Upotreba reči govori u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Francuzi i Nemci poštuju igračicu, i hiljadu usta govori o umilno lakome pokretu te i te, ove il’ one igračice koja se ovih dana u Beču il’ u Parizu pokazivala... A mi?

Ta kad smo pobedili Madžare na toliko mesta, pa kad je ono Bašahid goreo... He!...“ Htede majstor Sima i dalje da govori, ali se otac namrgodi i ćutaše duboko zamišljen. „Hoćemo li i kosu obrezivati?“ zapita ga majstor Sima.

ali oko kazana sva sirotinja stoji gologlava, pa i sami ljudi što čorbu dele behu gologlavi. Niko se ne miče, niko ne govori reči, ni oni što su najgladniji ne smedoše otvoriti usta da zaištu hrane; svi su bojažljivo uprli oči u jednoga čoveka,

„Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan! Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!...“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode.

Čiča Marko je dugo posmatraše, pun tuge i saučešća, pa onda, onako poluglasno, kao da sâm za sebe govori, reče: „Teško da će živa osvanuti!“ I on se nije prevario.

O, znam ja njih dobro!... Kam’ da ih svi znaju!... Pod onom crnom haljinom nema srca, nema duše; onda kad ti najlepše govori, onda ti najcrnje misli.

Bilo je nešto na njoj što me je od nje otuđivalo. Kad me pogledi, ja oborim oči dole, a kad mi govori, mene čisto uši zabole. Glas joj tanak, vele da peva kao vila u gori, al’ meni, rekao bih, kroz mozak dere.

Više puta sa nekim entuzijazmom o svome drugu i pobratimu govori: — Znate, ljudi! A nećete mi verovati, — tima reč’ma je on svaku pripovetku počinjao, otprilike kao što Vidovdan počinje

Rat... Francuska... Nećete mi verovati, a hoće ljudi republiku... — utome me pogleda malo oštrije... Znate, govori se da i u nas ima republikanaca. — Sad me još strožije posmatraše... Jest, jest, to je sve Miletićevo seme!

Prosto: nestane ga. Pitaju ljudi: „Gde je?“ „Šta je?“... Ali sve badava!... Čoveka nema, pa nema! Čeljad zakuka, selo govori o tome dva-tri dana, pa opet ućuti, a vlast šta će?... Sudi onima što su u životu, a i šta će vlast sa mrtvacima?...

da je, još dok je đakom bio, nekim mađijama opčinila, te već nema dana kad onuda pored njene kuće ne prođe i s njome ne govori... — To je, veli, činio i dok je đak bio.

Pa kakva vajda?... Ja mu velim: „Milisave, ne idi onoj veštici, ta znaš šta o njima celo selo govori!“... Pa misliš da me je poslušao?...

Obradović, Dositej - BASNE

silnoga, nit seljanin plaši pred spahijom, gdi se siromah bogata ne stidi, niti pošten čovek mari što nepošten o njemu govori, i gdi javni nepošten žig na čelu nosi.

da ponizi da od drugoga što primi, a jošte, što je crnje i opačnije, hoće silom i na ljutu sramotu i druge da nauči, pak govori pust što mu god na pamet dođe.

” Naravoučenije Ne valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može. Valja slušati što drugi o njima misle i utvrždavaju.

Hoćemo li da nam on mnogo govori i da nas čini smejati se? Neka trpa, nek' se čini budalom, nek' ne štedi svoje srodne i prijatelje samo za ugoditi

Ko sebe mnogo hvali, nije nam nimalo ugodan: ne hvalimo se dakle. Ko hoće sam da govori, a drugom ne da ili ne sluša, dosadan je drugima. Meru, dakle, u govorenju.

Ko hoće sam da govori, a drugom ne da ili ne sluša, dosadan je drugima. Meru, dakle, u govorenju. Ko govori o drugima zlo pred nami, i o nami će pred njima: ne govorimo, dakle, zlo o drugima, razve kad je zlo javno, poznato, i

” — „Muči, braše”, odgovori mu drugi pas — „ne govori samo u vetar! Ja tome nimalo nisam kriv, nego naš gospodar, koji me nije naučio truditi se, nego s tuđim trudom

” „Και πάνη αγαθή γη αμεληθείσα χερσεύεται: I vesma blaga zemlja, prenebrežena, divjači”, govori Plutarh. Mužestveni i hrabri narodi bez vaspitanija i nauke, šta su? Šta li bi mogli biti?

Ja sam se dakle u dobri čas rodio, a ne ti!” Naravoučenije Vrlo razumno i spravedljivo govori slavni latinski stihotvorac Virgilij: „O fortunatos nimium sua si bona norint agricolas!

„Baš ste pogodili!” — odgovori ovi. — „Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.” Smislen se stidi pačati se u to čemu nije vešt, a nesmislenu se velika sramota čini ako on svuda svoj nos ne uvuče.

” — „Ne govori više o tom,” — prišapće mu majstor — „jer vidiš da ti se deca smeju; a da znaš kako govoriš, i sam bi se sebi smejao”.

Naravoučenije „Pravedan muž štedi duše skotova svojih”, — govori prorok. Ko bi rad da ga skot služi, a neće da nosi o njemu moguće popečenije, beslovesniji je od skota.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

I, umesto onoga ko te laže, ti onog ko ti govori istinu, koju bi i sam mogao da vidiš, golu istinu da je tvoj tanjir prazan, optužuješ za izdaju i laž!

Jesi li tu priču završio? Ako jesi, Mogu li sada i ja nešto da kažem? Konjušar koji ume da govori ono što nadzornik i knez žele da čuju, može se nadati da će jednog dana i sam postati nadzornik ili knez!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kazivale moje komšinice babe, da sam ja učen; međer i moj učitelj Sabov ne zna više od mene, zato on meni ništa ne govori, a kad on od mene više ne zna, što da sedim ovde zaludan — i želio sam da idem kući.

Tako stojali su knezovi čitava dva sata, a on niti govori da sednu ni da idu, već jednako ćuti i puši, a knezovi takođe ćute i čepore nogama.

drugoga pitali su: gde je naš stari Hadži-Musta-paša, ne možemo da ga poznamo, ovo nije on no Grk Metodije mučitelj (govori se da Metodije nije Grk nego Jermenin, pa se pokrstio).

” (Baš sam ovo sve slušao, kad mome ocu govori.) Sad one četiri da̓ije iskupe knezove, pošto su Beograd janičari osvojili 1799.

” — Pomozi Bože, pomislim ja, kad ovaj stari tako govori, koji zna kako je vojevati. Odma ja odatle pošljem Živana iz Kutešice u Suvodanje Miliću Kediću (koga je Fočić oknežio,

— Kad major, rekao bi se zgoropadi, povika: „Zar da ja propustim turske ljude preko careve zemlje? Pa da mi ko drugi govori nego ti, proto, što si ovamo dolazio i što znaš ove regule! Zar ti hoćeš da mi ovo zlato sa šešira i sablje skineš?

ti ukratko kažem, da četiri dahije dokle gode nama u ruke ne dođu mrtvi ili živi, nikakva mira dotle nema, niti o miru govori! I zbogom!” — Vezir Bećir-paša uplaši se, i reče: „Beg-Đorđe, otur! otur!

Može se čovek ražljutiti, pak nam pakosti učiniti”. — Kažem ja, da je sve onako kao što on govori „i ja njega dobro poznajem, ali bez vašeg dogovora neću da se kažem”. — „Kaži se, vele oni, kaži.

odgovara, a jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve sama imena, začalno pisme crveno; tako premeće i šapuće ona imena, ne znam kakva su, i baš ne

Sad Stojković i Francuz odoše, a Filipović kod nas ostade. Pitam ga ja: „Kako sme taj prokleti Francuz tako da govori?” a Filipović manu glavom pa kaže: „Francuz ostaje svuda Francuz”.

Isto i on kaže, ali je ljutit kao zmija, malo i govori. Mi pošljemo za buljubašu Petra Jokića, i u Garaše za buljubašu Milovana, za Pljakića u Kamenicu, da oni pokupe sve momke

Pipnu̓ ja oko vrata, al̓ ona prirasla; kažem: „Priraste — reko̓ — al̓ ne znam je li pogodilo ono jedno u drugo što se govori i guta”. — „E — veli, — da nije pogodilo, ne bi ti mogao govoriti”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Jedan podugačak, brkova obešenih naniže, te su mu se često seljaci zbog tog i smejali. Govori svakad »važno« i rasteže reči, udarajući na nekim slogovima jače glasom.

Drugi malo sniži. Brkovi mu nakostrešeni napred, pa izgledaju kao da je u nozdrve udenuo dva pramena crne čekinje. On govori malo običnije nego onaj s obešenim brkovima.

On govori malo običnije nego onaj s obešenim brkovima. I kad govori, gleda obično po svima gostima, kao da iščekuje da mu se čude kako on to zna!

Uputio se pravo njihovoj kući, a govori sam. On je imao običaj da se kašto i sam razgovara. »Hm! hm!« govori Raka da su Đura i Spasoje rahat mogli čuti:

Uputio se pravo njihovoj kući, a govori sam. On je imao običaj da se kašto i sam razgovara. »Hm! hm!« govori Raka da su Đura i Spasoje rahat mogli čuti: »Reče da će biti njih dva u mehani... Aja! Ne verujem ja — đavo je to!

— Drugi put idete bosi? — Jes̓, drugi put idemo bosi. — Odgovaraše Radan tek onako — neka se govori koješta. — A ne bojite se zmija kad idete bosi? — Jok, ne bojimo se!

Kad se već upozna s čovekom, onda govori odrešitije i ne pazi toliko na finoću i da bude po knjiški, ne snebiva se niti gradi skroman.

Jeina stoji jednako na pečurci, a pop više ništa ne govori o lepoti njezinoj. Dosad su popova deca išla u školu kod učitelja Grujice, i sam je pop govorio da će ih ostaviti tu

Pa i sam pop ne govori lepo o njemu kao pre Upita ga ko: »Kako učitelj, popo?« A on čisto preko srca odgovora: »Ta dobro je.

Prozvali su ga Simica, što je bio malen i hitar kao petlić; Šuškalo su ga prozvali što je šuškao kad govori. Njegove taljige i mršavo, mrko kljuse, svi su dizali na podsmeh — iako su to bila jedina kola u kojima se vožahu putnici

— reći će Sava. — A što se ti, opet, kidaš? — primeti mu Nikola. — Pusti ga, nek govori!... Dobro te nije gori, a onaki se kojekako mogu trpiti. — Ono i tako je, ali ga baš ne mogu slušati.

Simica nemade kad više pitati, nego poleti naniže u voćnjak... Prošlo je skoro pet meseci. Po selu se slabo govori o zveci i tutnjavi oko Simičine kuće; kašto samo na kakoj pijanci uveče, pored ostalih priča o vampirima, pomenuće se i

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama!

Ne boj se!... Lazar zakoluta očima. On nije verovao da te reči subaša govori. Da ne beše još koga u sobi?... I on poče zverati oko sebe... — Ne boj se!... Ne boj se!...

— Ne znam. Znaćeš kad dođeš. I njemu se učini kao da ga Sima gleda nekim čudnim po gledom, koji rečito govori: jadniče, ala te žalim!... Aleksa se spremi i ode sudnici. Kad je tamo došao on zateče ljude na okupu. Nazva im boga.

Nego... — Šta? Šta želiš?... Išti!... — Ne želim ništa, ali još ti nisam sve kazao. — Govori! — reče Turčin. — Lazar hoće da se ženi. — Znam. — Sevića devojkom. — I to znam. — Ta devojka mora za nega poći!

Čak su i nekakvim drukčijim jezikom govorili. Svaka je njihova reč — poslovica. Onako danas ne govori jedan naučar kako je tada govorio ratar.

— Otkud znaš, pitam te! — Ne pitaj me, nano! Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori! Govori, prokleću te! — ciknu mati i turi ruku u nedra. Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko!

— Otkud znaš, pitam te! — Ne pitaj me, nano! Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori! Govori, prokleću te! — ciknu mati i turi ruku u nedra. Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko! Ja znam da je on njega mrzio!

U njemu vide ona što se najcrnje moglo videti i zadrhte... — Šta misliš ti? — ciknu Krunija. — Govori! Da ne misliš čekati hajduka dok ti se iz gore vrati?... Da mu se nisi zaverila, nesrećnice?...

Majčina glava stojala je pred njom u nekom crvenom kolutu kao što svecima oko glave moluju. — Govori!... Govori!... Da se nisi zaverila, a?... O... prokleta deteta! Zar si ti devojka? Zar mi smeš u oči pogledati?...

Majčina glava stojala je pred njom u nekom crvenom kolutu kao što svecima oko glave moluju. — Govori!... Govori!... Da se nisi zaverila, a?... O... prokleta deteta! Zar si ti devojka? Zar mi smeš u oči pogledati?... Govori!...

Govori!... Da se nisi zaverila, a?... O... prokleta deteta! Zar si ti devojka? Zar mi smeš u oči pogledati?... Govori!... Govori!... Pa joj priđe, dokopa je za ramena i stade je drsati i tresti. Jedna crna misao prožeže joj mozak.

Da se nisi zaverila, a?... O... prokleta deteta! Zar si ti devojka? Zar mi smeš u oči pogledati?... Govori!... Govori!... Pa joj priđe, dokopa je za ramena i stade je drsati i tresti. Jedna crna misao prožeže joj mozak.

Dučić, Jovan - PESME

PESME 51 REFREN 52 SUNCOKRETI 53 SETA 55 PESMA MRAKA 57 ČEKANjE 58 PESMA 59 MEĐA 60 LIRIKA 1943 62 ČOVEK GOVORI BOGU 63 SEME 65 PUT 66 POBOŽNA PESMA 68 SUNCE 70 SLUTNjE 71 PESMA 72 GOZBA 73 BOGU 75 NATPIS 77 SENKA 78 JESENjA

Šumna je reka, kad smrači, Od svojih obala šira. LIRIKA 1943 ČOVEK GOVORI BOGU Znam da si skriven u morima sjanja.

je da prorok ima bradu koja blešti kao sunce, i oči kao u kurjaka, i noge kao u patke, i da niko ne razume o čemu govori. Ali je u selu bio već jedan prorok koji je izgledao lepše, i kojeg su razumevala i deca i životinje.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja se još više stidim, ali se i kuražim: — E, dabogme, a čime ću hraniti decu? — Bog s tobom, ne govori tako! A čime drugi svet svoju decu hrani? — Jeste, ali ako ja uzmem sirotu?

Mnogo sam još sanjao i „filozofisao”. Razabrao sam se na mestu gde moja mati govori Joci da će mu spremiti uštipaka s medom, samo neka on kaže kad će da dođe na večeru. Ali i Jocino čelo beše čudnovato.

I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko! i još nešto, ali ne znam šta. Sve je samo mračnije, i drva se spuštaju i savijaju, i staza je sve

Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da u se pogledati. Gega se kad ide; govori krupno i promuklo, a sve se smeši onim malim, kao jed zelenim očima, da te nekakav strah uhvati kao od sovuljage.

Zaturio nogu na vrljiku, laktom se odupro o drugu, a na šaku naslonio obraz, pa govori s njome: — Stid me baš da pomenem babi, a đedi ne bih smeo ama baš nikako! Baš da znam da te nikad ni uzeti neću!

— Govori narod o popovim riječima, a svakome puno srce, i lako mu, kao da se okupao. Tako je on djelovao. Nikad nije prestajao,

Pop izdiže glavu i pogleda po svjema: — Je li ono teško selu? — Ne daj, bože! — graknuše seljaci. — Ne govori tako, ako boga znaš!

Ne plače, već zamišljenim očicama gleda u šta mu drago. Čupka rese na košulji i ne govori ništa. Ništa ne jede i ne pije.

nam je bilo bez nje; što da vam pričam kako je siromah pop čisto zanesen i često hoće ovo a radi ono, misli jedno a govori drugo?

Hoće srce da mi pukne, što ti ne mogu doći. Pričao ti je vladika da me je premjestio u jedan pansionat, gdje se govori samo francuski. Cijele godine išla sam u školu, a sad me ni o raspustu neće da puste kući.

Ima mu dvadeset i dvije do tri godine. Ništa ne govori s kočijašem. Puši cigaru iza cigare. Gleda samo oko sebe i kao da nije veseo.

Iskupi se dosta svijeta, pa je kao mladu odvedosmo popovoj kući. Pop od radosti ni govori, ni romori, samo briše oči, i tek postariji ljudi što je po štogod pripitaju, a mlađima se čisto vezao jezik.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Gospodin-popi opet najuglednije mesto. Sede svi i jedu. Niko ništa ne govori, nego ćute i jedu i piju pogruženo, kako pravoj tuzi i žalosti i priliči. Piju za pokoj duše.

Jednom reči, to i nije bila ona prava birtija, nego pulgerska kafana, gde se malo govori a malo i popije. Još niko u selu nije zapamtio da je u njoj ko kome razbio glavu, ili da su se potukli samo, ili bar da

— Baš krasan, fajn mlad čovek! — veli gđa Sida. — Kako samo lepo govori, k’o iz knjige. Badava, naša Bogoslovija može se pofaliti što tako vaspitana mladež izlazi iz nje.

male i malo bradice; kosa lepa, smeđa, pala na ramena onako omladinski, a razdeljena po sredi onako bogoslovski, a kad govori što, a on gleda u zemlju. — Sutra će — svršava Erža raport — biti kod milostivih na ručku.

O gostu ni reči! Gđa Persa se rešila da ne spomene, a gđa Sida ćuti, ili o koječemu govori. »Vidiš, beštije jedne«, misli u sebi gđa Persa, »kako se kapricirala, pa baš ni jedne reči!

« — svi su se prosto začudili i pitali: Otkud sad on da govori, kad on to baš nije mario! Ta jedva ga natera pop Ćira i o većim praznicima da govori!

Ta jedva ga natera pop Ćira i o većim praznicima da govori! Zato su se mnogi, čim pop Spira otpoče »Ljubimoje stado!« primakli bliže, ne verujući valjda svojim očima i ušima;

Vino je bilo izvrsno, a pop Spira ga je hvalio i ređao dobre osobine i dejstvo njegovo. — Kod mene je to pravilo — govori pop Spira — da je čovek veseo.

A ja opet tražim, a ona, šta mislite? Zavukla se iza klajderštoka, pa se sva predala čitanju, a noćom u snu sve govori iz knjiga: »O, Edmonde, mi se moramo navjeki rastati!« A ja je pitam: »Šta ti je, ’rano?

« A ja je pitam: »Šta ti je, ’rano? Ti si opet nazebla«, a ona opet u snu govori: »Mene je nemilosrdna sudba, kaže, drugom opredjelila!« Al’ sve to govori na nemecki, pa dođe mnogo lepše!

Ti si opet nazebla«, a ona opet u snu govori: »Mene je nemilosrdna sudba, kaže, drugom opredjelila!« Al’ sve to govori na nemecki, pa dođe mnogo lepše!

« Al’ sve to govori na nemecki, pa dođe mnogo lepše! Pa malo koju noć da ne govori tako iz knjige; a ja sedim u krevetu, pa sve plačem u pomrčini, i kunem te proklete spisatelje i njihove knjige.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori. Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Tako je. — Pa sve nešto izdaleka govori. Neće da dođemo pa da se svrši, a opet ne kaže da neće. Ta moja frajla šteta što nije trgovac, ta bi umela sa

Ovakvih partija baš nije lako naći, pa zato se gospođa Makra i ne udaje. Štaviše, svuda govori da se nikad udavati neće. S tim je interesantnija.

Čekmedžijić ga je odmah ponjao, pa se najpre malo nakašlje, da jasnije govori, onada započe: — Vi, frajlice, nešto jako ćutite; ne znam šta je to?

Nađe je u kujni uplakanu. — Šta je tebi, Paulina? — E, šta mi je, da znate šta mi je! — Ta govori, šta ti je? — Taj gospodar — kako se zove — Hekmešič — tako je impertinent bio, da je sedeo blizu mene, pa nema

— Muter, pa to je krajzler! — Ta bakal; pa ima nešto gvožđarnice. — Al’ je to ungebildet čovek! Pa kad govori, sve duva. A zašto je došao? — Došao je da te prosi. — Ah, unferšemt! Ja za krajzlera da pođem!

— Smešno; ali niste džandrljivi bili. — Sve će dobro biti. Stigoše već u O. Ljuba kaže čika-Gavri da nikom ništa ne govori, da se što ne pročuje. — Čekmedžijić radi svoj posao po običaju.

Pristaješ li na to? — Ne pristajem. — Dakle, šta želiš, govori, jer moram joj odgovor odneti. — Kažite joj da ću uzeti njenu kćer ako dâ pored nje odmah pet hiljada, pa ma kod nji’

Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj iz usta teče; ali, u srcu joj leži sama pakost i sujeta. Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime

— Marta, da znaš da su ovo prosioci. — I ja bi’ rekla, jer su tako ulickani. — Đavo, braca Gavra! Davno već govori da će ti mladoženju dovesti. Obadve, lepo obučene, idu u kujnu. Onde je već vino na služavniku pripravljeno.

Dakle frajla Marta nema ni brata ni sestre? — Ima još jednog brata, još je mlad, — fini mladić, vrlo izobražen, — govori francuski, pa taj neće danas sutra nikom na teretu biti, izučio je škole.

Zbogom pameti! On ode u sobu ženi sa ozbiljnim licem, pa ništa ne govori, nego je tek pogleda, pa opet svoj posao nastavi.

Ćirković opet gleda u Alku kao u zvezdu Danicu; diči se kad ko o njoj govori da je lepa i sve joj po volji čini. Mica i Alka jedna drugoj odlaze, i sve je kod njih glatko tako dok neki demon ne

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

„Dece, treba imati dece, žena bez dece nije ništa“, to je sve i samo se o tome govori. Da može i da ga nije stid od sveta on bi zazidao sve one prozore sa ulice. Ne voli goste, ne voli nikoga.

Koliko je puta opsovao gadno, amalski ili kao da je sasvim aktivni oficir. Ni u društvu ne pazi šta govori, izražava se prosto, te ona mora da crveni pred svetom. Užasno. A sad eto ima neku muku i tu muku krije od svoje žene.

Tamo je velika varoš i niko nas ne zna. Venčaćemo se, ne brini i oprosti, tako je moralo biti. A što svet govori, neka govori.“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd.

Venčaćemo se, ne brini i oprosti, tako je moralo biti. A što svet govori, neka govori.“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd.

— O ja se bojim, draga, da će ikad proći... Ali te molim govori mi još, govori dugo, reci da će proći uveri me da će proći, potpuno me uveri da će proći, jer tvoje reči kao neka

— O ja se bojim, draga, da će ikad proći... Ali te molim govori mi još, govori dugo, reci da će proći uveri me da će proći, potpuno me uveri da će proći, jer tvoje reči kao neka mlaka, meka struja

Pre svega moli je da ga ne prekida, a posle neka govori i on će mirno slušati Mislio je da celu stvar ostavi za docnije, ali oseća da ne može otputovati pre nego što čuje

I čim bude obukao kaput, on će pravo iz kasarne u zatvor, jer ne zna ni šta govori i sve se nešto buni. Vi njega dobro i ne poznajete i ako ste s njim toliko vremena proveli.

Eto čuj, kunem ti se, ja te ništa ne krivim, jer ti si došao, jer ti mi vraćaš a ja samo hoću to: da živim. — Govori, draga. — A kad ozdravim... — Mila ozdravićeš, moraš ozdraviti.

Afrika

Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima. Dok govori, osećam kako jesenašnje nazebe, i sve nazebe od rođenja do danas, ovo sunce izvlači iz mene.

usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao Božić, ovako je obukli.

Inače, sve su ove žene strahovito brbljive, uočljive, goropadne. Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj

i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.

Jedino kad govori crnkinja, kad se vidi vlažno crvenilo unutrašnjosti njenih usta, što čovek jasno biva svestan njene nagosti.

To je ono čuveno pleme na koje se uvek misli kad se govori o crnačkoj umetnosti. Kod njega je nađen najveći broj maski od tamnoga, teškoga drveta.

Volim ovaj uzbuđeni, žurni razgovor belaca na verandi, jedinoj koja svetli u ovoj bezgraničnoj mračnoj savani. Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim

Kao da se govori na telefonima preko ogromnih prostora, razgovorom čije je trajanje strašno ograničeno. U stvari svi ovi ljudi žive u

“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni.

Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe. Iz kolibe odgovara muškarac dubokim baritonom. N. mu govori bambara: „Donji, doni–sisa–tara!“ N-ov glas je tih, otegnut, sa ćutanjem između reči i reči; ubedljiv i preteći.

“ N-ov glas je tih, otegnut, sa ćutanjem između reči i reči; ubedljiv i preteći. On govori kao iza oltara, kao na pozornici u Meterlinkovim komadima. Ko zna šta kaže!

Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N. govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo. Onda odlazimo.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Vidiš, ja, vidiš! (Kuca se po čelu.) Nega da mu kažiš da mi više ne dođi u moja kuđa... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JANjA: Što udaju? Katica je dete. JUCA: Od osamnaest godina. JANjA: Pak?

JANjA: Da ti kerveros nosi gitaru, da ti nosi modu i moju pametu! Ej, tihelaj Janja, tako si kuća ne teči! Ne mi više govori. Nema novci! JUCA: A kako će biti s mojim šeširom? JANjA (uplašen): Kakvo šešir?

Nega da mi daš gracija tri dana, da si promislim. JUCA: Šta će... JANjA: Ama ne mi govori jednu reč, de, kad ti miluim, znaiš, jedno slovo. Oćiš da mi osiromašiš, ajde, de!

JANjA: Što se ti mešaš u naše razgovor? Ti si dete, ti treba da slutiš što drugi pametni govori. Ajde u kujna gledaj tvoj ručak! MIŠIĆ: O, ja molim neka ostane gospoja kod nas.

Vidiš, kad se s kim razgovaraš, treba upravo da mu u oči glediš; govori ne vrlo brzo, no nepresječno, tako da onaj koj se s tobom razgovara ne može reda dobiti.

“ ili „Sad sam se osramotila!“ Kako ti to na pamet dođe, onda si prošla, nego tako govori kao da si ti gospođa, a oni oko tebe tvoje sluge.

Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!³³ KATICA: Slatki papa! JANjA: Ne mi govori slatku papu, mi govori gorku papu, mi govori nestrećnu papu, mi govori papu što ći da ti uvati groznicu; papu, što ćiš

Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!³³ KATICA: Slatki papa! JANjA: Ne mi govori slatku papu, mi govori gorku papu, mi govori nestrećnu papu, mi govori papu što ći da ti uvati groznicu; papu, što ćiš da propadniš; tako ja,

³³ KATICA: Slatki papa! JANjA: Ne mi govori slatku papu, mi govori gorku papu, mi govori nestrećnu papu, mi govori papu što ći da ti uvati groznicu; papu, što ćiš da propadniš; tako ja, kako ednu veliku

³³ KATICA: Slatki papa! JANjA: Ne mi govori slatku papu, mi govori gorku papu, mi govori nestrećnu papu, mi govori papu što ći da ti uvati groznicu; papu, što ćiš da propadniš; tako ja, kako ednu veliku galiju na široku moru.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Garsuli je, međutim, počeo da govori i tumačio je svoj dolazak u Temišvar, kao događaj vrlo važan. Veli, o tome zna i carica.

Taj čovek mora da je imao gladnog oca, pa je sav sazdan u zavisti. Mora da su ga roditelji spremali za popa, pa govori kroz nos, a samo je slučajno zalutao u vojsku i dočepao se Dvora.

Pošto ih je neko vreme, tako, odmeravao pogledom, Garsuli poče sad da im, izbliza, oči u oči, licem u lice, govori, mlatarajući reskriptom iz Beča, koji je držao u ruci.

vojsci isprednjačio, a najbolje, među njima, znao nemecki, braća su ga izabrala da on, u njihovo ime – ako bude potrebno – govori. Međutim, sad je Đurđe stajao zanemeo, i ni u nos.

Čestitam. Pozdravite i mog starog druga, grofa Haraha.“ Garsuli, ljut što feldmaršal‑lajtnant govori tako, da ga i grof Palavičini sluša, koji, posle, po Beču, može da priča, prekide, ljutito, starca: „To je zato što taj

Pavle se trudio, iz sažaljenja, da što manje govori sa njom, ali je ona, začudo, sve lepo razumela, što se govori, i odgovarala lepo, kao razboriti ljudi.

Pavle se trudio, iz sažaljenja, da što manje govori sa njom, ali je ona, začudo, sve lepo razumela, što se govori, i odgovarala lepo, kao razboriti ljudi.

Međutim, pokaza se da ona vrlo lepo govori, tiše nego što su mislili, a glas joj se pokaza mek, prijatan. Govorila je monotono, kao da guče i kao da je svoj glas

Iako su njihove žene sedele, ćućoreći, čak na drugoj strani čardaka, Petrova žena je osluškivala šta joj muž govori. Varvari je šešir, slamni, bio pao s glave, za vrat, tako da se činilo kao da joj neka kotarica sa cvećem visi, na

Snažan je, hrabar, a ipak se kreće kao neka sen, bojažljivo. Govori, kad hoće, lepo, razborito, a ćuti, uporno, i, što kaže, ispada ludo i nerazumljivo.

Kao da je umom poremetio! Trandafil se ni sa planom Isakoviča, kako da ide u Beč, nije slagao. Sve je to što Pavle govori, kaže, para i vatra serbska, u Isakovičevom mozgu, da mu kaže pravo, kao svom bratu, Srbinu.

A on ne razume šta je prava ljubav devojačka, a on je njoj prva. Neka ništa ne govori njenom ocu. Isakovič je silazio niz krčevinu i nije joj odgovorio ništa.

Teodosije - ŽITIJA

celu noć ceo psaltir nad njim izgovorivši, i nikoga nije puštao da uđe k njima nego ga nasamo poučavaše i opominjaše da govori blagodarne molitve Bogu. Kada je dan počeo da sviće, unese ga u crkveni pritvor.

deli, jer u svemu beše izvršilac jevanđelskih reči, i naročito se ovih veoma sramio, kada Bog kori našu nesitost i govori: „Kada u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?

radi koga mišljahu da postom čuvaju svoju čistotu i k njemu drsko zvahu da im otvori, on ih se i odriče s kletvom, i govori: „Zaista vam kažem, ne znam vas!“ Vidite kolikih se radosti lišiše zbog malog.

Boga proslavitelja svojega, jer su ga uzljubili, primaju na nebesima, i zemaljsku ne žele, kao što prorok od njih ka Bogu govori: ,Šta imam na nebesima od tebe, šta hoću na zemlji?

i sili reči blagodati Božje, koja izlazi iz usta mlađega, i reče u sebi: — Otkuda je ovome dana premudrost da ovako govori? Jasno je, dakle, da Duh diše gde hoće i na koga hoće.

mirom drugoga duhovi izganjahu se, bolesti isceljivahu se, raslabljeni podizahu se, i mnogo drugo o čemu nije vreme da se govori, tako da su se svi oni koji su ovo videli divili i zaprepašćivali, i da su svi bili poslušni u veri blagočašća, i

Jer ako se ko i udostojio da govori s njim, on je od toga sticao ne hudu korist duši, jer njegova reč beše svagda tako reći Duhom Svetim kao solju

Jer čujmo i onoga koji govori: „Koji od nedostojnoga u dostojno izvode, kao usta moja biće“. A sveti, sećajući se mnogoga govora u vlasti, pokoja i

Slušali ste jednom božastvenog apostola Pavla kako govori svom Timoteju. Čujte, dakle, i mene sada koji poput onoga govorim vama, svojima: Episkopstvo je dobra stvar, jer se

od svake jeresi treba da se obnavljaju pravovernim obrascem svete vere, i sveti bogonosni oci zapovediše da se ovaj govori svaki dan, i uveče i noću, i da se čak i pred spavanje njime korisno poučavamo i da protivne nam zle duhove plašimo i

kao da je veliki plen zadobio hvaljaše Boga, radujući se što dostiže da vidi takve svete i što se udostoji da s njima govori i da ga oni blagoslove.

on, ukazavši ih gde leže blizu groba svetoga i pokazavši svoja kolena, obvezana čojom i kožom, uveri ga da mu istinu govori.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Konstatovali su da se neosetno razlikuju jezici kojima se govori od Ljubljane do Soluna i od Izonca do Crnog mora. Slovenski lingvisti su prvi grupisali ove narode pod imenom Južnih

Ima stanovništva koje govori štokavski i naziva se Hrvatima. Čakavski dijalekat, koga uostalom brzo nestaje, ograničen je na nekolika mala jezična

Ljudevit Gaj je bio, kao i mnogi njegovi saradnici, poreklom iz Zagorja, iz oblasti severozapadno od Zagreba, gde se govori kajkavskim, slovenačkim dijalektom.

Lirske narodne pesme vrlo diskretno izražavaju ljubav. Kada se u njima govori o ženi, njena se lepota opisuje sa osobito osetljivom rezervom: opevaju se samo dragine oči, hod i gipkost njenog stasa.

Ali u ovom stanovništvu dinarskih brđana, homogenom u tom smislu, što nije izmenjeno migracijama, što govori istim dijalektom i što živi od istih zanimanja, ipak ima psihičkih razlika.

Ovo mu lukavstvo služi, istinu govoreći, kako za zadovoljstvo tako i za korist. I pored sporosti on uopšte govori češće ali i bolje nego Šumadinac.

Nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta reč u snu omakne. Sanjari se najčešće o junačkom životu.

Ovo će lako primanje sigurno učiniti da se brzo promeni karakter centralnog tipa. Pošto većina ljudi centralnog tipa govori dijalekte koji čine prelaz od srpskog ka bugarskom jeziku, oni vrlo brzo nauče srpski ili bugarski književni jezik.

To je prazna cincarska sujeta, koja traži da se ističu, da su uvek na površini i da se o njima govori. Ova je psihička crta u vezi sa osobitom nestalnošću karaktera.

Brižljivo obrijan, u banatskoj nošnji, ima pre izgled Banaćanina ili Slavonca no Makedonca. Govori ne samo književnim srpskim jezikom, već i onako oteže kao Banaćanin.

Stanovništvo ove zone govori, pod uticajem kosovskih porodica, istočnim, ekavskim dijalektom, ali se isto tako često čuju i reči izgovorene

Ovi ljudi teže da su na površini, vole da se o njima govori, žele da ih smatraju za uglednu ličnost: naročito mnogo cene sve spoljašnje znake počasti i ulažu veliku energiju da do

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Džak samo ćuti, možda zbog toga što je zavezan, a možda i zato što ne zna da govori. Ko li je taj čiča koji razgovara s jednim običnim džakom? Da možda nije lud ili pijan? Hajde da ga čujemo.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) Oprostite, to nežnost... PAVLE: Čitajte samo! ALjOŠA (čita): „Mnje zdjes očenj harošo, ja sasvjem sčastljiva”. (Govori.) Sčastljiva, to je srećna. (Čita.) „Dorogoj moj Andrjuša, každim dnjem boljše menja ljubit”. (Govori.

(Govori.) Sčastljiva, to je srećna. (Čita.) „Dorogoj moj Andrjuša, každim dnjem boljše menja ljubit”. (Govori.) On je svaki dan sve više voli. (Čita.) „On očenj laskovij ko mnje; smotrit na menja kak na obraz”. (Govori.

(Govori.) On je svaki dan sve više voli. (Čita.) „On očenj laskovij ko mnje; smotrit na menja kak na obraz”. (Govori.) Čuva je kao ikonu. (Čita.) „Ja sčastljiva, ja sčastljivejšaja ženšćina na svetje”. (Govori.

(Govori.) Čuva je kao ikonu. (Čita.) „Ja sčastljiva, ja sčastljivejšaja ženšćina na svetje”. (Govori.) Ona najsrećnija žena na svetu. (Čita.) „Mojo sčastije odno obstojateljstvo trevožit”. PAVLE: To ne mogu da razumem.

ALjOŠA: Kaže, njenoj sreći samo jedno smeta. (Čita.) „Ja znaju što ti svjo vremja dumaješ obo mnje”. (Govori.) Zna da ja stalno mislim na nju. (Čita.) „Jesli bi i ti ne dumal obo mnje, mojo sčastije bilo bi v dvojne boljše”.

NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se! (Na vratima se poljube i on ode.) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina! IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi).

RINA (pritrči i zgrabi čvrsto muža): Milane, je l' istina što taj gospodin govori? NOVAKOVIĆ (zbuni se): Ja ne znam. (Anti.) Na osnovu čega vi to tako govorite? ANTA: Na osnovu Savete Tomić.

A od prekjuče jedva svrati po koji put i to nešto zbunjen, rasejan, ne ume ni da govori. SPASOJE: Pa, kažem ti, sve nas je pritisla briga, zato nam i nije do venčanja sad.

SPASOJE: O čemu? AGNIJA: O tome što se napolju govori. Moram ti reći, brine me, brat si mi. SPASOJE: Šta ti imaš, molim te, moju brigu da brineš? AGNIJA: Kako da ne?

AGNIJA: I nije to samo gospođa Draga. Jaoj, kada bi ti znao šta se sve govori i zbog te svadbe i zbog mnogo čega drugog. SPASOJE: Rekao sam ti jedanput za svagda, ne tiče me se šta svet govori.

SPASOJE: Rekao sam ti jedanput za svagda, ne tiče me se šta svet govori. AGNIJA: Ja sam išla, boga mi, i kod gospa-Naste, gledala mi u šolju. SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!...

LjUBOMIR (prekine mu znakom reč da ne govori pred Antom). SPASOJE (seti se): Ah, da... tebe tuži za ono. LjUBOMIR: A gospodina Antu? ANTA: I mene tuži za ono.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nisam izgubio ništa i nemam prava da se ljutim. - Misliš? - rekoh, ali me ona nije slušala, jer je nastavljala da govori, kako joj se ta drugarica smejala. „Klinderu!” govorila joj je. „Šta ti znaš?

- Zar ne pomisliš ponekad i na nju? - gledao me je pravo u oči, a onda počeo da govori kako je on video dece i dece, i sam je bio dete, bogamu, ali još nije video čudo kao ja. - Nisi ni mogao, tata!

Sada ima sedamnaest mačaka, ali žena, više ne postoji. Sergej Ivanovič Bagricki za sebe govori da je potomak kneževa Bagrickih, ali od Luke Crkvenjaka, pa nadalje, svi znaju da je bio konjički kapetan, lep u to doba,

- Bilo joj je nešto preko devetnaest, mojoj Galočki! - rekao je Bagricki uklanjajući mačke sa sebe. Učinilo mi se da govori o detetu, ali on reče kako su se bili tek venčali, ono je došlo posle.

Mogao sam da ga vidim jedino u sobi punoj mačaka, kako gleda u sliku mlade, plave žene i govori: - Ono je došlo tek posle!

Polinežanke opaljenih i vrućih tela, obalu zlatnu i plavu, majmune kako se veru po palmama i bi mi smešno što Bagricki govori o prilozima. Prilog vremena „prošlovo”, šta je to? - Nju, Slobodane, nju? Slegoh ramenima. Bagricki ponovi pitanje.

Slušao me je trenutak ili dva, pa opet počeo do govori o sebi bosom i izgladnelom u ratu na onaj isti način na koji je već govorio, tako da nisam imao snage da ga slušam.

Činilo mi se da se rastvaram, sav natopljen usijanom lavom. - Imaš li ti ili nemaš? - Rašida je nastavljala da govori o novcu. Ponovio sam joj da nemam i da nam preostaje jedino putovanje auto-stopom. Kad završimo razred, naravno.

Čekao sam još da počne priču o svojim svedočanstvima punim petica, ali je ovaj put nije počeo. Nastavio je da govori o ratu na način kojim je juče govorio drug direktor, moj očuh. Bila je to krvava i sveta stvar, taj rat.

- Kao šta? - Kao Sijuks Indijanac kad izvadi ratnu sekiru. - Bože dragi, Rašida! Govori da mogu da te shvatim! rekao je dok mu je ona skidala blato s leđa, a Greta, uznemireno, kao i uvek kad bi neko sem

Video sam je kako odlazi pognute glave. Ataman ju je video nešto drugačije, ali o tome nije želeo da govori. — Izmislićemo nešto, Rašida! — rekao sam a ona je odgovorila „važi!“, ali joj je lice bilo bledo i nesigurno.

Videh Atamana kako prilazi i govori nešto, a onda Poparu kako joj predaje cveće cerekajući se. Zatim još videh čitav jedan čopor karanovskih njuški kako se

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra ugušava bólju, srce mu se steže, usiljava se da mu ne pozna bólje. Gospođa Soka plače, a ništa ne govori.

— No ovde ćemo proći gore neg’ na čardi, — promumla i duboko uzdane gospodar Sofra. Krečar ne može da govori, nije šala, hiljadu forinti na deset akova, na njega spada pet stotina forinti, a ne zna pošto će se prodati „auspruh”.

) Gospodar Sofra klanja se, rukuje se, ali ne govori ništa, gleda na Čamču. Čamča će ga iz blata izvući. — Dopustite, domіne spectabіlіs, u Mađarskoj ne zna svaki šljahtec

Sad se tornjaj i gledaj tvoj posao! Pera se udalji. Po hodu mu se poznaje da je ravnodušan; nije ni čuo sve što otac govori. Gospodar Sofra je čuo kako se jako kartao Pera u njegovoj otsutnosti.

Devojke su u drugoj sobi, soba do sobe, i to vrata malo otškrinuta, tako za tri palca da se može čuti onde šta Profit govori.

— Tu ne treba kompanije; samo treba umeti. To još nije niko probao, ali ja ću prvi. — Pa govori! Da čujem. — Davno već ja to premećem u glavi, ali sad ću da izvedem. — Smeje se. — Ti govoriš baš kao lud.

Doveo je u „udivlenije” obadve. Frajla Lujza nagla se na ruku, zamišljena je, ništa ne govori. Njeno ćutanje govori. Posejao je pesmu u srce.

Doveo je u „udivlenije” obadve. Frajla Lujza nagla se na ruku, zamišljena je, ništa ne govori. Njeno ćutanje govori. Posejao je pesmu u srce.

Gospođa Matilda ne može da se nahvali „fiškala”. Što gospođa Matilda govori, to frajla Lujza oseća, i još više. Izgleda joj Šamika među nezgrapnim kalfama kao ruzmarina krin.

Gospodar Sofra se izravnao, ali s njima više ne govori. XVII Šamika ide Čamči u kavanu. Uđe u kavanu. Već je posle ručka. — Na zdravlje, gospodin fiškal!

Na to uđe gospođa Matilda, pozdravi se; i njoj to isto govori. Raduju se. Frajla Lujza ne bi branila ma da opet kod „Belog konja”, samo da sa Šamikom igra.

Nema jedne koja ne bi za njega pošla. U društvu izvrstan igrač, na gitaru „virtuoz”, lepo svira u flautu, lepa figura, govori talijanski, ponašanje elegantno. Kome neće u oči pasti? No roditelji ispituju, pogađaju se. Ne ide mu u račun.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Mrate, jer ovako poče da govori: – Požive, moje pravoslavlje slatko, mnoga ljeta u materi mojoj, pa će vo vjeki živet vo vsi moji potomci.

J – jer je Jedinosušna. A – jer je... Ne završi, jer mada beše otežao kao bure, od vina, pomisli da govori što ne treba govoriti. Uplašen i ražalošćen, klonu, i pokuša da zabašuri sve na taj način, da je poricao sve...

Njegov brat Vuk, koga je neizmerno voleo dok beše dete, jer je bio jači od njega i jer je znao da govori ciganski, bio mu je mio i posle, kao amanet očev i kao luda, pusta vojničina koja se samo njega bojala.

Ujutru je vide kako leži, sva vruća, razrogačenih očiju od ljubavnog napora. Uveče je ču, kroz zid, kako govori i tepa mužu, odvlači ga rano u postelju.

osećala njegov dah na sebi, i videla je kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno govori. Tako je i svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao. Osećala je da je sama.

Ne znajući prvih meseci sa ženom ni da govori, jer ona nije znala nemački, a on ni grčki ni mletački, ispomagao se pesmom, igrankom, pogledima i poljupcima.

Gospoža Dafina ubrzo uvide da nema šta toj deci da govori, niti ima zašto da ih gleda. Posmatrajući ih, učiniše joj se blesava i tuđa. Za sve vreme nju deca i ne primetiše.

Dever joj je zbilja odlazio. On se bio rešio, najposle, posle tolikih nedelja oklevanja, da ide patrijarhu i da uopšte govori sa popovima o svetoj tajni venčanja, o braku koji je, nekad, za svoga brata sklopio, a sad, baš on, razorio.

dana zlo na očima, tako da leži u mračnoj ćeliji prostrt, pokrivenih očnih kapaka, pa se moli Bogu, te ni s kim i ne govori.

Tihim glasom i ljubaznom, lažnom skromnošću, ponovi ko je, spomenuv svoga brata Vuka, rekavši da hoće da govori lično patrijarhu, s kim je imao čast prošle zime, dva puta, duže da razgovara.

da ide episkopu Nenadoviču, koga i onako poznaje, pa da s njim razgovara o toj njegovoj važnoj stvari, o kojoj hoće da govori. Izgubivši strpljenje tad, Aranđel Isakovič poče da ih kori, već potpuno pribran, kiselim i gorkim podsmehom.

koji su bili zbunjeni i nerešljivi, ne znajući šta da čine, jer nisu razumeli što je toliko gnevan, ni što im to govori. Zna on, uostalom, rekao je još, da je neko pričao koješta o tome što njegova snaha živi u njegovoj kući, u Zemunu.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

devojka iziđe iz kuće „Da istrese ’troje’ (trohe, mrve), pa se tom prilikom malo zadrži i prisluškuje što se u kući govori. Ako se čuje reč ’ajde’, udaće se te zime; čuje li reč ’čekaj’, neće se udati te zime.“ Slično se gata i u Bosni.

Tako, na primer, devojka u Banatu uoči Đurđevdana seje bosiljak i pri tom govori: „Ja sejem a suđenik nek dođe prekonoć da vlači bosiljak.“ Onda će joj se, kažu, sigurno javiti suđenik u snu.

„Pred spavanje uzme devojka travu i govori: ’3anovjeti, ne zanovjetaj! Pilovjeti, ne pilovjetaj! Već ti kaži mog suđenog’ te trave i korjenje ostavi pod jastuk i

Devojka iz Plaškog, na primer, da bi bila lepa i za momka neodoljiva, kada ustane ujutru na kakav svetac, govori ovu basmu: „Ja se ne umivam gorom ni vodom, već Božijom jakosti, sunčanom sjajnosti, i junačkom milosti (...).

„Uoči Đurđeva dne raseče devojka dotle sačuvanu slatku jabuku popola, i govori: ’Ne sečem jabuku, već srce (npr. koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka

koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja kaplje, tako neka njegovo srce

istoj knjizi (iz Srema) stoji i ovaj primer: „Uoči Đurđeva dne uzme devojka glavicu belog luka, zabode sk(r)oz čiodu i govori da ne probada lukac veće srce onoga koga voli.

“²³ Slično, nimalo nežnije, postupa se i na Timoku. Devojka bockajući iglom govori: „Ne bodem jastuk, bodem svog suđenika: u oči, pod oči; u čelo, pod čelo; u srce, pod srce; (...

Da je izvođenje ljubavne magije zbilja vezano za sile htonskog sveta, govori nam i izbor mesta na kojima se baje, a to su: prag, drvljanik, vodenica, groblje, raskršće, smetlište.

U prilog ovom objašnjenju govori i jedan tabu koji se odnosi na trudnicu. Naime, u Zeti se veruje da ne valja udariti trudnicu preslicom, jer će roditi

Koliko je puta porođaj za ženu bio fatalan govori i izreka: „Svaka žena kad prvi put rađa grob joj je otvoren za četrdeset dana.

“¹⁸ Pri porođaju, porodilja u Homolju se krsti i govori: „Otvori Bože!“, a babica ovim rečima doziva dete: „Ajd, izlazi, spremila ti baba tanku košuljicu, crvene čarape i

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Čedoubica, preljubnik, najahalac, onaj koga zlopakosni đavo uze, babun, bogumil i jeretik, slabić koji na sudu ne govori pravo, čovek koji skrnavi ikone svetih, biće surovo kažnjen po zakonima mojim, ali ne surovije nego što u zakonu stoji.

se vide tragovi ruku, gde su redovi ispodvlačeni olovkom plavom, gde su pokidane mnoge strane, o kojima se govori sa podsmehom, a čitaju se sa zaboravom; za one koji se u večnost ne voze kolesnicom lakom niti jašu na konju brzu, već

ZA ONE KOJI CARSKE DRUMOVE ORU Tražim pomilovanje za zovinu sviralu nedužnu koja govori u lice caru što se samo zemlji poverava, što krišom dotura vetar vetru i mrav šapće na uvo mrava.

O PRAŠTANjU Ja nisam bog. Samo je on moćan toliko da prašta, samo o njemu ne govori niko da je slab kad oprosti i da je krivcu saučesnik, da je babun kad pomiluje babuna, samo kad on podiže svrgnute i

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Kad u aprilu grmi, narod iz tog kraja i danas govori da to »Dule Kalpiš turira mašinu...« U to mlađe kameno doba tehnike uđe u modu i skakanje padobranom.

Na kutiji sedi naš instruktor sa slušalicama na ušima i govori u mikrofon »JU-2Ob-KMTŠ zove Australiju! Slušam...«, a sa strane piše crvenim slovima »Pozdrav bratskim amaterima

Sada je vreme da se poljube. Poljubili su se. Sada je vreme da mu stavi prst na usta i da kaže: »Ćuti, ne govori...« Kazala je. Sada je vreme da čovek oprezno pogleda oko sebe da li ga je neko video kako se ljubi sa Žuži.

Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika. – Šta ću sad bez kola? — pita nesrećni vozač.

Pronalazi njegovu devojku i vodi je na kafu. Govori joj da je njen muž star, bolestan, neodgovoran i da će propasti ako je napusti. Ona ga je, kaže, stvorila.

Mora je naučiti da bude živa za samo devet sati! Devetočasovni univerzitet za devojčicu od pet godina! Maki joj govori da je novac samo glupa odštampana hartija i ništa više, da se može jesti i van onog nedeljnog stola pritisnutog mučnom

Ne, dok sam ja živa!« Dok sluša svoju majku kako govori i skuplja isečke iz novina što lete na sve strane iz njenih nervoznih ruku, kći bi i plakala i smejala se.

Baš bih voleo da znam šta je bio! —Što ga ne pitaš? — zamumla devojčica punim ustima. —Ne govori dok jedeš! — preseče je majka. Zatvorila joj je usta novim naviljkom salate.

Matavulj, Simo - USKOK

Ali to ti drži u sebi, ne pokazuj nikako da što znaš o tome, ne govori ni s kim o tome! — A hoćeš li i ti, Krcune, s nama na Cetinje, sa mnom i s knezom? — Hoću, ako bog dâ! Vrijeme je već.

Ja bih se kladio da gotovo svaku vašu riječ zna cijelo pleme, i da se od juče i ne govori o čem drugom! A novost nije obična, od onijeh što ne povlače za sobom tumačenja i nagađanja, koje se drugi dan zaborave!.

— Naučićete lasno! Muka je to što je jezik u našim knjigama više ruski nego naš ovaj obični, kako narod govori! Ali od njekoliko godina počeše i spisatelji trijebiti ruske riječi, te pišu sve većma srpski!

Kad zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svojega. Bićeš potukač i bjegunac na zemlji!“... „I ovoga časa to govori Gospodin Kajinu!“ viknu vladika. „Jer Gospod je ovđenak i Kajin je pred njim! Evo ga!

Je li bilo čarkanja s Turcima? Vladika postavi ta pitanja da se iguman sjeti o čemu ne treba da odmah govori, o onome što bješe najglavnije, o čemu svi mišljahu onoga časa, a to je o krvavijem međusobicama između brastava i

— No, tršavaj, amanat ti! — Šta ja imam da trsim? Što ga dovedoste meni? I šta mniš, serdaru, govori jasno! — Mnim da je ovaj krvnik istinu ispričao. Mnim da se mogao odbraniti od napasti i bez krvi.

Kad poustajaše, obradovaše se čuvši od domaćina da je ranjenik prilično spavao, da je pojeo malo kajgane i da govori. Kad se okupiše oko njega, reče im žalostivo: — Izgubismo Krcuna!

Pomagaj, mediče, ako znaš šta je muka! — Što bi, kneže?! Govori, ako si božji, kako ti ne bih pomogao!? — Evo šta je! Sjutra mi je krsno ime, crno mi osviće!

— Pa eto, vidjećemo, vidjećemo, a sad da govorimo o drugom čemu... A ti, Janko, baš ni bijele!? — Baš niti mu se govori, niti mu je do čega! — dodade Stane Serdareva, koja ga dotle pažljivo posmatraše.

Zato dodade: — Ljutiš me kad tako počinješ. A-nu, govori šta je?... — Nije što radi mene... ali, eto, na duši mi je od više vremena, a kako mi nije ni do čega, ne nakanih se.

“ Tako, tako, Grubane moj, sve uradi! Gruban, koji bješe preblijedio, zausti nješto, ali mu Janko dade znak da ne govori i dodade: — U povratku nikome ni riječi ne zbori, dokle meni nasamo ne kažeš odgovor.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

O samoj pojavi, o njenim unutrašnjim zakonitostima i uslovnostima, malo se i nerado govori. Književna umetnost kao takva vaspitače, izgleda, previše ne zanima.

