Jakšić, Đura - PROZA
Slegne ramenima, pa misli u sebi: lako se vama smejati!... O tome drekavcu ljudi su svakojako govorili; ali uopšte svi su krivili Nikolu što je svoga Zola tako rano oženio... A o Stojni su iznosili što već nije ni moguće!
Sede posle na nekakvu ploču, što je tu blizu zapisa ukopana bila, a za koju su govorili seljaci da je tu sahranjena žena onoga Sremca, pa su i o pokojnici, baš i posle smrti, mnogo koješta izmišljali.
Obradović, Dositej - BASNE
O ovome smo na više mesta govorili.| 80 Divji vepar i lisica Divji vepar oštraše zube pod jednim hrastom, a lisica ga pitala misli li se s kim boriti
No o ovom smo na više mesta govorili. Nek vidimo čemu nas drugom ova basna uči. Sad se narodi počinju kao iza sna buditi, i među sobom se razgovaraju:
o večnom životu kakova mi imamo, samo za ostaviti pošteno i slavno ime za sobom, poslušajmo Evripida kako su mislili i govorili: „Είη δέ μοι μήτε χρυσός εν δόμοις, μήτ΄ Ορϕέως κάλλιον υμνήσαι μέλος, ει μη ΄πίοημος η ϕήμη γένιτό μοι: Neka mi nejma
” Da ovi isti ljudi po slučaju saznadu da nećedu živeti nego samo jošte dva ili tri dni: bi li tako duši svojej govorili? Mučno bi se i od stotine jedan našao, razve da je sasvim ništa drugo nego marvinče. A da što bi činio?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako su i svi drugi knezovi govorili, i opet su kazali da će morati svi od naroda u Nemačku begati. Posle toga gdekoji se knezovi prikriju a moj otac, pod
je car poslao pređe, niti je posle odobravao, no mi smo docnije svi, da bi narod lakše podigli, i da bi ga slobodili, govorili: da car nije protiv nas, nego da je car s nama protivu dahija, tako smo i ljudma s one strane kazivali, tako su oni i
Turcima Šapčanima jednako smo govorili da oni ne trpe muasere (opsade) za hater Fočića Mus-age i njegovi̓ subaša, no neka i̓ proteraju iz grada, pak mi sa
) Uplašimo se mi, zašto bi oni govorili da nema konja, a konja u štali puno i nama i̓ ne dadu. Opet ode Protić, on zna vlaški, ište konje, a oni kažu — nema konja
Dođe nam i kaže da je se on sastaj̓o sa četiri bosanska bega, i da su mu govorili: „Pošljite ljude našemu veziru, primite aračke teskere i kabulite caru pokornost, pa ćemo se mi svi vratiti”.
3. januara rano u 8 sati odem g. Nedobi i kazao mu, kome smo predali prošenija i s kime govorili; zato rekao mi je da odem do u kancelariju do Bulgakova, i da mu kažem da smo sva prošenija ispredavali.
štatskog sovetnika Hudelista molili, da bi o tom imperatoru govorili i u ime nas molili, da bi Jego Veličestvo preko Hof-krigsrata na General-komandu zapovedio, da bi General-komanda,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— pod smevahu se drugi onome... Ele, za časak ti puče taj glas po selu. Ljudi i žene i deca vazdan su govorili o rogi i gazda-Raki i smejali se. Sima je taj dan popio više časti nego ka nekoj slavi. A tako isto i Đura i Spasoje.
Ni sam ne zna kud ni zašto. Često su ljudi govorili: »Baš šteta što ovaj pošten momak nema sreće, a ova ko vredan i pošten!
U mehani seđaše nekoliko Meoničana i među njima dućandžija Đoša i pop Stevan. Mora da su nešto važno govorili, kad se ućutaše za časak — dok vide ko je.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U bistrom oku ogledao se razum, a u pokretu snažna i čvrsta volja. Za njega su govorili: — On zna šta radi! I zaista, tako je.
I počeše pričati o svojim prvim megdanima. Razgovarali su tako mirno i ravnodušno kao da su govorili o berbi ili kopnji kukuruznoj. Stanku se grudi nadimahu. Nije se mogao nadisati, tako mu prsa postaše tesna.
Čak su i nekakvim drukčijim jezikom govorili. Svaka je njihova reč — poslovica. Onako danas ne govori jedan naučar kako je tada govorio ratar.
