Upotreba reči govore u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Al’ vele da je došao neki carski komesar u našu Kekendu, pa još govore da je Madžar!... A prijatelj Maksa šnajder još mi je i to kazao da ga poznaje; pa veli da je i on od onih što su palili

Pa onda nisu ni skupi, badava, bogami, ban-badava! Samo, znaš, treba kuraži... Ti već znaš kako ide... Oni to govore, a šlajfer iskrivio se, pijan, pa peva: „Es gingen den di draj juden, den, den, den“ A kad je pao u sevdah, tresnuo

Za njega krišom govore da je u neko vreme otimao; a svi mu se u oči čude dobroti i poštenju... Taki je svet! Taki su ljudi! Štaviše, i sam g.

„Neprijatelji do smrti“, a ovamo se lažu, lažu i sebe i druge, lažu i one kojima bi bili obvezani da istinu govore, lažu sve!... A to je, opet, njihovo načelo: lagati i živeti... I oni su se baš po samom tom načelu pobratimili.

Verujte, ovaj bradati nešto zna, nešto šuruje; — verujte mi da je iz preka, baš rođen Bačvanin; neki govore da su ga lanjskog leta viđali i sa Miletićem. — Jest, jest!

glavu tako nežno i umiljato, milujući je po belim obraščićima, da se devojče pobojalo da ne bude istina što seljaci govore da će joj otac pomeriti pameću...

tavnica ostavila toliko života da još možeš čuti reči svojih nemilostivih sudija, a ti uzdrhtalim srcem slušaš gde ti govore: „Ti si slobodan! Nevin!“... Slobodan? Nevin? Ja bih voleo da sam krivac, da sam zlikovac!...

Obradović, Dositej - BASNE

A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore. Ono što zna rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i

Onda ti kurjak stane bežati, misleći u sebi: „Međer babe u ovom selu jedno govore a drugo misle”. Naravoučenije Ljudi koji svoje pristrastije i koristoljubije za sovet primaju podobni su ovom kurjaku.

” Naravoučenije Ovo priličestvuje onima koji sve svoje dostojinstvo u vnješnom ukrašeniju polažu. Ovo govore|ći ne pohuždava se svakoga po njegovom činu i sostojaniju pristojno odjejanije i ukrašenije.

ακουστέον και παρά των εχθρών την αλήθειαν και διορθωτέον, sovjetuje Plutarh; da slušamo što i naši neprijatelji o nami govore, da se ne srdimo, pa ako u čem bez pristrastija poznamo da oni imadu pravo naše nedostatke obličavajući, da se

„Proklet čas kad sam to rekao!“; „Da sam vrat slomio kad sam na taj put pošao!” - evo kako mloge čujemo da govore. A zašto? Samo zato što sami nisu kadri bili rasuditi, a pametnije od sebe nit su hoteli pitati ni slušati.

Kad cesar po Augartenu hoda, pak čuješ malenu decu da govore: „Ovde da stanemo, ovuda će on proći”, — kom se ne bi to mesto raj zemni činio?

Razuman čovek, kad vidi da jednom razgovoru ili poslu nije vešt, a on sluša i smatra što drugi govore i čine, i vsegda se polzuje. A nerazuman i nerasudan to ne može.

Od toga vremena žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se go|d sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša, mnogo govore a ništa ne tvore, i zato od njihova sovjeta ništa se dobro ne rađa.

žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se go|d sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša, mnogo govore a ništa ne tvore, i zato od njihova sovjeta ništa se dobro ne rađa.

Ona ima neko srodstvo s šalom, ibo obično, šaleći se, ljudi ne govore ono što misle; no neki iz šale tako obiknu lagati da i bez svake šale lažu.

izobražavali su sudiju bez očiju, govoreći da njemu nije potreba gledati na one koji se sude, nego samo slušati što govore; no bez sumnjenija iziskivali su da njihov sudija človečije uši imade i zdravo pronicatelno rasuždenije, jer inače ništa

Ova gledajući dva vočića svako veče kad utruđeni s oranja dolazahu, rugaše im se, govore|ći da su se u zli čas otelili.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

U to vreme bilo je u Valjevu 24 džamije, i govore da je bilo preko 3000 kuća turski’, a 200 hrišćanski’. Mi doteramo iz sela četnike, ali kako se nabiraju eksera iz

A zašto? Da te Bog ne pokara! Čujem ja gde neke babe, a i neki ljudi, govore mojoj majci: „Blago tebi, sestro, kad ti imaš sina u kući tako učena, te ti može svece kazivati, da se u radu ne

Zato na saboru, i na slavi, i na svadbi nemoj mlogo govoriti, nego slušaj šta stariji ljudi govore. Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti nećeš.

Zato, mudro se vladaj i ono što ti se sada učini da nije onako kao što stariji ljudi govore, a ti nemoj odma da se plećeš u svađu, nego pričekaj dok dođeš u godine ovi̓ ljudi, pa tek ako i onda vidiš da nije

Kad čuše oni, da ja tako govorim, a oni se svi sneveseliše i zabrinuše. Ja kad vidim da ljudi iskreno govore, i da hoće da ustaju, samo ako se mi oko Valjeva krenemo, poverim se njima i kažem: „Je li tvrda vera, da vam kažem?

gde je do̓odio obršter (Andra) Stojićević i kapetan Kosta Jovanović, i oni su naši dobri prijatelji, i Turcima jednako govore: „Isterajte Fočića, pak mirni budite”.

lađu, jerbo nisu vešti i mogli bi odma lađu potopiti, no se iz oni̓ sela dumendžije uzimaju koji su vešti Đerdapu, i govore da oni nikakva danka ne daju, no samo gore i dole lađe propraćavaju.

Sutra poranimo preko velike Moskve, dok veće i svanu. Govore da je Moskva 15 ruski̓ vrsta dugačka, tj. tri sata. Putujemo na pošti, dok dođemo u varoš zovomu Klin na konak.

A kad se smrkne, juriše i pobegnu u bair, a Turci s leđa mnogoga rane a mnogoga i ubiju. Govore, da je oko 60 onda poginulo, a u naši̓ je i džebane bilo, nestalo; ali je i Turaka bar toliko palo.

No kad Turci govore da oni samo idu, da nas caru pokore i teskere dadu i arače uzmu, pak da se vrate, a vi gledajte prema njima lackajte i̓

mi smo vam poslali i javili, da Turaka sada je pošla najveća sila, da sami ne možemo protivostati, i da oni govore da ako primimo teskere i rajaluk okabulimo, da će se oni vratiti.

Ne smejući Afiz preko Morave na Karađorđa, no pošlje tri Turčina kod Milenka, i govore: da se Milenko ukloni s puta, da Afiz-paša s carevim fermanom i vojskom prođe preko požarevačke nahije u Beograd, i

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Dok je on pisao, dotle je ovamo već Milun i čast dao. Golub, Vesa i ostali jednako hvale Miluna i govore Sreji kako se namerio na gazdu što nikad nije niti će; kako će mu biti dobro kao u svojoj kući, i tako dalje — već

Sutradan osvanulo je nahoče opet na svom prvašnjem mestu. Već svuda po selu govore kako je preksinoć bio tutanj, zveka i rzanje oko Simičine kuće, i kako je nešto odvelo njegova mrkova.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Bože!... Kako li se izmenila Crna Bara! Nema onog veselog zbora ni razgovora. Gde dvojica govore pa treći dođe, oni ućute... Ivan kmet, a ljudi ga glede gore nego onog pandura subašinog.

Dučić, Jovan - PESME

Na zgarištu ti drže govore, Na gubilištu podlo piruju, Na bunjištima sade lovore... I mrtve uče sad da miruju. Moj dobri rode, svi su rđavi,

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Moja mati i sestra blede kao krpe, oči im vlažne, lice kao od voska, krše prste, idu na prstima i ništa ne govore, samo što šapuću neke pobožne reči. Ne doneše nam doručak, ne pitaju jesmo li gladni, ne šalje me mati u školu!

Piha! Šta velite, na dobrom konju? Svi konjički oficiri vole da govore o konjima, pa ma to bilo i s kaluđericama. I našem kapetanu čisto senuše oči.

— dede malo komi taj grah! Ona komi grah. Đeda zadovoljno gleda kako ona komi. Oboje ćute, ništa ne govore, samo srce čini svoje i dan osvaja. — Hajd sad ovamo!

Jedno veče, treći dan po Petrovu dne, vraćaju se ljudi s rada, pa stoje pred sudnicom i govore nešto o pušnicama. Ja sam bio s Radojem Niklićem u lovu, i kad se vratismo, umiješasmo se i mi u narod.

Iz očiju joj grunuše suze. — Bože! — prošaputa ona nekakim glasom kojim, valjda udavljenici govore. U taj par čuše se nečiji koraci niz stepene. Ne govoreći ništa pođem dalje i povučem je za ruku.

— Oprostite što moram vaš komplimenat da razumem kao ukor, jer malo ima mojih zemljaka koji za pet godina ovako rđavo govore kao ja. — Molim vas, vi ste vrlo skromni.

u klasičnoj Nemačkoj, mora oguglati na ovakva pitanja nas su toliko puta pitali nemački studenti (klasično obrazovani — govore latinski i grčki kao svoj rođeni jezik) je li Srbija u Maloj Aziji; čudili se kad smo im kazali da i mi pijemo kravlje

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ljudi o poljskim radovima i o raznim lopovlucima pudarskim; a mladi momci i devojke prolaze jedni pored drugih, ali ne govore ništa nego se samo poglédaju kradom ispod očiju, samo se poglédaju, ali ti pogledi mnogo više kažu nego najdeblje knjige

I onako znam šta i kako o nama govore... — Eh, ti sve znaš! — Sve, sve! Sve znam, Spiro, sve vidim, Spiro, i sve čujem, Spiro, al’ pŷsto, žensko sam, pa

— Ćutim, Spiro, i jedem se samo u sebi... nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas... — A šta govore? — zapita ozbiljno pop Spira i sede, a ustao je bio da ide pop-Ćirinima. — Šta govore!

nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas... — A šta govore? — zapita ozbiljno pop Spira i sede, a ustao je bio da ide pop-Ćirinima. — Šta govore! Govore da si paorenda...

— A šta govore? — zapita ozbiljno pop Spira i sede, a ustao je bio da ide pop-Ćirinima. — Šta govore! Govore da si paorenda... da nisi ni za zvonara, a kamol’ za popa... — E, to ti znaš i niko više.

— A šta govore? — zapita ozbiljno pop Spira i sede, a ustao je bio da ide pop-Ćirinima. — Šta govore! Govore da si paorenda... da nisi ni za zvonara, a kamol’ za popa... — E, to ti znaš i niko više.

— E, to ti znaš i niko više. — To sav svet zna i čuje, samo su tebi uši voskom zalivene. — Pa ko govori? — Pa govore oni. I to otkad. Pa ja se sve činim i nevešta...

— Za ime sveta, pa zar se baš tukli!... A koji im je đavo u tim godinama?! — Formalno tukli. Po selu samo o tom i govore. Idem da čujem još štogođ. Službenica! Službenica, — reče, i pohita da ide.

Ništa ne govore, nego samo liju i brišu suze; taman jedne obrišu, a druge stignu. — Ta nemojte plakati, prijo, — teši je prija Makra,

I popovi nisu kao nekad. Govore, doduše, među sobom radi g. episkopa i radi svoje pastve, ali i to ne ide onako srdačno kao nekad, nego onako

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ljudi, slušajući to njegovo pevanje i lutanje za mesečinom, govore: — Bekče pijan peva. — Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— E, drugi nek govore koji su gosti; rezon je da gosti govore. — E, dobro, mi ćemo govoriti; a hoćete l’ vi odgovarati?

— E, drugi nek govore koji su gosti; rezon je da gosti govore. — E, dobro, mi ćemo govoriti; a hoćete l’ vi odgovarati? — No, to bi još bio rezon kad gostu ne bi’ odgovarala!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

šetaju se. Ja za njima kroz onaj svet, za njima i šta čujem: sve neke gluposti đačke govore. Dobro je reko', dečurlija k'o dečurlija, da idem ja da gledam svoja posla.

I svi ovi razgovori grozno su mi odvratni i ljude ove, što svaki čas idu na osustvo, obmanjuju se i govore kako je uzdržavanje škodljivo, ne mogu više da gledam.

Afrika

Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj Africi. Vraćamo se na brod da večeramo i da nastavimo put na jug.

Trebalo ga je takođe baciti u vodu, pa bi on već našao način kako bi se izvukao. Govore nam sve to glasom koji znači: „Tako vam i treba kad ne umete da bacite ni čoveka u vodu, a hoćete u prašume!

Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču. Raspoređuju se za neku zamršenu igru, ali se raspršte kad nas vide.

Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da bi se izvinili, oni su odmah na nogama. Govore uglas tumaču a tumač objašnjava šta su maločas hteli da kažu: ne da se ne ide, već da bi bilo bole da se još pričeka!

obalu Okeana, a kad bih mogao predstaviti šta znači u Africi led za oči koje su sagorele od sunca, za usta koja jedva govore od žeđi i ispucalosti, razumelo bi se zašto mi je život odmah izgledao neverovatan.

Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon

“ Nema izraza koji crncu izgleda nepristojan, i on ga izgovara uvek sa istim naivnim i ozbiljnim licem. Kad govore između sebe, francuski, da bi bili fini: „E mon vie, ti manbet vreman!

Poslednji listovi govore o njegovome besu, o nedavnom topljenju brodova i putnika. Na pola puta između Gibraltara i Marselja, poslednjih dana

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Petre! Ajde! Ajde! Vrime je! Triba ustati. Znaš da će Pavla da vode!“ Ona je govorila, kao što razmažena deca govore. Njen muž je, međutim, čkiljio, zevao, tako da ga ona poče, za košulju, da vuče.