O samoj književnoj veštini nerado se i površno raspravlja; umesto toga, govori se o specifičnim potrebama dečje čitalačke publike, o dečjem svetu, o visokim moralnim vrednostima kojima dete valja

Izabel Jan veli da dečji pisac treba da govori o detinjstvu, iz detinjstva, tako snažno i tako jasno, da ga i deca mogu razumeti.

uplitanje dece u razgovore o dečjoj umetnosti ne smeta; o opa snosti spisateljskog prilagođavanja malom čitaocu on i ne govori.

Ako se govori o dečjoj čitalačkoj publici, te o detetu kao čitaocu poezije, valjalo bi posebno razmatrati njegove potrebe, posebno

O tom problemu najčešće se govori proizvoljno i nestručno. Mi detetu prema potrebama i prilikama pripisujemo želje i težnje po našem ukusu, uznosimo njegovu

Izbija sam od sebe, nehotično, zbog prirode predmeta o kojem se govori ili piše, da bi, kasnije, taj neobični spoj razdraganosti, nestašluka i nežnosti postao odlika novog književnog roda.

O knjigama ozbiljnih savremenih pisaca u školama se govori vrlo retko, ili nikako, dok je svaki specijalizovani dečji pisac bar ponekom pesmom zastupljen u obaveznoj školskoj

In-fans, na latinskom, znači onaj koji ne ume, ili ne može da govori. Detinjstvo je, po svemu što o njemu znamo, naporno i srećom prolazno razdoblje. Deca nemaju nikakvih ciljeva po sebi.

I pesma je nosilac duhovnog kontinuiteta narodnog bića, a pesnik, svejedno da li govori odraslima ili deci, čuvar je svetog plamena.

Ako se, u razgovorima o dečjoj književnosti, rado govori o detinjstvu kao nadahnjujućem jezgru, kao nivou i obliku duhovnog iskustva, čini se da bi baš na Ćopićevom slučaju

Stoga, ako se govori o mogućem uticaju ranih dečjih iskustava na obrazovanje jednog talenta, te o detinjstvu temi i nekoj vrsti estetskog

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

to svima onima nepravo biti, koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želili da se za nama dobro govori.

SVI: Iljen! ŠERBULIĆ. (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to? ŽUTILOV: Ne govori srpski. SMRDIĆ: Ja mislim da je to posao frajle Milčike. (MILČIKA se pokloni.

SMRDIĆ: A šta znamo. Je li istina da nam dolazi madžarska vojska? NAĐ: Tako se govori. SMRDIĆ: No, treba da i lepo dočekamo. ŽUTILOV: Ja ću im pokloniti jednu kravu. ŠERBULIĆ: Ja tri akova vina.

Čekajte samo dokle i zaokupe graničari, pak će tražiti i on Tunguziju. GAVRILOVIĆ: Meni se dopada kako on govori. ŠERBULIĆ: Vama se uvek dopada što Madžari kažu. GAVRILOVIĆ: No nisam im obećao ni kravu ni vina.

NANČIKA. Oni su malo drvenasti. MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori. NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš? MILČIKA: Nisam vas skoro tako raspoloženu vidila.

ŠERBULIĆ: Vama je bolje jer ove godine niste mogli trgovati ni profitirati po vašem običaju. Narod tako ne govori. GAVRILOVIĆ: Ja vidim narod pišti po obalama i propada. Zaboga, da se skupimo i damo štogod na sirotinju.

SMRDIĆ: Kako bi to bilo? GAVRILOVIĆ: Tako se govori. ŠERBULIĆ: Pa oćete li se vi odreći? SMRDIĆ: Kao da tu treba mnogo sumnje.

GAVRILOVIĆ: Nije nego Madžar. LEPRŠIĆ: Je l’ moguće? SMRDIĆ: Ja ne mogu verovati. NANČIKA: Govori se tako, no upravo ne zna se. GAVRILOVIĆ: A zacelo! Ja ga dobro poznajem!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ne samo da se o istim piscima ovde govori više i iscrpnije no su ovde uneti i nekoji pisci koji se ne nalaze u školskom izdanju (Dimitrije Davidović, Đorđe

U svojoj kaluđerskoj skromnosti on o sebi malo govori. Kada pominje sebe naziva se: »mnogogrešni«, »nepotrebni«, »ludi«, »skudoumni«, krije svoje poreklo i mesto rođenja, i

I on sebe naziva »hudim«, »skudoumnim« i »nedostojnim«, i izbegava svaku priliku da govori o sebi. O njegovom poreklu, zbog njegovog tuđinskog prezimena, mogu se činiti samo pretpostavke.

Kada dolazi u dodir sa prostim narodom, sa svojim »kmetovima i kmetovskim sinovima«, sa komoranskim šajkašima, on ne govori »knjiški skriveno«, no »prostim dijalektom«, »na serbski jezik radi razumenija prostim človekom«, »na prosto

Pesnik je sav u obrascima psevdoklasičkim, meša istorijske događaje sa mitološkim alegorijama, govori poređenjima i rečnikom jednog potpunog psevdoklasičara.

On napušta staru tradiciju da se u pisanju počinje crkvenom istorijom i mesto toga govori o ranijoj sudbi Slovena, tumači postanje monarhije i republike, raspravlja o istorijskim zakonima, ima izvesno organsko

Sva budućnost neukog i zaostalog srpskog naroda leži u vaspitanju. Kada govori o vaspitanju, Dositej ne misli samo na vaspitanje muške dece.

POLITIČKE IDEJE. — Bilo što nije hteo da dolazi u sukob sa cenzurom, bilo što je hotimično izbegavao da govori o suvremenim događajima, Dositej Obradović vrlo malo govori o politici.

u sukob sa cenzurom, bilo što je hotimično izbegavao da govori o suvremenim događajima, Dositej Obradović vrlo malo govori o politici. O francuskoj revoluciji, o Napoleonu, o političkim zahtevima srpskim iz 1790.

»S gorućim i punim ljubavi srcem« govori on o »slavnoj slaveno-srbskoj naciji« i veruje da kada nauka i prosveta dođu među Srbe, »izabranije nacije« neće biti.

Svaki je čovek član narodne zajednice, i zato što uživa koristi od nje dužan je da za njeno dobro radi. Kada govori o narodu, on nema pred očima apstrakciju, no žive ljude, narod, puk, koji čine broj, temelj i snagu nacije.

On je taj jezik naročito upoznao u Dalmaciji, gde se lepo i skladno govori srpski. I on će taj jezik zavoleti sa ljubavlju kojom je voleo svoju zemlju i svoj narod.

Milićević, Vuk - Bespuće

Do njega, jedan visok, krupan, glavat Bosanac koji govori u basu, bubnja prstima po prozoru i svaki čas strahovito zijeva; jedan Srijemac, sitan, plav i kicoš, s visokom

kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec dana misli i govori o njegovom dolasku, sprema za njega, postoji za njega.

Sjeća se, jednog dana, Milan je bio zaboravio da govori njemu, i pričao je veselo, s mnogo vjetrenjaste, lakomislene nemarnosti, o svemu, o lumpovanju, balovima i ženama; iznio

On nastavljaše da govori sa starim, osjećajući što mu ona kaže svojim nijemim pogledom; on se trudio da zaboravi na to, ali kadgod je obraćao

Gavre Đaković puštaše starog da mu priča, ne slušajući šta mu ovaj govori. Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne usuđivaše se da je pogleda u oči.

Sremac, Stevan - PROZA

a i našem Jovi dopalo se sve kod Švabe, i njegova mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori srpski, ili kad se kao malo naljuti pa psuje srpski.

Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase. — Dede, dede, govori! Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova.

Zatim je Jova još dugo govorio, ali nit’ je on znao šta govori, nit’ ga je polaženik slušao. G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio, zavaraše mu ukočene oči, i

— Sreda, gospodine! — povikaše svi. — Mir! Jedan neka govori. — Sreda, gospodine! — ustade jedan i reče. — E, lepo, danas, dakle, imamo u trećem i četvrtom razredu: srpski

Učitelj je pao u vatru, misliš: Demosten iz njega govori, pa ko zna kad bi se zaustavio, kako mu je omileo predmet, da se spolja ne ču glas medenice Pujine, a to je bio znak,

A? Onaj ni reči. — Da ne slavi sutra koji kram, — pa te zaustavili popovi na bdeniju? Je li? A? Govori! — Ne slavi! — Pa gde si bio? — Zadocnio. — A gde si zadocnio? — Nisam mogao da dođem.

veli gazda Radisav. — A sad odmah da mi kažeš ljudski: gde te oćopaviše i kako? Gde si se i s kim si se tuk’o? Govori! — grmeo je otac. — Nisam se tuk’o! — Jesi! — Nisam! — Šta veliš, nisi?!

Radičević, Branko - PESME

Što god šušne, što god zažubori, Eto zlata, srce mi govori, A što god se livadom zabeli, Eto zlata, srce moje veli.

Te zadobi tog krvavog dana Sedamdeset oni teški rana, Gleda care ove rane ljute, Pa dukate povadio žute, Pa govori: „Ko izleči Marka, Evo njemu pljada dukata!

„O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi! Tamo, tamo naša majka živi, Mi bi preko, al' evo ne

Prva buna eto već ga prođe, On ustade, pa zboriti pođe: „Bogom sestro, pravo mi govori, Što li činiš u toj pustoj gori? Ko te mladu dognao ovamo, Gde živuju divlje zverke samo?

Prihvata ga, s konja mu pomaže, Na zemljicu Gojko ga polaže, Polaže ga, a mozak mu gori: „A Moj brate, govori, govori!

Prihvata ga, s konja mu pomaže, Na zemljicu Gojko ga polaže, Polaže ga, a mozak mu gori: „A Moj brate, govori, govori!

“ To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti. A Zmajević — oh mahni mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma

Iz oka njemu tužan plamen gori, Al' opet muči, ništa ne govori; Golema tuga srca mu se prima, On za to opet prašta zlotvorima.

35. Al' naš junak znade i to, Te govori devojčici: „U to doba, srce, zlato, Tako sama na ulici? Šta će reći ko te spazi, A tud silan svet prolazi.“ 36.

“ — „Ah, teško, teško mojoj jadnoj duši, Iz brbljavi što ja sad pusti usti! Ne, nije tako kô što sam ti kazô.“ — „Govori, Mito, izbavi mi dušu, U tavno srce bacaš nade zrak, Pa oćeš taki da ugasiš opet; Poznaješ zemlju kud mi želje plove,

Al' di je ona, di se sakrila? Za dubom lipe? — Tu je, tu će biti, U sebi Milan viče, govori, — Jer često s' ona vako igrala. No je li sad? On traži nju za dubom... Ni tu je nema.

Itd. za tim9 u 40 i nekoliko redova njemu o provedenom životu govori, i oprosti se. Pevac se oće i s10 drugim da oprosti.11 No jurve kukuriču petli, I zora veće eno svetli.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Rajski život za nas: niko te ne smije tući, gledaš neobična putnika kako iz brade govori, kave se peku, pa je zgodacija za krađu šećera, a i škola se može zabušiti, ne dolaze svaki dan bradati ljudi i

On vjerovatno umije da pravi pucaljke od zove, nosi kapu čudna oblika, govori „američki“ i džepovi su mu puni ...ko bi znao čega.

nigdje se više, kanda, i ne pravi, bar on vidio nije, a i ono nešto što ga je još od starine ostalo, bolje i da se ne govori o njemu. Našlo se tek da te podsjeti na to da se nekad živjelo, kućilo i kalajisalo.

— Znam ...ne govori. Ja još uvijek osjećam na sebi njen pogled, kos i nepovjerljiv. To u meni i sad pulsiraju i luduju mojih uznemirenih

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MUSA: Moj ti je drugarski savet, da manje laješ! SULjO: Znam ja šta govorim! MUSA: Gurni glavu pod vodu, pa govori! Čuće te ko treba! SULjO: Nisam ni ja u ovom mišljenju usamljen!

(Askeri odlaze. Na scenu ulaze Hasanaga i Jusuf. Ahmed, koga oni koji su na sceni i inače ne primećuju, čak i kad govori, ostaje na svom mestu.) HASANAGA: Konja odma da osedlaš! Polako, čućeš zašto!

HASANAGA: Ako ti se s koca smeje, smejaćeš se! JUSUF: Sad još i kolac! Ali o tvome razlogu ne vredi ni da se govori! Što da ti pričam kad znaš! Pa sam si jutros ženama vojnika zabranio da dolaze!

JUSUF: U redu, ago, kako ti kažeš; spremiću konje. AHMED: Mudar čovek! Brzo naučio da su reči miševi, pa sad govori sa mišolovkom u ustima!

godina ne da da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže „dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo. Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?

Kazaću ti po redu, ukratko. Kažem ti, sitnica. Sedi i slušaj. HASANAGA: Evo slušam; govori. BEG PINTOROVIĆ: Takva i takva stvar! (Duža tišina) HASANAGA: Baš tako? BEG PINTOROVIĆ: Tako, od reči do reči!

Nešto tu ne miriše kako treba. A i ovo svraćanje je sumnjiva stvar. Sve mi govori da se ja držim što dalje. Naše je da stojimo pred vratima, i da sijamo kolko možemo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

On uzme, raširi ruke, i gledajući je usplahireno, jedva govori: — Ovoli-i-ko! — I sve više širi ruke da bi joj dokazao koliko je mnogo voli. Širi ruke, gleda je netremice i nija se.

Otpoče se češati. Ostale žene uzeše ga grditi. — Govori, što si zinuo some? On jednako ćuti. Toda mu pristupi bliže i upita ga blago.

ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i govori. Posle se ti probudiš i onda večeramo.

— Šta hoće i čemu ovo? — pitah se uplašeno jer se bojah da se ovi uvijeni, nejasni govori ne odnose na nas. Uplaših se i digoh da iziđem, ali, prvi put tako i oštro, s osmehom, zaustavi me mati. — Sedi.

— Pa baš i ti. Neću. — Ali kad te ja molim? — pita on slobodnije i pristupa joj. — A što me ljutiš? — govori ona, pa se tad nasmeje od srca i, tobož srdita, prilazi mu. — Hajde. Počni! I počnu.

— I reč „domaćin“ naglasi. Stojan je pokorno ćutao i nije seo. — Sedi i govori! — Odjednom je planuo starac i skočio sa svog mesta. — Jesi onemio, da Bog dâ!

— Sedi i govori! — Odjednom je planuo starac i skočio sa svog mesta. — Jesi onemio, da Bog dâ! Govori, hoću da čujem, vidim: da li znaš, da li umeš da govoriš; hoću da ti čujem glas... Da znam, živ li si?!

— I diže pesnicu. — Zar ja to da dočekam, da mi devojku, venčanu, natrag odvedu?... I to ja, ja?!... Govori, kazuj! — I uhvati ga besno za prsa, te ga poče da drmusa, gnjavi. — Kazuj... Ubiću te, ubiću te!

Stojan samo ćuti, pognuo glavu i čeka... — Hoću, evo, sad! — govori starac i odjednom viknu: — Ne, bre, sinko! Nemoj tako, molim te!... Evo ja, ja te molim!

— Što se ljutiš na mene? Ne ljuti se, živa ti majka! — poče me moliti, a jedva govori, plače, samo da se pomirimo. Krupne suze kotrljaju se niz obraze. Diše utajano.

ruku i mrmljajući nešto u sebi svojim debelim, izbrazdanim ustima, tako je čudno izgledala da nehotice povukoh ruku: — Govori!

Pomera se s mesta, otkopčava čas jelek, košulju, čas razgrće i zanosi kosu za pleća. — Vrućina mi! — govori, a glas joj kratak. Gledam ja i čudim se. Nije ona takva.

Kostić, Laza - PESME

Da, još je živ! U grudma nam je živ, iz reči naših i on govori, uz pesme naše pripev nam je on; i da mu nije duha med nama, pomolili bi molitvom se tom pokojnih duša caru

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.

Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovdje ima čoečja kost. Žena govori: — Nema, čoeče! — Pa po dugom razgovoru ona mu veli: — Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao?

Ali on jedva čekajući da vidi paunice, nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer. Kad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i

Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je. — Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči.

Pustinik mu odgovori: — Idi ovud preko planine pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred Usuda ništa ne govori, nego što god on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita. Čovek zahvali pustiniku pa pođe preko planine.

Kad bude predveče, sedne Usud za večeru, sedne i on s njim, a niko ne govori ni reči. Posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, počne strašno tutnjiti i iz tutnjave začuje se glas: „O, Usude!

Govedar kaže opet: — E, ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam svoje kćeri. Vezir se vrati te kaže caru šta govori govedar. Sad postane čudo još veće.

— E, onda ti znaš kud se dio moj ćemer, eno onđe sam ga ostavio! Prenerazi se prosjak od čuda šta ovaj govori, pa reče: — Otkani se ti mene, dobar čoječe, dosta mi je i moje sirotinje; šta ja znam za tvoj nekakav ćemer; ja kako

Hanuma kad čuje šta govori, začudi se, pa mu reče: — To je sve tvoje, ja neću ništa uzeti, nego uzmi novce i odmah iz Stambola odlazi, jer neš

Došavši pred kadiju, učini selam i pokloni mu se do crne zemlje, te poče govori: — Kadija pravedni! Mene je taj i taj handžija prevario.

Starac misleći da je istina što jarac govori, pođe sam s njime; a jarac isto onako uradi i njemu. Tada se starac ražljuti, i kako dođu kući, odmah jarca zakolje, odere

Tu ti on sjedne pa stane kucati lulom o tle, a ni s kim ništa ne govori, i nekako mučeći se otudodovud i nazor pusti nekolike suze niz obraze.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Šta marim ja za svet? U mojoj sam kući ja gospodar. SOFIJA: Teško svakom onome koji ne mari šta svet o njemu govori. MAKSIM: Kuvati se neće! SOFIJA: Ali ja oću! JEVREM: Pravo, snao! MAKSIM (Jevremu): A šta ti tu?

KUM: A moja ne da ni jesti. — Ej, kako bi se rado s tobom menjao. MAKSIM: Opet mora biti bolja od moje. KUM: Ne govori, brate.

MAKSIM: E, moj kume, lako je babu: ali mladu, pa jošt ako je mnogo mlađa od muža — tu je nevolja. KUM: Bre ne govori; što su starije, sve su gore.

Koliko god puta uđe u sobu, ništa drugo, nego po kojiput (opet preti prstom), pa onda (šeša se kao i pređe), ali ne govori ništa. MAKSIM: A kad ona okupi loncima i šerpenjama?

MAKSIM: Samo da vidimo kako će se žene u laganju nadmetati. SVETOZAR: Ja mislim da je to izlišno, jer se obšte govori, da su žene zle; a o muževima taj se glas ne raznosi. SOFIJA: Jer žene obično ćute. MAKSIM: To je istina.

žena sve čini, što muž zahteva, i opet biva, što su one naumile. Nemoj ti gledati što ona čini, nego što govori, pak ćeš dobro proći. JEVREM: E, sad vidim da je svako napadanje sujetno. Ovi sto dukata poslao sam ja potajno odboru.

MANOJLO: Da l’ bi me hteo učiti? ISAJLO: Stani kod njega u službu, pak ćeš sve naučiti. Zašto on, jednako koješta govori; samo me mrzi slušati. MANOJLO: Time već pokazuje da je čovek učen. Mora da mnogo čita.

Kuku, majko, šta neću jošt doživiti! ISAJLO: Takvi su doktori! Jesi li vidio kako srpski govori? MANOJLO: Da ne znam da je doktor, reko bi smeten je. No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum.

No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum. MANOJLO: To mi je za čudo. Zar nije razum u glavi? ISAJLO: On mi uvek govori, kad polazi kud, da njegov razum ostavlja kod kuće da sedi. A zašto, bog bi ga znao.

Kod kuće mu je samo razum, a on je otišo u šetnju. ŠALjIVAC: I ostavio kod kuće razum? ISAJLO: Doktor često govori, da treba razum da sedi kod kuće.

MANOJLO: Šta je to: oko sama sebe? DOKTOR: Oko sebe. Valjda srpski znaš. MANOJLO: Kod nas se govori: oko same sebe, ili: sama oko sebe, a ne: oko sama sebe i osvim. POZORIJE 6.

ŠALjIVAC: I koja je ispunjeta trifeljom i klipama. DOKTOR: Ha, ovaj je jošt plodan na bezobrazluku. Ko govori: ispunjeto? ŠALjIVAC: Kad vi kažete: učinjeto, onda mogu i ja kazati: ispunjeto i oženjeto, sočinjeto i sakupljeto.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Ti svašta naopako tolkuješ. SULTANA: Naopako? Lepo! Tako čovek ni sluškinji ne govori. Naopako? Kad umrem, onda ću ovu reč zaboraviti. (Persidi.) Šta mi piljiš u zube? Oćeš da te posadim na kanape?

SRETA (izvadi staklo s rakijom): Dobro, dobro. (Napije se.) Samo ti meni mlogo govori. (Pristupi k njoj i gledi kako radi.) Tako, vidiš kako Sreta ume da ženama vadi gospodstvo ispod kože. Bogme lepo radi.

Taki moli za oproštenje! SULTANA: Ah, ovo je veliko iskušenije. (Klekne.) SRETA: Digni ruke. Tako, sad govori: slatki Sreto. SULTANA: Ah! SRETA: Nećeš? SULTANA: Slatki Sreto. SRETA: Molim te, oprosti mi, neću više.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

mršavim mladićem paperjaste brade, jednim od onih prilično konfekcijskih momaka iz Knez Mihailove (ne zamerite, to govori zloba iz mene), zagrljeni su, naravno, ali on me i pored toga gleda sa blagom mržnjom.

kapiji punoj promaje i budnih nastojnika, dobijajući hronični bronhitis, a o distoniji neurovegetativi da se i ne govori. Mala je pokupila strašne reči, a? Jer, uopšte uzevši, naši su klinci, znate, potpuno bez lovijanovića.

On još oko tri i po minute kao tetura po poljančetu, vata se za stomak i govori li, govori, i taman kad pomislite da je najzad gotovo, gosn Sule se opet pridigne i još malo popriča, pa tek onda

On još oko tri i po minute kao tetura po poljančetu, vata se za stomak i govori li, govori, i taman kad pomislite da je najzad gotovo, gosn Sule se opet pridigne i još malo popriča, pa tek onda definitivno

A, i pored svega, dasa u bivšem kožnjaku još uvek govori engleski kao pripitomljeni orangutan! Deda, zna se, u međuvremenu odapeo, nije dočekao da pročita u novinama kako je

Možda u tome što lova, izgleda, uvek stiže suviše kasno. GLAVA XI U kojoj glavna junakinja ove knjige govori o tome što će da postane kad odraste.

On da govori o učiteljicama? On? Jer, kad god tako nekog matorog mamlaza priterate do zida, on vam istog časa iz fioke svog radnog

U redu, možda znaju strane jezike i te fazone, ali upravo to može i da bude kobno! Njegov šef govori neprestano „You are“ i „I am“, i ni reči više ni reči manje! Ne brblja čovek bez potrebe.

On je, inače, jedini čovek koji govori francuski ijekavskim izgovorom — za kuću kaže la mjezon, a za gospođicu — madamoazjel!

“ Ovo poglavlje je zabranjeno za omladinu ispod trinaest godina jer govori u ogromnim količinama o seksu. — Deca su zaista ogromna obaveza!

Čitala sam naopačke šta je zapisivao: „...pacijentkinja izvodi čin grebanja uglavnom na javnim mestima, što govori u prilog potisnutog egzibicionizma jer su za sam čin potrebni i posmatrači...

Tek kada je zašao u mačji pubertet, nazvasmo ga O! Čarli. GLAVA XVII Govori o sitnicama koje život znače, izbegavajući bilo kakvu lažnu radnju, što poput veštačkog disanja održava u životu sirote

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Samo uzmite na um kad se koja razgovara, odma ćete primetiti čita li ili ne; jer ona koja čita govori hohtajč. MARKO: Zato ti srpski tako govoriš.

ALEKSA: To često biva. JELICA: Sad sam se jošt dobro serbizirala, jer ovde kod nas slabo ima prilike da čovek govori nemecki. No zato opet najmiliji mi je unterhaltung u čitanju.

A francuski govori kao da se u Parizu rodio. MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas.

Bože sohrani! Nego iz prave, čiste ljubovi. MARKO: Pravo imate. Tako i sveto evangelije govori. ALEKSA: Vsjačeski. Obače ja mislim da bi nužno bilo produžiti svadbu dokle mi novci ne prisnu; ja se bo u ovim

MITA: Ja? Gospodin baron, tko je ova persona? ALEKSA: Ostavi je, molim te, devojka sišla s uma, pak govori i sama ne zna šta.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Eh, to će biti pogača slavna, U svijetu cijelom nema joj ravna!“ Diže se Ćosa, govori: „Eto, nosim u torbi čitavo ljeto, sada sam pravi div. Poći ću noćas po gustu mraku gorskom mlinu čarobnjaku.

“ „Kućica, glupost! Moje mi njuške, svoju bih dao za gnjile kruške. Za satić meda daću je svakom! — govori medo na jelu lakom. — Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Kudikamo kompleksnija, kudikamo prostija od svega toga, ona ne nosi u sebi nijednu tezu, ne govori ni o jednoj zemlji, ne brani nijednu estetiku. Beograd 28-I-1931.

— Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin. Jedan gospodin želi da govori sa vama. — Koliko je veliki — čujem da govore žene sa druge strane ulice. — Odakle dolazi?

— O, ti si rekla... Razume se, Bernes je energičniji mnogo od mene, a onda, Bernesa svi slušaju kad govori. Ja ne umem da ubedim ni u ono što bi trebalo da ceo svet zna već od rođenja.

“ Primećujem da mi zidar koji ravnomerno vesla nešto govori. To je uvek priča iz vremena kad je jezero bilo smrznuto („četrdeset ili četrdeset i dva dana, rekli su mi, mislim

To nije bio čovek koji misli na ljubav. Njegovo srce je bilo čisto kao ova voda. Pipo nije slušao šta govori njegov otac. Priča je možda bila i suviše poznata, ili prosto nije odgovarala stvarnosti.

Niko nije smeo da ode sa njom noću. Armandu je bilo strašno žao što se tako govori o Kamposu, čije je telo na Sijera Nevadi. — Lepo je od vas da hoćete da obiđete Pipa.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

— zar tako naša zemlja izgleda pitaju junaci na poslednjoj gozbi kad ribe ostaju netaknute i govor se njihov više ne govori. Male su ruke junaka kao u devojke, pod stolom svi osećaju neravne ivice groba i čuju lepet pogrebnih ptica.

ptice rastežu žile, a oni živi i crveni, do pojasa iz reke vire kao žapci, nad njima crnobrad neko s violinom u ruci govori: ovo je brat moj koji je po mojoj volji! Pa to mi niko nije reko! Zašto se sa mnom prave sprdnje?

