povezati, pa onda tekar ići u kuću.
Dokle bi siromah mali povezao goveda, zabavio bi se tako dugo da bi ovi dotle sve pojeli, te bi on, kukavac, svaki put ostao kratkijeh rukava.
Jednom kad je dečko tako ostao bez ručka, oždene goveda u polje, pa sjede na neki panj i stane plakati. Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u
Zato evo ti ove šibljike, pa čim doždeneš goveda kući, udari šibljikom o krov štale, pa reci: „Prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa
Zato evo ti ove šibljike, pa čim doždeneš goveda kući, udari šibljikom o krov štale, pa reci: „Prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa ćeš još zateći nešto jela, i tako ćeš se nekako prehraniti.
— I na to bake nestane. A dečko, kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne: „Prilp“, a goveda svako na svoje
dečko, kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne: „Prilp“, a goveda svako na svoje mjesto, te se sama povežu. On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča.
Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako brzo poveže goveda, te će jednog dana pripaziti šta on radi s govedima.
Pred ručano doba, prije nego će dečko dognati goveda, sakrije se maćija na tako mjesto odakle će moći sve čuti i vidjeti.
Kad je dečko dognao goveda, ne znajući nizašto, odmah, kao i dosad, udari šibljikom o krov i reče: „Prilp“, pa odmah u kuću, i dospije na ručak.
Sjutradan ukrade maćija onu šibljiku, te je spali, a dečko kad dogna goveda, traži šibljiku, ali nje nema tamo gdje ju je on obično ostavljao, te on morade i opet sam vezati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
da je budala; a kad sluga u podrumu najbolje vino pije, onda kaže da je njegov gazda budala, i to je ono: u zajam se goveda ližu. Koliko su pod Fridrihom i Bunapartom avanzirali, što su vešto odgovoriti znali?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ne vidiš ga od silnih dućana. Ljudi vrve tamo i ovamo, smutila me gužva neprestana. Niko nema goveda ni ovce, nit šta rade, samo broje novce.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubičini đaci većinom su dosad čuvali ovce i goveda, a među Gojkovim bilo ih je koji su i kopali, plastili, nalagali snoplje...
Smrzao se i on kâ žaba na ledu, pa ne zna u koga će da gleda. Nešto i kod njih ima, ustumarali se kâ goveda pred olujom. — E?... začudi se Gojko, i podiže glavu. U tom se otvoriše vratnice na dvorištu.
daj da se beži!... Ne mogu noge da se pokrenu... Ona obori glavu i zamisli se... Prognaše deca čopor goveda na pašnjak... Zaprašio se sokak, prašina treperi prema suncu i preliva se od pepeljave i beličaste u ljubičastu boju ...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Dobar veče, koledo! domaćine, koledo! Zatekosmo, gde večera, Na trpezi vino pije, Tvoj govedar kod goveda; Krave ti se istelile, Sve volove vitoroge; Kobile se iždrebile, Sve konjice putonoge; Ovce ti se izjagnjile, Sve
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
i srce mu posta kao u zveri: stanovao je, kao onaj car vavilonski, po šumama, s divljim magarcima, pasao je travu, kao goveda, i dlake mu narastoše, kao pera u orla, i nokti, kao u ptica.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kola stadoše, rabadžija otvara vratnice, oko kojih su se načetila goveda: čekaju čobana, pa da idu na pašu. Matora Zekulja već ogladnela pa riče, a junac dvogodac gleda je i čudi se šta joj je.
Kola prolaze, a za njima i goveda jure u potes. Širga ostavio junicu, pa trči na potok da stigne pre Divonje, jer posle mora čekati dok se sve krave ne
na potok da stigne pre Divonje, jer posle mora čekati dok se sve krave ne izrede i napiju koje Divonja revnosno čuva... Goveda zamakoše, a za njima i čoban, sa tojagom i nedopletenom kotaricom.