Oficiri govore svakoj ženi isto. Komplimenti udovca ne vrede. Ona je bila uzela trikorn Pavlov, na krilo, a sad mu uze i sablju, koju

On je bio navikao da žene oficira, tamo, dole, u Sremu, govore o nacionu, isto toliko, koliko i muškarci. Nije bio uvideo da se to dešava samo u njegovom, uskom, sirmijskom,

Ležale su oko crkve šabačke, uz vatru, a baba mi ču kako Turci govore da će da beže u zoru, prema Užicu. Turčin, koji ih je vezivao, bio je legao, metnuvši dva srebrna pištolja i srmali

Da li bi mogao, sve, da dokuči, što govore, što misle, što osećaju, Črnogorci? Da zadobije njihovo poverenje? Pošto ambasador zastade, i, očigledno, očekivaše neki

Šaputala mu je, sa usnama koje su od uživanja drhtale, da ona i njena ćerka, Tekla, već nekoliko nedelja, samo o njemu govore. Da joj je on sad u životu jedina uteha. I nada!

Treba se moliti! Isakovič se čudio i pitao, otkud, ti franceskani, na njegovom putu, što to govore, i zašto to govore, njemu?

Treba se moliti! Isakovič se čudio i pitao, otkud, ti franceskani, na njegovom putu, što to govore, i zašto to govore, njemu?

Uživa da vidi, i zagrize, lepu jabuku, ali – ako mu je nadohvat ruke – i tuđu. Ana se ljutila, da tako govore. Ona je žalila Kumriju. Grehota je i sramota, veli, to, što je Trifun, tako mator, učinio.

Unazad sad ima šest‑sedam godina porođaja, dosade, dečje dreke, siromaštva, ženinog brbljanja. Skoro i ne govore, posle poslednjeg deteta. Nigde pesme, nigde Sunca, nigde vazduha. Kumrija je štalara.

Ona su bila navikla da zajedno spavaju, igraju, a uglas govore, sva. Ni jedno od te dece, sem najmlađeg, nije govorilo samo za sebe. Kad ostala prestanu. Sva su govorila zajedno.

Matori Engelshofen im je govorio da paze šta rade, kod žena – a ako ih uhvate, sa udatom ženom, da ne govore, nego da zamuknu. Ali ako bi se desilo da je u pitanju ćer nečija, onda da se žene, ili dadu glavu.

Teodosije - ŽITIJA

svetim tvojim molitvama ka Bogu udostojio da nebeski i sveti njegovi anđeli dođu k meni, i tvojom pojavom da ovako meni govore, i da iz uninija podignu i uzvesele dušu moju? Sada si mi živ, gospodine moj.

Jer gde se ustanovi ustav čovečje prirode, da živi mrtvima pišu, ili da njima nešto govore, ili da mrtvi žive slušaju, i zapovesti njihove vrše?

„Ja znam da će posle odlaska mojega ući među vas vuci ljuti, koji ne štede stada, i od, vas samih ustaće ljudi koji govore razvraćeno“. Vucima ljutim i ljudima koji govore razvraćeno nazva jeretike, koji od prave vere, u jeres odvode.

Vucima ljutim i ljudima koji govore razvraćeno nazva jeretike, koji od prave vere, u jeres odvode. I ko misli i uzda se u sebe da će biti veran, ako njih

Oni su deo poročni, mračni na svetlosti, istinom neupućeni, koji govore da je slatko gorko i gorko slatko. Teško njima, jer ne poverovaše istini!

A govore i o tome ugarskom kralju da je dobro sačuvao veru pravoslavlja po učenju svetoga, i da je poživeo u pravdi i istinitoj sme

zapovesti prema Bogu, tako da ga je i posle smrti udostojio da čini čudesa, da se, dakle, i do sada Ugri njime hvale i govore: — Imamo sveta i čudotvorna kralja koji leži u grobu!

Jer naročito želeći da vidi ove potrudi se, misleći da će od njih više čuti i videti, kao od drevnih, jer govore da je u starih sve bolje od novih.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Srbo-Hrvati govore jezikom koji je toliko jednolik, da jednoga Srbina iz Srbije može bez ikakve teškoće razumeti Hrvat sa Istre.

Izvan ovih krajeva, u kojima se čakavski dijalekat održao usled geografske usamljenosti, svi Srbo-Hrvati govore štokavski. Mesto štokavskim i čakavskim Slovenci govore kajkavskim dijalektom.

Mesto štokavskim i čakavskim Slovenci govore kajkavskim dijalektom. Ali ovaj dijalekat nije svojstven samo Slovencima.

Hrvati iz tri granična okruga, iz zagrebačkog, varaždinskog i križevačkog, govore takođe kajkavskim dijalektom, koga uostalom nestaje pred štokavskim, koji se širi kao književni srpsko-hrvatski jezik.

kojim se odlikuju od stanovništva panonskog tipa, katkad vrlo ekspanzivnog, od dalmatinskih govornika koji ponekad govore tečno i elegantno i od njihovih susednih rođaka u Starom Vlahu koji govore, kaže se, čak i kad ih ne slušate.

od dalmatinskih govornika koji ponekad govore tečno i elegantno i od njihovih susednih rođaka u Starom Vlahu koji govore, kaže se, čak i kad ih ne slušate.

Pevalo se i igralo u svim selima. I najteži zemljoradnički poslovi su se radili uz šalu i veselost. Putnici ovoga doba govore o opštoj veselosti i o pesmama koje su slušali svuda po selima.

Sve Ere govore jekavskim ili ijekavskim dijalektom srpsko-hrvatskog jezika (mlijeko i vjera namesto mleko, vera i mliko, vira ostalih

Pre austrijskog zauzeća Bosne nisu se iseljavali i među njima su sasvim retki novi doseljenici iz drugih krajeva. Govore osobito lepim i živopisnim srpskim jezikom, u kome ima puno figura i karakterističnih starih reči ali oni

Ima, najzad, u negdašnjem novopazarskom sandžaku poislamljenih Kuča i Klimenata, doseljenih iz dolina u Prokletijama, koji govore ne samo srpski nego kadšto i arbanaški.

Ali mnogo govore, a o svadbama, krsnom imenu i na ostalim velikim gozbama „piju upravo samo po sedam zdravica: u slavu Božju, u slavu

Druže se sa bulama i mnoge od njih govore turski. Ljudi se naravno još više služe turskim jezikom. Hrišćani su primili i mnogo turskih običaja.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

sutra Na obrazima dana Dve žrtve jedne sitne šale Neslane šale bez šaljivca Gledaju se tupo Sapima se hladnim gledaju Govore iz trbuha Govore u

dana Dve žrtve jedne sitne šale Neslane šale bez šaljivca Gledaju se tupo Sapima se hladnim gledaju Govore iz trbuha Govore u

Nušić, Branislav - POKOJNIK

NOVAKOVIĆ (čita): „U parceli 17 grobnica 39 otvorila se i mrtvac se digao”. LjUBOMIR (čita): „Mrtvi ustaju, mrtvi govore”. ANA (donela je čašu vode). LjUBOMIR (ispio je vodu).

Čekajući na tramvajskoj stanici, otvorio sam novine i privukao mi je pažnju upadljivi naslov: „Mrtvi ustaju, mrtvi govore!” Pročitah prve redove i na jedan mah me obli znoj! RINA: Isto tako i mene.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Profe će govoriti šta nas sve čeka kad uđemo u život, a roditelji, kasnije, po povratku kući nastaviće da govore u istom stilu. Već sam mogao da čujem Staniku kako mi obećava da ću ići u šegrte ako nastavim kako sam započeo itd.

Čuo sam samo da spominju reč svedočanstvo. - Stopiraj, Vesna! - rekao sam. - Govore o ocenama. Jesi li ti prošla kako treba? - Ja? - pridigla se na krevetu i uspravila pretvorivši se sva u uši.

- Zato što ja jesam magarac, Vesna, i što oni sada govore o tome! - rekao sam, a ona se naglo trgla. Ne, ne govore, mislila je.

- Zato što ja jesam magarac, Vesna, i što oni sada govore o tome! - rekao sam, a ona se naglo trgla. Ne, ne govore, mislila je.

Zatim su počeli da govore o ocenama. Po načinu kako su govorili bilo mi je jasno da znaju za ono iz matematike. - I baš to meni da se desi?

- Pretpostavljam da nam neće prikačiti orden! - rekao sam takođe šapućući, jer sam krajičkom ušiju još lovio o čemu govore oni dole. Konačno, to mi je dojadilo, pa sam počeo da sređujem zbirku insekata.

- negde u svojoj glavi on je već video ogroman mrtvački sanduk nasred sobe. Nastavnici i đaci držali su govore i plakali. Bio sam dobar đak. Dobar drug. Dečak u koga su se polagale velike nade i sin divnog, ucveljenog oca.

Ja sam ga video. Video svuda. Video stalno. Tako sam shvatio da sam kriv i da nije važno šta drugi govore, ili misle, sve dok ja to u sebi vidim. Na mome mestu i vi biste želeli da vas izbace iz škole.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Jedan opet među njima ustane i priđe k njima i ište lulu duvana, baš od gospodara Sofre. Mađarski govore. Gospodar Sofra dâ mu duvana, pa ga meri; ali i njega golać meri. I birtaš je promenio lice; zabrinut je, poznaje se.

— Možemo piti, ali nemojte pevati, misliće da smo pijani, već pijte pa ćutite, a ja ću na duvaru prisluškivati šta govore; duvar tanak, čuće se, — reče Čamča. Gospodar Sofra i Krečar piju, a Čamča prisluškuje. U birtiji pravi lopovi.

Kao i svaki čovek, i Sofra ima neprijatelja, i načuo da baš ti zavidljivi govore: Sofra teče, ali ima koji će rasteći”. Gospodar Sofra, kako se kući vratio, opet dobro red zavede.

Dame, frajle, zavidljive poglede bacaju na Lujzu, a na Šamiku sažaljive. Tek što im oči ne govore: šta tražiš po tuđim stranama, zar mi nismo dostojne? No, ko je još ovde?

Obadvojica zamišljeni, ništa ne govore, kucaju se i piju. Starcima je vino malo u mozak ušlo. — Pa vidiš, Sofro, pravo kaže Čamča: danas jesmo, sutra nismo.

Svaka tajna dođe na videlo. Već zuca po varoši da Šamika Kirić uzima Jucu Sokolovića. Kad o tom govore, jedno na drugo gleda, niko ne veruje. Kako bi se tako bolesna devojka mogla udati?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Žene su bile povele decu uplakanu, a ljudi svoje starce da govore. Po celoj se kući već znalo za krađe, paljevine, tuče i jedno silovanje.

Ako se pročulo da je bludnik i ako već davno govore da kupuje i žene, ipak nije izvesno da on ne bi mogao da im bude ktitor, a kad se smiri, da živi kao pravi svetac.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tako, na primer, devojke često naberu uoči Đurđevdana travu oman i govore: „Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom!

“²⁴ U Banatu devojke za vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore sledeću magijsku formulu: „Kako puca seme na vatri, tako neka puca njegovo srce za mnom.

Tako, recimo, na svadbi kod banatskih Hera mlada baca žito, a okupljeni svatovi govore: „Koliko zrna, toliko dece!“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu govoreći:

U istom kraju Srbije „neke žene paze, pa kad im mužu nije do snošaja, one ga silom neteraju, i drže ga za desno uvo i govore: ’Zadrža, zakači! Zadrža, zakači! 3adrža, zakači!

Zadrža, zakači! 3adrža, zakači!’ Neke to rade u polju, na živom mravinjaku, i glasno govore: ’Rite, podrite, crni mravići, da i ja rodim’.

Brojnost i raznovrsnost običaja, verovanja i rituala koji prate rođenje govore o velikoj važnosti ovog događaja i o brizi roditelja i čitavog društva za život novorođenčeta.

I mnoga druga verovanja govore o tome da je subotnjak dete sa natprirodnim sposobnostima i neobičnim svojstvima. U đevđelijskoj kazi priča se da je

) govore o velikom strahu koji narod oseća prema ovim natprirodnim, opasnim htonskim bićima. Dok traje kritični period (prvih če

Ko je podmetnuo šibu, taj je i digne, pa nosi kući. Sa ovom šibom ošinu djete po tri puta, a govore: ,Ustaj lijeni na goljeni!’“24 U slučaju pomenute nevolje, detetu se još, kao magijska pomoć, mesi kravaj.

U Skopskoj Crnoj Gori druga, veća deca uzmu za ruke malo dete koje još ne ume da hoda, vode ga i govore mu: „Cam, cam, cama, cama, mečku stra, tebe ne stra!

Na praznik Cveti postoji običaj da decu rano izjutra „iz šale“ šibaju vrbovim grančicama i govore: „Da rasteš kao vrbica, a da se gojiš kao Gice“, beleži Vuk.

Da je ona u tom dobu već zrela za udaju vrlo jasno govore reči i izrazi: „udavača“, „moma za armasuvajne“ i „devojka za policu“.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za velmože koje govore da za Uroša nije bilo gospodstva, ni zlatnih kondira, ni manastira. Za ljude kratkovide i uskogrude.

a i sebra: za one na koje ikonoklasti podižu hajke, a ikonoborci ih čekaju iz zaseda, za ljude o kojima patrijarsi govore da su bogumili, a bogumili da su izneverili prvo hrišćanstvo; za čoveka koji se opire sili, pa dolazila od Skita ili

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

salašima, na grobljima bez pratnje, svi oni koje smo ostavili bez cigareta i razglednica, svi oni koji nam danas govore vi kada se sretnemo, svi oni što nikada nisu ništa tražili od nas, nego samo davali. Svi oni se traže.