Zašto je tako? Treba umreti u istini. Jer umiranje je istina. Ko je taj što govori neistinom? Da li je i on jedno Ja, nalik na moje? Da li je vaistinu toliko velik, prkosan, nerazmrsiv?

zaista dok su oblaci niski on staje na mesto visoko na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i kaže vrlo jasno da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje žao mu

Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori sve ispočetka.

*** Prestaju naša nemanja govori zbor činovnika prestaju naši dugovi međunarodnoj banci o radosti! prestaju naše izdaje obustavljaju se balkanske

se sa sobom voli u dubini ali dubina nigde nije na svoje dno pala nego se otvara i svaki list za sebe plamti i govori svako je hvaljenje sebi hvala najbolja je reč što je na svojoj granici stala i ćuti Kako je oskudno to što čovek

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PREĐAŠNjI DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori. Danica donosi na služavniku žito i služi ih).

SVI (radoznalo se zbiraju): E??? AGATON: Jest, ispitivao sam ga. PROKA: Pa? Govori, brate Agatone, govori! AGATON: Ama, neka je on sto puta advokat, stari sam ja islednik, ne može on meni izvrdati.

SVI (radoznalo se zbiraju): E??? AGATON: Jest, ispitivao sam ga. PROKA: Pa? Govori, brate Agatone, govori! AGATON: Ama, neka je on sto puta advokat, stari sam ja islednik, ne može on meni izvrdati.

AGATON: Ama, neka je on sto puta advokat, stari sam ja islednik, ne može on meni izvrdati. PROKA (radoznao, prgav): Govori već jedanput, kumim te bogom!

Da nastavimo mi; gde ono besmo stali? PROKA: Ja nisam svršio svoju reč. AGATON: E pa, 'ajd' govori! PROKA: Ne govorim ja napamet da sam blizak rod, nego imam i dokaze. (Vadi jedan veliki tabak hartije iz džepa.

(Od ovih Trifunovih reči pa do svršetka scene, dijalog teče vrlo naglo i živo, upada se u reč, govori se jednovremeno, prekidaju se govori, penje se ton i nastaje sve jače uzbuđenje, da bi se završilo burnim sukobom.

reči pa do svršetka scene, dijalog teče vrlo naglo i živo, upada se u reč, govori se jednovremeno, prekidaju se govori, penje se ton i nastaje sve jače uzbuđenje, da bi se završilo burnim sukobom.) TANASIJE: Svi smo mi ovde jednaki!

Jesi li bio? Šta kaže? AGATON: Polako samo, kazaću vam. SVI: Govori brže! AGATON: Dakle, stvar je propala! SVI (razočarano): Šta?!!!... AGATON: Eto, to što vam kažem.

Razumete jedanput, ni reči više! (Danici.) Gospodin je uzeo sebi slobodu da, ni od koga ovlašćen, govori o izvesnim stvarima. DANICA: Ja sam gospodina molila da me poštedi. ADVOKAT: Ja ne bih želeo da vi to možda tumačite.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ti ćeš doći... ne sumnjam... ali ja sam star... osećam... — donja mu usna zadrhta. — Ne govori o tome. Sve će dobro biti. — Ljudi smo... ti znaš... pazi majku i sestre — on se opet uozbilji.

A Trailo je već bio u jednom ratu, on je prekaljen vojnik, zato govori ubedljivo, sa autoritetom. On i ne krije takve svoje podvige, jer je radio, upravo krao, za svoju jedinicu i bio čvrsto

Ovamte Cer, onamte Šabac... mica trakalica!... Čudio sam se samo sa koliko mira i prisebnosti govori, čak celom razgovoru daje šaljiv ton. Neobjašnjivo mi kako se neko može šaliti kada ljudi ginu!

Centar naiđe na šljivar. Vidimo kako pojedinci u prolazu lome grane sa šljivama. — Pazi, pazi — govori nervozno komandir — sakupljaju se oko onoga, pa će im đavo biti kriv.

Ohrabreni, počeše obojica uglas: — Gospodin potporučnik, kada smo došli... — Bio je mrak... — Čekaj, govori ti, Jankulj. — Gospodin potporučnik, kad je pao mrak, zanemoćamo ja i Tasa... pa se malo odmaknemo.

? — Prve naše komšije su Austrijanci. Krijem svoje uzbuđenje i čudim se mirnoći sa kojom on to govori. Neko opali iz puške u blizini da mi pisnu uvo. — Na koga ovaj puca kada je mrak i ne vidi se ništa?

Ah, firija drakuluj!... Kad prestane, moram da tražim prekid. Pucnji su bivali sve ređi. Čujem gde jedan govori kako se metak zaglavio u cevi. — Stražari, osmatrajte! — naređuje neko. — Ja, dete mu, razbi mi ciglu!

— A, ako ne pristane? — Šta neće?... Mora, sanitet zahteva! — govori ubedljivo Aleksandar, uzimajući već pozu lekara. Kad iziđe narednik, Aleksandar baci kapu i podskoči, trljajući ruke.

Kroz lanenu košulju videle su se konture oblih grudi. — Skini, skini! — govori Aleksandar prigušenim glasom i pomaže joj da svuče bluzu. — Hajd, skini i košulju! — Zar i to!

Za to vreme, pozadina slavi naše uspehe. Priređuju se svečanosti, padaju odlikovanja, govori se o genijalnim zamislima. Sve je zasluga pozadine.

nemilosrdan prema nama? — jecala je ona. Moja sestra je takođe plakala. — Dete moje, ne govori tako. Na kraju, svi ćemo mi izići pred lice Gospodnje. Neko ranije, neko docnije... Jedni se rađaju, drugi umiru.

Pogledah u sestru. Naslonila se na kola i podbočila glavu. Bila je bleda. Doneše nam stolice. Čujem gde neki starac govori vojnicima: „Ko će to naći! Mnogo ih je izginulo. Ovde su bile borbe, sve je razriveno. A i danas svaki dan umiru.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona je sad razumela o kome ćata govori, ali odmah pomisli: neće li biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško,

I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši. Ali eto i ona zlo prođe, a nije baš tako meka, ume dobro da govori. Badava, mora tako da ide, kad smo bačeni na milost ovim bezjacima!...

« »A posle, Bože moj, kad bi se zalegla ljubav, ona prava ljubav, što je pesnici pevaju, što sav svet o njoj govori... pa ja i ona — muž i žena!...

Je li to ta srpska žudnja va prosvetom, za »drugim očima«, o čemu se tako lepo govori u narodnim poslovicama ?... Jadnice !«...

Ja gledam, pa čisto ne verujem. Oni se obojica zagrliše i poljubiše. — Ja se čudim juče o kome to moj kmet govori : neće da mi kupi desetne mere zato, što brezovička učiteljka skuplja skorup u najveću cimentu, a sa manjima famulus

— Baš krasan čovek, reče Ljubica; — veseo, otvoren, i tako lepo govori o našem poslu. — A, Velja je i u školi bio veoma otresit. Znam da ćemo kod njega naći čitavu biblioteku.

Ipak osećaše neku prijatnost od ovih smelih reči, i ako je dobro znala da su to samo reči, da se to govori u drugom smislu. Ko će razumeti žensku dušu!... Posle pređe razgovor na platu.

Nisam ga dobro ni razumela. Upravo, on mi nije još ništa ni kazao, nego sve onako... poizdalje. Čas govori nekakve odveć neobične komplimente... Hajde već to... ne mari.

Ljubica raširila oči, gleda i ne razume šta ovo on govori. Ona samo posmatra ovo učtivo i ozbiljno lice, koje se od onomad tako izmenilo, da ovaj čovek izgleda sad sasvim drugi.

Ne, ne... ja nisam živeo u mladosti, niti znam šta je to. Ljubica ga pogleda začuđeno: učini joj se da on ovo ne govori budan, no kao da sanja.

Sve se nadamo da dođete, da se vidimo. Iziđe sveštenik. Za čudo i on beše isti učitelj... Onako isto govori, onaki isti pokreti, osmeh, ama baš sve isto. I njegove prve reči behu skoro iste kao i učiteljeve.

da ga prevariš: hoće li danas dolaziti? Gojko nikoga ne pomenu, ali se znalo o kom govori. — Ne zna, bratiću, ništa ne zna. Smrzao se i on kâ žaba na ledu, pa ne zna u koga će da gleda.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva. Al’ govori beli Vide: “Iziđ’, ljubo, te pogledaj Šta je gromot, šta je tropot Oko dvora Vidojeva!

Pitao je golub Svoje golubice: “Oj tako ti Boga, Moja golubice! Što ja s tobom gučem, A ti sa mnom ne ćeš?“ Govori golubu Svome golubica: “Ti si zaleteo U to tuđe jato, Za to je ne gučem.“ 38.

“ 82. Lepo ti je pod noć pogledati Gde devojka sedi kod devera, Ispod venca mladoženju gledi! Njoj govori mladi mladoženja: “Što me gledaš, draga dušo moja?

kola mu vila klikovaše; U taj danak, u koji s’ ženjaše, Tanka ga knjiga dopade, Da ide duždu na vojsku, Ona mu mlada govori: “Budi li ideš na vojsku, Kome me mladu ostavljaš?“ A Jovo njojzi govori: “Kako, kome te ostavljam?

“ A Jovo njojzi govori: “Kako, kome te ostavljam? Eto ti svekra svekrvom, Eto ti osam đevera, Eto ti osam jetrva, Eto ti jedna za’vica.

Eto ti svekra svekrvom, Eto ti osam đevera, Eto ti osam jetrva, Eto ti jedna za’vica.“ A ona Jovu govori: “Što mi je svekar svekrvom, To mi je staro nejako; Što su mi osam đevera, To su mi vjetri po gori; Što su mi

Govorila zagorka djevojci: “Hoćeš da ti hitrac trave dadem, Da ti budu pohitrije ruke?“ Al’ govori lijepa djevojka: “Hvala, vilo, na hitracu travi, Neg’ mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom,

žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’ šeće beže Jovan-beže, Te pogleda mobu nakićenu, Mobu gleda, a mobi govori: “Moja mobo, ne prosipaj klasje, Daleko je do Đurđeva dana, Kamo l’ nije do novoga ljeta.“ 102.

“ Al’ govori Milica đevojka: “Nit’ sam luda, nit’ odviše mudra, Nit’ sam vila — da zbijam oblake, Već đevojka — da gledam preda

A jaglukom suze utirući Sa mojom se dragom rastajući.“ Al’ govori Jovo kapetane: “I moja je draga na daleku, Al’ kad meni na um padne draga.

Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena: “Ah Boga mi, mlad na konju, mlada delijo!

163. Rano rani Jagoda na vodu, Za Jagodom Radonja na konju, Za Rodonjom Jagodina majka. I govori Jagodina majka: “Lakše hajde, Radonja na konju, Na vodi je nejaka Jagoda, Nejaka je polupaće sude, Ludo, mlado,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

” VASILIJE: Ne kažeš „nesrećna”, nego „nesrećan”! Za ime Boga, Jelisaveta, govori kao muškarac! JELISAVETA: „Suviše sam NESREĆAN i bez toga!” VASILIJE: Ne moraš toliko da naglašavaš!

A jedva sam i čula šta govori, pola reči je odnosio vetar. Ali mi se čini da je rekao: „Ubiću one koji su mi mrskiji nego ti!” Tako nekako!

VASILIJE (vrlo zainteresovan): To je bilo pošto su ti odsekli kosu? SOFIJA: Zašto pitaš? VASILIJE (govori za sebe, i kao da se priseća): „Srce moje kukavno i glava ostrižena...” JELISAVETA: Šta kažeš?

Kad te je sreo, kosa ti je bila ostrižena! Mislio je da si Elektra! On je tebi govorio ono što Orest govori ošišanoj Elektri! A kad je video da iznose one leševe, za njega su to bili leševi Egista i Klitemnestre!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

jednako dodavali ponešto novog, dobrog; povoljnu mogućnost za zaradu, selidbu u Ameriku, i dizali glave i pitali: „Ki govori, ča govori?“ Znali su unapred da će do smrti, i oni i njihova deca i njihove pogrbljene žene, jesti polentu.

ponešto novog, dobrog; povoljnu mogućnost za zaradu, selidbu u Ameriku, i dizali glave i pitali: „Ki govori, ča govori?“ Znali su unapred da će do smrti, i oni i njihova deca i njihove pogrbljene žene, jesti polentu.

To je bila jedna od najveselijih farsa rata. U zgradi Opštine, međutim, Kašanin već drži literarna predavanja i govori o veličini poezije Dučića.

Popović je bio pristalica diskusija, na papiru, bez uvreda, i ja sam ga onda ispitivao otkud kod njega ta žučnost, kad govori o radu Laze Kostića. Otkud ta hajka, koja je pratila, kao pseća, Kostića, celog života?

Tri sata već batrgamo se od hotela do hotela. On mi ređa samo imena i mirno dodaje da je sve prepuno. Govori tiho. Oni, bečki fijakeristi, izgubili su svoj dijalekat.

Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog. Njemu je svejedno. Nema dece. Ja ga jedva čujem. Uskoro zatim, pred zoru, dobio sam sobu.

Pradeda, deda, otac, i ja, svi smo tu izgubili veru. I danas, kad je to prestalo, vidim da je svejedno govori li se glasno ili umorno. Ja mirno idem za gomilom senki koje su tuda prolazile u ovakva zimska jutra.

Treća Republika govori samo o sebi, i seća se samo „revolucije“ železničara, koja je osigurala karijeru sjajnome Brijanu.

Novine su, uostalom, jako uzbuđene; govori se da će u dvorcu postaviti kafane i, „dancing room“‑ove. Čim sam ušao i video goluždrave anđele, gole lepotice na

Možda samo to, da je odbor poslednje ponudio da u Beogradu izloži francuske gravure od početka do danas. Došao bi da govori Moris Bares, i drugi. To bi dokazalo, u Evropi, da smo i mi kulturni.

Sezanove izložbe, još nemaju neprolaznu moć onih lepih stvari o kojima se više ne govori. Još uvek se o njemu pišu ludosti.

Jedan sveštenik prilazi mi, govori mi, hvali se. Ali njegovo ugojeno lice budi u me ni bes, i ja mu ređam Molijera, Rasina, Monteskiea, Rusoa, koji su ove

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

„Moja je osveta“ — govori gospod — „i ja ću vratiti.“ Onda car smisli da učini jedno dobro delo, da bi se umilio i narodu i starcu.

— Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac. Car ga gledaše začuđeno.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode; držali se govori i pisale knjige o privredi, a niko ništa nije sejao; cela zemlja pretrpana moralnim poukama, a morala nije bilo; u

Šef se namršti i oporo me upita: — Odakle si, govori! Uzeh mu ja sve potanko pričati ko sam, i otkud sam, i kuda idem, dok on nešto postade nervozan, pa viknu: — Dobro,

— Želi li ko da govori? — upita. Javi se jedan iz prvog reda sedišta i reče da je red da se sa zbora pozdravi vlada i veliki mudri državnik,

Ceo narod se raduje i s ushićenjem pozdravlja vladu na mudroj, rodoljubivoj upravi. Ni o čemu se sad više ne govori i ne piše u našoj zemlji, već samo o tom srećnom slučaju koji će uskoro nastupiti.

— A narod? — pitam. — Koji? — Pa narod u toj zemlji o kojoj govori ta zanimljiva priča? — Ništa! — reče ministar. — Baš ništa? — Šta bi!... Narod kao narod! — To je divno čudo!

Jednima se povere veći govori, jednima manji, početnicima još manji, nekima se odredi da izgovore samo po jednu reč, „za”, ili „protiv”.

Prema njemu, na drugoj klupi, sedi jedno đače; u ruci mu zaklopljena knjiga, a ono napamet govori lekciju iz botanike: „Ova korisna biljčica raste po močvarnim predelima. Njen se koren u narodu upotrebljava i kao lek...

Ali, nije lako za ministre; jer oni, razume se, treba da plate da se o njima dobro govori i piše. Nije lako još i za vazda drugih prečih stvari, jer ima dosta stvari koje su preče od Stradije.

U celoj zemlji nastala pometnja: u nekim listovima se govori o krizi ministarskoj, u nekim kako je vlada već povoljno svršila pregovore o zajmu, u nekim i jedno i drugo, a vladini

Na sve strane, na svakom mestu samo se o tome govori, zapitkuje, nagađa. Ministri trče čas u ovu, čas u onu stranu zemlju; čas jedan, čas drugi, čas po dva—tri zajedno.

Ni o čemu se drugom i ne govori i ne misli do o tom Horiju. Pronese se glas da je prispeo i odseo u tom i tom hotelu, i masa radoznala sveta, i muškog

Zaista primetim jednog stranca koji je molio i zapomagao da ga puste jer ima žurna posla. Jedva čovek govori, stenje upravo, potisnut i zgnječen radoznalom svetinom.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Šta bi, pristade li? — Ko... šta?... — Čuo sam sve, nego govori, ne boj se. — Da si mi po Bogu brat, nemoj mi kvariti!... — Ne budali, no govori brže, kako narediste?

šta?... — Čuo sam sve, nego govori, ne boj se. — Da si mi po Bogu brat, nemoj mi kvariti!... — Ne budali, no govori brže, kako narediste? — Samo da nabavim puške i da naredim sa mojima vođe, pa da je vodimo.

Kapetan razgleda oružje i ljude, pa stade. — E, braćo, — poče on da govori lagano, — sad treba osvetlati obraz. Dosadi nam krvnik! Zar on jedan da gazi toliki narod po svom ćefu.

Ugledaše ga i prozvaše. Poče ispitivanje. Ženska govori kao »očenaš«. Priča o propasti rimske carevine. Čiča se oduševio, pa svaki čas stavlja svoje napomene. — Tako, ćerice!.

Razgledajući tako jednu po jednu stranu, on se udubi u sadržinu, te i ne beše u mogućnosti da čuje šta se govori tamo kod stola. Ceo mu taj govor izgledaše kao kucanje časovnika u mračnoj sobi.

Samo ga po nekad uznemiri kakav glas iz sela da Spasoje još isto ’nako govori, i da mu ništa ne pomažu saveti starijih ljudi, koji su ga zbog toga naročito korili.

san ga opet savlađuje, ali reči mamine, koje govori sedeći uz njega, uvlače mu se nekako u samo srce, jure mu po krvi i on sav dršće od nekog nenadnog uzbuđenja...

Stanko je bio čovek druge mere. Visok, povijen sed i suh kao drvo. Iđaše vazda zamišljen, a kad s kim govori, lice mu se na mah razvedri, a usne se zavuku u topal starački osmejak.

A Kosa?... A malo mače ?!... Htede briznuti u plač, ali je isti glas povrati. O, pa to ne govori tetica, nego on!... Čekaj da vidimo koga više voli tetica!... On i ne zna za malo mače! Pitaće teticu.

Dođoše kući. Čim ugleda majku, dete u sebi govori: »Neću joj kazati... neću! ... Zaklela sam se! ...« i u isto vreme oseća, kako bi slavno bilo naći mamu gde nasamo, da

U istoj palanci A..... o kojoj govori priča naša, beše jedan bogat trgovac Petrović, koji je raspolagao grdnim imanjem.

Julo, ja rekoh; pravo da ti kažem nadala sam se takom odgovoru od tebe; ja istina ne gledam na to što svet koješta govori, kô bajagi da vi mislite da će ona biti kapetanica...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Pa da. Onako... savitljivijeg, pogodnijeg. JEVREM (razmišlja, ali mu se ogleda zadovoljstvo na licu. On govori više sebi). Hm! Gle, molim te. A ko bi to mogao biti? (Glasno.

Nego, ako si došao za neki posao, a ti govori! JOVICA: Pa... pa i za posao. Ti imaš, znaš, neke jareće kože. Jedanput si mi se žalio ne znaš šta ćeš sa njima, pa,

JOVICA: Veli: „Boga mi, gazda-Jovice, ne stoje dobro stvari!” JEVREM: Koje stvari? JOVICA: Pa o politici mi govori čovek. JEVREM: A što ne stoje dobro?

JEVREM (rasejano): Jest, jest, čuo sam... ali neka govori ko šta hoće, šta se to nas tiče! PAVKA (krsti se): Ju, kako da nas se ne tiče, pobogu, čoveče!

DANICA (gleda ga začuđeno i iznenađeno i odlazi desno). JEVREM (uzbuđeno hoda i govori nešto sam sebi, mlatarajući rukama).

IVKOVIĆ: Da. Taj im je sad najveći agitator i natutkali ga te kakve sve gadosti ne govori. DANICA: Jedva čekam da se ti izbori svrše. Mene je čisto strah! IVKOVIĆ: Pa, ipak, nećemo se mi posvađati.

MLADEN: Pa ja nisam pismen. SEKULIĆ: Pa kako si, đavola, zapisivao? MLADEN: Tako... u pameti. SEKULIĆ: E, 'ajd' govori! MLADEN: Prvo i prvo, dolazio je juče posle podne Pera klisar, doneo neku cedulju, pa onda...

SEKULIĆ: Pa onda? MLADEN: Pa onda... čekaj, pop Vidoje, pa onda opet gospođica Danica... JEVREM: Ama, za druge govori. MLADEN: A jest, bio je i gospodin Sreta učitelj odjutros.

SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, ako boga znaš! PAVKA: Pa pusti ženu neka kaže! SPIRA: E, 'ajde, govori, govori! SPIRINICA: Pa to: rešili smo ja i Spira: ti zete da budeš poslanik, a Spira predsednik opštine. JEVREM: Pa..

SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, ako boga znaš! PAVKA: Pa pusti ženu neka kaže! SPIRA: E, 'ajde, govori, govori! SPIRINICA: Pa to: rešili smo ja i Spira: ti zete da budeš poslanik, a Spira predsednik opštine. JEVREM: Pa...

SPIRINICA: To jeste. Nego kažem samo da znaš šta smo rešili. (Prilazi Pavki i govori joj poverljivo.) SPIRA (Jevremu): Kako, kako idu stvari? JEVREM: Ta... idu... samo košta! SPIRA: Pa košta, ali vredi.

Ostavi što mi se od kuće napravi kafana i što već niko u kući ni o čemu drugom ne govori nego o tome — nego i ova opozicija u kući. JEVREM: Koja opozicija, Ivković? PAVKA: Ništa on, ali da čuješ nju!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

strane reči, a pogledaš: na njemu gunj, tozloci i opanci, a ti se zbuniš; kad ga pogledaš, vidiš: seljak, a kad zine da govori, i ti vidiš da je to gospodin, učen čovek!

E, moraš i ti, i svaki, da se osvrne za njim kad ga vidi gde ide seljački a govori naučenjački!! Pošto je tako raspakovao i ponameštao uz pripomoć famulusa, sede ili upravo izvali se da se odmori malo.

Postade od glave do pete (na kojima nosaše nanule) prava naša ženska. Ni po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori.

Ni po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori.

po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori.

kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori. A sem toga govora još je nešto zadržala od starih svojih navika što je bunilo pomalo i selo a i gazda-Đorđa.

I obojici milo bog zna kako što su se poznali, piju, razgovaraju se a nijedan ne vidi ni, bele mačke, niti zna šta on govori, niti pamti šta mu onaj govori i bog zna da li će se sutra ili prekosutra i poznati kad se vide. Taki smo mi!

su se poznali, piju, razgovaraju se a nijedan ne vidi ni, bele mačke, niti zna šta on govori, niti pamti šta mu onaj govori i bog zna da li će se sutra ili prekosutra i poznati kad se vide. Taki smo mi! Ali ja ću već stvar popraviti.

Povazdan tako sedi u mehani ili pred mehanom. Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube. Opkorači stolicu, nasloni se na leđa od stolice pa se ljulja tako.

I sada sedi tako po vazdugi dan pred mehanom; malo govori, jednako ćuti i prima ogluške, jer uvek nešto misli i premišlja, a jednako šilji brkove i šiljeći ih gleda im u vrhove,

Kuća je svetinja. Ne sme niko ni da mi prigviri u kuću i zamuku moju da takne!« Tako govori Mića, a sve lupa kažiprstom po izvađenom ustavu koji je uvek uza se vukao kao mačka mačiće, a koji mu je bio iznutra u

« A tatko mi mnogo čateše i pametna glava beše! Tako obično govori ćir Đorđe kad se povede reč o tome. I tada je uvek ljutit.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

kad mi se peva, ko Elvis Prisli, Sloboda je da mislim onako kako niko ne misli, Sloboda postoji onda kad može da se govori Bez obzira na ono što se misli u Štabu i u Komori, Postoji sloboda ovakova i sloboda onakova, A najvažnija je

” „Sudbino, puna si gada i zloće! Srećo, sporija si od tri puža! Neka govori ko šta hoće: Od divota što ih život pruža Jedini lek od samoće Ženi donosi blizina muža.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Za njih se vezuju mnoge urođeničke legende, kao n. pr. to da one čuju kad se na obali govori, jer za to imaju dugačke uši.

Za prvu hipotezu govori, pored ostaloga, i to što ima i drugih riba koje degenerišu i uginu posle mrestenja. Takav je, na primer, slučaj sa

Protiv takve hipoteze, pored njene neverovatnosti, govori i to što, kad bi ona odgovarala faktičnom stanju stvari, morao bi se kadgod uhvatiti kakav prelazan oblik između

Svet je inače miran, dobroćudan i uslužan. Govori jednim engleskim žargonom, u kome se sve izražava specijalnim mornarskim izrazima koje mogu razumeti samo oni što svoj

Rakić, Milan - PESME

ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I reč nek tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.

I niko neće videti da sada Promenile se uloge: Sirano Govori, peva, plače, kleči, pada, — No ja mu reči šapućem lagano...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

NEKO ZBORI KROZA SAN. DIGNI SE KNEZ JANKO I KNEZ ROGAN DA VIDE KO JE, KAD ONAMO AL' VUK MANDUŠIĆ GOVORI KAO NA JAVI. KNEZ ROGAN Koji su ti jadi, Mandušiću, te se svu noć s nekim razgovaraš?

“ „Đe izjesti, ako Boga znadeš, kâ čovjek izjesti čovjeka?“ „Ma sam čuo — opet mi govori — jedan narod tamo zmije jede“. „Kakve zmije, čestiti principe?

POP MIĆO DAVA PISMO VLADICI DANILU, VLADIKA GA GLEDA I NE GOVORI NIŠTA. KNEZ JANKO Što je bilo? Što piše, vladiko? VLADIKA DANILO Ne može se ono pročitati.