Kako li će lepo da urani svoje mile vočiće, svoja goveda i ovce!... Po livadama beli se i šareni stoka, a okolo sena skupila se gomila čobana.
U jednoj vijuzi, u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i gospodstvu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE Ta staza kojom, predveče, Polako, nogu pred nogu, Goveda silaze smerno Na reku, da piju vodu; Put koji vodi ka vodi Sreći bi nas mogo dovesti; Gazovi i pojila su Na
sumrak topal i tih; A put je star i izlokan, Ugažen davno pre njih; U ovom ludom veku, U ovoj trci i stidu, Jedino goveda, predveče, Tačno znaju kud idu.
A uokolo, dokle ti oko pogleda, Treba da pasu, da se izležavaju i da muču goveda. I pošto se to dvoje na jednom mestu spojilo, Morate, obavezno, docrtati pojilo — To može biti đeram, ili bara
Jer šta bi goveda srede, ili subote jedne, Kad sunce u podne upeče, a ona ožedne? Baru si nacrtao, al prsti još te svrbe: Znak da tu
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na ostrvu je i ona naišla na podivljala goveda, razmnožen i podivljali čopor napušten od jednoga negdašnjeg kreolskog naseljenika, koji se bio odselio na ostrvo Reinion.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bješe se, nesretnik, zadužio, Gospodaru, pa sad rukodavalac uze mi sve, uze mi dvoje goveda, a to mi je sve. No ti se molim, Gospodaru, daj mi kartu na kneza, neka me čojak pričeka do jeseni; prodaću nešto
čepukaše po pasištima; jagančići odvojeni skubahu mladu travicu po okrajcima i zaladinama, gdje je za njih mekote; krda goveda ričući, trčahu u plandišta kad im prigrije; ergele konja sitijeh i čilijeh, kasahu i utrkivahu se, iako ih niko ne
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— (Reče se kad se što pripravi bolesniku za ponude, pa pojedu zdravi). Što će bogu goveda kad mesa ne jede. G) OSTALE VRSTE GOVORNIH IZRAZA 1) ODGOVARANjA I NADGOVARANjA Bila mi je bolja mati.
— Bogata Vlaha i šteta pomaže. — Ko ima u pročelje, ko nema za vrata. — U bogata Vlaha i goveda pametna. — Na slanu ruku ovce trče. — Dok imaš svačiji si, kad nemaš ničiji si. — Nesta blaga, nesta prijatelja.
— A ti, Vlaše, silom pobratime! — ’Oćeš li dobro? — Neću. — ’Oćeš li zlo? — ’Oću. — Popo, zar i ti čuvaš goveda? — E, moj sinko, te još da su moja. — Ubode li se, Mujo? — Srce mi ga zna. — Ciganine, ti i u neđelju kuješ?
uzme vatralj, pa udara njime badnjake gdje gore (da skaču vernice), govoreći): „Ovoliko goveda, ovoliko konja, ovoliko koza, ovoliko ovaca, ovoliko krmača, ovoliko košnica, ovoliko sreće i napretka!
S ORAHOM — O Bože kako je ovi orah pun jezgrica, tako da je puna kuća zdravlja, tako da je pun obor goveda, plug volova, tor ovaca, ambar žita, mlekar smoka, i sav moj mal svake sreće!
Duva preko medveda, preko jelena, preko srna, preko kurijaka, preko lisica, preko zečeva! Duva preko konja, preko goveda, preko ovaca, preko koza, preko kokoši, preko golubova! Duva preko jarebica, preko prepelica, preko kukavica!