Matavulj, Simo - USKOK

Znâm da onizi naše vjere drukče govore i da kukaju za nama, ali, ja mnim, u srcu bojahu se i oni nas, divljijeh gladnika! Svi bjehu nezadovoljni tim odgovorom.

je dužd vladao u Primorju; on je tražio da pored vladike bude još jedan glavar, te da njih dvojica, u ime Crne Gore, govore s duždom, kad treba što.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

KUMAČA: Je l istina? A ja sam čula nešto. MATI: Od koga si čula? KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’? KUMAČA: E, vi znate kakav je svet. - Je l’ dobra prilika? MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Dečja pesma, odnosno dečji roman, govore o onim stvarima, osećanjima i odnosima koji se bez ostatka mogu imenovati; nedovršeno, bezizgledno i nerazrešivo u

O detetu kao čitaocu sa sigurnošću bi mogli da govore pedagozi, sociolozi, psiholozi, bibliotekari, i to na osnovu promišljenih ispitivanja.

To nije problem samo ove Vučove poeme; i kod drugih pesnika, koji nastoje da deci govore o ljubavi, o roditeljskim osećanjima, o domovini, itd.

Pesnici Radovićevog kova nisu u stanju da govore u takvim uslovima. Osećajući da su te temperature često glumljene i lažno održavane, nalaze više lepote u pevanju koje

Reči se ne upotrebljavaju, već se puštaju da govore ono što hoće, da ulaze u odnose koji im odgovaraju. Sve je povezano, ali veze nam izmiču.

Visoki napon mašte Premda govore živim i neposrednim jezikom, premda se sukobljavaju u otvorenoj i nepoštednoj borbi, iako nas neprestano podsećaju na

Pa neka neko kaže da je rad na ideološkom obrazovanju kod nas popustio! Deca nam govore kao matorci! Aman, deco, nemojte! Nastrano je to što se sa vama čini.

Za tvoj 22 cvet (?) pokloniću ti buket najlepših ruža sa plantaža naših uspeha nesumnjivo govore tuđim jezikom, i nikakvi viši interesi ne mogu ublažiti tužnu obespućenost u kojoj su se našle ideje i reči.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: Čujem da je zato što su vas tužili oni koje ste opljačkali. ŠERBULIĆ: Šta sam pljačkao? Lažu. SMRDIĆ: Govore za onaj šmuk što vaša supruga nosi. ŠERBULIĆ: To sam dobio od jednog Madžara što sam ga iskupio od Serbijanaca.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

oni koji su se tada nazivali »učena klasa«, odlikovali su se što su »slavjanstvovali«, to jest što su se trudili da govore književnim ruskoslovenskim jezikom, ili bar mešavinom između ruskoslovenskog i narodnog.

osećanje i sposobnosti da uđe u duh epoha koje opisuje, i ličnosti iz prošlosti slika kao moderne ljude, pušta da rade i govore kao da su iz današnjice. U istorijskom kostimu on predstavlja ljude XVIII veka.

svim pravilima stare dramske estetike, rodoljubive su u svojim istorijskim motivima, ličnosti su vrlo dostojanstvene i govore svečanim jezikom, ali reči su teške, hladne, usiljene.

Ali se najzad zadržao samo na rečima koje je sam čuo da se govore u narodu. Kada je prikupio dovoljnu građu, od kraja 1816. dao se sa Kopitarem na posao. Sve svoje slobodno vreme 1816.

Milovan Vidaković se bunio protiv pisanja »onako kao što naše bake govore«. Glup Srbljin budi, govedarski govori, onda si ti Vukov Srbljin.

diktuju; Karadžić je Hadžića proglašavao za »fušera i šrlatana«, i stavljao ga u gomilu srpskih pisaca koji čim počnu da govore o jeziku i književnosti izgledaju kao da su »izbjegli iz ludnice«.

od nepravilnih i pristrasnih napada na svoju reformu, tako posle konačne pobede svi srpski pisci njegova pravca, kada govore o njegovoj reformi, lako padaju u protivnu krajnost — u preteran panegiričan ton.

Novo je što mesto viteza iz prošlosti dolaze ljudi iz sadašnjosti, ali i jedni i drugi osećaju i govore isto. Karakteristično je da se pisac obraća ženi, Srpkinji, »srpskoj devi« i »rodoljubici« onoga vremena, sa njom uzdiše

To su samo istorijski okviri, i u njih pesnik unosi romantične doživljaje i romantične ličnosti koje govore visokim i lirskim romantičkim jezikom. Ali sve te drame nisu jednake vrednosti.

Ne samo da njegove ličnosti govore pravim seljačkim govorom no i on sam priča lako i prosto, lepim, odabranim jedrim seoskim jezikom.

i veštijih, koji lepše zabavljaju naše oči i naš sluh, ali nema pesnika neposrednijih i iskrenijih osećanja, koji više govore našem srcu i onom što je najintimnije u našoj duši.

Svi njegovi junaci i junakinje boluju od te iste ljubavne boljke, svi govore jednim istim jezikom, ali osećaju tako silno, govore tako lepo da se ne oseća monotonija tipova, predmeta i osećanja,

Sremac, Stevan - PROZA

Jednom rečju, pošten čovek; govore, duša valja, da rđavo plaća dugove, ali opet, lepa mu je strana ta što ih on i ne odriče.

Pretresu tu sve i sva. Govore o trojecarskom savezu; o veličini i ispolinskom napretku Rusije; o državnoj ergeli u Ljubičevu; o kućama od četrnaest i

Tu se i zavade, i naposletku i klade, a prvoga koji naiđe pozivaju da im presudi. Govore, dalje, o starim »jegerima«, rodu vojske koji je zamenjen današnjom pešadijom, o bombardiranju Beograda, i o reparaciji

mu da se skuplja i drži sreske zborove — nego je vodio ljude na kasapnicu, na braću našu, koja samo drugim jezikom govore! Pa bar da je za sva ta čuda i pokore doneo krompir u Evropu, pa da mu čovek ponešto zar i oprosti!

Ako se igde, to se, vala, ovde može kazati da brojevi najrečitije govore. Dakle, nije nužno ni da kažem da je kraj mnogo dece i mnogo brige imao.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Pa ova planinčina, četiri meseca ej! Da zaboraviš kako ljudi, a da naučiš kako buljine govore! Još malo, vala, pa i ja da prolistam!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Podmetalo vam se neko ulagivanje i silom guranje kod nas. Koliko bih puta čuo gde govore o tome i to kao sa nekim sažaljenjem pomešanim zluradošću: — Eh, ugniću se.

A da kaže mužu — ne sme. Jer, kakav joj je muž, i krv bi potekla... A ovamo opet s njime se viđa; govore, on joj dolazi, i muž joj ne zna zašta je sve to... kud će joj duša i telo na onom svetu?... Grešno je to, grešno...

I ne samo ona, majka joj, već svi drugi, rodbina, komšiluk, kao da su smatrali za greh ako sa Anicom ne govore samo o njemu, pokojniku. Nabrajaju joj pojedine zgode, reči njegove.

I to ne što su ga baš voleli, istinski žalili, već osećajući da će biti kao krivi, ako jednako ne govore, ne spominju ga, i da će time potvrditi kako je on zaista mrtav, umro, nestalo ga. A to nije. Greh je pomisliti.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Dajem ti na znanje, druže moj, da sam prešao iz Hale u Lajpcig za slušati i ovde što učeni ljudi govore; gdi nameravam prebivati najmanje jednu godinu: i mislim s pomoću boga, i kojeg dobrog Srbina, dati na štampu, s

servijski, horvatski (kromje muža), slavonijski, sremski, bački i banatski osim Vla(h)a, jednim istim jezikom govore?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga“.

Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu. Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori.

I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama?

Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru“. A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave.

Onda car okrenuvši glavu od njega rekne: — Hvala bogu, ljudi govore Premudri Solomun, a on budala! Kad u tom dođu na mjesto đe hoće da ga pogube, car zapovjedi te se jedanput zatrubi.

Utom dođu u vodenicu. Taman oni seli i to govore, a Ugursuz iz stvari te na vrata: — Dobro veče, Ćoso! Ovi se ubezeknu, pa ga pitaju: —— A gde si ti bio, Ugursuze!

Ja ću s mojim magarcem da činim kako sam i najpre po mojoj volji činio; a ljudi neka govore šta im drago. Pa onda uzjaše na magarca a sin pored njega pješice; i tako otidu kući.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Tvoj gospodin oće da bude sovetnik. ISAJLO: I može, kad je učen. MANOJLO: Ama, vere ti, kako govore ovi učeni? ISAJLO: Kao budi bog s nama. Slušam ga po dva sata, pa ne razumem ništa.

Francuski jezik graniči na one žitelje koji portugalski (kći latinskog jezika s mnogim arapskim rečma pomešana) govore. No da pređemo na Englesku.

Istina, kažu moraliste, da nam je novac zato dat, da i druge pomažemo. No učene ljude valja samo slušati što govore, nigda ne gledati što čine. Onaj, koji nam umerenost preporučuje, najviše je neumerenosti odan.

LjUBA: Tako je to, majka, u sadašnjem svetu. STANIJA: Pa onda kako govori! Bog s nama, tako ni Turci ne govore! LjUBA: E majka, to nije zabadava. Ona oće da je nevina, nježna; vidiš kako je mala i sitna, pak joj takav i razgovor.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“ — i više se nikada nije pojavila na njemu. Umesto toga, držala je govore da sam ispala šašava na matorog i da smo nas dvoje depresivni manijaci koji neprestano bulje u vodu.

Ono pa ono nije, pa nije išlo! Posle, kad su videli da od onoga nema ništa, počeše da govore protiv atomske bombe. Kao, oni su protiv, a publika nije, pa su zbog toga vređali publiku, a publika, sve neki fini

vama ne ispodogađaju lično, pa sad kažite vi meni: zar ne bi bio veći hepening da kod nas ljudi počnu jedni drugima da govore dobar dan i kako ste, i da vraćaju lovu koju su dužni; zamislite taj hepening da vam neko ustupi mesto u tramvaju ili

nikog pod milim bogom ne poznaje, to jest poznaju se samo onih nekoliko glavnih koji se stalno opaljuju po ramenima i govore u skraćenicama i šiframa, a piju iz ilegalnih flašijanovića, dok vama ostaje da izigravate čaming i zverate naokolo.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap, drže nož i viljušku; po modi žene nameštaju usta, osobito ako ne umu po modi da govore. Oči, kosa, aljine hod, stajanje, sedenje, nokti, sve je to po modi, samo što niko po modi ne umire.

JELICA: O, molim vas, tatice, u Beču se retko čuje srpski; sve nemecki i francuski. To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti. Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim. MARKO: A s kim bi ovde govorila?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović LjUDI GOVORE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović LjUDI GOVORE Sadržaj I 3 II 34 III 52 LjUDI GOVORE Ovu sam knjigu napisao za vreme jednog putovanja.

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović LjUDI GOVORE Sadržaj I 3 II 34 III 52 LjUDI GOVORE Ovu sam knjigu napisao za vreme jednog putovanja.

Najpre se obznanilo u meni ono što je danas naslov knjige: Ljudi govore. Govore stvari proste, beznačajne, ali zato baš pretovarene onim što je život ljudi i universuma uopšte.

Najpre se obznanilo u meni ono što je danas naslov knjige: Ljudi govore. Govore stvari proste, beznačajne, ali zato baš pretovarene onim što je život ljudi i universuma uopšte.

— Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin. Jedan gospodin želi da govori sa vama. — Koliko je veliki — čujem da govore žene sa druge strane ulice. — Odakle dolazi? — pitaju poluglasno zidarevu ženu. — Samo će da prenoći ovde.

Vidim da su neki prozori uistinu osvetljeni. Pogađam da su tamo ljudi seli u postelje i prisluškujući vrisak govore šapatom sa ženama. Ali zašto ne pođu da vide šta se događa?

Ljudi govore poluglasno. Ja ne razaznajem, ne slušam njihove reči; oni ne primećuju moj prilazak; ipak razumem jasno šta se zbiva.

— Gotovo? Tek počinje, — reče onaj smejući se, — tek počinje. To jedan novi čovek pušta prvi put svoj glas. Govore još nekoliko minuta. Svuda okolo tišina opet savršena. Prozori osvetljeni zamračili su se.

Voleo bih da znam šta će reći o životu kada prvi put bude trebalo da nešto kaže o njemu. Smešno je kako ljudi govore o životu. Svaki ima svoj sud o njemu... Treba poklati sve petlove. Čak ako bi dan i zaboravio da svane — kakva glupost!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za petama idu te govore: dosta si svetlost zemaljsku krvlju svojom i drobom hranio.

strogi tipik žića isposnici silaze iz pećina vedri i besposleni se skupljaju na trgu i vade svoje glave iz torbe i govore šaljiv jezik spasonosnih basmi prestaju i mnoge druge stvari na primer vodovod struja i PTT obred i sl.

onome što dolazi pucketa njegovo stopalo u šumi preko granja Hvala mu ako će da se vrati hvala svakome ko naše govore prekine ili skrati i ko nas u lepim predelima oko srca pomiluje i pozlati hvala glagolu koji nas značenjem

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Velim ja njemu: pošto ste vi pisali testament, to sve okolnosti govore da je vama testament donekle poznat. VIŠE NjIH: A on?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore. Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli.

Možda bi se još preko toga i prešlo, ali je zaista važno ono što kuvari govore: kako ručak za sutra mora biti gotov još večeras u deset časova.