— Kad? — Sad... Ja idem otud. Strašne mu muke spremaju... Čuo sam šta su govorili... Marinko će ga mučiti.. — Pa?... — Javljam ti da znaš, pa se razgovori s ljudima šta nam treba raditi...
Ja polako za njima. Noć se spustila. Ja se ušunjam u avliju, pa pod pendžer... Govorili su mnogo, ali ovo je najgnevnije. Jutros je Lazar otišao u grad da dovede vojske, da ti na kuću napadnu.
Ljudi se pribili oko vatre, te se greju i suše u isti mah. Od silne vlage i nazeba svi su skoro govorili promuklo, očni im kapci naduveni, a oči zakrvavljene. — Ljudi!
Dučić, Jovan - PESME
Ali se proroci nisu potukli kao petlovi. Oba su govorili o Dobru i oba iskreno verovali: i sreli se na putu istine koja je uvek jedna.
Proroci su i dalje govorili na raskršću pred selom, ali su obadva brzo ostali sami. Prvi je odatle pobegao luda, otrčavši u selo, najkraćom
Nije verovala ni u prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s mrtvom rukom na srcu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Taj je Jerotije čak i išao njemu. Šta su njih dvojica govorili, to se ne zna. Jedanput dovuče Jerotije amerikanski plug i stade se hvalisati kako ga je učitelj naučio.
Na pošljednjoj stanici dobijem novog komordžiju, nekog Iliju Teovilovića, moga seljaka. Kažem mu se. Mnogo smo štošta govorili. Već se primicasmo selu. Onda ja zakopčam bluzu, nabijem šajkaču na oči, zažmurim i odvažno upitam: — Šta je, bogati..
Nije bilo nikoga, no mi ipak nismo govorili jedno s drugim. Čim sam popio kafu, odmah iziđem. — Zbogom! — Zbogom! Nije me pitala ni kuda ću tako rano, kao
Ja, da bih počeo razgovor, dignem se. — Da spustim i na drugom prozoru zavesu, a? Govorili smo vrlo tiho, ne znam zašto, pa ipak mi se učini da sam i suviše glasno govorio. Ona klimnu glavom.
Oko nas bilo je tako tiho, tutanj varoški bio se sasvim izgubio, nigde nikoga nije bilo. Nismo ništa govorili. Ja sam mislio na nju i ispredao svakojake snove.
Posle je nestalo toga deteta Nešto smo kao govorili — ničega se više ne sećam. Ja sam u levoj ruci nosio jednu ćeramidu s krova mojega čardaka, i na njoj je bilo malterom
Oboje smo mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao. Jedno veče hodali smo opet zajedno. Govorili smo francuski. Pored nas prođoše dva pruska narednika.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta... k’o bajagi, mi gazdačka kuća, a ja mlezimac, a ona siromaška devojka!... Pa mi moji govorili: nije, kažu, spram nas! — P’onda? — P’onda ja im kažem: kad moja Jula nije sprama nas, nisam ni ja sprama druge!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba je svud u društvo pristao. Rado se veselio pri dobroj čaši vica, a rđavi ljudi govorili su da je pijanica, premda se to sasvim nikada zasvedočiti ne bi moglo. No, što mu je pred svetom škodilo, to je karta.
I sam Ljuba priznavao je tu svoju slabost, ali opet nije se mogao uzdržati, pa ma koliko da su govorili da je kartaš. Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i imanje.
Koje su iole što imale, očevi ni da se dadu osoliti za Ljubu. — Šta će mi taj bekrija i kartaš! — govorili su devojački očevi o njemu.
— Kako to? — Znate, ja sam bila tri godine u leru, pa sam mnogo od srpskog zaboravila, jer smo sve nemecki govorili, a razumem nešto i francuski. — Šta, i francuski? — Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i zajapureni, prepirali su se oficiri, pa se prgavili do besnila što se više, gore nad njima, nebo mračilo i mučilo. Govorili su opširno o majkama podvodačicama na Krfu, pa o Crnoj Ruci i Beloj Kuli, o francuskoj pevačici što božanstveno peva
Zbilja je strašan izgledao u tim trenucima. Posle smo mu zadugo govorili, i ja i njena tetka, koja je zaista pametna i prisebna žena, i svi oni iz kuće, te se on postepeno umirio i uverio nas
Afrika
Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.
sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce.
Njegov glas, pogled, celo držanje govorili su sasvim obratno: da nisam mogao uopšte pasti na nepogodniju, nesigurniju ličnost od ove.