Krasno li je na kartu složeno, kao da su kokoške čepale. SVAK SE SMIJE. KNEZ JANKO DAVA PISMO POPU I GOVORI MU. KNEZ JANKO Pope Mićo, drž' ti ovo pismo, te pročita, da znamo što piše!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čak čulo bi se kako i sam vladika, kada bi mu posle pevanja prilazio ruci za blagoslov, blagosiljajući ga, govori: — Aferim, sinko! Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas!

zateći majku i nju, Sofku, kao i celu kuću malo sirotniju i onda da će mu trebati da njega navlaš pred | njima grdi i govori im: kako i on tamo u Turskoj ne živi bolje, i time njima daje kao neke naknade, utehe. A ono evo prevare se!

I Sofka ovamo zna kako joj sada ona tamo sigurno govori: — Kako si, snaške? Eto ja danas imala neko ročište u sudu, pa eto jedva stigla da i ja pođem na groblje.

Uzalud su je ostale ućutkivale, osobito mati joj, da ne viče, ne govori, ne grdi toliko glasno, da ne bi Sofka dole čula, ništa to nije pomagalo.

bi mati otuda sišla, izišla, da ovamo Magdi ili Sofki što naredi, Sofka bi čula kako gost, ostavši sam sa ocem joj, govori, kao ponovo mu tvrdi za kuću: — Ja, što rekoh, ne porekoh! Sofka ih je naposletku ostavila i povukla se da spava.

i gaćama, ni kako mu jedan opanak ostao tamo negde | u dvorištu, nego, otvarajući krila, a od straha ne znajući šta da govori, on poče konju: — O, alat! Ja, alat! — Živi li ste? — ču kako gazda samo oslovi i brzo pored njega na kapiju prominu.

ali već zbrčkanom, jabučica bila isprečila, i gotovo ga gušila, ne gledajući nikako u Sofku, produži sam sebi da govori: — I ja mogu, a svi drugi ne mogu. Ja sve to mogu, ja sve moram. Ja? Efendi Mita!

I zato će je on stalno izbegavati. I kad baš bude morao, zbog svega, s njome da govori, uvek će mu biti u glasu nečega plačnog, prekornog, što ga je dotle gonila, da se toliko pred njom ponizi i sav otkrije

Pokazujući na sanduk sa razbijenom bravom jedva govori: — Eto, evo, sve, kćeri, sve je tvoje. Otvori, i uzmi. I sve... Ti ćeš od njega ključ imati.

rukom da se hvata za vrata od sobe, da bi se zadržala, videvši po licu seljakovom i njegovim očima da je istina šta govori, prevrnu se u stranu i skljoka preko praga sobnjeg.

E, ali ja, Arsa, ništa ne znam! Arsa lud, Arsa pust!... Kad govori Arsa, kad moli da ide i onom psu otkine glavče kao vrapcu, onda: „Nemoj, Arso, sedi kod kuće, Arso“...

Što god bi mu naredila, on bi učinio, i to radosno, sav srećan zbog toga što mu ona naređuje i što govori s njim. Nikada, već samo kad bi ga Sofka pozvala, ako bi prišao k njoj. S njime je ona mogla da radi što god hoće.

Pandurović, Sima - PESME

Da mi je ljubav osetiti blagu O kojoj ne zna, a govori svet, Naivnu, belu, u životu zlom! Da mi je opet zavoleti dragu!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ i htjede napolje. Ovdje treba objasniti nešto. U crnogorskoj kući, gdje su kajački, (ili kako se amo govori gdje korotuju) na Badnju veče prilažu se badnjaci i ostali se obredi svršavaju, ali se pecivo ne peče, niti se poje; a

“ Otkad je Stanko počeo da govori, đakon se nešto zagledao kroz staklo od prozora; zinuo malo, držeći na lijevome dlanu bocu, a kupicu među prstima od

čitaoče, posumnjaćeš ovako (otprilike): ili je u svoj Crnoj Gori bio tada jedan jedini iguman, ili je taj o kome se govori tako „izvjestan“ bio da se razumijevalo koji je. Ovo je potonje istina.

„Ta, šta ti je čoče?“ On izbuljio oči; ne moga se odmah pribrati. „Što ti je, govori?“ „Stane!“ izgovori on naelak, krvavim ustima. „Koja Stane?“ reče Krcun. „Pejova“, odgovori on.

„Pejova“, odgovori on. Sva četir mu druga nasmijaše se. Krcun se odmah uozbilji, pa šćaše da ga još drma i da mu govori, no mu ne dade družina. „Pusti, ga, vidi da ga je groznica uhvatila; neka počiva!“ reče jedan.

Oganj se bješe razjario, te ona dvojica počeše se vrpoljiti. Medik obrnu pleći ognju i poče da govori iza sna. Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči. Stana baci luč na ognjište i sjede prema ocu. „Tata!

U toliko i otac joj poče da nešto iza sna govori, baš kao da zamjeni svoga lezi-druga, koji bješe prestao bulazniti. „Udri, udri, za krst časni!

“ reče medik. „Razvrže li se ta vjeridba? Neće li ga djevojka, što li?“ „Stana, kao pametna i čestita cura, ne govori od svoje ni tako ni ovako“, odgovori momak. „Ja ću činiti kako je tati milo“, kaže ona.

Đakon, pogledav na nebo, stade da govori, više kao za sebe: „Danas lijep dan... nema ni jednog oblaka na nebu... Istina đuvoli pomalo vjetra s Lovćena, ama ne

“ reče Vladika oštro. Svi brastvenici, u najvećem čudu, okomiše oči na Vladiku. Momče se poče tresti. „A rašta? Govori!“ naredi Vladika. „To je podavno bilo...

A ti, eto, znaš sve i što je skriveno...“ „Govori, more, govori sad; kazuj sve!“ stadoše brektati brastvenici mu u najvećem jedu. „Mir, ljudi!“ zagrmje Vladika.

A ti, eto, znaš sve i što je skriveno...“ „Govori, more, govori sad; kazuj sve!“ stadoše brektati brastvenici mu u najvećem jedu. „Mir, ljudi!“ zagrmje Vladika.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ali mnoge od njih tek potpuno i pravilno shvatamo uz potreban komentar, kad se objasni: ko ih, kad, kome i u kom smislu govori, jer ne samo od upotrebe, nego i od njene kamene zavisi razumevanje svih govornih izraza.

kao i samo njihovo misteriozno kazivanje, uz razna obredna sredstva, osim toga i neposredno obraćanje bolesti kao da se govori živom biću, daje im ekspresivnu snagu i mitski korakter.

Šiče kao gusak. 3 RAZNO Blag kao melem. Bistar kao suza. Brz kô svjetlica (munja). Glava mu kao torni malj. Govori kao iz badnja. Dobar kao dobar dan u godini. Dočekao ga kao ozebao sunce. Drži ga kao malo vode na dlanu.

Po svili uvodi, a po trnju izvodi. Prosejan i na situ i na rešetu. Raste mu perje. Sva mu je pamet na jeziku — (ko govori šta mu na usta dođe). Sermija joj pamet, a drug zrcalo. Skinuo bi s matere božje pokrov.

— Ko brzo sudi, brzo se i kaje. — Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli. — Koja se ne rekne, ona se ne čuje.

— Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje. — Ne vjeruj onome koji se mnogo kune. — Buči većma tko manje razloga ima.

— Reci makar i jednu, ali vrijednu (riječ). — Ne reci zlo da zlo ne čuješ. — Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće. — Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ.

— Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti.

— Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti.

— Para kamen dubi. — Gdje novci tu i masni lonci. — Ide para na paru. — Dinar je milionu basamak. — Gde zlato govori, usta ćute. — Novac planine probija. — Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija.

— Laž dobro ruča, ali zlo večera. — Ako laž i omrkne, ali ne osvane. — Uveče trista, ujutru ništa. — Što se govori a nije istina, raščini se kao maglina. — Ko ide s prevarom iz doma, vraća se kući sa štetom.

— Mnogo ašova treba dok se istina sahrani. — Bolje je vjerovati svojim očima, nego tuđim riječima. — Govori istinu, makar ni dan ne živio. — Istinu traži, pravicu uvaži. O PRAVU — Jȁ pravo, jȁ nikako.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Govedar kaže opet: „E! ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam moje kćeri.“ Vezir se vrati, te kaže caru, šta govori govedar. Sad postane čudo još veće.

Drvena kučka u potoku laje. 28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize. 29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33.

77. Ni od pedao ni od čeperak, a dva dućana pokrilo. 78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79. Nit' šušnu, nit' bušnu, a u kuću dođe. 80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti. 81.

130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa). 131. U mrtvoj kobili drob govori. 132. U nas jarac čudan jarac, u njega su rozi čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ni čuje vran,

Pripovijetka u narodu našemu, osobito po južnijem krajevima, najviše se zove priča, kao što se govori i pričati mjesto pripovijedati, a gdješto i gatka.

” Ali on jedva čekajući da vidi paunice nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer. Kad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i

” A on joj od govori: „Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.” A ribica mu reče: „Evo je među nama, stvorila se riba a ždrebe ribić;

Kako dođe a on reče: „Ja ću toga konja kupiti. Govori starče po što je.” Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči.

Pustinik mu odgovori: „Idi ovud preko planine pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred Usuda, ništa ne govori, nego štogod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita.” Čovek zahvali pustiniku pa pođe preko planine.

Kad bude pred veče, sedne Usud za večeru, sedne i on s njim, a niko ne govori ni reči. Posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, počne strašno tutnjiti, i iz tutnjave | začuje se glas: „O

ali kad dođu tamo, ne smednu odmah ući unutra, nego se pod strehom sakriju kraj pendžera da čuju šta se u kući radi i govori.

” Govedar kaže opet: „E, ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam svoje kćeri.” Vezir se vrati, te kaže caru šta govori govedar. Sad postane čudo još veće.

Sveti Sava - SABRANA DELA

U njemu toplom ranivši se ljubavlju i pokrenut božastvenim Duhom, ču preslatki glas kako govori: „Ko ne ostavi sve i za mnom ne ide, nije mene dostojan“, (Mt.

“ Zatim se iguman moli i govori: „Bog molitvama svetih otaca naših neka vas spase!“ I tako ustavši, u ćelije vaše pođite, ostavivši svako sastajanje i

11, 27) reče božastveni i Duhorečiti i prvi među apostolima Pavle. Strašan je to glas, braćo moja, koji govori da treba da strepe od pričešća ne samo grešnici kao što sam ja, nego i mnogo pouzdaniji u sebe.

uobičajenu molitvu, vi treba da padate na kolena, kao na kraju prvoga časa, i ka igumanu uho priklanjajte, koji dobro govori: „Oprostite mi u Gospodu, braćo, jer sagreših delom i rečju i mišlju!

“ A potom on vama pokorno govori: „Bog molitvama svetih otaca neka vam svima oprosti!“ A potom ustavši treba da mu odate poklon.

3, 20) a i apostol govori: „Sve što se razotkriva svetlost je, kao što reč ukazuje, a naprotiv, ono što se ne razotkriva, tama je“. (Ef.

Onda neka priklanja igumanu glavu svoju otkrivenu, a iguman časnim krstom znamenujući ga, neka ovako pobožno govori: „Molitvama Presvete Bogorodice i molitvama svetih otaca postavljaju te za ekonoma manastira!

napisano i činjeno, da mi i oni posle nas do kraja ovoga veka časnim molitvama oca našeg i ktitora pazimo na ono što se govori, i posledujući da činimo sve što je ugodno Bogu, gledajući na podvige i življenje ovog preblaženog oca našeg, u kojima

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Stavra sedi i čita novine, naizgled potpuno nezainteresovan za ono što se napolju događa i govori.) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće!

) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju?

Večeras malo gostiju! IKONIJA: Svi na mitingu! GOSPAVA: Zar onaj tamo još govori? IKONIJA: Govori, govori, a nema pojma kolko to mene košta! MILE: Dobra ova Gospava, kad je pogledaš!

Večeras malo gostiju! IKONIJA: Svi na mitingu! GOSPAVA: Zar onaj tamo još govori? IKONIJA: Govori, govori, a nema pojma kolko to mene košta! MILE: Dobra ova Gospava, kad je pogledaš!

Večeras malo gostiju! IKONIJA: Svi na mitingu! GOSPAVA: Zar onaj tamo još govori? IKONIJA: Govori, govori, a nema pojma kolko to mene košta! MILE: Dobra ova Gospava, kad je pogledaš!

SKITNICA: Ništa, samo nešto da pitam. Bože, kolika kišetina! A ovo napolju izgleda neki miting? CMILjA: Aha. Govori neki Vilotijević. Bila mu slika u novinama štampana. SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde.

Zatim ih zatvara): Čuješ li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Baš me zanima dokle će! STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli! (Ulazi Gospava) IKONIJA: Šta je, Gospava, zar već gotovo?

S mukom se spušta na stolicu. Vraća se Ikonija.) IKONIJA: Da mi je ko pričo, ne bi mu verovala! Stoji i govori, a pred njim nigde nikog! (Primeti Anđelka) Ja moram da sednem! Ćoro! jesi to ti? Nisi valjda pobego?

I to zbog verbalizma. IKONIJA: Zbog čega? STAVRA: Zbog verbalizma. Kažu, govori, a ne sprovodi. Biće sutra u novinama opširno. Skreno s linije, i to izgleda dibidus! IKONIJA: Daje samo on!

STAVRA: Šta sve ovaj nesretnik neće videti! Nije mu sad lako sa takvim očima! VILOTIJEVIĆ (Vraća se za sto. Govori s pauzama, u koje su smeštene zamišljene replike nevidljivih vojnika.) Ama samo vi sedite, nešto sam pito!

Tanasko je zaboravio pušku naslonjenu na Anđelkov grob. Prosjak polako ustaje, sumanuto se kreće po sceni. Zatim govori, okrenut prema strani na koju su otišli Manojlo i Tanasko.) PROSJAK: Šta mi kažete — rane vam jedini dokazi!

Stanković, Borisav - JOVČA

ANĐA Nemoj Mito, nemoj odmah na njega. JOVČA Kako on, kako »krasnik«, šta on radi? ANĐA (moli mimikom Mitu da ne govori). MITA Što me gledaš, što me moliš? Ne može više, sestro. Mora da se govori, mora da se zna.

ANĐA (moli mimikom Mitu da ne govori). MITA Što me gledaš, što me moliš? Ne može više, sestro. Mora da se govori, mora da se zna. Ne mogu (pokazuje na Jovču), pa posle na mene sve da baci, da sam ja za sve kriv.

Neću posle da sam ja kriv, da ja nisam govorio, kazao... A sad, eto ona, i sad sama neka, kako zna, govori, brani se... (Povlače se u kujnu.) JOVČA (Anđi, posle pauze): Pa? ANĐA (poniknuta, ćuti).

(Povlače se u kujnu.) JOVČA (Anđi, posle pauze): Pa? ANĐA (poniknuta, ćuti). JOVČA (nestrpljivo): Govori. Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa...

(Tare čelo od znoja, straha, jeze. Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem!

Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem!

Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda...

Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Sad poznajem da človek u mladosti, ne obzirući se nimalo na svoje nedostatke i nesovršenstva, želi samo i govori: „Kamo sreća da su naši stari pametniji bili!

Srblji, gdi su god, milo im je vino; vaistinu božju, imadu pravo. Zna sveti car šta govori — i vino veseli srce človeka. Ništa ti nije gore od nevesela i namrgođena čoveka.

” Mal[enica]: „Nemoj, preosvešteni i mili gospodine, tako ti tvoje duše! Nego, ako ti samo nije trudno, govori i naslađuj nas s tvojom besedom.

Nego, govori nam, sveti vladiko, tako nam živ bio, da barem u starosti što dobro počnem misliti. I to mi nije malo utešenija, da će

Zašto, dakle, da slepo verujem? „Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.

o, svemogući bože, dajući, care svetu, po|daj im i duh Petra Velikoga! „Poznajte drvo od ploda njegova, — govori sveto jevanđelije — ,,neplodno drvo seče se i na vatru meće.

„Ove moje ruke“, govori sosud izabrani, „delale su ne samo za moje prepitanije, nego i za one koji su sa mnom bili.” Na ovi način imaćemo manje

iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina,

Iz sve ove knjige bog govori k svim ljudma: „Poznaj, človeče, tvorca tvoga, tvorca večnoga i jedinoga, pravednoga i milostivoga.

” Ja: „[H]oću”. [Iguman]: „No, poljubi ruku, pak ti ne slušaj toga velikoga i bradatoga; on govori šta mu na usta dođe. Ako ti samo budeš dobar, u svem [H]opovu nećeš naći boljeg od mene.

Ovi gleda vodu; mutnu i blatnu vidi, i koja zaudara na znoj; neće da pije, govoreći: „Kako ću ja pomije piti?” Govori mu starac: „Bre, pij, pij, jer ćeš se kajati”, i To mnogo krat.

no zaludu; zapovedio bi mi da se ne mičem s mesta; dok sam i ja kao oguglao, pak bi[h] slušao kao da se o drugom kom govori.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

koji ne razumješe, jer po župama svetog Frane, kad se napija učenu čovjeku ili kad se u kakvoj pretežnijoj prilici govori pred učenijem ljudima, treba govoriti da drugi ne razumiju.

— Ja ću te slušati i biću dobar! — odgovori Bakonja gledajući strica otvoreno u oči. — Ne govori tako, divlje dite, nego reci: Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — popravi Stipan.

Misli da će se i večeras mukte opiti. Ma nećeš, Controno, valaj, makar crka i Čmanjak. — Ne govori tako, kršćanice! — opomenu je knez. Opet se začu lupanje. — Ajde, Krivetino, otvori, neka je vrag nosi.

Kušmelj zinuo, te ga žena gurnu. — Ajde, šta se primišljaš, kâ da moje dite ne zna šta govori. Ne vidiš li da je vratrova poruka! Knez utrvši dlanom oči uze guku pure i izađe.

Kad se Osinjača povrati, Bakonja se još smijao, ali od silnog umora i dremljivosti nije mogao više da govori, nego ode na krevet i leže, moleći mater da ga odmah probudi čim se oni povrate.

Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a drugom rukom maha i govori nješto. Dundak stade otvarati sklenice ljekarija i svaku mirisaše.

— Ko je ovaj jarčić? — zapita Bakonja Dundaka. — To je likar. Čini mi se da je rkać, jer govori kao i oni. Gospoda sve „prkelajući“ uđoše u manastir. — A ova je baba — pretur!

Pa je bilo stranijeh ljudi i u mlinu i u vignju. Bakonji bi milo, čuvši što jedan govori o njemu: — Vidite li — veli — ovoga dijačića? Ovo je sinovac Naćvarev, ali se, gospe mi, nije na nj uvrgâ.

Bože oprosti, čovjek bi mogao biti čak zahvalan. — A ko, najzad, poznaje tajne božje putove o kojima nam govori bogoslovska nauka! Poslije ručka Vrtirep predloži da pogreb bude odmah, te da se bar veći dio seljaka raziđe.

U drugoj prilici odgovori Tetki: — Ja se nalazim, brate Dume, u onome stanju o kome govori... ne znam sad da li Aguštin ili Akvinski...

— Ja oću da razumim one pogrdne riči, zbog koji... — Muči, muči, tiše govori! — veli Tetka, jer mu se učini da škripnuše Brnina vrata... — Ajmo, odma goreka... Nisu to pogrdne riči!

Sad najviše privaća Žmirko Rorin, Kenjo je otišâ nigdi u svit; kažu da služi u nikoj krčmi. Ona naša ne govori ni sa Bakricom, ni sa Žlandrom... Kuda ćeš ti? — Iđem da provodim konja fra-Jakovljeva. Zbogom ćaćo!

Ćosić, Dobrica - KORENI

A. ne bi smela ni da mu kaže: žena govori samo kad je muž pita i kad su u krevetu. Ruke joj opušteno, lako lupiše o crnu dasku. Jedva je dočekala da se vrati.

Sneg je crn. I vetar je garav. To nevidljivo što nije samo Bog, koje je i smrt i daljina, i to grotlo odakle žena govori „muški“, i sve što je žena, i ta gomila živog peska u koji propada, ne, on se uspinje nekud, samo ne zna kud, krv mu se

— Pričaj zašto si došao — zavija debelu cigaru da se smiri i da ne gleda u Vukašina dok govori. Po dugom ćutanju kaplje rastopljen vosak. — Dan je za ozbiljne razgovore.

Đorđe preturi bokal sa vinom. Sofra kao zaklana; curi crno vino na njegov opanak. Ne molim milostinju, govori sebi Vukašin. Zašto da ne tražim ono što je moje? Moje dostojanstvo je u pitanju. Da smo načisto.

Aja ću još da živim!... Obojica ste jednaki! — Aćima oštro zabole što prvi put pred Đorđem ružno govori o Vukašinu. Udari pesnicom o sofru. Posuđe zveknu. Podiže se i zaljulja u gustoj tami: — Čuj me, Vukašine...

— Da podeli — huknu i sede na krevet. — A zar nas malo košta njegova škola? — krišom briše lice i zbog Đorđa govori o novcu. — Grdne pare. Mnogo košta. — Ti si se mučio... — Mučio sam se. — I sad treba da otcepi polutku.

— Grdne pare. Mnogo košta. — Ti si se mučio... — Mučio sam se. — I sad treba da otcepi polutku. Nije pravo — goVori a ne misli, oseća samo neki čudan stid, ne zna šta će sa sobom. — Polutku. Pravo... A šta se to tebe tiče?

Tada joj on šapuće reči koje čovek njegova doba ženi ne govori, tepa stidno, očinski i ljubavnički, i bira izraz, kako to samo nastrano ćutljiv čovek ume.

Majka. Sitne, setne oči. Samo njima govori. A uveče se sa ocem moglo i o knjigama pričati. Tih večeri on je drugi čovek postajao Samo da jedno takvo Badnje veče,

Ja imam pet. Trebalo je da budu četvorica. „Desni“ je suvišak. Znači, greška. A što Mi onda napadaš „levog“? — govori glasno, lice mu je izobličeno, čini mu se da se koža odrane svinje razapeta na zidu grči i savija patrljke nogu da skoči

Pare ti ne dam, a ti povedi parnicu za svoju očevinu. Nije bratski... Nisam zaslužio... — Đorđe jedva govori, uzbuđen, uplašen. Vukašin ga prekide: — Koliko si mi dao? — Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista...

“ „Je li imao krupan glas?“ Šta mu je trebalo da me to pita? „Glas — običan. Samo, vikao je kad govori. Kao i svi vodeničari. Nisam hteo da mu kažem da je siromah ogluveo pored kamena i vitla.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« pomisli, odlučivši da majci i dečaku o ovome ništa ne kaže da joj se ne bi smejali. »Koji još vrabac govori?« — rekli bi joj. »Baš koješta!

— Šta čekaš? — cvrčak prekorno mahnu glavom, a devojčica, napokon, shvati da to on govori, priđe i izvuče ga iz pukotine, zaprepašćena kako to da ona razume jezik ptica i buba. — Kako da i ne razumeš?

Najednom, jedna od njih slete joj na rame i reče: — Ja sam tvoj vrabac! — Ne govori gluposti — devojčica odrečno odmahnu glavom. — Moj vrabac bio je siv! — Bio sam siv tamo u gradu.

— Zaustavi se! — Pa, zaustavio sam se. Šta hoćeš? — Da pođem s tobom. Da postanem Princ oblaka... — Ne govori gluposti! Nijedan dečak još nije poleteo, niTi postao Princ oblaka. Zaboravi na to...

Kada ih je otvorio, zamalo nije seo od čuda čuvši kako mu Majka gušterova, smešeći se, govori: — Ne plaši se, junače! Za Mersada ti hvala, možeš proći, ali znaj: iza ovih vrata je vrt, u vrtu Crno jezero.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ipak, nije rad da uđe: puno je a primetio je da, okrenut licem šanku a leđima glasovima, ne razume šta se govori. Izgleda da ljudi sve manje umeju da kažu šta misle: gomilaju nerazumljive, valjda činovničke, reči.

Razlika i vije tako velika, jer terdžuman je tumač. Sima je umeo da tumači govor sa sedam jezika i da govori na sedam jezika.

Hita terdžuman a iza njega su Đorđe Nišlija, spadalo koje govori neverovatnim narečjem, i još dva žandarma. Preskaču zgrčene senke ružinih žbunova i opuštene senke šam-dudova (u

nemira nema mnogo; drugi se jedan nemir, trgovine u bujanju, ovde oceća i Uzun prolazi između različitog sveta čiji se govori mešaju i pletu pod zamrznutim nebom. Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace.

Umeo je i da obrađuje zemlju, i da trguje, i da ratuje, i da zapoveda, i da, sjajno, govori na skupštinama. Kad je izlazio na megdan nekom od turskih silnika, niko se nije sećao da je on bivao i trgovac marvom,

Tako govori Stojan, ali to ipak nije Stojan koga je Petar poznavao, to je Stojan koga on nikad vije video i koji će ga, možda, pose

Kad je izišla da objavi ovu smrt, svet je ugledao izgorelu ženu koja govori smireno i bez suza. Jedan od stranih izveštača koji je, u leto 1839, viđao Kneginju kako hoda, pod jarom, savskom

Kao da se juče zbivalo, on pamti sebe kako, na otvaranju Škole, govori uzbuđenim staračkim glasom, pred mnoštvom zbijenih glava, o značaju koji će Škola imati u prosvećivanju Srbalja.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

„Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg - „Ah,

„Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg - „Ah, babo, - babo, -

J. Dučić LXVI ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi dušu, nek' spokojno sneva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I laste lete put toplih krajeva.

Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad žica o žicu se tare... - Al' ćuti, pesmo, dalje ne govori! Nebo i zemlja spe u tome času! Samo brz Timok šumi i žubori... V.

Popa, Vasko - KORA

koja ga je rodila Ima pravo Bode bode bode KROMPIR Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce spava STOLICA Umor lutajućih

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

U udžbenicima, kakvi se upotrebljavaju u školskoj nastavi, o tome njenom postanku i uzrastu se obično i ne govori. Predmet moje disertacije bio je jedan od problema Mehanike. Zato nabavih klasno delo Erista Maha o razvitku te nauke.

Knjiga prirode ispisana je brojevima - harmonija prirode je harmonija brojeva. Ona govori našem oku razmerama, oličenim u građevinama naših hramova, ona šapuće našem uvu zvucima lire.