Ali konj me je nosio, već smo blizu, i čujem gde vojnici govore: „Mrtav Austrijanac“. Neprijatno mi je, ali me nešto vuče baš tamo.

posao je posao! — i Milan ode u svoju bateriju. Vojnici na maršu razgovaraju o kući, o selu. O ratu najmanje govore. Geografiju slabo znaju, a, usled neprekidnog maršovanja u raznim pravcima, izgubili su orijentaciju, pa im je svejedno

Okreću se u pravcu neprijateljskih rovova... čujemo žagor, kao da im otuda nešto govore, naređuju... Neki se već dižu i neodlučno prilaze topovima. Onda se odmiču, kao da nekoga traže. Evo...

A čujem gde među sobom govore: — Ama, bre, ni palac da me zaboli! — Ukoliko više teraju, sve čvršće gazim... — Čekaj dok se vratimo kući...

— Pa što se, bre, ne odazivate? — pita Aleksandar. - A šta mu ga znam, i mnogi Austrijanci govore srpski. Kažu kako su pošli da uhvate vezu sa trupama levo, i vele da je onaj put kojim smo mi išli nezaštićen i vodi

— A, vala, sutra, kada im se mi popnemo na Dren, i stanemo da ih čukamo u glavu, neće se zaustaviti do Save... — govore vojnici. Suton se spustio. Komandir naredi da se donese večera za vojnike. Tada naiđe ordonans iz diviziona.

I još nekoliko gazdaških sinova, koji liferuju vojsci brašno... Sa neskrivenom zavišću govore o životu u pozadini. — Imadosmo, ne znadosmo. Izgubismo, poznadosmo — veli sa izvesnom tugom narednik đak Tasić.

Ovde su bile borbe, sve je razriveno. A i danas svaki dan umiru.“ Bože, sa kakvom ravnodušnošću ti ljudi govore o smrti... Vojnici su skinuli kovčeg.

Onda naiđe voz sa ranjenicima iz Beograda. Iz vagona vire umorne ili uvezane glave vojnika. Govore ranjenici da sada na Beograd napadaju Nemci i pokušavaju prelaz velikim snagama.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

I kad celo lice dobije pritvoran skroman izraz, ove žive oči govore drukčije, veselije, đavolastije... I kad kakav svenuo starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u stranu i on

Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta oni govore o novom učitelju. Ljubica priđe k stolu i naže se Gojku: — Ja iziđoh malo među decu, a vi gledajte tu: ako naiđe kakvo

»Šta ovo oni govore samo o zlu, kad je svet tako lep, sunce tako toplo i veselo greje, srce u grudima tako živo kuca i sve, sve je udešeno

»Šta oni govore o zlu kad je tako prijatno i zanimljivo provoditi vreme u radu sa malom decom!... pomisli ona. — Istina, nezgodna je ta

Svaki ima po nekog starijeg, koga sluša, pa tako i ja... Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom... opazila sam to. Ali šta?... Svejedno, ma šta bilo, nije tako strašno...

Kako sam ja ! A ona jok... nego sa njim tamo amo, pa celo jutro. I šta su imali toliko da govore? — Ludorije !... A ovamo sad gledaj je! ide kao ubijena... i odmah sam poznao da joj nije bilo po volji.

Ljubica diže glavu i pogleda ga začuđeno. »Šta hoće oni... o čemu to govore?... Kakvi đaci... kome oni trebaju ?... Aha, znam...

Dođe još jedan od Đokićevih prijatelja ; reče da ide iz sreza. — Otpušten Pera pisar depešom ... Svi u srezu to govore... vele izvesno, reče on, zaduvan i umoran. — E, kad će pre ! Tek je treći dan od promene, primeti Đokić.

«... I on se stade predomišljati... »Neka, bolje da je ne diram«, reče u sebi, pa stade prstima češljati bradu. — Govore li što za kapetana, da neće i njega ?... — Kažu, biće premešten. Dobar je čovek... mnogo dobar; svima je u volji.

»Šta je ovo sad?... Ovakav veseljak, pa se odjednom promeni... I vidiš, njih dvojica ne govore jedan drugome ništa. I to sve Velja, on izbegava... Da okušam ja zavesti razgovor među njima ?...

A Gojkove oči gledaju... gledaju preko uzdrhtala plamička voštanice i čini joj se da govore. Jest, eno... vidi se jasno... Beše u tom pogledu čitav bezdan prekora, tužnoga, očajnoga, gorkoga prekora.

Zagovarao ih, šalio se sa njima i, znajući o čem majke odraslih kćeri najradije govore, obeća da će kroz godinu dana sam naći pašenoga, samo neka svastika poraste.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

— Kada začu mladi Jovo što mu govore, Dvaš je i triš mladi junak kolom skočio Od dobrote drage ljubi što je začuo. 73. Veseli se, ženikova majko!

K njoj dohode čobani: Podsjekoše brekinju, Od nje prave svirale, U svirale govore: “Predi, momo, darove!“ LjUBAVNE PESME 107.

Ako sam ga očim’ pogledala, Nijesam ga srcem sevdisala: Oči — voda gledaju svakoga, Medna usta sa svakim govore, Sa nedragim kao i sa dragim, Nad očima kapidžije nema, Nad ustima mlada jezidžije; Ko moj bude — oženit’ se neće,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MAJCEN: Ovde piše i da okupljate narod na javnom mestu! MILUN: Držali su govore na Rakijskoj pijaci! Ova je govorila sa bureta!

MILUN: Držali su govore na Rakijskoj pijaci! Ova je govorila sa bureta! VASILIJE: Nismo mi držali nikakve govore, nego smo izveli odlomak iz jedne scene, radi reklame! MAJCEN: A šta ste reklamirali? VASILIJE: Predstavu!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ili ću velikim patriotama, što govore samo o seljaku, što ne sme mirisat na balegu, nego na mesečinu mlaku? Ili ću tamo, gde grde samoubice, i tvrde: da je

U okolini Segedina ima mnogo ruža, koje piljarice donose na trg Segedina i prodaju, jevtino. Te piljarice govore dijalektom Segedina, koji i ja znam, mada nisam tamo rođen. Ja sam prijateljski razgovarao sa njima.

Iako sam ćutao, i samo slušao, na tadašnjem ringenšpilu Zagreba, šta političari govore, ja sam mislio da je došao kraj našim patnjama.

Mnogo bosanskih trgovaca. Njih sam docnije sretao u hodniku u svilenim pidžamama, kako prate dame i govore tiho: „Der Grieche läutet, der Grieshe läutet.“ Sećam se, pre rata, oni su nosili obojke.

Drveće, tada, i sad zarumeni, ali nema više onih koji stoje, gologlavi, pod njim, mlataraju rukama i govore o socijalizmu. Dugi i bledi Dalmatinci, koje su, često, izdržavale punačke gospođe, odoše.

Pre su verovali samo u sebe. A da ih čujete kako govore o Poljacima i Česima. Goni ih, neko ih goni. Pametni, mirni ljudi sede sa mnom. Ja ih pitam za vinograde na Rajni.

Dok je sva sjajna renesansa sahranjena u muzeje i niko je ne obnavlja, mada svi o njoj govore, Francuzi svake godine obnove po jednog svoga. Ima u tome jedne očajne mudrosti starog naroda.

Njega iskreno vole. Sezan je njima druga priroda, ređa. Toliko govore o njemu, toliko ga vole i cene, da bih – zato što bih, kraj njegovih velikih Baigneuses, kraj svega novog u formi i

Okolo, svud, tesne, mračne ulice, pune đaka, škola, manastira i kaluđera. Oni su svi visoki i tihi, i ponosito govore o normanskoj gotici katedrale; o prozorima iz šesnaestog stoleća, koje će mi, sutradan, pokazati, i spominju Vobana,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

poslednje pare u državnoj kasi, oni su prekodan vesela i vedra lica primali silne deputacije iz naroda i držali dirljive govore o srećnoj budućnosti mile im i napaćene Stradije; a kad noć padne, onda se priređuju sjajne i skupocene gozbe, gde se

VOĐA Braćo i drugovi, saslušao sam sve govore, pa vas molim da i vi mene čujete. Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju.

Opet se sastanu svi, i opet svi govore. — Braćo! — istače se odjednom jedan jači glas i nadmaši ostale promukle, tupe glasove.

— Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže bar da vidi ko mu govori. Samo ćuti i misli; na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio. — Pravi mudrac!... Retka pamet!...

— To kod nas ne može da bude. Kakva nauka, kad je još i Bekić piše! — govore ludi, a svi su se slagali da to, kao i sve drugo, može da bude samo u stranom svetu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

pa kako ćemo, muca Anđa. Mi same nećemo dok nam on ne kaže. — Pa 'ajde, 'ajd', i mene, velim ja, jer vidim da o meni govore. — 'Oćemo mi, al' ti nam kaži ime. — E, Boga mi, to ne znam. — E jes', k'o sanćim, ti nemaš devojke.

Zatim se polako okrete i ode svojoj kući. Od tada su i deca pazila šta pred njim govore. I ja sam dosta puta provodio sa čiča Perom cele časove; mislio sam posle tih sastanaka dugo o njemu i svakad mi se on

— Nećemo više da štetimo svoju rođenu zemlju, — čujem gde govore, — grehota je. Hoćemo sve pošteno da platimo...! Osvrnem se desno, a tamo još veće čudo: hiljadama buradi poređano

Ženska posla! Meni dosadi ležati samom, a, pravo da kažem, zagolica me i neka radoznalost: šta li žene govore kad su same. Uđem u drugu sobu i namestim uho na vrata što vode u kujnu...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Molim gospodina sekretara odbora za molbe i žalbe da mi da poslovnik da mi se nađe pri ruci. Molim gg. poslanike da govore učtivo, kako se ne bi dešavali sukobi; molim galeriju da održava red. Mir kad vam kažem! (Sedne.

SRETA (prilazi Jevremu): Jedan će govoriti, da odgovoriš! (Vraća se gomili i nudi pojedine da govore.) KAFANSKI MOMAK (progura se kroz gomilu i prilazi Jevremu podnoseći mu jednu hartiju): Poslao gospodin Sekulić da se

SPIRINICA: Eto, sad će da ispadne da sam ja kriva... (Oni ove poslednje rečenice već govore za kulisama.) III SRETA, PREĐAŠNjI SRETA (ulazi u Jevremovu polovinu sobe): Sto četrdeset i dva!

JEVREM: Kako da ti kažem... znaš, nekako mu lako ide kad grdiš vladu. Dođe ti onako kao od srca. Zato valjda i govore uvek lepo oni koji grde vladu. A deder ti, sinko, brani vladu, pa da vidiš kako je teško da se lepo govori.

Neću ići u skupštinu kao poslanik, al' ću ići kao skupštinski tast. (Ivkoviću.) Ja ću pisati govore!... PAVKA: A dućan, Jevreme? Zar ni sad nećeš da se setiš dućana? JEVREM: Dućan?... I to je istina...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Izvadi knjigu: Grobari Srbije, Život Isusov od Renena, Govore nekih poslanika na nekoj skupštini. Zatim oberučke izvuče jednu grdnu fasciklu brošira (paškvila, pamfleta,

Tako govore po selu neprijatelji njezini. Međutim, jedan varošanin je pričao da je nju tamo preko još poznavao kao jednu česnu, bespre

Ali ja ću već stvar popraviti. A mislim da je tim bolje sad vam ga predstaviti kad unekoleko već i dela njegova govore za nj. Ona će potkrepiti moj opis. Pustio sam da ga najpre samo po čuvenju i po delima poznate.

To je zakon; od iskona! Fakta govore, istorija zapisuje; sušta istina! Zar nije?! Recite, građani! A?« To je sve kao uvod poslužilo, a zatim je bilo

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

I kad je bez štenare, bez hrane, Bez pića, Njegove oči govore: odlično! Švrća je rođen u zemlji Kolorado U jednu zoru — bila je jasna i plava.

Da mu se izgledi bar malo otvore, O, šta bi s njima sve radio! Imali bi o čemu da govore I novine, i TV, i radio! Suklate i otrovne guje te!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

po sebi, bila sigurna, jer svi su govorili da je zdrav, dok je međutim ona znala da ih je on naučio da tako navlaš govore, — krišom i od Sofke, posla naročitog čoveka, nekog seljaka, koga joj je Magda našla.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Pošto se site nagledaše, sjedoše opet. Razumije se da ih je to povelo da govore o njegovoj sestri. Nađoše da mu mnogo sliči.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Naš gazda istuk’o gazdaricu! — govore guske među sobom, a gusan, kao da se ljuti što o tome razgovaraju, šiče: Ps! Psss! Naš kulaš! Naš kulaš! Naš kulaš!

— Meri i važi, pak onda kaži. — Laka pamet — brze noge. — Nek’ ti uši čuju, što ti usta govore. — Reč se meri, a ne broji. — Ne valja od jezika lopatu činiti. — Svačiju slušaj, a svoju smatraj.

Teško vuku za kime ne laju I junaku za kim ne govore! Teško vuku koga tice hrane, A junaku koga žene brane. Teško gladnu u konaku praznu, A junaku u bratstvu nejaku!

— Kazala sam ti sve ono što bih momu popu kazala. 10 Pitao mladi pop popadiju: — Znaš li što seljani o meni govore? — Oni vele da si im težak i kriv, a ja da si zdrav i živ! 11 Pitao vladika popa: — Koji ti je u nuriji najgrešniji?

GROM Kad grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji pobjegao pod krst, u koji grom neće udariti.

bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina, ispod izvora Jaričine; ondje ima i sad bara I zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.