(Onome koji plače) Tjera Plačko goveda I babinu junicu; Zakla baba junicu, Dade Plački kapicu. Ode Plačko plačuć’ I kapicu žvaćuć’!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
j. čuvaj se da te ne ožeže onako, kao što je i prvog muža ožegla. IV. ERO I KADIJA. Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijinim govedima.
imali sa sobom ništa, a ne znajući nikaka zanata, nijesu se mogli drukčije raniti, nego se on najmi, da čuva seoska goveda.
d. Da sam ja taj zanat znao, ne bi danas čuvao seoski goveda.“ Pa im onda kaže, ko je on, i kako je tu došao; a ovi se onda obraduju još većma (što uzimaju đevojku od cara, a ne
36. Zalolota lota sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju. 37. Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ, koji otključava. 38. Zimi služi, a ljeti zube kesi. 39.
83. Pilipilj cara kopa pod lipov panj na Đurđev dan. 84. Podiže se peteljeva vojska, te mi oćera po ledu goveda, kad mi bješe u kitu všenica. 85. Podigle se rogoljače, susrete i rendesilo, oćaše i rendesati, neda bendeš ni gledati.
Onda mu oni počnu govoriti: „Za Boga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas za što nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu.” On im se obreče da će pitati Usuda, pak sutradan pođe dalje.
” Po tom on opet za- | pita Usuda: „U tome i u tome selu kad sam noćio u jednoj kući, tužio mi se domaćin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraške idu; pa me molio da te pitam šta bi to bilo.
A Usud mu odgovori: „To je za to što on o krsnom imenu najgore zakolje, a da zakolje što najbolje ima, sve bi se štrkljala goveda.” Onda ga on zapita i za vodu: „Šta bi to bilo da ona voda nema roda?
Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: „Šta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?
i Usud kaže: kad slaviš krsno ime, a ti zakolješ najgore, a da zakolješ što najbolje | imaš, sve bi ti se štrkljala goveda.
Posle toga domaćin mu pokloni petoro goveda, a on mu zahvali i pođe dalje. Kad dođe u ono selo k onome domaćinu što je imao nesitu čeljad, domaćin ga jedva dočeka:
Kad dođe u svoj zavičaj, stanu 99 ga sretati poznanici i pitati: „Čija su ti to | goveda?” A on svakome odgovaraše: „Braćo, Milice moje sinovice.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke, prolaze lađe, s Dunava se puši velika svetlost, uz Drinu blistaju dželepi goveda, Morava se plavi ko plav iskrivljen krst, sve se rasprostrlo, kao na trpezi, a iz oblaka, iznad zemlje, kao kruna,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
moj lipi Stipane — reče Osinjača — zdravljica se nanosija, a tako ti tvoje srićice pouči neuko dite, jer mi, smo kâ goveda... — Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo. — Mali će doći na ćud, ja se nadam, a ako li ne dođe, ja ću s njim natrag!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe, i bi mu mrzak čovek koji ga prati na svim putevima, dok ga u nedrima žulji kesa dukata a čopori svinja i dželepi goveda protinju se između vrzina ka Dunavu. „Da podmladiš Simku.“ Oči su mu se smejale. Sigurno sam pocrveneo.
— Svi ste se pogojili... Marš, životinjo pseća! Uđe u kiselkastu, ljutu toplotu staje, u gusto i glasno disanje goveda. Zašto ga Mijat nije večeras dočekao? Sigurno je odlunjao kod neke udovice. Brzo napipa vrata sobice za sluge.