Oba senatora klimnuše, odobravajući glavom, ali Hipokrates nije više slušao šta mu Grilus govori. On je zapazio nad jednom tezgom pijace tablicu na kojoj je stajao natpis „Lekovito bilje“, pa pohita onamo, ne rekavši

“ Sad nomofilaks zinu da govori. On je svoj govor kojim je trebalo da Hipokrata uvede u zvanje eksperta unapred sročio, naučio napamet i usput se još

Bio je sposoban da govori samo rukama i očima. Zato zatrese kosu i podiže desnicu svečano u vis. No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on

Demokritos poče da se smeje i govori kroz smeh: „Da će tako biti, smeo bih se opkladiti, kad ne bi onakva opklada pretpostavljala moju prethodnu smrt.

koji rado putuju po svetu, zavire u koju od filozofskih škola, rasutih po celoj Grčkoj, pa onde čuju da se o meni govori, promeniće smesta svoj dosadanji stav prema meni. Onda će oni, jedan za drugim, da se isprse i reknu: „Demokritos!

“ „Bio sam mu prvi komšija“. „Čim se posle toga vrate kući, ispričaće nadaleko i naširoko šta se o meni govori u Ateni, Megari i drugde, i okititi svoj izveštaj plodovima svoje bujne mašte.

„Znaš li do kakvog sam zaključka došao?“, reče Demoritos Hipokratu. „Govori!“ „Posle hiljadu i više godina prepiraće se filozofi još uvek oko toga da li je naša duša smrtna kao i naše telo, ili

Aristarhos poče da tumači konstrukciju i upotrebu tog instrumenta. Princeza slušaše sa vidljivom pažnjom šta on govori i naže se, isturivši svoje levo rame, pored svog oca, da bi instrument videla.

jedno posmatranje neba, izvršeno godine 280 pre Hrista od Aristarha u Aleksandriji i, pošto tom prilikom Ptolemajos govori i o školi Aristarhovoj, sigurno je da je te godine Aristarhos kao mlad, valjda jedva tridesetogodišnji nastavnik, onde

neki istoričari nauke drže da je bio pristalica Aristarhov i pravdaju svoje mišljenje time što grčki istoričar Hipolitos govori o Aristarhu i Apoloniju u jednom duhu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Baš si smešan, pobratime. Ostavi to, ne treba mi. Ti mi trebaš. — Pa šta je, brate, govori. Gle kako si potavneo! — Polako, sedi, puši. Pa kad si pošao, kako si putovao, šta radiš?

Ali, veruj mi, ne muči me ono što sam tada kazao, već što nisam govorio sasvim onako kao što mislim da treba da govori pošten čovek.

Šta su nam oni govorili? „Samo da se ovo svrši.“ Oni, dakle, nisu hteli dati ratu svoje živote. A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo? Šta pišu patriotski pesnici što iz daleka druge tutkaju u smrt?

I ja ispružih ruke kao da bih pokušao sprečiti nešto od čega sam strepio. — Taj grob a naprezao se on da govori mirno — osramotila je moja sestra. — Za ime Božije — uzviknuh zaprepašćen — to ne može biti!

nisam poznao uzvišenije osećanje ljubavi, i slušajući ga kako u jednom neobuzdanom žaru, preobražen, ushićen, srećan govori o svome detetu ja sam grcao gušeći se. — Nikola — rekoh uklanjajući maramu s očiju — ti znaš i moje nesreće.

Šta sam rekao, gospodo? Rešenje je nezakonito i kvit. Eto, gospodo, šta sam rekao. A... a šta čaršija govori to ja ne znam, niti me se tiče. To se tebe tiče i ti raspravljaj kako znaš, brani se.

Četvrti promrmlja nešto, pa se zbuni. — Jasnije, brže govori, ne brljavi vazdan. — Gospodine pukovniče na raportu sam... molim za tri dana odsustva...

— Bitango, džukelo, nakazo! Iskvari mi puk, nakazo! Zašto si na raportu, mamu ti kockarsku? Govori zašto! — P... p... pojma... p... p... pukovniče...

— Ama, da prostiš, ne mogu pred svima. Žalbu jednu imam. — Ajd' ulazi unutra. I komandant uvede seljanku u štab. — Govori, snajo. — Ete, imam unuku, gospodine, devojku. — Nek' je živa. Pa? — Pa je nešto slaba.

Recimo strunila se ja li šta. — Pa onda? — Pa jedan vojnik, znaš prevari me da je doktor. — Pa posle? Govori, molim te. Imam ja i druga posla. — Pa dođe da je pregleda; pa je pipa, pipa...

su to predratni prosjaci, lažni invalidi što „vataju na uniformu“, Cigani i protuve, i on jedini ratnik među njima. Govori malo, i dok oni ćaskaju, on se trebi od vašiju.

su još jedina hrana s kojom se imalo živeti sve dok se ne dođe do savezničkih brodova sa hranom, o kojima se toliko govori i tvrdi. I on je češće i strogo opominjao Sekulu da one kutije čuva u svome rancu, od koga da se nikad ne odvaja.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

s bilo čim drugim: ona je sama sebi cjelovita i potpuna: jedan likovni fakat, s odnosnim odrazom u sferu duha, koji govori sam za se, i koji je sav u tome.

Žene ne obožavaju baš tako „snagu”, kao što se obično misli i govori. Ta famozna „muškaračka snaga” i senzualno robovanje žene daju tek privremenu, nesigurnu, i uvijek pomalo uslovnu vlast

Ili je i to samo jedan vid težnje za onom ptičjom slobodom čija vajna ljepota i leži u njenoj nesvrhovitosti. Govori se, piše i pjeva o velikim ljubavima koje znaju da ispune čitav jedan ljudski život, da mu podadu smisao i svrhu, da

A mnogo se manje govori i pjeva o velikim doživotnim mržnjama, koje su kudikamo dublje, organskije, upornije nego velike ljubavi, i koje nas

— Nemojte ga slušati! To iz njega govori zavist!... Umješao se i Mato. — Ja sam doduše u tome potpuni analfabeta. Slušao sam virtuoze po koncertima — nema

— Pa to su sasvim legitimne ambicije današnjeg društveno razvijenog čovjeka kad govori o današnjim društveno razvijenim problemima! — Ne, nije to realističnost, nije to smisao za stvarnost, dragi moj!

Nedostojna našeg dramatičnog doba. A pogotovu nedostojna onog još dramatičnijeg na pomolu o kome se u mom romanu govori... Uostalom, zar ja tu nešto mogu? Vi još živite u bezazlenoj obmani da je pisac gospodar situacije.

Drugi, tankoćutniji, ne trudi se da mu razbudi interesiranje, ne izvještačuje živahnost. Govori lijeno, s malom gorčinom; nastoji da stvarima oduzme nešto od njihove životne punoće, da sve pospe pepelom skepse.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Dušu će da izvadi, a život da ostavi, ja kako... — Ne govori tako, ako znaš za nevolju, jer poludeh od muke; no reci mi šta bi ovo od mene, ko to prokaza? I šta da radim sad?

A ovako ni zbog čega!... Jest, ali sutra počinje ispit, a na noć — ono... — Sinovče, govori! — poče Vujo, pošto ga je naročito pustio da malo promisli pod utiscima one plašnje.

Devojka zape oroz, pruži pušku pravo u grudi mu i, kao predomišljajući se, progovori: — Ja se ne šalim; ti znaš mene. Govori, hoću li da cucam? — Pucaj!... Kazao sam jednom. Stanka poče da nišani...

Ona skoči, pa zakuka: — Ne, ne ako Boga znaš, samo mi njega ne diraj ; išti šta hoćeš! — Brže govori gde su pare, ili ćemo sad da koljemo! — Ne, duše ti; samo njega nemoj. Evo para, eno ih u vajatu.

I onda neka ti ne bude krivo što je ja vodim sa sobom. — I nije za boljega, prokletnica jedna — od govori Marko srdito, uzimajući garabilj sa zemlje. — Poznao sam ja šta će biti sa njom, još kad je stala na noge...

Što da me nazivaju svakojakom? A kad ti budem venčana žena, neka govori ko šta hoće. I Đurici se dopade ova misao, ali sve to za njega beše tako novo i neobično, da ne znađaše još ni šta da

Đurica iđaše neveseo, zamišljen, ne slušajući šta se oko njega govori i radi. Samo mu jedna misao beše svetla i mila: da je ona, za kojom je tako dugo žudeo, sad njegova, potpuno njegova, i

I takva vera, takvo poverenje u njega, razbojnika!... Čovek govori pred njim ono, za što bi mogao izgubiti glavu... »ali zna da nisam rđav čovek!...« — O, popo, da znaš kako mi je to...

— Šta je to? — zapita ona poluglasno, osvrćući se oko sebe. — Pst, ne govori! — prošapta Đurica, pa se podiže na noge.

Stanka je mrzela na ovo svoje stanje, i mislila je dosada da je i njemu mrsko, pa neće ni da govori o tome. Ali sad, ova blažena i srećna žudnja, koja se viđaše na licu mu, kao da ne dolazi od mržnje, već naprotiv...

Pa kad bude sve gotovo, naračunaj se sa njim, pa odmah bježi i ne govori mu đe ćeš zimovati... — Što to sad? — Tako... viđećeš.

Hoću da se pričestim, kô i ostali svet. Đurica se podiže i pogleda je začuđenim raširenim očima. »O čemu to ona govori?... Pričešće.. .Kakvo pričešće!..

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Tvrđa vjera nego kamen stjena, slobodno govori. — E kad je tako, znaj da je ono moj bivši čovjek, nego uzmi ove ženske haljine pa mu nosi u aščinicu, neka se

Ali on, jedva čekajyći da vidi paunice, nije hteo ni slušati šta baba govori za svoju kćer. Kad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i

i onde ga srete đevojka, a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.

Odmah mu postave večeru, no on, kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovđe ima čoečja kost. Žena govori: — Nema, čoeče! — Pa po drugom razgovoru ona mu veli: — Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao?

Kad dođe u dućan zapita majstora: — Šta ću raditi? Majstor se stade obzirati: čuje ga gđe govori, a ne vidi ga, te će mu reći: — Ama oklen ti to govoriš? Ja te ne viđu.

Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je. Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči.

Pustinik mu odgovori: — Idi ovud, preko planine, pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred usuda, ništa ne govori, nego što god on radi, ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita. Čovek zahvali pustiniku, pa pođe preko planine.

Kad bude pred veče, sedne usud za večeru, sedne i on s njim, a niko ne govori ni reči. Posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, počne strašno tutnjiti, i iz tutnjave začuje se glas: — O

Starac, misleći da je istina što jarac govori, pođe sam s njime; a jarac isto onako uradi i njemu. Tada se starac ražljuti, i kako dođe kući, odmah jarca zakolje, odere

Čujući svatovi što lisica govori, iziđu pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti u kuću a zatijem

Kad to viđe starješina, poviče na zecove: — Stojte, ne topite se! Lažu ljudi i svak drugi ko govori da smo mi najstrašiviji na ovom svijetu; jer viđeste li kako poskakaše žabe u vodu od našega straha!

Siromašak upita onog drugog čovjeka što onaj starac ne govori. Čovjek mu reče: — Starac neće progovoriti što mu nećeš dati dukat za jednu riječ.

Petković, Vladislav Dis - PESME

PRIČA U noći tako kad nikoga nema, I kada ljude, zajedno sa zlobom, Zaborav uzme, misao se sprema, Da priđe tebi i govori s tobom.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moj otac mu je skrenuo pažnju na to, rekavši: “ Povuci taj kaput, oštetićeš mi točak.” Imao je čudnu naviku da govori sam sa sobom, i to bi činio vrlo živo, upuštajući se u žučnu raspravu i menjajući boju glasa.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

razvoja, i sve što sam do sada napisao je pokušaj da izložim svoje mišljenje, kao svedok koji o ovom može s pravom da govori. Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore.

Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nauci govori naučnik koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik, kada ima toliko rođenih Amerikanaca koji poznaju čitavu

Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima šta da kaže. Mihajlo Pupin I ŠTA SAM DONEO AMERICI Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u

Na kraju sam se nekako smirio i prestao plakati. Činilo mi se kao da čujem kako majka govori sestri: ”Neka ga bog blagoslovi za ovo lepo i toplo pismo. Neka ga duh sv. Save vodi u zemlju preko okeana!

Kada me je nadzornik predstavio oslovljavajući me imenom, utvrdio sam da većina govori nemački, sa švajcarskim akcentom, kao i poslovođa koji me je doveo iz Njujorka.

Moje iskustvo govori mi da taj manuelni rad razvija u mladom čoveku određenu sposobnost koja se nikad ne može naučiti samo iz školskih

Onda dramatično izrecitova na latinskom jeziku jednu Horacijevu odu, u kojoj pesnik govori o mladiću koji se poverava blistavoj lepoti svoje dragane, kao što se mornar poverava i oslanja na osunčane lake

On je mogao sve da izdrži u boksu, što mi je potvrdilo poslovicu ”krv govori”. Pre kraja druge godine studija moje kolege su mi priznale da sam šampion ne samo iz grčkog i matematike, već takođe

Taj prijaško prolazi kroz koledž i njegova životna priča o studentskom životu je skoro završena, a on ništa ne govori o svojim studijama iz oblasti nauke na Kolumbija koledžu!

O tome govori i ovo iskustvo koje ću sada izneti. Voz London-Lucern prešao je francusko-švajcarsku granicu rano ujutru u blizini

Išli smo sami, polako. Slušao sam je kako mi govori o raznim stvarima koje su me podsećale na detinjstvo. - Ovim putem si išao u školu; tamo je crkva u kojoj si nedeljom i

Razgovarali smo na engleskom jer ja nisam znao mađarski, a on nije voleo da govori srpski. Pri predstavljanju pokazao sam mu moja američka dokumenta o državljanstvu i diplomu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Učestao jednu za drugom. Cveti dotuži: — Govori jezičinom što te volja, no ne diraj rukama! . — Ostavi se ti nje. Nije ona za sprdnju! — nadometne ozbiljno sin joj Marko.

—Ne bojte se! — govori braći. Sada će banuti žandarska patrola, pa će oni za njim .. A vi idite s ostalima na radnju! Braća, umirena,

i gane, pa stariji ispriča istu stvar iskrenije i toplije; nijednom se ne zaplete, siturnim izražajem da istinu govori. Sudac ih posmatra, zamislio se i — piše. Najednom poliže glavu i upita Spasoja: —Možda ga nijesi na mrtvu ubio?

Eto, možeš se pohvaliti da si bila u Americi... Jedi i pij! Nemoj poslije da se tužiš na me! — govori joj on u očitoj uzbuđenosti koju zalud nastoji da sakrije. —Što da se tužim?

Ali ne smeta, naći ćemo joj posla... —E, da, — veli Lazo, — biće ona tvoja desna ruka! —Nije ona za me, — govori Spasoje kao u šali. — A i ne mari za me: vidiš da neće da zbori... —Što ću da zborim? K tebi sam došla...

Kod bijele crkvice svetog Nikole, na vrhu, okrenuti pram moru, čaom odahnuše. — Sve se lijepo svršilo, vidiš! — govori joj on već nekoliko puta. — A ti si se plašila. Ha, sad si već moja!... Nema već razloga da se otimaš. . ženo moja!

— Pusti me! — odgovori mu ona preko volje i ne diže se. —Uđi u kuću, sve je pripravno! — govori joj on. —Pusti me... — ponavlja Antica, kad se on s praga mače da je za ruku uhvati. —Ti se još otimaš? Što ti je?

Uneke usprene i opet sam sobom govori: — Evo zvijezde trepere, eno brod stoji usred mora kao zakovan, nema ćuha od vjetra, tišina je kao u ledu. —Ustani!

a stari Andrija, odloživši vrč, pogleda je kao preko volje, pa, sporazumjevši se očima sa starom, reče: —Pusti ga neka govori!... Proći će mu....

— starica završi živo. Pa onda najednom kao sjeti se: Zaboravila sam vam ponuditi čašu mlijeka, — govori mi, pa ne čekajući odgovora, pođe kroz jedna vratanca u svoj odjelit stan, što po izgledu negda bijaše sigurno

—Spiro sjedi! — veli mu. —Neka, grem od kurata... —Bija si radi onega... Pa ča govori? —Ča govori? Ne bi čovik virova..... Govori da će ga ukloniti i spaliti... — Spaliti?!

—Spiro sjedi! — veli mu. —Neka, grem od kurata... —Bija si radi onega... Pa ča govori? —Ča govori? Ne bi čovik virova..... Govori da će ga ukloniti i spaliti... — Spaliti?!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kad je počela da govori o opštem i elementarnom u zajedničkoj nam kulturi, ona je, prema opštem mnjenju, postala ekskluzivna i nerazumljiva.

On ga nije izumeo, on ga ne iznalazi, nego ga u pamćenju svome i našem pronalazi. Pogledajmo bliže: govori se o kosovskoj večeri, u prvom stihu je sipati u putire, u trećem je glagol piti, a između njih je ta rujna budućnost

jezičkoga i književnog ugla pisalo se vrlo mnogo, često i polemički, o kulturnom području koje obuhvataju novoštokavski govori, oni koje je Vuk posredstvom narodne književnosti uveo u osnovicu standardnog jezika.

Srbijanski staroštokavski govori, opet gledano iz književnoga, ne samo lingvističkog ugla, uglavnom su ostajali po strani.

Kod nas je prešlo u običaj da se govori o pobedi Vukovih jezičkih ideja, o konačnoj pobedi „vukovskog jezika“ u drugoj polovini prošlog veka, a pri tome se

No ipak, dubina promene, gotovo preokreta, kada se tuđi stih uzima da bi se na domaći sasvim zaboravilo, govori o izvesnom diskontinuitetu u našoj poeziji, svejedno što je inače književna evolucija deljiva, diskretna, a ne

u našoj poeziji, svejedno što je inače književna evolucija deljiva, diskretna, a ne kontinuirana i jednolika. Govori nam to, posredno, i o jednoj od karakteristika naše kulture, pogotovo kada imamo na umu promene u jeziku.

putopisima i ogledima, rečenica tako pažljivo građena da je dovedena do savršenstva, sa izvesnom zvučnošću koja nam govori o aktiviranoj intonaciji, po tipu najčešće retoričkoj.

Zvezdama se.“19 Bilo bi, naravno, važno kad bi se moglo saznati od koje je osobe Vuk pesmu zabeležio, ali nam ponešto govori već i sama činjenica da je to, po svemu sudeći, bio neko ko je u ono vreme mogao diližansom da putuje od Beča do Zemuna.

Razlike su u grafiji, morfologiji i, među rečima, luna za mesec. Ostalo je uglavnom isto. Nema potrebe da se ovde govori o putevima širenja Novog zaveta u narod, upoznavanja s njim, počevši od njegovoga čitanja u crkvi.

“ Slike i muzika, to nisu samo dva osnovna sastojka poezije nego i dva oblika u kojima nam poezija govori. Danas bi se već reklo: u kojima nam poezija prenosi ikonično obaveštenje, koje se razlikuje od konceptualnog.

I on je takođe jedini koji u noveli neposredno govori, sa primetnim dijalekatskolokalnim koloritom. Ove su pojedinosti izabrane prema zadatku ili funkciji koja je Selimu

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

(Broji.) Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam...Glas (broji u sebi) kuća... brzo... novac s večeri. (Govori.) Znam, to će tetka Savka da mi donese...Cela istina... krevet! (Skupi dva donja reda i počne pokrivati karte.

Nije meni badava oko tako najedanput zaigralo. XXII PREĐAŠNjI, ČEDA ŽIVKA (Tek što se Čeda javio na vratima): Govori! ČEDA: Čekajte, zaboga!... ŽIVKA: Ako mi odmah ne kažeš, pašću u nesvest!

ŽIVKA: Ako mi odmah ne kažeš, pašću u nesvest! ČEDA: Ali čekajte, da vam kažem sve po redu. ŽIVKA: Pa govori, ne oteži! ČEDA: Dakle, vraćajući se ovamo, ovako sam mislio... ŽIVKA (ščepa ga za gušu): Govori: je li, ili nije?

ŽIVKA: Pa govori, ne oteži! ČEDA: Dakle, vraćajući se ovamo, ovako sam mislio... ŽIVKA (ščepa ga za gušu): Govori: je li, ili nije? Je li, ili nije, razumeš li? ČEDA: Ama, čekajte! Dakle, ovako sam smislio.

ČEDA: Ama, kako da se ne smejem? Čitaj, molim te! (Daje joj vizitkartu.) DARA (čita): „Živana Popović ministarka”. (Govori.) Pa šta? ČEDA: Kako pa šta? Otkud se na kartama piše „ministarka”! Kao da je to zanimanje: ministarka.

UČITELjICA: Izvolite, pitajte ga. Meni je odvratno i da vam kažem šta je taj čovek kadar da kaže! ŽIVKA (Raki): Govori! Šta si joj kazao?

ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.) VII PREĐAŠNjI, bez ŽANDARMA ŽIVKA (Raki): Šta si uradio, crni sine, govori šta si uradio? RAKA: Ništa! ŽIVKA: Ama, kako ništa kad si razbio nos sinu engleskog konzula!

dali popovima u ruke, pa me cela Konzistorija razroko gleda. A i sam advokat, koji me je branio, kod kuće meni jedno govori a na sudu drugo – pa onda dabome da sam morala izgubiti parnicu.

RISTA (preplašen): Ko? ČEDA: Onaj sa revolverom. RISTA (usplahiren): Pa sad? Ujka-Vaso, govori, šta sad? ČEDA: Moram te prikriti dok ja njega uklonim. RISTA (ustumara se): Gde da se sakrijem? ČEDA: Ne znam...

Ako mi daš dva dinara, ja ću biti još čvršći karakter pa ću ti kazati. ŽIVKA: Govori, gde je? RAKA: Dva dinara, pa da čuješ? ŽIVKA (daje mu): Evo ti, stoko božja, govori!

ŽIVKA: Govori, gde je? RAKA: Dva dinara, pa da čuješ? ŽIVKA (daje mu): Evo ti, stoko božja, govori! RAKA (pošto je primio): Eno ga u sobi kod Anke. ŽIVKA: Je li istina? RAKA: Sada je otišao.

Ako već treba ko da ga uzima na saslušanje, ja ću to. Govori šta ćeš tamo? RISTA: Poslao me ujka Vasa. ŽIVKA: Ujka Vasa? Dakle, on je sve to zamesio?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Eto zato se ovde, budući da se Seobe posmatraju isključivo u kontekstu ranog stvaralaštva Miloša Crnjanskog, uopšte ne govori o Drugoj knjizi Seoba, a pominje se uzgred isto kao i Roman o Londonu ili Kod Hiperborejaca.

Pošto stih podrazumeva golim okom vidljiva i proverljiva ograničenja, o pesnikovoj privatnoj (ne)pismenosti govori se sa izvesnim ustručavanjem zato što se oseća upravo momenat formalnog posredovanja.

U prozi pak, osobito tamo gde se u autorovo ime govori, čini se da nema posredovanja - jer autor je što i pisac!41 Iz tog su nerazlikovanja mnogi nesporazumi proistekli, pa i

Trenutni odnos između onog ko govori (ja), kome se govori (ti) i na koga se upućuje izvan govornog čina (on) izrastao je u primarni trodelan obrazac

Trenutni odnos između onog ko govori (ja), kome se govori (ti) i na koga se upućuje izvan govornog čina (on) izrastao je u primarni trodelan obrazac „najbliže - dalje - najdalje”

Razume se da na taj način dobijamo obaveštenje i o svojini govora: saznajemo ko govori, da li je to što govori njegovo ili je tuđ govor, odnosno u čije se ime nešto imenuje tako kako se imenuje.

Razume se da na taj način dobijamo obaveštenje i o svojini govora: saznajemo ko govori, da li je to što govori njegovo ili je tuđ govor, odnosno u čije se ime nešto imenuje tako kako se imenuje.

Kad, naime, izdvojeno pročitamo rečenicu, izlazi da se u njoj sve vreme govori o Sofki, tj. da je otac može zateći kako je ovlaš obučena, pa da mu zbog toga ona ne bi mogla na oči izaći, niti se

” Posle veznika pa govori se, međutim, o Todori, a ne o Sofki, što u upravnome govoru eksplicira prvo lice („pa kako bih onda [ja] smela” itd.

Tako je, u načelu, svuda kod Stankovića. A kada daje liku neposredno da govori, on se onda služi zagradom kao signalom da će se tu za trenutak uključiti potpuno drugi - autorov govor.

I baš tada on samo prividno govori u svoje ime, a uistinu manje ili više posreduje govor likova, kojima se inače srazmerno retko daje da samostalno uzmu

“81 Pri tome, opet, ne govori sama Sofka, nego autor u njeno ime, dodajući da to što je navedeno ona „oseti”. Ponovljena zamenica u trećem licu („on,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ustani, jer nijesam Ciganin! E, Bog te milovao, zaboravio si na dobre stare običaje!.. — Šta govori ovaj gost? — zbunjeno promuca Arnautin još zbunjenijoj družini. — To, da je to mesto moje, bre sokole!

altin — zlatan novac, dukat antrešelj, antrašelj – me– sto između dva dela tovara povrh samara arno, harno — dobro (govori se u Prizrenu i Makedo– niji ataman — kozački vojni starešina besa — arnautska vera, zadana reč bektaš — pripadnik

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

umetnik im krati: „Moje slike tuđe ruke mrze: Dopusti mi da ih sam obnažim.“ To govori, jedan preves snima — Oh, divote, ko da se nagledi! Stale oči i kralju i svima.

Začudi se deda-ribar, — čudno i jeste: Uhvatiti zlatnu ribu koja govori! On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u more!

“ „E pa leko, e pa lepo!“ riba govori, „Idi samo natrag svojoj baba-Anuški, Nek’ joj kuća bude srećna i berićetna.“ Kad se deda-Sofronije babi vratio,

“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi. Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji opet ka tebi: Poslala me moja stara baba-Anuška, Ona neće da ostane više seljanka; Za nju j’,

“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu? — Nek’ joj bude! Viće carica. A ti idi pa je vidi kako caruje.“ Ode starac. Nađe babu. Baba carica.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Evice, šta je tvojoj materi? FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa. VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja? FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj.

Službenica, službenica... preporučujem se. FEMA: Službenica. (SARA otide.) FEMA: To je žena! Kako govori francuski, kanda joj se jezik oparizio. Kako ono reče? Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4.

Pa znate l’, majstorice, onaj naš beli mačak... FEMA: Ju! Mačak! Ne govori mi više takve reči, oću da padnem u nesvest. JOVAN: Niste li ga sami vašom rukom ubili kad je izeo kobasicu?

FEMA: Da mi kupiš malo hop-hop... kako ga vraga zovu, hopmaniše tropn. Ovaj gurbijan Johan tako gadne reči govori, da se čoveku moraju creva mutiti. Ančice, danas ćemo imati jednu gošću. Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo.

Vidiš kako je lako. JOVAN: Sapr đabl sundier susunprprpardon. FEMA: Vidiš kako je lepo. Sad se sve francuski govori. Propopo, Žan, pogodila sam jednog lamura za dvadeset forinti. JOVAN: A mene da oterate?

FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne znaš reći pokojni gospodar ili gospodin. SARA: On govori o vašem suprugu? FEMA: Da!