Švajcarac je spominjao to sa zaprepašćenjem, nekim pomešanim gnušanjem i divljenjem. Oni su govorili o tome jer su očekivali s časa na čas da se ova mlada žena pojavi, a Švajcarac je hteo da zna da li bi on, iako je u
Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi
Zatim smo govorili o Libanu, pa kako je od davnine naviknut na južno sazvežđe, pokazivao mi je mnoge konstelacije za mene nepoznate, njino
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio? da ti držim u lutku, da ti pravim maska.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nagluva, Isakoviči su očekivali da će, pri razgovoru, vikati i sramotiti ih, pa su gledali da na to pripreme Pavla, i govorili su mu da na to treba biti spreman i da joj to treba oprostiti.
tražili od Trifuna da ih briše sa spiska onih, koji žele da se odsele, pre nego što ode iz Mahale, u Brod, u pehotu. Govorili su da će oni da se vrate, ako tako mora biti, otkuda su i došli, u Serviju, to jest u Tursku, a da neće pod spahije, u
A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku. Nije ni ona spavala.
Izbegavao je to, koliko je mogao. Dok su ostali Isakoviči, o tome, govorili, i brbljali, stalno, Trifun o tome nije govorio.
Sećao se kako su oni, posle, primajući dar, govorili njegovoj materi: Što si ti, Petro, to donosila? Vidiš, vesela bila, da ti treba deci svake godine sve više?
“ Otac Celestin, međutim, kad ču da je Pavle Rus, bio je mnogo ogorčeniji i nemilosrdniji prema oficiru. Pošto su govorili jezikom, koji, ni jedan, ni drugi, ni treći, nije znao dobro, govorili su kao u vetar.
Pošto su govorili jezikom, koji, ni jedan, ni drugi, ni treći, nije znao dobro, govorili su kao u vetar. Pavlu je sve, što mu franceskani rekoše, bilo čudno, neshvatljivo, a smešno. Pa im se i smejao.
To su, kaže, njegovi joldaši, sa kojima je pio i tukao se, dok je bio mlad. I oni su govorili da je u Turskoj sve mirno i da nema vojske, duž obale. Niko prelazio nije.
Pored nje su prolazili, klanjali se, kreveljili, oficiri, ljudi mladi, namirisani, koji su joj govorili, ne samo da je lepa, i da je više nego lepa – prava polnočna boginja – nego su joj skretali i pažnju na žene u njenom
A da mu je žena zamišljena, tiha – kao da nije sretna. To veče svi su govorili uglas, dok su pričali jedno drugom, ono, što ih je snašlo.
Kirasire, naročito, koji su im govorili da brane hrišćanstvo, a sad, da mogu ići, pa, ko hoće, i da se u Tursku vrate. Samo Đurđe, u toj svojoj mržnji, nije
Prepoznao bi te svoje husare, jedno veče, i doviknuo bi im nešto, po ruski, jer su tad već samo ruski govorili. Ali, idući dan, ne bi više mogao da ih čuje kako jedan drugom dovikuju serbski, i kako plaču, kao deca, videvši kako
Teodosije - ŽITIJA
i veselo dušom, i napredovaše u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: — Ovo će dete biti neko novo znamenje!
I svi postadoše iskusni inoci, tako da su se oni koji su s njima bili divili i govorili: — Hodite i vidite ove novoblagočastive, kako u ljubavi prema Bogu vatrenije prednjače starijima!
krvi i ubistvo mnogih, tako da su se svi koji su ga clušali divili sladosti jezika i sili reči svetoga, i premudro mu govorili: „Dobre su reči kao medno saće, a sladost je njihova duši isceljenje.
peći, radi vaših duša i dušu svoju omrznuh, sećajući se starih svetih, koji su u bolu srca za svoje saplemenike Bogu govorili: „Ako cpacavajući spaseš narod ovaj, ako li ne, onda i mene ispiši iz knjiga koje napisa!“.
Zbog toga molim vas da budete poslušni u svemu što god vam o Bogu, na vašu korist, budemo govorili. Evo vas je Gospod Bog vaš molitvama svoga ugodnika svetoga i prepodobnoga oca Simeona utvrdio, umnožio i
svete vere, to jest „Verujem u jednoga Boga“, stav po stav, a samodržac Stefan, blagorodni i svi ostali takođe su govorili i božastvo Svete Trojice ispovedali, a neki su i jepec kojom obuzeti behu obličavali.
gromovi jaki i ujedno sumrak, i strah veliki na samom kralju i na svim vojnicima njegovim, tako da su se svi ustrašili i govorili: — Šta će to biti?