(Prsne opet): — Bam zato, ako su jednom, neće drugom, ja ih tamo nijesam šiljao. (Ovako mu govore i za sestru, i za šćer, itd.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” | Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu. Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori.

” I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama?

dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.” A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave.

Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „„Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga.

” Onda car okrenuvši glavu od njega rekne: „Hvala Bogu, ljudi govore Premudri Solomun, a on budala!” Kad u tom dođu na mjesto đe hoće da ga pogube, car zapovjedi te se jedan put zatrubi.

da li ja ta dan ne ženim sina?“ „Ajdemo dakle u petak“ reče glavar, a peti opet skoči: „Ne u petak, ludi govore da nikaka sreća u petak nije probitačna.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ (Mt. 10, 22) Jer „ne varajte se, braćo moja.“ (Jak. 1, 16) Govore neki od vas da ako dela ne činim, ali verujem u Boga i spašću se, pa i besi veruju u Boga; (Jak.

Ko god se žuri da Bogu laže, primiće kaznu, „jer ćeš pogubiti“, reče psalmopevac, „sve koji govore laž“. (Ps. 5, 6) Ne ispovedati se lukavo, nego uklanjati svoje misli od svakog svedočenja, svake nečistote, nevolje i

Ovome vas učim da zapisujete, da budete besprekorni i bez pogovora. GLAVA 23 O onima koji sujetno i prazno govore Dalje, i o drugim stvarima koja reč izabrana i ono što o njima znamo dovoljno.

službe sastaju i prazne tvore razgovore, te naviknuti na ove sastanke u sramne razgovore padaju, jer oni koji mnogo govore, reče, neće pobeći od greha, (Priče 10, 19) naučiti se od boljega neka se ne klone a zapovedam ovome da to čini iz

Stanković, Borisav - JOVČA

Pa eto, gazdo, ne znam šta više da radim, kud da se denem, ako vi ne... TOMA Ne smemo, ne smemo ni mi. Bojimo se. Govore komšije i drugi da ga oglasimo za »onako«, u manastir kakav da ga vodimo. Ali još ne smemo. STOJNA A, ne to, gazdo!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

življenja, hodeći po različni pazari, gledajući svakojake ljude i nji[h]ova upražnjenija, čujući mnoge u Tamišvaru da govore nemački, i soldate Talijance — talijanski, počela se rađati u meni želja k[a]ko bi[h] mogao ova dva jezika naučiti.

Učen čovek, ako će i pešice ići, svaki ga poštuje, a neučena, videći gdi se vozi na vranci, „Vranci vranca vuku” — govore, i pravo imadu! Ti vidiš kako me ljubi gospodin baron Marko Pejačević.

A kako svi saznadu da ja nji[h]ova ne razumem jezika, svima dođe veća želja da sa mnom govore. Dobro za me što sam pri Kninu nekoliko [i]talijanski naučio bio; ovo mi je lasno bilo za veliko podobije ovoga jezika

Kako je meni milo bilo od isti[h] Albaneza čuti da govore: „Ko Serbijom oblada, toga ćemo i mi za našega vladetelja priznati, zašto serpski kralji i naši su bili.

” Već mi je dosadio bio pitajući: „Što govore oni ozgor?” ,.Šta će govoriti? Psuju se, eto ti ga! „O, impii homineѕ!” - rekao bi, pak opet počne čitati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Jere tijaše da dâ, ali mu Bakonja reče: „Ne daj, ćako, jere sam se ja prikrâ kad su se razgovarali, pa sam čuja di govore da je vino po drugim selima skuplje od našega, a slabije od našega.

Siroma! A džigerice bi ti izvadija za krajcaru. Eto, mati mu priča kako je mudar, kako se privukâ da sluša šta Ličani govore, a neće da kaže da im je ukra iz kolâ dva pršuta i da su i’ zajedno pojili... — Lažeš! — reče Osinjača kroz plač.

A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid. Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi. „Prke“ znači: zašto; „ši“ znači: da!; „že“ znači: jest itd.

Svaki se šalio na svoj način, a Bakonja prikazivaše sve fratre kako idu, govore, njihove uzrečice i druge osobine. Bakonja je bio pravi glumac.

Pošto duhovnici izađoše, on lagano krenu za njima, pereći uši da uhvati što govore. A kad polažaše trpezarijom, držao se zida, gotov da zagrebe ako Srdar sjekne put njega: „A di si bija noćas, a, mali

Sto sam vam puta rekâ: grđi su od rkaća! — Nemoj, bolan, tako! — reče Vrtirep. — Kako nisu grđi? Rkaći bar otvoreno govore: „Udri po Bunjevcu! Ne žali bunjevačko.“ Tako barem govore, pa si barem načisto s njima! A naše rđe kad spomenu ime sv.

— reče Vrtirep. — Kako nisu grđi? Rkaći bar otvoreno govore: „Udri po Bunjevcu! Ne žali bunjevačko.“ Tako barem govore, pa si barem načisto s njima! A naše rđe kad spomenu ime sv.

Ja ću ti jevo u brk rići šta sam do sad mislija o tebi. Ja sam čuja di govore: „Kušmelj, brat Naćvarev, to ti je beštija i sprdnja ciloga Zvrljeva!“ A-nu, sad recite ima li mu para.

Bakonja zinu od čuda, čuvši taj govor. Zar su ovo boduli, pomisli. On je po pričanju znao kako ostrvljani govore, ali nikada dotle ne vidje koga. Utoliko debeljko viknu: — Fra-Buone, traže vas!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Otac je Vukašina voleo više i zato što je držao buntovničke govore po Beogradu, a on, Đorđe, pomisli na njive i livade koje je kupio od svoje zarade i bi ubeđen više no ikad da Morava

Po tebi su prošle godine. Znaš sve.“ „Malo je ludi s više dukata od tebe.“ „Dukati nisu živi. Ne rastu i ne govore...“ „To su tvoje gazdinske brige.“ Smeh je zajecao u praznoj kaci. „Šta da radim?“ „Imaš brata.

Vozom je otišao. Celu noć su razgovarali. Nisam toliko bolestan. Lepo vidi i jasno čuje. Ne govore u mraku. Vukašin ništa ne moli i on ne mora triput da mu kaže „idi“ zato što nije njegov naslednik, jer mu je krv

U inat gospodi i Obrenovićima, držao je on govore u Skupštini, da su i bečke novine pisale, drhtala je vlada od njegovog štapa, i kralju Milanu je u brk skresao sve što

Čašu rakije. A selo, a narod? Može li ikome pogledati u oči?... Kad prođe sokakom, seljaci mu se smeju iza leđa i govore da mu je žena s Tolom Dačićem... Ja sam sasvim izludeo. Jeste. Sasvim propao, izgubljen i satrven. Lud sam!

Iduće jeseni on nije gonio svinje po šumama ka dunavu i Pešti. Počeo je novine i knjige da čita, drži govore seljacima, grdi činovnike, psuje ministre, viče i traži pravdu i slobodu za seljake.

“ Lomila se pomrčina. Andra je video bele i osušene jezike, znao je da ne veruju u ono što govore, samo ne znaju kako drukčije da ga uvrede; bojao se Aćima jer se njihao nad njim i gnječio mu nogu, zapljuskivao ga

“ Pitao je tako jer se bio setio da će deca pre reći dedino ime nego očevo, zato što deca radije govore o dedi. Pitao je i zato što se, krijući nadu od sebe samog, nadu sa dna svesti, trenutak-dva, ipak, ponadao da će neko

A Aja sam čuvao svaki groš, štedeo i mučio se. Sve ovo što vidiš, ja sam zaradio. Deda je, sine, samo držao govore. Deda nije radio. Ni nana. Nana mesi hleb i kuva ručak. To što ona uradi, to se pojede. Kuća od toga nema vajde.

Najpre je sumnjao u njihovu iskrenost. Posle se setio: dok je Adam bio mali, svi su govorili: „Isti Đorđe.“ Sada govore da je visok i krupan. A, on, Đorđe, otac, mali je i sitan... I on poče da misli o visokom I krupnom sinu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kojim su putem Peletini saznali za to takmičenje, stari letopisi ne govore. Samo se na jednom mestu, istina neodređeno, spominje Crnoglavka, te se pretpostavka da je ona donela vest čini

Ovaj se trže. To nije bilo, niti će biti! Mora da mu se pridremalo? Otkad leptiri govore? Ali, rumeni ponovi reči zlatnog, a plavi klimnu glavom.

— prošaputa dečak. Ponekad, deljući na mesečini, daleko od kuće, činilo mu se da čuje kako neka nevidljiva bića govore između sebe. A jednom ga zaista iznenadi nečiji jasan, molbeni glas: — Oslobodi me, dečko!

Sporno je samo što neke govore o dečaku, a neke spominju patuljka, tako da niko nije siguran o kome je, zapravo, reč... Jedno je, ipak, izvesno:

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Br. Radičević III ONAMO, 'NAMO... Onamo, 'namo, za brda ona, Govore da je razoren dvor Mojega dara; onamo, vele, Bio je negda junački zbor. Onamo, 'namo! da viđu Prizren!

Možda to dusi zemlji govore? Il' zemlja kune svoje pokore? Il' nebo možda dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje; Pa zvezde plaču, nebo

tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu Brijane glave teme ćelavo U zanosnome strahu lupati!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Posidonija, Akragas i Selinunt poznati svojom arhitekturom i plastikom, o čemu nam još dan danas govore ostaci njihovih hramova, sazidanih u najklasičnijem dorskom stilu; Elea ostade ovekovečena svojim filozofima

„On beše sin naše varoši, to govore i misle pri tom da mu je to bila glavna zasluga“. „Imaš pravo!“, odgovori mu Hipokrates.

I o tome postoje neka svedočanstva. Stobejon, zatim Sekstus i još jedan anonimni sholijast Aristotela govore o sistemu Aristarhovom i o njegovoj školi, a za Haldejca Seleuka kažu, šta više, da je ne samo uvideo da je Aristarhov

- Sudbina ne leži uvek u našim rukama“. One tri dvorske dame oslušnuše dobro šta ona dvojica govore. Kada se redom oprostiše od aleksandrijaca i iziđoše na kopno, a lađa podiže svoje kotve i otplovi iz luke, reče

- No slušajte dalje što moji ljudi rade. Oni su u stanju da satima hvale latinsku knjigu u koju nisu ni zavirili, da govore sve dotle dok kupcu ne pojuri voda na usta i kupi knjigu kao gladan mastan zalogaj, ne pitajući više za cenu.

Evo, nemački klerici, skolari i goliardi što dolaze ovamo u Rim govore javno po krčmama da je papa sušti Antihrist. On je svoju svetu stolicu okružio lakomislenim brbljivim umetnicima,

Pred očima mu zatreperi, a u ušima zazuje. On osluhnu. Stubovi počeše, zaista, da govore. „Iju-ju, iju-ju!“, zakliktaše oni u glas, „vaskrsli smo iz ruševina antike“. Kopernik se uhvati za čelo.

„Čuo sam za njega. Bio je ovde profesor, otišao kasnije u Grac, gde je i umro. Matematičari govore o njemu sa velikim poštovanjem“. „Znam. I još nešto više.

Posumnjao sam da je tako kako filozofi govore. Takvo pitanje, rekoh, ne može se rešiti filozofskim razmatranjem i njihovom rečitošću, već samo opitom, jer veština u

Ti eksperimenti govore ono što je i na prvi pogled jasno: da se nikakva sila ne može stvoriti i proizvađati bez potrošnje nečeg drugog.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A kad su sami, ili vreme rđavo, pa u čekaonici očekuju da proletnji pljusak prestane, oni zagalame, razvezu nadugačko i govore o svačemu. — E lepo, a jesu li i Francuzi Švabe?

On je nestalan, to je istina. Danas pažljiv, sutra nije. Ima među nama oficira koji o Francuzima govore rđavo zato što ih neki šofer danas primi na svoj automobil, a sutra neće: smeje vam se dok za njim trčite.

— A ti, zašto nisi spavao ti? Pa sama odgovori:.. — Jer ne brineš, je li? Ili si spremao nove, kitnjaste govore sa kojima misliš da me ozdraviš, da me na silu podigneš.

Tada, pred grobom, pritisnutim sa svih strana svetinom, održaše mu govore oni sa kojima on nikakve osobite ni intimnije veze nije imao, pa kovčeg, pošto su ga zalemili, spustiše pomoću

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Inače su moralizatori, ili bilo što drugo, samo ne umjetnici. — Ma'ni! Tako govore loši umjetnici, mali umjetnici. Oni veliki, pravi, uvijek rade zbog nečeg drugog i višeg od same umjetnosti!...

i bolje može da napravi teatarski čovjek, ako je doista pametan i doista umjetnik, nego da pusti Eshila ili Sofokla da govore, da ih što manje u tome ometa, a sebe da učini što sitnijim i što nezamjetljivijim? — Ali Šekspir, ali Molijer!

A kad su ga dobili — eto ispada da je to bilo na štetu onih koji umiju da govore, ne na štetu onih koji su i dalje ostali beslovesni: jer oni, zato, „dublje”, „proćućenije”, „istinitije“ doživljavaju.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Kako je sad ovuda, govore li o meni ? — Sve se ućutalo, dijete; zaboravili su te, čim si otišao... zasad ćeš biti miran.

Šta će mi on govoriti ? — Onako znaš... Vidim da si se nešto promenio... a znam da jataci hoće poneki put da govore ono što ne znaju. Da nije, rekoh, što ljut na mene? — Jok, brate.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu. Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori.

I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom: — Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama?

Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru. A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave.