SARA: Ništa, to ne treba da vas interesira. FEMA: Mene i ne atresira, ali mi je čudo gdi gurbijan govori ono što je već prošlo. POZORIJE Z. MITAR, PREĐAŠNE FEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na Vrat. (Metne maramu na nos.

Ko vam je to? FEMA: Moga brata kočijaš. MITAR: Šta ste zapušile noseve, kanda ste se uvonjale. Govori što te pitam ili ću drugojače početi. FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori.

Govori što te pitam ili ću drugojače početi. FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori. MITAR: O, đavo ti odno i tu modu! Kakva te moda snašla, nesrećo, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi.

FEMA: To nije istina. MITAR: Nije istina? (Viče.) Jovane, Jovane! POZORIJE 10. JOVAN, PREĐAŠNjI MITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica? JOVAN: Ja ne smem da kažem. MITAR: Ne smeš (ćuši ga), tko ti je gospodar?

JOVAN: Ja ne smem da kažem. MITAR: Ne smeš (ćuši ga), tko ti je gospodar? Govori kad te pitam! JOVAN (uvaši se za uvo): dao mi je gospodin filozof.

MITAR: Šta, ovaj se jošt fali što je vantast; na moju dušu, lud čovek; gle kako i govori! JOVAN: E, majstor Mitre, samo ja mogu š njime na kraj izići! Či je tak panove? Mi sme druzja.

Miljković, Branko - PESME

to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je

Krakov, Stanislav - KRILA

Mršava tela plakala su od vrućine pod plavim suknom. Suve vojničke usne su nešto šaputale. — Ko govori o smrti? Muzika je svirala.

Vojnici odvlače ukočeno telo. — Samo da nas ne napadnu dok se ne utvrdimo, — govori major Dušku, koji čuči do njega. Zveče mali ašovi o kamen, i grebu ispucalu zemlju.

Major ćuti, hita. Dugi beli brci mu igraju na vetru. Ađutant bi da govori, priča. Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore? Da li su odbijeni naši?

A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju. A na čelu njine kolone neki viši, krupni komandant govori čičici majoru: — Od vas sve zavisi. Dragomir na tebe čeka.

Odjednom je prestao da govori o jurišima i prepadima, i počeo da dokazuje Dušku kako je on spavao sa malom devojčicom iz Žitomira, a nije je dirao

bilo smrklo kada se došljak poljubio sa debelim komandirom komore Mardžukićem, koji ga je još vlažnih usana pitao šta se govori o smeni, i uopšte kakve vesti donosi iz Soluna. U niskoj kolibi se dimilo. Neki su bradati ljudi sedeli na bakvicama.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima. Dok govori, osećam kako jesenašnje nazebe, i sve nazebe od rođenja do danas, ovo sunce izvlači iz mene.

usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao Božić, ovako je obukli.

Inače, sve su ove žene strahovito brbljive, uočljive, goropadne. Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj

i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.

Jedino kad govori crnkinja, kad se vidi vlažno crvenilo unutrašnjosti njenih usta, što čovek jasno biva svestan njene nagosti.

To je ono čuveno pleme na koje se uvek misli kad se govori o crnačkoj umetnosti. Kod njega je nađen najveći broj maski od tamnoga, teškoga drveta.

Volim ovaj uzbuđeni, žurni razgovor belaca na verandi, jedinoj koja svetli u ovoj bezgraničnoj mračnoj savani. Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim

Kao da se govori na telefonima preko ogromnih prostora, razgovorom čije je trajanje strašno ograničeno. U stvari svi ovi ljudi žive u

“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni.

Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe. Iz kolibe odgovara muškarac dubokim baritonom. N. mu govori bambara: „Donji, doni–sisa–tara!“ N-ov glas je tih, otegnut, sa ćutanjem između reči i reči; ubedljiv i preteći.

“ N-ov glas je tih, otegnut, sa ćutanjem između reči i reči; ubedljiv i preteći. On govori kao iza oltara, kao na pozornici u Meterlinkovim komadima. Ko zna šta kaže!

Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N. govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo. Onda odlazimo.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta je, otkud i šta će tu. I on, siromah, nešto govori, Al’ bog će znati šta. VUK: Ne znam ni ja.

PORFIRIJE: Sad ću ja sa drvima!... Dok treneš! JANjA (gleda na onu stranu otkud se čuo glas, pa govori u sebi): No, krasna braća! Nijedan nema lica čestitog, Sami hajduci i upornici!

“ PRVI TURČIN: Pravi jaramaz đaur! ĆERIM: Zar na carevoj zemlji takim jezikom raja govori?... Efendum džanum, tvoja je krivica što se toliko uhasio!... HASAN: Javaš!... Javaš!... A, eno, kanda, Glavaš dolazi?

Ukratko kazuj, Jer me na domu čeka posao! ĆERIM: Ovaj peksijan ne dođe amo da sluša, no da zapovjeda! ISAK (govori na uvo Vuku i Radaku): Taj što se mršti, Ćerim je, Rade, Pogana zverka!... O, znam ih ja!

A to će reći: glavu iskati!... HASAN: Nije ni tako! Pašino pismo jasno govori: „Primi od njega turske pusate!“ GLAVAŠ (smeje se): „Primi od njega!“...

HASAN: Glavašu! Ako u tebe vrede saveti, Ja bih, kô čovek, nešto rekao. GLAVAŠ: Govori samo... videću. ĆERIM (za sebe): Tako!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Varoš zastenje, zanemi, više ce ne govori rečima već pogledima; na svakome se licu može pročitati samo jedno pitanje: »Šta li će biti«?

— Zatim nam je knez govorio da on hoće u ovako teškim prilikama da govori neposredno s narodnim predstavnicima, po primeru svojih starih; spomenu nekoliko reči o »situaciji,« reče da je

No teorijski o ta dva oblika vladavine trebalo bi da se kod nas govori. Ali ako smo prinuđeni da trpimo monarhijsku formu, valjalo bi živo da radimo na ostvarenju onoga što je suština u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

U ovakvoj noći ljudi se nesvesno zbijaju u gomile, kao krdo ovaca. Čujem gde neko iza mojih leđa govori: „Sigurno naši vrše napad.“ „Kakav napad!... Zar bi nas onda vukli po ovoj noći. Po paljbi rekao bih da naši beže.

odvikli su se od raznih smicalica pozadine, prilazili su ljudima naivno, i verovali da je sve istina što im se govori. A potporučnik „Kica“ objašnjavao im je.

Pera kao da se prene, i obraća nepoznatnom: — Druže, iz koje ste komande? — Petnaesti puk — govori ovaj malo glasnije. — Kako? — i Pera zine, kao da hoće bolje da čuje.

Njihove oči su mutne, jezik kao da je podaduo, svaki govori za sebe, i smeju se glasno jedan drugom. Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva uglas, tapšu se po ramenu i ljube sa

Onda se pokloni, bacajući masnim rukama poljupce. — Gospoda! — diže se Sergije Nikolajevič da govori: — Dožil do srećnjavo dnja, kagda uviđel svojevo druga mojej mladosti i poznakomilsa s druzjami Serbami...

Divota... Hteli zajedno i da ručaju. Ali pripuca artiljerija i rastera ih. Slušamo šta govori pešak i sa čežnjom pomišljamo na dan kada ćemo moći da se jednom slobodno ispravimo.

A oni su moćni i silni. — Znam, ali nas će nestati — govori zabrinuto Stanko. — A otkuda ti u bombašima? — Pa, ka velim, da ubrzam rat, ne bi li jednom otišli svojim kućama.

— Šta radite? — pita ih Stanko. — „3afrkavamo“ bugarske strelce. A nikako da ga pogode — govori jedan smejući se. Išli smo pognuti da bi bili ispod visine puškarnice.

O pojas je bila prikačena jedna bomba, i komandir se zagleda, pa kao da govori sa samim sobom: — Ne mogadoh da je izvučem, zakačila se. Onda baci šlem na krevet, protrlja čelo i skrušeno sede.

kingiri mingiri. Sunce mu njegovo, nisam znao da govori engleski. Vidim ja da on njoj pokazuje zemunicu. Ženska poče da se koleba, i kao pođe.

— Bre!... Ovako vino nisam skoro pio — kaže Bora. — Klizi, kao zejtin — govori znalački Kosta. — Gde si ga našao? Moraću i ja da kupim dvadeset litara — pita Bora. — Doneli vojnici odnekuda.

— Kad mu je toliko stalo... Bora zgazi Kostu na nogu, dajući mu time znak da ne govori, pa se okrete Radoslavu: — Valjda će se jednom i ovaj rat završiti. Uostalom, dođite do nas, gore.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Istovremeno, po Bačkoj se pevala druga, u slavu Stevana Zake, kandidata Bačke: ...Kada piše, Doboga uzdiše, Kad govori, Pedeset umori. — — — — — — — — Svakom u inat — Zaka nam je ablegat!

On bi, samim svojim prisustvom, nemilosrdno razbio jedinstvo stila ove knjige: govori jezikom drukčijim (i u doslovnom i u prenesenom značenju reči) i tendencijama oštrijim, isključivijim no pesnici

Za marvu je samo polje, bunar, izvori, Gde padaju s hukom u tavnoj gori, Gdi ptičice poju, eho govori. Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni

No cenu mu poznaj i oči otvori, O druže, jer ruže je tvoje to cvet: Sve jezike uči, al’ svojim govori, To želi i veli sav pametni svet.

” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna, Sablja-momče, Ne govori, ne plaši me: Nit’ je tebi sad umreti, Nit za drugog men’ s’ udati.

Kaži, bože, šta je pravo, Koja li je volja tvoja.” Natucalo mlado momče Sa natuckom izabranim. Pa govori mlado momče: „Daj mi ruku, Cvet-devojče, I pravo je i pravedno Da ti meni ruku dadeš.

” Nasmeja se mlado momče, Mlado momče golobrado, Pa govori Cvet-devojki: „Čuješ mene, Cvet-devojče, Ja sam čit’o stare knjige I slušao mudre ljude, Knjige pišu, ljudi vele: Što

Iduć’ spavaj — al’ ne sanjaj, Nit’ s’ kom’ javljaj nit’ poklanjaj, Vatru tela mozgom mori, Nit’ šta misli nit’ govori! Iza dvora izmeđ gora Biće dosta nam’ odmora.

delo, 84), a pre njega i St. Novaković (Srpska bibliografija, Bgd 1869, 4—5), još je znao za nju jer govori o njoj u svome delu Kratkoje v’vedenije v istoriju proishoždenija slavenoserpskago naroda itd.

pevati godine 1810, kad naši nerodni pesama nije bilo štampani, pokazuje zaista neobičan dar poezije” (a ovde Rajković govori baš o pesmi Na knjižicu za novoljetni dar; v. Glas istine 1884, 131b, 132a). I Ljub. P.

i naglašeno lirski, i baš kao da tu Vidaković piše slovo nadgrobnoje sebi samome, dok u romanu međutim stihove govori starac Teofan.

februara 1829. (Prepiska II, 84) za autora ove pesme smatra Brankovića i Matića (o tome Petru Matiću Vuk 1845. govori veoma pozitivno: v. Pisma o srpskom pravopisu i jeziku, Gramatički i polemički spisi III, 157—8); o istoj pesmi v.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Kapetan Đuraško dolazi.) Baš dobro došao! Nestrpljenje me skoro umori — Ne znajuć šta je?... De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti!

JELISAVETA: E, san je, san! Al’ slušaj pamet što ti govori: Smišljajuć davno nevernik sed S prestola kako da te obori, Znao je glupost srpskog naroda Svojoj koristi vešto

Crn ženik da te nigde ne vidi. — Tek hajde, neka i on govori, Znamo ga ko je, — a to je dost’! KATUNOVIĆ: Hoćemo, gospodaru! PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša!

E bijaše smijeha... Siromah Radoš neće se skoro nasmijati kao... KNEZ ĐURĐE: Govori ko je došao? VUJO: Božja mi vjera, ne more! U tuđinstvu je, gospodaru, gorak osmijak!... Tek, velju, poklonićeš ga?...

Stoleća tužnog sedu starinu, Koji je svojih grudi izvorom U godinama žarke pripeke Vrhova ovih kamen rosio... Govori, moli, svetla gospođo!... Vi’š, lepo bi ti izraz milosti Na divotnome licu stajao... KNEZ ĐURĐE: A je l’ zaslužio!

Al’ sad je star... (Jedan krajišnik ulazi i ćuti.) KNEZ ĐURĐE: Što ćutiš?... Govori šta je?... KRAJIŠNIK: Oprosti, gospodaru!... KNEZ ĐURĐE: Da ti oprostim?...

KRAJIŠNIK: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Pogled ti je, istina, užasan, Nesreću mi nekakvu glasi — Al’ govori — sve neka je prosto!... KRAJIŠNIK: Šest tisuć’ vojske, sve Anadolije, udrilo je jutros zorom na granice naše.

Ljubim li, ha!... Ubij ga, Đuraško!... Đurđe!... Kneže! KNEZ ĐURĐE: Šta je? O, saputnico moje nesreće, Govori, ženo — grešan idole, Da te poslušam. — JELISAVETA: Ah, kući, kneže, — mati me čeka. Zar je ne vidiš?...

(Metaniše.) Alah il alah! Čujete l’, deco? Serdar vam sedi turski govori, I nisam Srbin!... Ja sam musliman! A i kako bih Srbom postao Kad su mi deca Turci rođeni?... Na noge, deco!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

ruvo Luke, sinovca Reljina, sjeo na kamen više jednog groba, podnimio se na obje ruke, pa sam za se krupno, duboko govori, kao da mu glas dolazi iz mračnih dubina: — Dok jednom ne smrkne, ne more drugom svanuti.

Samo ostade zloglava Kalasura koja od malenih nogu trči po selima od kuće do kuće i uvijek svijetu govori da nešto traži.

more biti, vjerovati, a ovo je živa živcata istina: sat li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio si Bosnu, ama, naš car ima još zemalja... Čok jaša padiša!“ Meni bi nešto žao.

Nema vajde kriti, voli, braćo, i da malo udari u stranu kad o sebi govori. Ali njegova laž, njegove, 'oću reći, bešjede, nijesu nikom na šteti. — Kakav je da je, naš je! Drag nam je.

A sad se jope' govori da ste vas dvojica neke noći u gluvo doba nekakve čet'ri proklete i nesretne depešine — iz Beča dobili.

'Vamo, vele, oko Sane svak vjeruje da ste vi doveli Švabu u Bosnu. Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se razliježe pjesma i popjevke: — Kurvo kučko, Simeune Đače!

David: Ama, kazaću, pa nek ide glava!... Ima li u vas škola što se zove terezijanska? Sudac (govori s pisarčićem njemački). David (skoči sa stolice kao oparen, stade između njih i poče mahati kažiprstom): Niks, niks!

Ti znaš kad sud nekog osuđuje treba da zna koliko je star, je li oženjen, ima li djece, kako govori, koje je vjere. Sve je to potrebno sudu. Eto, koje je vjere taj tvoj nesrećnik? David: Nikakve!

Puna i' dolina više one moje jadne i jedine njivice što se zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Sudac: Kako govori, Davide, taj lopov; kojim jezikom? David: To ti, glavati gospodine, 'nako posigurno ne umijem kazati.

Zabrkljači-de, gospodine, malo na njeg', da vidim 'oće li... Sudac (smije se, govori nešto i udara jazavca po njušci). David: Vidi, gospodine, vidi kako diže njušku, kako te razumije!

Jok, gospodine, to se svakom ne govori!... A čija je ovo štrampa? Pisarčić: To je ono što vi, seljaci, zovete Zemljana Vlada.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Nego? JEROTIJE: Miriše na Đoku. ANĐA: Kakvog Đoku, boga ti? JEROTIJE: Eto, takvog! ANĐA: Govori, čoveče, šta je: ništa te ne razumem. JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam!

JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko? JEROTIJE: Pa Đoka! ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem?

JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko? JEROTIJE: Pa Đoka! ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem? JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti!

Evo, slušaj! Ovo napred te se ne tiče, nego ovo. (Čita.) „Ja sam ti već usmeno govorila da je moj otac” (Govori.) I to te se ne tiče! (Čita.) „A taj gospodin Vića, zbog koga”... (Govori.) I to te se ne tiče! (Čita.

) I to te se ne tiče! (Čita.) „A taj gospodin Vića, zbog koga”... (Govori.) I to te se ne tiče! (Čita.) „Ni ostali u srezu”... (Govori.) I to te se ne tiče! ANĐA: Pa šta me se onda tiče?

(Čita.) „A taj gospodin Vića, zbog koga”... (Govori.) I to te se ne tiče! (Čita.) „Ni ostali u srezu”... (Govori.) I to te se ne tiče! ANĐA: Pa šta me se onda tiče? MARICA: Evo ovo! (Čita.

Ja te molim da me saslušaš, jer ćeš se inače kajati. JEROTIJE: Dobro, 'ajde govori, ali kratko i jasno. Kaži ime i prezime, godine starosti, mesto rođenja, jesi l' koji put osuđivana i zašto, i odmah

JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun?

JEROTIJE: Uha, 'di si ti zapeo! Pa onaj će, bre, da pobegne dok ti to sve ispričaš. Govori, brate, brže. VIĆA: Kraće! MILISAV: Zamisli da si na saslušanju! JEROTIJE: Dabome, govori kao da si na saslušanju.

Govori, brate, brže. VIĆA: Kraće! MILISAV: Zamisli da si na saslušanju! JEROTIJE: Dabome, govori kao da si na saslušanju.

ŽIKA: Nemoj nikad više u životu ni da pomeneš. (Zvoni.) MILADIN: Neću, gospodin-Žiko! ŽIKA: Deder govori, zašto si došao? MILADIN: Pa evo šta je: neki Josif iz Trbušnice... ŽIKA: Znam Josifa. (Opet zvoni.

Uloživši nečuven trud i požrtvovanje, uspeo sam uhvatiti lice o kome govori vaš telegram Pov. Broj 4742. Prilikom hvatanja izložio sam lično život opasnosti, jer je zlikovac nasrnuo na mene i,

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ona govori o čovekovom duhovnom povratku na početke svog bića, na izvore svog postojanja. Tu temu on je razvio u nizu pesama (među

imaginacije i zatamnjenog smisla, ta poema otkriva drukčijeg Branka od onog kakav je u većini drugih pesama, što se govori o raznovrsnim mogućnostima ovog pesnika koji je svoju sudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo, mnogo

(Refuz mrtvak, 1969, i Bugarska baraka, 1969) sa srodnim tematskim, a donekle i stilskim usmerenjem, pa se u kritici govori o zasebnoj struji "stvarnosne proze".

Jakšić, Đura - PESME

Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg: „Ah,

Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg: „Ah, babo, babo,

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— A ja babu ne vidim! — govori ljubeći je u ruku, ali kao jednako gledajući u Mladena veselo, sjajno, što zna kako je lepa, dopada mu se.

Kao da je on Mladen, tako je stari Marko bio srećan u Mladenu, zadovoljan. Čisto detinjasto radosno slušao je šta se govori o njemu po čaršiji, međ trgovcima.

ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto govori, te njemu od toga srce trne. Znao je da je sve to ništa i zato je išao mirno, ukočeno, pognute glave.

širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga.

Ako kakva stvar ima u medžlisu, s Turcima, da se rešava, kako će on da govori. A najviše radi škole, crkve. On je bio sve. Ali, svakad, ne ide to tako lako, sigurno, pouzdano.

— po čaršiji da pozajmi, vratio se, dao begu novac, sve, sve ga isplatio, ali, dok nije dobio i tapiju, nije hteo da govori, sve se bojao da se ne pokvari. Ali sada — svršeno je.

Baba, pritvorno, čineći se ožalošćena, odgovori: — Ne znam, sinko. Vidim: došla i sedi kod kuće. Mati još ništa ne govori a č̓a Marko samo beži, hukće. Šta ćeš, sudbina takva!

zaostali posao na vreme svrši, od svetlosti i puckaranja vatre što dopire iz kujne, na mahove, brižno, kao žureći ih, govori: — Hajde! Sada će doći!

— Ako, sinko! — veli joj. — Samo, gledajte, ranije dođite. Nemojte da se zadocnite. To kao običaj, po dužnosti govori joj, a zna da će se oni, ako ih tamo, kod prijatelja mu, zadrže, ostave na večeru, vratiti čak u noć.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Kora od b. skuvana u vodi lek je od zubobolje. B. namazana krvlju od menstruacije (pri čemu se govori basma) reguliše menstruaciju (іbіd., 296). Najviše se u narodnoj medicini upotrebljuje b.

V. grančicama šibaju se među sobom deca i odrasli na dan Mladenaca, Lazareve subote i Cveti; pri tome se govori: »Rasti kao v.« (SEZ, 14, 43; Vuk, Posl., 1006; Karadžić, 1, 1899, 163), i na Đurđevdan (GZM, b, 1894, 374.

grančice, a na Đuđevdan okiti se njima i kuća i crkva; docnije, ako zapreti grad, krsti se tim grančicama put oblaka i govori: rastupi se (Begović, ŽSG, 121); takođe se za vreme grada kida vrbica i unakrst baca u vatru (Begović, 223).

De mat. med., 1, 90 i Samter, o. s., 741; Frazer, GB3, 9, 1532). G. se teraju i zmije: u basmi koja se govori o glavnom zmijskom danu, Jeremijinom danu, izbola je zmija oči »na dva trna glogova, na četiri šipova« (ŽSS, 124;

»Petolista« d. spominje se i u brojanici koja se govori na poklade (ma koje) pred spavanje, kao utuk od veštica (Karadžić, 2, 1900, 100). Za sejanje i košenje d.

, 197). D. se daje u rakiji bolesniku koga zavija pupak (i pri tom se govori basma, ŽSS, 286). Takođe je lek od zmijskog ujeda (GZM, 12, 1900, 134; 150), i diuretik (GZM, 1892, 142). Tej od d.

»Ja te gledam jednim okom, i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš« (TRĐ, NNŽ, 3, 123); tom prilikom mlada takođe govori: »Jedan bor, dva bora, treća bela borika«, tj. da ima najpre dvoje muške dece, pa treće žensko (o. s., 92). Plod od d.

, ѕ. v.). To što Vuk govori o Sremu, zabeleženo je i u okolini Smedereva. Tu, kod sela Petrijeva, ima mesto Jasenak, gde raste vrlo mnogo ove

K. se upotrebljuje kao lek od glavobolje (GZM, 6, 801), nicine (SEZ, 13, 360), kostobolje (pri tom se govori basma, ZNŽOJS, 7, 164). KROMPIR Kartoffel (ѕolanum tuberoѕum). Krompir, krtola.

, lipinog i vrbovog korena (ZNŽOJS, 15, 128). L. lišće daje se kravama kad im trgne mleko, i tom prilikom govori se basma, u kojoj se l. Bogom sestrimi da bude »svedok« pri isceljenju krave (ŽSS, 125. L.

d. u vrućoj vodi oblaže se na usta onom kome se grče vilice pa ne može da govori (SEZ, 14, 239), ili ko pati od lišaja (SEZ, 19, 226). U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše m. d.

Trojanović, Vatra, 191), a na Badnji dan uveče po štali (Begović, 228); formula koja se tom prilikom govori (»kada činilice ovo p. pokupile, onda da nam uzmu ksmet«, i sl.) možda je docnija interpretacija običaja (cf.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Ko će ih pitati? Ja se ženim... Sjutra, kad zahvati mrak, dođi ovdje, ponesi sobom ono tvoje, cursko... Ne govori nikome ništa, pa da vidiš... — govorio joj uvjerljivo, a reči mu zvuče jedro i odjelito. —Pa? —Povešću te sobom.

Radivoj ne smije dalje da govori, jer ljudi ćute. Mislio je da će izazvati razgovor o ženama i curama. Biće sočne i debele šale, ali niko se ne odazva.

Izašavši iz varoši, prestade da grdi i, mjesto, toga, poče sam sa sobom da govori. Zastajkujući, osluškuje zvukove telegrafskih žica, i razgovara s njima, a stupove obuhvata obima rukama i grli kao

Nadam se, biće ždrijebe dobro. Ne pojim ja nju radi nje; radi ždrijebeta, velim ti... Govori živo, sa zanosom, s uzigranim očima, što pogdjekad kao bljesak zasjakte, a zvuči mu glas bistro i jedro, dok drugdje

Može bit' da je i do čovjeka; i jest čovjek ti nekakova rđa... Maša, dok Rade govori, misli: „Kako je zanošljive, otvorene besjede! Ko bi to negda bio rekao?” — Mašo što si se zamislila?

Ovo su oranice, ovo crno ograda, a ono livada plodno, berićetno, srce zemlje, govori gazda Jova kao za se. — A što pitaš? — ponovi Ilija, zagledavši se nemirnim, zažagrenim očima u šarenilo nacrta.

Stric joj Petar veli: — Čisto da sam znao što sad znam, biva što svijet govori, — ali svijetu nije svaku ni vjerovati, — ne bih bio odnio im poruku Radivojevu.. . ne bih, pa eto...

—A ko ti veli da ja ne vidim? — ljutit će pop. —Ne ljuti se... k'o velim tako .... —Evo, — govori pop Vrane i piše u knjigu, bilježim dan rastave od sutra do treće napovjedi.

—Ne treba da se on vrza oko nje... Ona za njim pristaje gdje hoćeš, — uvjerava sluga. — Ne budali, svijet više govori nego je... i mene potvaraju s njome, a pravedna je.. . —Čudo božje, što ona vas neće ... —Jesi li joj govorio?

Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. . —Ne mari, sine, majčin savjet nije nigda na odmet... —govori Smiljana svojim suvim, tihim glasom.

Iznebuha priđe k njemu neki sveštenik, okošćast, mutnih, nabuhlih očiju, sa naočarima kao i pop—Vrane. Ništa ne govori, kao da je nijem, već mu istrže iz ruku cedunju, prođe očima preko nje, pa, saževši se, na koljenu napisa nešto na njoj s

—Vidite: sam veli, dao bih ti bio... Da si dao, ne bih te tužio!. ... Odvjetnik, kao šaleći se, govori sa sucem, a uneke prevrnu, pa mu kaza nekoliko besjeda na italijanskom jeziku. Vojkan protrne.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pipac Kirča žestoko mrzi Jelenu. U toj mržnji ide dotle da govori kako je sama kriva što je još uvek devica. Kaže: ne podstiče dovoljno svoga muža. Ledena gospa − tako je zove.

Kod Jakosa mi se dopadalo što o nama ne govori s nipodaštavanjem i gospodarskom nadmenošću, kao stranci koje sam, inače, viđao.