u stajama se goveda dižu i lupaju rogovima o prazne jasle, konji ržu i topću, ovce se razblejale, kokoške pre vremena sleću sa sedala, psi
Njega? Na vrata Mijatove sobice prislanja obraz: kao potok huči disanje goveda, brzo izlazi na put, uska putanjica kroz njive spotiče noge, nepoklani kukuruzi taru se u glavi, ona pliva u beličastoj
nebo, po neka zvezda, a visina beskrajna, kao njegova nada čista i pouzdana; sluge gone velika krda svinja i dželepe goveda, po svim putevima njegovo putuje, svim skelama njegovo se prevozi, među jasenovima gradi se varoš, Vasilijeva kuća je
Ustade i pođe brže neobranim njivama, po kojima i danju i noću lunjaju presita goveda, vuku žvale, bljuju žute kukuruzove zube, gaze i lome svenula kukuruzova stabla, a nerasti skaču na klipove i, kao da
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Iz šumarka ispadne stado goveda. Promičući mimo nas podozrivo su nas zaobilazila, zadržavajući sapu, pa kretala dalje, zakađujući nas iz vlažnih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ovce pokušaše da iskaču, ali vrljike behu visoke; goveda se ustumaraše po oboru. Stanka dohvati sekiru, navuče na sebe guber i saže se uz vrljike, od kuda kurjaci dolaze.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Djevojku vjenča za se, i ako su živi, i danas im je dobro. PEPELjUGA Prele đevojke kod goveda oko jedne duboke jame, a dođe nekakav starac bijele brade do pojasa, pa im reče: — Đevojke, čuvajte se vi te jame,
Đevojka, sirota, idući za govedima, prela je koliko je mogla, a kad na podne goveda poliježu u plandištu, ona videći da se na kuđelji ne poznaje što je oprela, stane plakati.
Zloćo ostaje zloćo, i badava ćeš sve činiti, ali mu nećeš ugodoti. Taj dečko imao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući, maćija bi odmah rekla svom čovjeku, a jadnom i benastom ocu dečkovu: — Hajde, čovječe, da jedemo.
Tako oni odmah sjedu i na brzu ruku počnu jesti. A mali svaki put kad bi dognao goveda, morao ih je najprije povezati, pa onda tekar ići u kuću.
Dokle bi siromah mali povezao goveda, zabavio bi se tako dugo da bi ovi dotle sve pojeli, te bi on, kukavac, svaki put ostao kratkijeh rukava.
Jednom kad je dečko tako ostao bez ručka, oždene goveda u polje, pa sjede na neki panj i stane plakati. Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u
Zato evo ti ove šibljike, pa čim doždeneš goveda kući, udari šibljikom o krov štale, pa reci „prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa
Zato evo ti ove šibljike, pa čim doždeneš goveda kući, udari šibljikom o krov štale, pa reci „prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa ćeš još zateći nešto jela, i tako ćeš se nekako prehraniti.
— I nato bake nestane. A dečko, kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne „prilp“, a goveda svako na svoje
A dečko, kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne „prilp“, a goveda svako na svoje mjesto, te se sama povežu. On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča.
Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako brzo poveže goveda, te će jednog dana pripaziti šta on radi s govedima.
Pred ručano doba, prije nego će dečko dognati goveda, sakrije se maćija na tako mjesto odakle će moći sve čuti i vidjeti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Majka mu i starija kći odoše juče, ponesavši sa sobom potrebite čobanske stvari. Pregledaće kolibu i goveda. — Čuvaj mi djecu!
Petrović, Rastko - AFRIKA
To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačeno
dve velike postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd. Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
nositi meso i u Aleksinac na prodaju, a držim da će vojnici tu vašu dozvolu raširiti i na drugu vrstu stoke, na ovce, goveda itd., pa stvar može uzeti vrlo ozbiljan oblik.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Začas bi krdo ovaca prekrilo i zabijelilo poljem ispod planika. Goveda bi u dugim redovima zamicala u planinu na pašu, da se u podne vrnu vodi na plandište.
Jablan, koji je svojim razglašenim junaštvom zatvorio cijelo Zmijanje, ponosito bi se odvojio od goveda, izmakao bi naprijed, pa bi gromovito rikao, bukao, kopao nogama i zadrto raznosio zemlju rogovima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jednoga vedroga dana, ljeti, jutrom vraća se Rade, u planinu nad selom, da pregleda ostavljena goveda i kobilu. Veseo odmiče uzbrdicom da, prije nego sunce, odskoči, dohvati se planinskih visova.
Da, negda je nije smio u oči pogledati! ...Našavši goveda i kobilu, sagna ih Rade bliže kolibe i, ispustan, luta planinom.