Kad prošlo tri godine, zapaze djeca na svome ocu da mu lijevo oko plače a desno titra. Sinovi kao sinovi: iako ne govore s ocem, ipak ga vole kao oca, te se jako zabrinuše za to što vidješe, pogađaše i pogađaše šta bi to, veliki bogo,

Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: otkako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga.

Onda car, okrenuvši glavu od njega, rekne: — Hvala bogu, ljudi govore: Premudri Solomun, a on budala! Kad u tom dođu na mjesto đe hoće da ga pogube, car zapovjedi te se jedanput zatrubi.

Da li ja ta dan ne ženim sina? — Hajdemo, dakle, u petak, — reče glavar; a peti opet skoči: — Ne u petak, ljudi govore da nikaka sreća u petak nije probitačna. — A vi, braćo, hajdemo u subotu.

BABA I BLAGOVIJEST Čula baba da mnogi govore da nema više zime poslije Blagovijesti, pa išćerala jariće u planinu a ostavila doma zubun, pa počne puhati šjever, a

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore. Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nauci govori naučnik koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik,

Video sam im slike, čitao sam o njima i konačno sam ih slušao kako govore na jednom velikom nacionalističkom mitingu. Mislio sam da su ti ljudi isuviše iznad mene i nikako nisam mogao smognuti

kada sam u svojoj sobi, u potkrovlju tvorničke zgrade, čitao ”Mejflauer ugovor”, “Deklaraciju”, Američki ustav, govore Patrika Henrija i Daniela Vebstera i Linkolnov govor u Getisburgu, Bilharc bi, kada bi ga zamorilo recitovanje grčkih i

Srbi u Banatu nisu ozbiljno mrzeli nemačke koloniste, niti su kolonisti mrzeli Srbe. Šta više, kolonisti su uživali da govore po malo srpskim jezikom. Jedni druge su zvali komšija. Srbi uopšte koriste tu reč kada govore prijateljski o Nemcima.

Jedni druge su zvali komšija. Srbi uopšte koriste tu reč kada govore prijateljski o Nemcima. Nikola je uvek govorio o caru kao svom „komšiji“; više njegovih mušterija to je znalo i uživalo

Sećam se da je Roulend rekao u jednom govoru: ”U Baltimoru govore da niko u gradu ne treba da umre, a da nešto ne zavešta Džons Hopkinsu.

Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore. Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nauci govori naučnik koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik,

Izjave, pak, rođenih Amerikanaca mogu biti nalik na samohvalisanje i busanje u prsa. Kada to isto govore naturalizovani Amerikanci, utisak je sasvim drugačiji.

” Kada Evropljani govore o materijalizmu u američkoj nauci, vaskrsavaju pojmove koje je na umu imao Tokvil kada je napisao malo pre citirane

Slušajte ono što govore njihovi istraživači i videćete da se u industriji već sprovodi novo “jevanđelje” naučnog idealizma koje oni propovedaju.

Ovo često govore ljudi koji se, s vremena na vreme, uzbuđuju oko pitanja sukoba nauke i religije. Neka mi, stoga, bude ovde dozvoljeno da

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Idu neprekidno, malo govore; ne opočivaju, već hvataju priječice, samo da što prvo do granice dođu. Braća ne znaju kuda će i gdje će stići.

Drži se i — odgovori otac, zamišljen. Časom ćute, osjećaju da bi imali dugo da govore, no ne mogu, pa sabiru misli, kao da žele da sve što imaju u duši jednom riječju izraze.

—Vrijeme je da se odijelite! — veli im glasom kao da ih moli. A oni dragovoljno slušaju: ljube se: a ne govore već izmjenice daju jedan drugome sve što u duši imaju i u sebi od rođenja nose. ...

Silni izlijev radosti mahom baci u zaborav svu muku i nevolju. —Fala, brate! — punom dušom govore mladome sucu, a njega ta riječ potrese do u dušu.

Duva južina. Putem iz grada šum ih kao uspavljuje, i zabavljaju se svojim mislima, pa ništa ne govore, no se žure kao da hoće čim prvo da izidu iz tjeskote. Ali, kad su se počeli penjati uzbrdicom, življe im sjaju oči.

Oni blesasto zure očima u njih dvoje, ništa im ne govore, već ih prate gledajući za njima ispod ruke, dok ne zamakoše. U selu ih dočekaše školska djeca, odmah saznadoše o čem

Neko vrijeme, kao da se svako zabavio svojim mislima, govore tek po koju isprekidanu rečenicu. Ali stari smiono zametne razgovor, kao da nije tu mrca, pa i ostali slobodnije

Na raskršću, kod crkve Svetoga trojstva, nije se prekrstio. — Zar se nikada i ne krsti? — pogdjekada među sobom govore seljaci. — Biće da mu je teško ruku da digne! ...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Početkom prošlog veka Vuk Karadžić je kao osnovicu za novi srpski književni jezik uzeo novoštokavske govore. To je početak i nove srpske književnosti, pa prema tome i kulture.

ne primetimo da se zanemaruje sasvim očigledna činjenica da je Karadžić, uzevši za osnovicu novoštokavske hercegovačke govore, naš književni jezik praktično vezao za periferiju4, a ne za središte srpske kulture.

Dva dela pesme se, kao okvirni i središnji, uklapaju jedan u drugi, o čemu nam govore i dve tačke kao interpunkcijski znak: da je ono što posle njih dolazi sadržano u onome što se ispred njih nalazi.

Najzad, i u trećem, takođe izvrsnom kratkom romanu Ljudi govore Rastka Petrovića, iznenada se u svetlosti munje pojavljuje demon sa crnim ogrtačem.

Ali se i u demonu iz romana Ljudi govore takođe nalazi stvarna ličnost: pesnik Milan Dedinac. Izgleda da je i Crnjanski u lik „jednog dobrog druga“, kad ga je

Tu najpre spadaju dosta česte vizuelne obmane, recimo ova iz kratkog romana Ljudi govore (1931): „Između dve travke ili između mojih prstiju pred očima plove barke po vodi.

neprolaznim onim spokojnim, moćnim glasom kojim san jedino može privoleti javu da razume ono što iz dubine prošlosti govore usta mraka: da je svako vreme poslednje i jedino vreme iz koga se svetlost rađa.

A to je načelna razlika, koju ne uočavaju oni koji prosto govore o lingvističkom metodu. Sa književnoistorijskog gledišta nije ništa manje zanimljivo ni odnos Crnjanskoga prema žanrovskim

Ali se ne opšti samo sa savremenicima. U našem jeziku s nama govore i naši umrli preci: u njemu su ostavili tragove svoga iskustva.

Možemo, dakle, govoriti o unutarnjoj istoriji književnosti približno onako kao što lingvisti govore o unutarnjoj istoriji jezika, što je zapravo istorija promena gramatičkoga sistema.

Vuk je jednostavno uzeo novoštokavske hercegovačke govore za osnovicu srpskog književnog jezika. Prednosti i nedostaci takvog izbora pokazali su se vrlo brzo: sam dalji razvoj,

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Jer likovi ovde malo govore, dijalog je redak, a i kad ga ima, oskudan je. Ali tako je samo spolja, a spolja su gledali gotovo svi dosadašnji tumači.

Sofkino učitavanje, vidi se, prvo, po tome što efendi Mita upotrebljava tuđe reči „efendi-Mitina kuća” (kao: drugi govore, sav svet govori o ovoj mojoj kući, toliko je čuvena); drugo, ispred tih reči metnut je zarez da bi se označila jaka

godine, pa dodaje: „Njegove ličnosti slabo i govore artikulisanim zvucima; one imaju svoj mišićni jezik. Kad čovek čita njegove priče, izgleda mu kao da gleda kakvu

Postupak kojim se Stanković ovde služi kratko se može opisati. Osim što pokoju reč izuste, likovi uglavnom ne govore.

Sem toga, i kada govore, Stankovićevi likovi imaju običaj da to ne čine otvoreno, ni neposredno, nego okolišno, u nagoveštaju.

306 Elem, prozaistu je stavljena na raspolaganje upotrebna raščlanjenost jezika na govore ili, kako ih još ponekad lingvisti zovu, potkodove. Moderni nacionalni jezici znaju za široku i gustu mrežu govora.

Za tim se mreža razgranjava s jedne strane u mesne govore (geografski dijalekti), s druge u govore društvenih sredina (socijalni dijalekti). I tako sve do idiolekta.

Za tim se mreža razgranjava s jedne strane u mesne govore (geografski dijalekti), s druge u govore društvenih sredina (socijalni dijalekti). I tako sve do idiolekta.

Oni sami ne govore. Drugo, postoji jedna prećutna norma, koja se inače dosta jasno ispoljava u našem očekivanju. Ako, naime, autor

308 Sa istom je pojavom, čini se, svakako povezana i činjenica da u Seobama likovi ili uopšte ne govore ili govore sasvim retko i malo.

308 Sa istom je pojavom, čini se, svakako povezana i činjenica da u Seobama likovi ili uopšte ne govore ili govore sasvim retko i malo.

Ali čemu, moglo bi se pitati, telo kao maska. Na to nije lako odgovoriti. Ima, najpre, više pojedinosti koje govore da se telo glavnog junaka delimice a povremeno odvaja, čak i osamostaljuje.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Kod njih su naročiti Ludi koji govore turski i arnautski i koji se staraju za nihovo ugošćenje. Na drugom su tremu knezovi, prvaci iz gradova i nahija,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Ja sam onaj koji mlogo redi kazujem da žene za tajne ne mare, da mlogo ne govore i da mužu za ljubav i život svoj žertvuju; jednim slovom, ja sam poeta ili stihotvorec, i na moju zapovjest taki će

Krakov, Stanislav - KRILA

Ipak nije mogao da vidi kako se nad pilotom sa slomljenom nogom nadneo beli, ponoćni anđeo. Vojnici govore kako anđeli smrti ležu uz samrtnike. Avijatičar je i kraj slomljene noge bio rumen i lep dečko.

Za njegovim stolom je sedeo špijun, i iza raširenih grčkih novina slušao šta govore dva oficira sa fronta. Sve je bilo tužno, dosadno i prazno. Duško je rešio da se tog večera opije kod ”Odeona”.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj Africi. Vraćamo se na brod da večeramo i da nastavimo put na jug.

Trebalo ga je takođe baciti u vodu, pa bi on već našao način kako bi se izvukao. Govore nam sve to glasom koji znači: „Tako vam i treba kad ne umete da bacite ni čoveka u vodu, a hoćete u prašume!

Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču. Raspoređuju se za neku zamršenu igru, ali se raspršte kad nas vide.

Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da bi se izvinili, oni su odmah na nogama. Govore uglas tumaču a tumač objašnjava šta su maločas hteli da kažu: ne da se ne ide, već da bi bilo bole da se još pričeka!

obalu Okeana, a kad bih mogao predstaviti šta znači u Africi led za oči koje su sagorele od sunca, za usta koja jedva govore od žeđi i ispucalosti, razumelo bi se zašto mi je život odmah izgledao neverovatan.

Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon

“ Nema izraza koji crncu izgleda nepristojan, i on ga izgovara uvek sa istim naivnim i ozbiljnim licem. Kad govore između sebe, francuski, da bi bili fini: „E mon vie, ti manbet vreman!

Poslednji listovi govore o njegovome besu, o nedavnom topljenju brodova i putnika. Na pola puta između Gibraltara i Marselja, poslednjih dana

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: Pomoz bog, Turci! (Turci se uklanjaju u znak poštovanja i glade brade. Jedni govore: „Ožđeldum!...“ Drugi: „Čok selam!...“ Treći: „Selam aleć!...“) HASAN: Dobro ti bog dao! GLAVAŠ: Ti si me zvao.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Oni tako govore ili stoga što su u našim rukama, te žele da nam polaskaju, ili je to običan turski šeretluk da nas zavaraju da ce ne

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

A zar se neba dveri Za jednog otvore, — Tek onda širom stoje, Kad dvoje govore. Dve duše zagrle. se, A srce biju dva, U Toj se sreći rađa Tek prava molitva.

nikad Nije osećano; Kako ljubi svoju tugu Srce razderano; Ne zna njihne osećaje, Njihne uzdisaje, I šta zbore, šta govore, Šta li svetu taje. Oj, pesnici, stari druzi, Što srca imate, Nasmejte se na tu ljubav, Koju ne shvatate!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— veli, iako ga prvi put vidi, i snažno zagrli. Niko ne može da dođe do reči. Svi govore, ali niko nikoga ne razume. „Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča stolu.

— Siromah! — procedi. — Eno ga narednik Dragan, gde visi na žici — govore vojnici. Prišao sam... Pred samim otvorom, kuda su bili izišli izvan bugarskih žica, visilo je nepomično telo

Odmakao sam se... Da li je moguće!... Malopre bio je živ. Kao u kakvom bunilu slušam kako vojnici govore da na poljani vide još trojicu koji su nepomični... Ali jedan, izgleda, odaje znake života.

A u sadašnjem vremenu paradoksi su mogućni: bludnici vode računa o javnom moralu, lopovi o poštenju, a zabušanti govore o ratu. Prošli smo davno glavnu ulicu, zatim smo skrenuli u neke bočne, desno, vrag bi ga znao kuda smo sve išli.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

neminovnosti koji to ignoriše: narode osvešćuju, dižu i bune, u značenju i doslovnom i prenesenom, samo oni koji govore jasno, i reči britke, bez dva, proizvoljno shvatljiva smisla... Ali ima i druga stvar, i od ove važnija.