Nešto joj govori, možda je već prešao na stvar, kako li je počeo? Priča se da je Dadara odbegli sebar koji je u ranoj mladosti nekom

sam da će moje reči odjeknuti u njoj na drukčiji način, da će pocrveneti, da će se zbuniti, početi da se pravda i da govori kako ona sve to čini iz zahvalnosti zbog toga što joj je kaluđer spasao muža od sigurne smrti, a ona mu eto sada vraća

Ne znam zašto od toga zazirem. Isidor je nagluv i skoro mutav, a i kad bi mogao jasno i razgovetno da govori, sumnjam da bi znao šta ja to u stvari gledam.

Da li mu to Dorotej nešto govori? Hoće li, videvši da mu nikakvim melemom i svojim čudotvornim umećem više ne može pomoći, izgovoriti barem nekoliko

Dakle, on je rešen na bitku s nama. Još gore: on jedva čeka da sve to počne. Nestrpljiv je. Um ne govori iz njega. Nešto drugo. Bes? Moguće je.

Već nekoliko dana ovde se samo govori o tome kako će Doroteju javno suditi za izdaju. Pipac Prošao sam svet uzduž i popreko.

Nema one Dadarine raskošne širine da čoveka podiđu trnci kad ga sluša. Nema prednjih zuba pa šušljeta kad govori, vavolji po ustima reči kao zalogaje kakvog žilavog mesa.

nisu samo ljudi: i njima je potreban vođa, a vođa nije onaj koji je voljen i pametan, tih i dobar, vođa je onaj koji govori sa penom na ustima, razdražljivi uspaljeni klipan koji budi u ljudima strah, zebnju ali i neku životinjsku snagu.

Jedva je iščekao da Nikanor završi svoju besedu, da bi progovorio. Žučljivo, svađalački. „Ovde se govori o dušama ranjenika koje blude po poljima. Pominje se kako ti mladići nisu stigli da ostare. O dušama se brine Tvorac.

Slede ga kao da su omađijani. Onda čuje njegov prozukli glas. Govori nešto, meni nerazgovetno, nalik čas na propoved, čas na bajanje kakve vračare, čas na crkveno pojanje.

Ilić, Vojislav J. - PESME

se tada večernja utvora javi I progovori starcu, kroz oblak prozračno plavi: „Gospod, koji te goni, kroz reči govori moje. Kasime, otidi u grad i prodaj magare svoje.

On podiže ruku desnu, (na grudi mu leva pala) Pa govori straži svojoj, što se zbila kraj mašala: „Otmanova mrska deco, mrak neka mi telo krije, Al' duh moj će tek da živi,

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

pričaju da je Vavilonski toranj bio složen iz više kula, postavljenih jedna na drugu, a Herodot, stari podvaladžija, govori o osam kula. A pred nama stoji jedna jedina. Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka.

Na lađi nastaje komešanje, mornari se bude, elektrizovani čarobnom reči koja im govori o sjajnookim ženama kiparskom vinu, kocki i drugim uživanjima.

Koliko će onda biti otstojanje Sunca od toga zenita? Eratosten se ponovo diže, pa poče da govori glasno, kao na svome predavanju: „Zenitsko otstojanje Sunca, to je onaj ugao što ga zatvara ova vertikalna prava koja

To sleduje iz paraleliteta onih dveju prava i iz 27. stava prve knjige Euklidove.“ On prestade da govori, osećao je da se približio, na dohvat ruke, rešenju svoga velikoga problema, a grlo mu se osušilo od uzbuđenja pri toj

Studirao je u Atini, govori tečno grčki, vlada francuski, poznaje Carigrad i sve njegove ulice, a i podzemne hodnike. Slagaćemo se, nadam se, vrlo

kao izaslanike naše crkve i države, zatim su izmenjeni, između Njegove Svetosti i našeg mitropolita, oficielni pozdravni govori na grčkom jeziku, pa se onda prešlo na neusiljeni razgovor na francuskom.

Blage i spokojne, kada ih podigne k nebu i govori o njegovoj večnoj pravdi, one se usplahire i dobiju čudan sjaj kada ih spusti na zemlju i posmatra šta se na njoj sve

Meletius IV podigao se sa svoje stolice, držeći se jednom rukom još za nju, a dajući drugom rukom znak da hoće da govori. Nasta tišina.

u kojoj je zabeležio i sve važnije porodične događaje: rođenja, smrti i ženidbe; o njegovim vlastitim stupanjima u brak govori ta knjiga četiri puta - nije čudo da mu je za taj posao bilo potrebno naročito knjigovodstvo.

Njegova udovica počne da nariče: „Kud’ li hodi, kud’ li brodi a u bari se udavi!“ Porodično predanje govori da je ta moja prababa mesto reči bara upotrebila pogrdniju reč, koju njen otmeni potomak ne sme perom da ispiše, ali mi

“ „Ali Galileja hvale!“ usprotivi se onaj drugi. „Hvale! Hvali ga fukara, zato što govori i piše jezikom pastira, bez retorskih obrta, bez klasičnih citata. A i odakle mu ih?

Vidim da ste vrlo učeni, i peripatetičar uz to. Vi izvoleste malo čas reći da Galileji govori kao pastir. I gore od toga! On ima običaj da svojim „protivnicima baca kamenje na glavu.“ - „Kako, kako?

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA (siteći se i pokazujući na Tašanu): Bolesna, ja! A što po tri dana ništa ne okusi, to ti ne govori?! KATA Ama da vi tamo s momcima noću dugo ne sedite; i možda po kući lupate i larmate, te se ona ovamo s decom od

Kako da nećemo da živimo? HADžI RISTA (od radosti umalo ga ne poljubi u ruku): Hvala, dedo! Tako nam govori. Tako hoćemo da vidimo da si i ti međ nama odobrovoljen. — Tako! Hoćemo da živimo, kako nećemo da živimo?

(Kao nešto o čemu je toliko mislio, ali o čemu nikad do tad nije hteo da govori, tako razdragano): Da, Tašana, duša mi je stara!

(Hoće da prekine): Ali, šta ja to tebi govorim? TAŠANA Ama, zašto, dedo? Nastavi! Govori! Istina, ako ja to sve ne mogu da razumem, kao ti, što si toliko učio, mogu bar da to osetim.

MIRON (prekide je, sam sebi govori): Da, mene poštuju svi. Ali najgori ljudski osećaj to je poštovanje. To je najhladniji, najteži osećaj.

Sav se nekako izgubio, pomeo. TAŠANA Dobro, neka dođe. Samo da mi opet koješta ne govori. STANA More kako! Kuka i moli... Samo da mu oprostiš. (Odlazi.

Kakvi su to obrazi? Kakve »nevere«? Pa u crkvi svaki dan slušamo kako se govori: »Ljubite svoje bližnje, kao samoga sebe.

Sa trgovcima ima neki posao, šta li. A u kući, svi su zdravi. I, kaže, da malo Milanče već odavno prohodalo i već govori. I već tebe traži. Viče: »baba«, »baba«. TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Probudi se čovek, protrlja čelo, gutne malo vode, zaspi, i opet san. Pijaca, i sudija, gospodin Đurić govori narodu: Objavljujem sa žaljenjem da se posle mnogo godina otkrila teška zabluda i nepravda.

Još poboljeva, nema radosti od nje. Nije ni lepa devojka. „Miraz će imati, to joj je sve” — govori šor. — „Ako i to ne pojedu doktori.” Pre dve godine Seka se bila razbolela od otoka u kolenu jedne noge.

Milo majstor Kosti što sad zna šta govori; služi se opet mnogo slikama u pričanju; tu je, naravno, i zemljotres. Učitelj iz mesta mu je dao bio kartu Balkana,

Julica je tanka kao senka; vuče na glavi grdnu crveno-zlatnu kosu; koža joj bela, i hladna kao u ribe. Kad govori, šapće; usta otvori, lepi zubi zasvetle, nešto je rekla, i ako ste čuli što je rekla, dobro i jest, a ako niste, i

Nola poče slatko da se smeje. — Vide li, koliko se Todor prepao kad ču da hoću đavolu komad da otmem. — I Nola uze da govori načinom i naglaskom verenika njena. — Ta mani, molim te lepo! Ima kod mene i leba i pečenja i za đavola.

bilo uređeno, čulo se u palanci da je gos-Toša našao i sporazum i pravdu, da su svi zadovoljni, da gos-Toša najlepše govori o snaji i o bebi, i o svima rođacima snaje i bebe.

Tako se jedino i živi... Nego, treba malo bolje da vidim i onog Srbu. Čudno govori i mnogo zna, taj balavac... Dete bez matere, gotova nesreća... Večito je međ slugama i međ odraslima...

Prosto je izneverio i gospodin župnika i crkvu. Sedi i kao žedan sluša šta gospa Nola govori, i kad ona kaže nešto zgodno, on tapše rukama ili skače u mestu kao pajac.

Kaže, tuga joj je da se potseća na kuću našeg oca... Znam i ja, Nano, ne govori ona istinu; nju je sramota od tebe... Mogu ja i sama da putujem, ako me pustiš.

Njih dvoje razgovaraju, pametno, ozbiljno, tiho. On priča o svom školovanju na strani, o prvim planovima života. Ona govori o dedu i ocu, o tome kako su starinom s planine, i kako je u njih bilo snage i lepote ako ne bogatstva.

Vi ste mladi, siromašni, bez rodbine i potpore. Sposobnosti vaše su lepe , i, govori palanka , lepo i zarađujete. Ali za vaš posao treba udobna svoja kuća, treba usavršavanje.

Luka, kao da ga kostima hranim: nije porastao ni pojačao od dvanaeste godine. Bled, sitan, mekće kad govori. Mlad, a starac! Da mi opravite zube, Neno; da mi kupite naočari, Neno. Naočari nosi od desete godine!...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— svet (osim malog skoka) daleko ne pada od svoje klade. Sam stoiker, koji tako lepo npr. o gnevu govori, psuje u svojoj kući bolje nego i jedan lađar, i sve one poroke u većoj meri pokazuje nego što je kod soseda svoga

Da nije volšebnica kakva njega pod zaštitu uzela? — mišljaše mati. No materi verovati što o sinu govori, ne vidi mi se biti sovetno. Mati neke osobite oči osim sviju ljudi ima kad na svoje dete pogledi.

Dalje, na suze koje od žalosti proističu, i na suze koje u prezjelnoj radosti postanak svoj nalaze. Govori se da čovek od suza nema ništa blagorodnijeg; no i to je poznato da se ničim toliko ne trguje kao sa suzama.

da onaj koji želi kasatelni problem razmršavati mora s čudoslovjem upoznati se; jer ako je divno da magarac fizično govori, to je sasvim naravno da moralni magarac nigda ćutati ne može.

000.« — Ha, to je za mene! — »Istina, ona je malo...« — Molim vas, samo da se ne čuje. — »Govori se da je malo...« — Kad ćemo je prositi? — »Zar nećete ići da ju najpre vidimo?

»Frajlice, kako se ovde unterhaltujete? »Dosta svakojako.« (Mladoženja u sebi: »Lepo govori«.) »Imate li lepih balova?« »O, molim, kakav može lep bal u ovom mestu biti?« (»Pametno govori«.

) »Imate li lepih balova?« »O, molim, kakav može lep bal u ovom mestu biti?« (»Pametno govori«.) »No čujem da su u Vršcu lepi balovi?« »O, prekrasni, imamo lepu muziku.

« (»Dobro i nemecki govori«.) Stariji, međutim, iz druge sobe došli, i devojka izilazi napolje. Prvodadžija. E, kako se dopada moma, jesam li

Mladoženja A dolazi; devojka mu se dopala, i on ovako s njom govori: Momak: Gospodična, ja imam kuću, kao što vam je poznato, imam dva vinograda i zemlju, imam drugog pokućstva.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

urlikom Pozdravljaju ga vukovi Sa vrhova očišćenih brda ŠKOLA SVETOGA SAVE Sedi na vrhu kruške I nešto sebi u bradu govori Sluša Kako se medousto lišće Njegovim rečima moli Gleda Kako po brdima vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ja, na primer, ne mogu prilikom venčanja da pevam posmrtno opelo, je l'? A profesor može; dođe na čas računice pa govori o hrišćanskoj nauci, dođe na čas crtanja pa govori o pomračenju sunca i nikakva vlast ne može tome stati na put.

A profesor može; dođe na čas računice pa govori o hrišćanskoj nauci, dođe na čas crtanja pa govori o pomračenju sunca i nikakva vlast ne može tome stati na put.

„Očenaš“ smo naučili napamet i izgovarali smo ga kao neke tajanstvene reči, otprilike kao što gatara govori reči kojima niti zna smisla niti značaja.

Taj je zadatak glasio: — Najzdravija je reč kad je pečena i onaj se može smatrati za mudra koji govori samo pečene reči!

čitao kao da su mu gusle bile na kolenima, pa se tako nekako uneo u tu naviku da bi pogdekad u desetercu počeo i da govori sa nama: Deder, Žiko, iz četvrte klupe, Ako li si junak od megdana, Reci meni, moj sokole sivi, Ko to beše

pa nam je pričao kako je on lično znao jednoga Crnogorca koji je mnogo lutao po svetu i znao pet stranih jezika da govori, ali ih je sve govorio crnogorskim narečjem.

Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski? Odgovor: Moj stariji brat ne govori francuski, ali on ima jedan perorez.

Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski? Odgovor: Moj stariji brat ne govori francuski, ali on ima jedan perorez. Pitanje: Jede li vaša sestra rado sira? Odgovor: Da, moja sestra jede rado sira.

bonbone u džepu, te čim bih ja zinuo da što kažem, on bi mi strpao šećer u usta, iako nisam ja već on imao nameru da govori slatke reči.

koji se odnosio na vas, gospodine profesore, — obrati se direktor profesoru latinskog jezika — i u kome se odvratno govori o vašoj već poznatoj navici da popijete koju rakiju više no što vam dostojanstvu odgovara.

Dakle, šta ste radi? Novinar: Napolju se govori da ste vi umrli? Ja: Ne treba, znate, nikad polagati mnogo na te ulične glasove, premda, u ovome slučaju, ima u njima

– Molim, ne upadajte u reč! – protestuje predsednik. – Budite parlamentarni! – A on neka govori u prozi – odgovara Bora.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Gru! Gr-ru! Onaj opet stenje, ječi... Ta ljudi su zverovi. Dosta! Gru-u-u! Gospode!... A Luki teče krv iz nosa. Neko govori da je razorna udarila u ivicu zaklona i ubila telefonistu, a podnaredniku raznela nogu. — Iznesite ga!

U mestu, okretoh konja, gotov da poletim kao bez glave u noć. — Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori. Okretoh se. — Gde ćete, pobogu, ljudi?... Evo ih Nemci na raskrsnici sela — govorio je jedan naš seljak, starac.

A i on to govori glasom kao da prepričava neki beznačajan događaj. Drugi vojnici, zaneseni svojim jadima, nisu ga gotovo ni slušali,

— E, moj doktore... nije tako. Ova deca ginu... a šta tražimo više od života nas dva starca... Ne govori tako — veli Kralj blago i mahnu rukom ordonansu da prinese lekaru jelo. — Meni je mesto sa mojim narodom.

Kažu, poginuo od mitraljeza sa aeroplana. — Ovaj se narod ne može krenuti milom, već samo silom! — čujem gde Luka govori iza mojih leđa. Pred jednim mostićem zastadosmo... Isprečila se neka kola, pa niti mi možemo tamo, niti oni ovamo.

Da vidim još i to! — Onda zastade, i kao da govori sa sobom: A posle ćemo pešačku kartu pa kući. Znači, ipak, on još čeka.

Iznureni telom, izmučeni duševnim kolebanjima, lišeni tako volje, idu mrzovoljno, osluškujući neprestano šta se oko njih govori. Komore se uveliko osipaju.

Izgledalo je da pristaje bez reči. Đuro se okrete meni. — Imaš stan. Tada se Arnautin obrati meni i poče nešto da govori, raširi ruke i pogleda u nebo, pominjući „Alah“...

Zatim razmahnu lagano staračkom rukom, kao da govori o nečem ogromnom i onda odbaci šakama od sebe. Zaćuta i tužno klimnu glavom.

ne znam koji beše po redu: „Ja sam država!“... Gde je kapetan Velja, tu je država... A teritorija, a narod? — govori ljutitim glasom Živadin. — E, nije nego!...

— Zar nema u varoši neka druga zgrada? — Ovo je za armiju — govorio je konjički ka petan sa visine. Jer on govori u ime armije, dok je baterija poslednja jedinica u sistemi vojničkoj. U sobu počeše ulaziti oficiri iz štaba.

Masa potrča, razredi se, i divizion stade. Ljudi su bili u napregnutom iščekivanju. — A vi kao da čekate limun! — govori više prijateljskim tonom komandant.

Petrović, Rastko - PESME

Ubiću kakvoga gnusnog sanjalicu, mesto senki zasaditi mu zeleni vrt po licu; to krv iz mene govori! Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!

Tek tog trenutka On poče da govori. U Beogradu, H 1922. Poslednja pesma Otkrovenja PROBUĐENA SVEST (JUDA) Proći će kroz život misao, Zalogaj presni mesa

Nisam znao da se ne govori svuda srpski: pred jednom rekom čuči neko pa se ogleda ko zaljubljeni Narcis. Ovde se žene samo u košuljama, a ljudi u

zbunjen, nepoverljiv; spuštam mu ruku na rame, i što je ruka ta otežanija sve je smireniji, sve mu je potrebnije da govori - vrlo usrdno, kao da se kaje za svoju sumnjičavost; što pak laganija, jedva dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na

Poljubi i tad mi ruke i moje stopalo, I teško se mrštio nad svojim okom, jer je plakalo, I sto puta poče onu misao da govori, Kojoj bejahu onda tolika bivstva izvori; Na svaku reč koju bi izgovorio, Strašnom šupljinom bih mu platio: Samo na

gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori, Kao da njima opojna mladost tek prođe Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori!

“ Tako govori jedan mladić, ogrnut noćju i kabanicom, Pod planinskom vejavicom, Pod nebom oštrim, tamnim, hladnim, Kotrljajući se za

I tako govori, kao što bi i ma koji drugi Svodio svoje reči i svoju krv niz bregove. Na brodu ”Đul-džemal“, februara 1932.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Letela je oslobođena straha, čak i težine svog sopstvenog tela, kad začu glasak: — Ne steži nas toliko! — Ko to govori? — žena pogleda oko sebe, ispod sebe, ali nigde nikoga nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?

Ko zna koliko je išla! Ko zna kada u more zaronila! Šljunak na obali ne govori o tome. No, kada se pred zoru utiša more pričaju ribari kako vide da iz mora izlazi jedna žena, ali priče su im

ranije nesanice te je spavao od doručka do ručka, od ručka do večere, a o razmaku između večere i doručka da se i ne govori! Zidovi su mogli da zatvore uši, jer podanici više nisu otvarali usta.

Žestoko zamisli se Varalica. — Pa, dobro! — reče napokon. — Šta ti govori da onaj jedan gutljaj, ako do njega dođem, neću sam popiti.

Je li tek slutila, ili već znala da se srce Belutka, kao ruža, jedino na osmeh otvara? Vetar o tome ne govori, a i Belutak ćuti. Pa, neka ćuti: Koralna Grana zna.

Poremetio se momak u svetu, to je! Ko je još našao vodu u Peščari? O kakvom on to ključu govori? Zbunjeno su ga gledali kako dan za danom izbacuje pesak iz duboke jame, bez odmora i predaha.

Taj uzvik kao da razbudi gomilu okupljenih dvorana. — Koješta govori dečak! — reče Caričin prvi doglavnik. — Otkuda zevalica na zidu?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Odlazi). TOMA (zgranut, prilazi zidu, gde je oružje): Ko tamo?! Ko je još gospodar u mojoj kući? On? Zar on još da govori? Pušku! Uzima pušku, prilazi prozoru, naperi je. STANA (iza pozornice, kuka): Ne, oco! Slatki oco! Jao!

Ona. Ona je nauči i da peva i da igra. Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva! GRKLjAN (živo, uplašeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U epskoj poeziji pevač samo izuzetno govori o sebi; u lirskoj poeziji on to. naprotiv, vrlo često čini; ali to je samo formalna razlika: i u jednom i u drugom

On tu činjenicu uvek ističe da ohrabri, da oduševi, da pokrene na borbu. On kao da govori: eto, imali smo moćnu državu, moćniju i od turske i od latinske, zašto ne bismo mogli opet da je imamo?

Narodni pevač kao da govori: imali smo nekad moćnu državu, njenoj propasti najviše su doprineli velikaši izdajnici; ako sad svi složno pregnemo,

S velikim simpatijama u ovim pesmama govori se samo o nekolicini ličnosti: o Milošu Vojinoviću, vojvodi Momčilu, mladoj Gojkovici.

Konstantinović, koji je ovo stavljao na hartiju negde oko 1499, ne pominje Vuka Brankovića kao izdajnika, a o njemu govori odmah zatim, bez ikakva znaka sumnje.

On već zna za izdajnika; naziva ga Dragosavo Probiscio (Dragoslav Probić ili Probiš), i govori da se od svoga gospodara kneza Lazara odmetnuo i oružje okrenuo protiv svoje braće hrišćana.

On već zna za izdajnika; naziva ga Dragosavo Probiscio (Dragoslav Probić ili Probiš), i govori da se od svoga gospodara kneza Lazara odmetnuo i oružje okrenuo protiv svoje braće hrišćana.

Nekih pedesetak godina zatim već se govori o ljudima koji su „gledali kroz prste“, o „neveri, zavisti i neslozi nevernih I nevaljalih ljudi“.

učiniti da udarci na njega padaju i iz našeg neba, da se i naše planine kreću protiv njega, baš onako kao što pesma govori: Vedro beše, te se naoblači, iz oblaka tiha rosa na'đe.

“ O ovoj borbi govori ciklus oslobođenja Crne Gore. On prema Pavlu Popoviću — obuhvata pesme „o poznatoj istrazi poturica (1707) koju je

Iz njega bije mrak nezadovoljstva, u njegovim rečima oseća se potmuli tutanj velike bune. Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta Fočića Memed-age: Kud gođ ide, sve kr'ata jaše, a drugoga u povodu vodi; on buzdovan o unkašu

“ „ Mili bože, na svemu ti hvala!“ i za njih — mada i oni na svoj način ističu značaj onoga o čemu pesma govori — ne može se reći da su lepi.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Djevojčici zaigraše usne. Ona pogleda po svima redom da se uvjeri uzimaju li oni ozbiljno to što Stric govori. Najzad zaustavi pogled na njemu, kos, ispitivački i mučenički pogled onoga koji strada i voli.

— Ništa ja tebe ne razumijem. Šta je donio? — Pa zna se šta je. — E baš si lud. Zna se ko je, zna se šta je! — Govori jasnije. Ko je to došao i što je to donio? — Pa jesam li ti već kazao: došao naš Nikoletina i donio pušku!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA DANILA 35 GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH 36 BOG SE LjUDI ODRIČE 42 SRP KAZNE 43 LOVCI

127 BOG GOVORI 128 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 129 DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA 130 DUBOKE VODE 131 RAĐANjE 132 OTKROVENjE JOVANOVO 133 REKA

SAMOĆE 396 IZ METAFRASTA 397 BOG STRAHA ILI CRNO OGLEDALO 399 BOG STRAHA 401 PAHORSKI BOG SE SRDI 403 PROROK GOVORI 404 U VOĆNjAKU OBRATOM ČARDAK 405 BOG PROSJAK 406 PRE VREMENA BI I POD VREME DOĐE 408 MOJSEOV

zgodila gde prozorac izletiti napolje — tako se je duša Danilova uzvrdala i uzmutila bila u njemu od anđelskoga straha. GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH Bojim se sa svojima vlasima zašto nisam kteo

Ko li je tebe učinio gospodina i cara Nad svim tim što god na zemlji i u vodi ima? BOG GOVORI Što veli, što li zapoveda, što li hoće, strašni u dogovoru?

izvori vodeni, osnova svoj vaseljenoj! ... Vnimaj! Nebu i zemlji i svoj tvari car k nama govori! Vnimaj! Veliki pastir živu hranu ljudma razdaje! Vnimaj!

dole, pod zemljom, — ne kroz koje anđele, serafime li, ili preko koje druge mu sluge, ali sâm sobom k nama nedostojnim govori svršujući i svedočeći Isaijino proročastvo!

o sebi mudri, iznose da nisu to iste pravo reke ni vode što se za njih piše, nego o nečem drugom baju da se to govori.

Pomalo, pomalo dok se uvezoše u besedu, ništa mu preko ni ljuto ne govori, ni ga čim obličuje da ga ne zasrami. Zašto stidljiv prigovor čoveka na jarost diže.

I reče mu: »Imam ja neku davu kod tebe, svetli caru, za neku vešt!« Reče car: »Govori brate slobodno o tom, videću ti sud dok čujem kakva je krivica.« Poče Natan o tom besediti.

lažu, musevedžiju li, ili bludnika, a i mi smo u čemu tome šuvrtni — stoga stinemo i sve nam se čini da ono za nama se govori, te sećamo se svoga zla: na drugoga se ukazuje a priličan mu i nedoznan sotoga se pronerazuje u sebi te se boji i

po zemlji na suhu, tako i po moru svaka čudesa može činiti, te da proznadu kako je taj to što o njemu David kazujući govori: »Ti obladaeši državoju morskoju. Vazmuštenije že vln jego, ti ukroštaeši.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to. A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti. — Kad umrem, nane, ubavo da me sa’raniš...

„Ih, što je nesrećnik!“ vele jedni. „Lelee, kuče u čašire!“ smeju se drugi, a on igra, pa i njemu smešno, ali ništa ne govori.

Mori, neje to Žućko!... To si je Mane, Mane kujundžija!... Ne davam vi ga!... Tugoo!“ reče, pa se zasmeja i jedva govori od smeha. „Malo li je zar muke i bruke njegove, ta sag da mu vrzujete ta p tendžeru jošte da ponese?!...

Prošla čitava godina od onog kobnog večera, a stvar još jednako stoji da ne može biti gore. Manje se, istina, govori, ali kad se već govori o tom, samo se onako govori kako se prvih dana govorilo.

Manje se, istina, govori, ali kad se već govori o tom, samo se onako govori kako se prvih dana govorilo. Govori se dvojako, i ovako obično, a i u stihovima.

Manje se, istina, govori, ali kad se već govori o tom, samo se onako govori kako se prvih dana govorilo. Govori se dvojako, i ovako obično, a i u stihovima.

Manje se, istina, govori, ali kad se već govori o tom, samo se onako govori kako se prvih dana govorilo. Govori se dvojako, i ovako obično, a i u stihovima.

Čudi se Tašana otkud sve to zna i gde je naučila Zona sve to?! Govori francuski, nemački, grčki zna. Ide po gospodskim kućama, kurdisuje klavire, svira iz neke velike knjige i pečali pare,