A gomila, s mladencima, krene niz čaršiju. Rade sjedi na kamenu, pazi na goveda da ne ulete u šumsku branjevinu. Tako je sada, a negda si ih mogao pustopašice zagnati.
Maša i Rade kao da osjetiše podzimnu noć i časom zaćutaše. A i goveda, vikla jari, vraćaju se s paše. Rade ih prikuplja i goni ka ulazu.
— Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj... A vatra se gasi i goveda mrtvo polegla: čuje se kako preživlju, a s vrata jare vreba mjesečeva svjetlost...
— Pomete me, — veli. S druge strane vatre trže se krmača i zagrokta. Do njih odmah preživlju goveda, a spolja udar vjetra bije preldžije u leđa i drma rasklimanim vratima.
ruda vuna u suncu, i pred njima ne gizda se ovan predvodnik; po drvetima ne propivu se vitke koze da brste mladice, a goveda usred dana ne vraćaju se s paše k rijeci na pojište; i ne riču krave za teladima niti telad meče za majkama!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pa onda: koliko ima ovaca, goveda, konja, živine. Gledala me je hladno, gordo, gospodstveno. Nešto sam promrmljao u bradu i ustao sa namerom da izađem.
Sena za jednu, ako zadržimo sadašnji broj stoke. Dadara je naredio da se počnu klati goveda i ovce. Šta da uradimo sa tolikim mesom? Pri ovakvoj vrućini i u najdubljim podrumima meso propadne za dva dana.
Kažem Dadari da bi bilo daleko bolje i pametnije kad bismo klali konje, a čuvali goveda i ovce. Neće ni da čuje za to. Hoće da sačuva konjički odred. Zar se, zaboga, na ovom kršu može upotrebiti konjica?
Rekao sam da su njih trojica za kratko vreme stekli priličan imetak. Pomenuo sam stado ovaca, goveda, svinje, košnice sa pčelama.
Jedva čekam da dođe podne. Čim se senke skrate, zatvorim ovce i goveda u tor i požurim na Moravu. Našao sam zgodno mesto za kupanje. Ispod Mrtvaja vira reka se račva u dva rukavca.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I dan ogreja sjajni. U dolji reka se svetli, Vratnice lupaju selom i žustro pevaju petli, I kravar, zevajuć glasno, goveda pogoni tada Na ravni seoski pašnjak, gde bela planduju stada.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
pojavljivala otud odakle joj se najmanje nadaš: iz visoke travuljine pored rijeke, sa štaglja punog slame, iza krda mirnih goveda s mračna tavana, ispod guste nagnute lijeske. Odasvud si je mogao očekivati kao nekakvog čarobnjaka.
— upita knez. — Dječake, dječake, dječake! — uze da se prisjeća čuvar polja. — Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao... kao...
Mali čobančići zaigraju se gdjegod na poljani, a ovce i goveda začas provale u nečije žito pa sve izgaziše i popasoše. Čitavo selo digne onda viku na poljara da slabo čuva seosko
— Dobro bi to bilo — odmah se složi Jovanče. — Mi smo povazdan po brdima kod ovaca, kod goveda, vidimo nadaleko ko dolazi, ko odlazi... — Pa deder Jovanče, junače, prihvati se toga posla — nastavi Nikoletina.
je babama iz kalendara kad je koji praznik, branila prolaznike od pasa, pomagala čobanima da savladaju nepokorna goveda, jednom riječju: uživala je u tome da se nekome nađe pri ruci.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama tako motrite se da nam ta čast ne iskoči doposle na nos! ... Bolje bi bilo i goveda pasti, svinje li čuvati, te otuda svoju hranu sticati bezgrešno, nego li toga se teška bremena neknjižnu ni oštroumnu
Što je oporo ono se s klinovi cepa. Što dikla navikla, to i svikla. Tamnice nisu za goveda praljene, nego za nauk ljudski. Ko što traži, to će i naći. Ima dosta na svetu dvonožaca, ama sasma je malo ljudi.