41ab. — Tužbe na neznanje srpskog jezika kod Srba u ovo doba su česte i teške; česte su i osude što Srbi rado govore tuđim, dabogme najčešće nemačkim, jezikom, Pavlovićeve Narodne novine, č. 62. od 13. avgusta 1842, str.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Kapetane! KAP. ĐURAŠKO: Pa: „Latini su lukavi, Junačka muka tišti lisicu...“ Protivnici ti tako govore. JELISAVETA: Prokleta zemlja U kojoj čovek teče dušmana, A nije najpre srećno stekao Prijatelja il’ ljubavnika...

(Svi troje odlaze.) JELISAVETA: E ču li, zlikovci kako govore, Da izdajnika starog izmole? KNEZ ĐURĐE: Nisu zlikovci — Samo ih silna ljubav zanosi Za starim drugom svoje

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Svežem konja za plot, skinem bisage i kuburluke, pa se prišuljam pendžeru: Džibukarda s Đurđijom! Kikoću, govore i ugovaraju kako će me i kad će me sa svijeta smaknuti. O, nebo vas ubilo!

Sudac: Čovječe, ne razumijem te! David: Muka je mene i razumjeti, jer sam vrlo ćoškast čojek. Čuo sam đe govore ljudi da su dvori nekakvog čivutskog cara Solomona bili na dvan'est ćoškova, a ja bi' se smio svojom djecom zakleti da

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Jezik kojim govore Srbi najčešće se u nauci naziva srpskohrvatskim. Njime se služe osim Srba i Hrvata i slovenski muslimani u Bosni i

Imao je osećanja za čari dalekog i tuđeg, privlačile su ga razvaline koje govore o davnim vremenima, obrađivao je drevne legende s raznih meridijana evroazijskog kopna, od Indije do Portugalije.

palanačke trgovce, sreske kapetane, policijske pisare, dobre domaćice, male i velike hulje, koje s najvećom otvorenošću govore o svojim nevaljalstvima, njihovu komičnu uzvitlanost kad pođu pod udar dveju opsesivnih sila suvremenog društva, vlasti

Jakšić, Đura - PESME

Možda to dusi zemlji govore? Il’ zemlja kune svoje pokore? Il’ nebo, možda, dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje?

Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu Brijane glave teme ćelavo U zanosnome strahu lupati...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— Hajde, gazda-Mladene! — Trčkaraju oko njega preplašene komšije i počnu da mu govore kako su oni sve spremili, posakrivali stvari, natovarili na kola i samo njega čekaju da se on reši i pođe.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Bela loza, pavit, pavitina, V. Šulek, Rad, 39, 16. u Šuleka (Imenіk) 33 naziva. Vezuju je oko sebe, i govore basmu, žene koje žele da imaju dece (ZNŽOJS, 7, 1902, 179). Cvetom se kade od uroka, plača i strave (S.

Za ovo identifikovanje govore izvesne činjenice: 1) bogiša bere se, i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone)

»boga mi« i »bogme« (Vuk, Posl., 502; BV, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 i dr.). Po jednom objašnjenju, tako ljudi govore »kao da imena Božijega ne pominju uzalud« (Vuk, 1. s.; upor. i starogrčki χήνα ‹= guske mi› m. Ζήνα ‹= Zevsa mi›; nem.

Berući ga, govore mu: »Zlatnoglave, zlatne li si glave, Ti mi znadeš tridest i tri trave«, (ŽSS, 118). Z. ima značaja u Lіebeѕzauber-y

Da k. može imati za veštice privlačnu snagu, vidi se i iz jedne slavonske varijante poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: »Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu« (Begović, 199).

se seje na dan Svetog Aliseja ili Jelesija, 14. juna (»Alisej, proso sej«, SEZ, 14, 67; ZNŽOJS, 20, 48). O Vidovdanu govore seljaci pesmu: »Jelisije proso sije, Ide Vide da obide: Što je niklo da je diklo, A što nije, nek ne niče« (ŽSS, 132;

demone, i veže ih za sebe i protiv njihove volje; i zato veštice, kada polaze na zborište, pošto se namažu mašću, govore poznatu formulu: ni o trn ni o grm, već tu i tu, jer ako joj se tu zaplete kosa, izgubljena je (v. npr. Vuk, Rječn., ѕ.

Trojanović, Vatra, 238). Narod veruje da je ona lek od crva kod stoke. Njen vrh saviju k zemlji, pritisnu ga kamenom i govore: »Ja te evo reštim (zatvaram) i neću te pustiti dok ne ispadnu svi crvi iz rane toga i toga marvinčeta« (LMS, 139, 88).

Važan je i podatak na koji ukazuje Filipović da prekomurski Slovenci umesto »grom je udario« govore: »Perun je udario« (GZM, n. s., 9, 1954, 181). V. i GZM, n. s.

u kući na Đurđevdan, upotrebljava se u vračanju protiv groma; kad leti grmi, stare žene vade tu grančicu i mašući njome govore: »Pomozi bože i sveti Đurađ!

O j. vezi sa demonima svedoči i basma koju kod Popovaca govore deca kad »u proljeće prave piske od jasenove kore«: »ako kora nije dobro potkisla, onda usječeni prut dijete stavi na

trave i bacaju na žar, vodom u kojoj su trave kuvane polivaju tri užarena kamena od tri boje — crne, crvene i bele, i govore basmu: »Ženio se mrak i mračica.....« (ibid.).

Ćipiko, Ivo - Pauci

im obrazi blijedi, prljavi, ali kad se jedno drugome nasmija, zabijeliše se jaki zubi jače od snijega, a oči što govore zaigraše sjajem u kojem kao da se sakupila sva toplota mladih života, pa ni olovasto nebo ni blijeda snježana boja nije

da se načude kako je on tako danas podatan i razgovoran, on, što bi iglu oglodao, i kome usta obično ćute, a samo oči govore. — Mene su osudili, — udara pijan šakom u sto — i još sudac veli: za ugled drugima! ....

Djevojka se stidi: čula je što o njemu po varoši govore i poniknu stidom saznanja. ...Zlata, jednoga popodneva, gladeći joj kosu i dirajući je u njedra, u sijasetu strastvenih

već mene traži — mene? ... Kao da ja mogu znati za njihove poslove. . Ali, da, mrtva usta ne govore ... . — Molim vas, gospodine suče, obrati se doktor Pilić sucu — pozovite ga na red! ...

pada slapa nad mlinicama i u zavaljaloj južini gube se njihove riječi: ne može da ih razabere, a želeo bi znati o čemu govore. Žena, uhvativši dječaka za ruku, ode od Vase.

U dućanu čeka gospodara, i, čekajući, razgleda dućanske stvari, sluša što ljudi govore, i u razgovor ubacuje po koju svoju riječ.

U kavani nađe svoga prijatelja. Odahnu, ugledavši ga. — Svi ovdje njemački govore, — opazi u razgovoru Ivo. Takav je običaj, odgovori prijatelj mu Piero. Uto k njima priđoše trojica đaka.

— Ka' poslu niste obikli... Prođe tako čas i oboje beru i trgaju sočno voće. Ništa ne govore, samo što šušte savijene grane.

— sažaluje Marija. — 'Ajmo! — oglasi se i Jure. Uljegoše u kuću i lupnuše vratnicama. Ljudi se umirili i ništa ne govore, nu čim mimo njih prođe čauš, drpeći se s kozom, nanovo čuju se razdragani povici i veseli smijeh...

Ivo jedva uhvatio čas da se pozdravi s Jurom i Marijom. Oni već od silnoga uzbuđenja i ganuća i ne govore, jednako im suze rose upaljene obraze. Napokon svi se poredaše.

— Na ivici puta u prisjenci maslinika časom stoje, glede negdje u nešto neodređeno, i ništa ne govore. Do njih dopiru glasovi kopača iz vinograda, udarci motika, a dolje kod mora neko kamen tuca. — Ali jemate ča reć'?

— Da se vratimo? A gdje bi nam ljepše bilo?! — i privine djevojku sebi. Stoje i ništa ne govore, a vrući dah mladosti skuplja im se na obrazima; u noćnoj pustoši bolje otskaču njihovi životi, a oči čini im se da

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Neki su to odmah doveli u vezu sa Janjinim progonstvom. Počeli su da govore kako je za sve kriva Jelena, jer nam je uzela sve što smo imali. Izbijale su tuče, nesloga se među nas uvukla.

Pokazaću, govorio je, svoj srpskoj vlasteli ću pokazati ko sam ja. Govore kako sam prosta porekla i kako sam vlastelinstvo na maču stekao. Ti uobraženi kolenovići.

Prema tim očima mogli smo nasluhivati kakva je njena lepota, ali oči ipak ne govore muškarcu ništa, ne kažu kakve su sisice, kakva bedra, vrat i noge.

Kirča Ja ne mogu da shvatim jednog zrelog i razumnog čoveka koji se dragovoljno podvrgava takvom ispaštanju. Govore mi da on to čini za nas ostale koji se ne obraćamo Bogu istom iskrenošću i predanošću; on to hoće, kažu, da i za nas

Najkasnije za nedelju dana vratićemo se dole. Pričaju o nekom razbojničkom napadu. Govore kako bi sav narod trebalo skloniti u tvrđavu dok ne prođe opasnost. Dadara Po celi dan se ne smirujem.

Nešto drugo je, misle oni, Dadarina dužnost. Lauš je, govore, ostavio Dadaru na Kuli da bi ovaj imao dovoljno vremena i zgodnih prilika da mu oplodi ženu, jer Laušu treba sin

Ostajao je uporan i posle strašnih muka na koje su ga stavljali. Neki čak sa divljenjem govore o njegovoj postojanosti. Ako je to zbilja tačno da se tako hrabro držao, ja mislim da on to svakako nije radio zbog same

Kad leti zagrmi, govore oni kako sveti Ilija vodi još jednu bitku sa Brzanom, svetac ga sa nebesa gađa plamenim strelama, a Brzan ga varaka

i Nikanoru kad gledamo svojim umornim staračkim očima, ona, ta koža (o, opojna, luda mladosti) zagušila je reči koje govore o smernosti i uzdržljivosti. Jer, šta mogu reči pred obamrlošću čula?

Kad je Dadara ispao iz Kule sa svojom konjicom, bitka je već bila dobijena. Dadarini sa svoje strane uporno govore kako su došli u pravi čas i da njih nije bilo razbojnici bi prosto samleli Lauševe ljude, pošto ovi za njih nisu ni znali.

Dimitrije je nešto drugo. „Slušam ove ljude kako govore o velikim stvarima i gledam ovoga čoveka pred nama.“ Zbilja gleda prema Doroteju i ja nisam siguran da li ga vidi, ili

Ono je kao i uvek blago začuđeno, pomalo radoznalo. Zanima ga očigledno ova raspra koja se među nama vodi. Jedni govore kako ga valja kazniti, drugi — da bi kaznu iz viših razloga trebalo izbeći. Svi kažu: kriv je, niko ne kaže: nije kriv.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

“ - „A kako stoji sa tobožnjim kretanjem naše Zemlje?“ - „Mnogi govore o tome, Pitagorejci, da se Zemlja obrće, usled čega nastaje smena dana i noći, a neki da se ona i u prostoru pomera.

Daljski Srbi, doseljenici iz Čarnojevićevih vremena, govore južnim narečjem, a Milankovići govorahu i pisahu, doklegod sam ih pratiti uzmogao, ekavskim dijalektom no verovatno

“ - „Ti ništa ne veruješ“, reče Tiho ljutito, „što ja učim, a veruješ u sve što drugi govore. Ta ti veruješ da se Zemlja kreće.“ - „Onako, kao što je to Kopernik učio.“ - „Budalaštine!

Podneo sam mu opširan izveštaj o sadanjoj konstelaciji nebeskih tela.“ - „Pa, ako smem da znam, šta govore zvezde?“ Ovaj razgovor privuče na sebe pažnju prisutnih. Svi, načuljiše uši da čuju Tihov odgovor. On uzdahnu duboko.

“ Žena ga posluša, vrteći glavom, i ostavi ga samog. On poče da govori sa samim sobom: „Moji crteži mi govore da je otstojanje Marsa od Sunca, za njegovih deset opozicija, bilo različito.

Pre 300 miliona godina, tako govore radioaktivne metode određivanja starosti minerala, ove su biljke u velikim stablima, visokim do 30 metara, pokrivale

izjavio da njegova matematička znanja nisu tolika da bi mogao, tim oruđem, Švajdara obezoružati, ali da geološki nalazi govore u prilog onoga što je u svom predavanju saopštio.

Zato je Švajdar kazao svojom primedbom samo ono što egzaktne nauke govore i što sam i ja u svom francuskom delu kazao. „Da li je odgovor egzaktnih nauka definitivan?“, pitaše me Vegener.

Sva ta dela, bez ijednog izuzetka, govore ovo: „Mrtva priroda pokorava se neminovnim zakonima.“ „Njen tok je unapred određen za vekove vekova.

Evo Vam šaljem jednu divljač iz toga lova, koja nije, verujte mi, divlja patka. U toku narednih 26.100 godina, tako govore moji računi, bivaće leta u našim krajevima sve toplija i toplija.

Moj Vas odgovor ne zadovoljava. Ni mene. Valjda zbog toga što sedim na ovim ruševinama. One govore suviše rečito o prolaznosti svega na ovome svetu i prisiljavaju me da o tome mislim.

Sve ove mape i snimci govore, u raznim varijacijama, jedno te isto. Mesečeva površina veoma je rapava, samo neke njene široke partije, koje sa Zemlje

Stanković, Borisav - TAŠANA

Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda

I niko ništa nije čuo? STANA (sa smehom, razdragana): Ništa nisi, ništa, snaške. Ali oči ti i lice mnogo govore. Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

„Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”. Kad padne veče, i svi se raziđu, onda Ristana još ima da sluša neku politiku.

Nisam znao da ih je toliko u toj njihovoj Pešti. Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako. Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke...

Stari i Srećko se tako saživeli, da prosto jedno isto govore i misle. Sin sve više liči na oca. Smanjio se, osušio, osedeo, oko očiju mu se iskopale duboke bore, dobio i na leđima

pri sastavljanju pravila za neko društvo, gos-Toši je jednoglasno poveravano da izradi one tačke pravila koje govore o raznim vrstama dobrotvora, o njihovim raznim pravilima da kao takvi ulaze u razne sekcije, i da u izvesnim

Pametan je to narod, te Švabe. Samo nekako nemaju nikada svoju glavu. Govore i misle kako župnik kaže, ili kako varmeđa kaže, ili kako car kaže... A moj Srba ima svoju glavu, ali nije pametan.

da nekoga od njih pojedinačno istakne, ili odlikuje, sva trojica se dignu da protestuju, i crveni u licu sva trojica govore u isti mah, sve brže, sve zapletenije. Direktor bi se češće ozbiljno ljutio: — Šta hoćete!

Ja zastao bajagi pred izlogom, i slušam šta pričaju. Govore, brate, Jevrejke — celu istinu sam u priči pisao — sve što i njihovi ljudi govore.

Govore, brate, Jevrejke — celu istinu sam u priči pisao — sve što i njihovi ljudi govore. Barabar s njima se mešaju u trgovinu, u politiku, u novčane stvari, u licitacije.

kako Jevreji, krakteristično, imaju vrlo jake vilice a slabe zube, što je, između ostalog, razlog da sve jezike govore s nekom tipičnom jevrejštinom, iako su svoj jezik napustili i zaboravili.

najstarija kancelarista, dva verovatna naslednika gospodin Tome, posvađali se oko nasledstva, i već nekoliko meseci ne govore. Gospodin Toma ih miri, naravno, razlozima neumesnim.

— Cepam drva i spremam po kući. Drugo mi ne dadu da radim. — A šta večito hodaš po polju? ljudi govore svašta. — Ne mogu ništa rđavo govoriti, jer ja rđavo ne radim, ja sam od Vlaovićâ...

Grdnju sam izvukla ja, zašto ne pazim šta mlađa moja braća govore... kako ću paziti! — Koda zajeca, Soka je zagrli, a Jana priplakuje od srca — ja, ja, htela sam da skočim u bunar, i

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

kod Grka i Rimljana bilo, a ne poznaju sredstva koja bi njiovo i njiovi bližnji blagopolučije podiglo i podranjavalo. Govore o stvarma i jeziku koji se samo u knjigama nahodi, i svađaju se je l’ carstvovalo debelo jer pre tisuću godina u

Istina, mlogi pišu i govore o onom o čemu ni ponjatija nemaju, ali to su samo učeni ljudi, ili nazovi filosofi, od koji ništa sakriveno nije ostalo,

Dok dunem triput, ja sam ti nov svet načinio. Ljude s rogovi, magarce pametne, žene da mlogo ne govore načiniti, to je kod mene malenkost.

— Poznato je da spisatelji, osobito žurnaliste, kako i najmanje o sebi govore, taki sa čislom mi počinju, kao: »Mi božiju milostiju zecovi«, pak zašto i ja, koji od petnajste moje godine jednako

»Zaboga, kakve su to žene?« One su sasvim neobične žene, jer, prvo i prvo, ništa ne govore. — »Ah, sirote, valjda nemaju jezika?« »Molim, g.

« Voopšče, ljubezni čitatelji, mi vrlo nepravo imamo našim ženama prebacivajući što mnogo govore. Doktor Andrejev je prvi oštroumno primetio da je to isto mnogo govorenje naši devojaka i žena za nji, kao i za nas

Sad opet ajdmo k povesti. »Ali baš ništa žene u mesecu ne govore?« Samo onda, gospože, kad imaju kakvu tajnu na srcu. »Tajnu? Ja moju tajnu nikom ne kazujem.

Čuli smo, dakle, da mesečne žene ništ’ ne govore, ili vrlo retko, da su vrlo malene; sad dolazi jošt znati da njiova lična boja nije kao kod nas bela nit’ rumena —

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Što ono kaže prota za profesore, da na času računice govore o hrišćanskoj nauci a na času crtanja o pomračenju sunca, to se kod mene obratno dešavalo: ako me je profesor pitao iz

Tada je, ne znam kako je sada, profesor srpske istorije samim tim morao biti veliki rodoljub. On bi držao posmrtne govore na svima pratnjama, zdravice na svima svadbama i pozdravne besede na svima koncertima i sve te govore, bez razlike,

bi držao posmrtne govore na svima pratnjama, zdravice na svima svadbama i pozdravne besede na svima koncertima i sve te govore, bez razlike, počinjao je sa: „Pet stotina je punih godina kako srpsko pleme stenje pod tuđinskim jarmom.

“ 1 Jer valja znati da ti profesori latinskog jezika ne umeju više ni o najobičnijoj stvari da govore bez latinskog citata.

Što se tiče lekara, sećam se da je moja pokojna majka tvrdila: „Čim čuješ da doktor kraj bolesnika govore među sobom latinski, znaj da će skuplje naplatiti vizitu!“ I ja sam, pravo da vam kažem, to donekle i iskusio.

Ali on zapeo pa svima nama drži posmrtne govore, a kad grune zemlja povr' nas, a on pita: „'Ajde, ima li još neko?“ Beše tako u Vranje, u staro vreme, neki Mile

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Pucnji topova se sve jasnije čuju. Zaštitnice odstupaju korak po korak. U varoši se zapaža živost i neko iščekivanje. Govore da zasedava ratni savet komandanata i očekuje se poslednja odluka: kapitulacija ili dalja borba na život i smrt.

— Ah, živote, da l’ ti ima kraja! — jada se neko iza mojih leđa. — Ovaj, bre, ne misli da se zaustavi — govore vojnici, misleći na onoga čelnoga komandanta. — Žuri čovek da se smesti u neku kuću, a gde ćemo mi?

Kipislcauf!... Žderi to i kaži hvala, kad si dobio. Neki govore kako bi se peksimitom mogao i konj ubiti. — Kako ti izgleda? — pitam jednoga pešaka koji mrzovoljno žvaće.

Ili se prave šereti, ili su detinjasto bezazleni, kada ovako govore. — Ni jedno, ni drugo veli poručnik Protić — već samo primitivci...

Dežurni oficir raportirao je komandantu da su u toku noći četiri vojnika umrla i deset konja lipsalo... Govore da u pešačkim pukovima ima mnogo više umrlih. Ljudi su se sa velikim naporom dizali.

Pritisnuti ličnom nevoljom, dugo se nisu sećali svojih kuća i starih običaja. Ovo im je sećanje sada drago. Ali govore samo o prijatnim doživljajima.

Isak, Isa, zabio šajkaču na potiljak, a ruke stavio na leđa, zinuo i važno klima glavom, kao da razume ono što mu Nemci govore. Kada su zarobljenike odveli, pitamo ga u šali, o čemu su razgovarali. A Isak važno odgovori: „Kažu kipislcauf“.

— dobacuje Vojin. Oni koji se vraćaju iz Soluna govore da pristižu topovi i konji za našu artiljeriju. Iako će nam sve to zadati više posla, ipak bismo želeli da se jednoga

Začu se opet onaj stari uzvik: — Primi!... Kod konja! — Ama oni samo „vrancuski“ govore! — dobacuju poslužioci. Na drugom kraju njaču mazge brdskog puka.

Telefonista, koji je držao stalno slušalicu na ušima, obrati se komandantu: — Gospodine pukovniče, govore ’vod’, da su Bugari zauzeli neki Lerin. — Šta!... — Komandant me značajno pogleda.

Lekar je razgovarao nešto bezbrižno sa Lukom. Čujem kako govore da je kriza prošla. U grudima mi zaigra od zadovoljstva što sam ja još živ... Lakše mi je.

Bolničari dođoše. Prebaciše čaršav i izneše mrtvo telo. Čujem gde govore da je bio artiljerac. S teškom sam se mukom pridigao da pročitam njegovo ime na listi.

Petrović, Rastko - PESME

O, pa divna je ta Skadarlija! Dva vojnika kraj druma sede, Govore o vaškama i o seljanci, Zatim o onom što se ne jede Bar u vojsci i železničkoj stanici: O kokošci prženoj na kajmaku...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Krilato belo siroče uhvati vrtoglavica od tih reči. Čas mu se činilo da to vesela livadska deca o njemu govore, čas da se prevario. Ipak, zajedno, s mrakom stiže i Belko mravinjaku.

U Varalice se blago ne drži. Ili ga popije s društvom u krčmi, ili razda sirotinji na drumu. Uzalud mu govore starci da prištedi za crne dane! Varalica se smeje: za njega crnih dana ne može biti.

Sigurno mu je više od stoleća! Orah od čuda zadrhta. Zar to o njemu govore? Okrete se da još jednom pogleda brezu, ali vremena za osvrtanje nije bilo.

Mesec i oblaci o tome ne govore... Ali, u svetle letnje večeri kada se u jezeru, kao beli cvetovi lokvanja, rascvetaju zvezde silazi sa visina glas

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

izlaganja, a ovde ističemo samo jedno: da su pesme starijih vremena, zato što su nastale dugo posle događaja o kojima govore, više legendarnog nego istorijskog karaktera, dok je sa pesmama srednjih vremena i još više sa pesmama novijih vremena

1 Neistorijske pesme Naziv neistorijske pesme tačan je samo utoliko ukoliko se misli da te pesme ne govore o ličnostima i događajima koji su poznati istoriji.

njegovu istoriju. Naši preci su morali da izdrže strašnu borbu sa mnogim zavojevačima, u prvom redu s Turcima. O tome govore istorijske pesme.

U Jugovićima, kako su predstavljeni u pesmama o samom kosovskom boju (u onima koje govore o događajima pre boja nisu simpatični)1 — našlo je uzbudljiv izraz herojsko pomirenje sa smrću u borbi protiv

bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad bara i zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.

Jedni govore da je on u tu Pećinu pobjegao kad je prvi put vidio pušku i pošavši da je ogleda (da li je istina da je onaka kao što

5 Pesme o Brankovićima i Jakšićima, Crnojevićima, Ugričićima i hrvatskim banovima Pesme koje govore o Brankovićima i Jakšićima, Crnojevićima, Ugričićima (Janku i Sekuli) i hrvatskim banovima najbliže su po svome duhu

Roblje vaše sve tursko podnožje. Sve njih odnela je turska poplava. Ali raja je nagonila čak i zvezde da o njima govore. U svetlosti deseterca oni su išli iz mesta u mesto, iz decenije u deceniju, od naraštaja naraštaju, useljavali se u

Nastale neposredno posle događaja o kojima govore, mahom beležene na prvom izvoru, bez promena koje unose drugi pevači, nedoterane i katkad nedovršene, pesme „novijih

u našoj epici — i ne samo u njoj — vode se razgovori ne samo među ljudima nego i među ljudima i životinjama i stvarima. Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave.

o junačkim pesmama (les chansons de geste): „Junačke pesme su nastale tek u XI veku, dugo posle događaja o kojima govore...

i oko njih, u saobraćaju između te vlastele i bratstava, plemena, župa, — nastale u doba junaka i događaja o kojima govore“.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

RODOLjUBLjU ILI MILOSRDNI SAMARJANIN 233 RIBOLOV POSLE SMRTI 234 KLADENAC JAKOVLjEV 235 ŠETAČI PO MORU 239 BESOVI HRISTU GOVORE 242 NESTOJEĆI GRAD ILI GLASONOŠA OD SUDIJE DO SUŽNjA 244 RASKOL CRKAVA 246 BROD NESLOGE 247 TRUS U CARIGRADU 249 BUNA U

I društvo mu razgali ne mrziti na njega, ni mu što zavideti. BESOVI HRISTU GOVORE I tada viknuše besovi iz ljudi govoreći: »Što je nama i tebi, Isuse, sine božiji, — viču ti ljuti razbojnici kod puta,

velim za ove poštene i prave gospodare vrle — do konca slabo mare za to crkovno pravilo, a za poučenije ni toliko, te govore: »A što je nama do toga stajati i slušati?

O LAŽNOJ MOLITVI Usta ti govore molitvu, a umlje zbraja dobitke i hesapi imovinu, glavno i dohodak, štetu i razmetak, veresije i neprodaju,

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Uostalom, i ukućani je ne smatraju već više za dete; to se vidi i po tome što sad mnogo štošta i ne govore pred njom, nego kad hoće tako nešto da govore i da se kao stariji izraze, a oni je pošlju po nešto gde će se morati

smatraju već više za dete; to se vidi i po tome što sad mnogo štošta i ne govore pred njom, nego kad hoće tako nešto da govore i da se kao stariji izraze, a oni je pošlju po nešto gde će se morati zadržati poduže, a stvar im ta, naravno, i ne

odmah presekli razgovor, nego su ga polako privodili kraju izbegavajući sve one reči po kojima se moglo poznati o čemu govore; ali sve im to nije pomoglo: tetka Doka je, kao i svaka radoznala ženska, mogla instinktivno, a i iz dugog iskustva,

— umeša se tetka Taska, koja se dosad dosta rezervisano držala i pustila one druge dve tetke da govore, a ona zadržala za sebe kao neku završnu reč, pa sada poče dostojanstvenim tonom, a i ne gleda na Doku, već gleda kroz

Ide po gospodskim kućama, kurdisuje klavire, svira iz neke velike knjige i pečali pare, i uči gospodsku decu da govore francuski i odasvud donosi silne pare i meće ih na gomilu. Ujutru ode, a uveče dođe.