A on ih, kao da su glupo govorili, ukorevaše, rekavši: — Nerasudno je vaše traženje. Vidite more uzburkano, i da lađa ne stoji nego je vali brzo nose, i
Božji anđeli u vidu lika njihova, molitvama njihovim od Boga poslani na pomoć u bitkama, tako da su mnogi od vojnika govorili: — Videsmo svetog Simeona i svetog Savu pred nama u puku kako jezde na konjima, i to jednoga u smernosti inočkog
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
seljake i seljanke visokih kopaoničkih sela koji su išli u posetu manastiru Studenici, Nemanjinoj zadužbini iz XII veka. Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju.
Duša u Ličana je splet dinarskih osobina o kojima smo govorili. Kod njih se nailazi na erske psihičke nijanse. Kao kod dinarskih ljudi, ove su osobine pretrpele promene za vreme
Srbi starci, koji bejahu živeli u slobodnoj Bosni, govorili su omladini: „Naša je vlastela bila ovakva kao i ova gospoda, a propala je u Kosovskom boju“, i nastavili su pričati o
mnogobrojnom vojskom krenuli na Carigrad da bi svojim očima videli da li je sultan pravi musliman; hteli su, kako su govorili, da vide da li je taj sultan obrezan po propisima Korana.
bosanskih muhamedanaca, koji su oni mogli jače vršiti nego prave Osmanlije, pošto su činili znatnu narodnu masu i govorili srpski.
Geografska sredina i etnički sastav Govorili smo o geografskim osobinama jadranskog primorja i njegova zaleđa ili Zagore.
Po istorijskim podacima su Maurovlasi, Morlaci, Crni Vlasi ili Crni Latini bili već u srednjem veku upola poslovenjeni i govorili su latinskim jezikom pomešanim sa slovenskim.
oblasti došli od kraja XV Do kraja XVIII veka, pripadali patrijarhalnom stanovništvu, većinom erskog varijeteta, i govorili ogromnom većinom štokavskim dijalektom. Oni su doneli čisto srpske osobine.* To su mnogobrojni uskoci ili prebezi.
U Makedoniji su mi govorili: „Mi i u snu bežimo ispred Turaka i Arnauta.“ Istina su se od pre dvadesetak godina pojedinci oslobodili ovog straha;
U Mavrovu ima jedan rod, Vlahovci, koji znaju za svoje aromunsko poreklo i čiji su stariji članovi govorili cincarski. Svi su crnomanjasti, maloga rasta i potpuno cincarske psihologije.
Po uveravanju mnogih a naročito jednog pravoslavnog sveštenika, koji je rodom iz Dufa, Rekanci su bili Srbi i nekada govorili samo srpski. Veliki broj dobrovoljaca, krdžalija, iz ovog kraja prišli su za vreme šumadijskog ustanka Karađorđu.
Starac od 110 godina iz Beličice pričao mi je da pamti kada su stariji ljudi u Reci još govorili srpski. Za vreme turske vladavine Rekanci su sačuvali liturgiju na slovenskom jeziku.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
On je samo duboko i s razumevanjem klimao glavom. Po tome kakvo je lice pravila pričajući, mogli biste pomisliti da su govorili o dinosaurusu, ili krilatoj žirafi. Ta profesorka bila je mirno, dremljivo stvorenje u već poodmaklim pedesetim.
Išla je oborenih očiju, ali kapci su joj bili zapaljeni. Nismo govorili, ali ja sam znao kako misli na to da sam ja lupio druga direktora po njušci i da više nemam pristupa u onu kuću.
To je bilo tako i to nisam mogao da izmenim. - Pošao si na pecanje? - rekla je, a onda smo govorili o stotinu drugih stvari koje nas nisu interesovale: o novom dečjem vrtiću, eksperimentalnoj nastavi fizike u našoj
Samo za trenutak. Devojke su se prenemagale, a momci, gotovo svi, govorili iste reči o mesečini i ljubavi itd. Blesava stvar, kompletno! Nisam mogao da zamislim Rašidu među njima, pa Bog!
— Izmislićemo nešto, Rašida! — rekao sam a ona je odgovorila „važi!“, ali joj je lice bilo bledo i nesigurno. Nismo govorili o tome da ćemo se naći posle predavanja, niti gde, ali ja sam znao da će me čekati ili kod vodoskoka ili na skeli, ili
Verovatno su i Rašidi i Vesni govorili nešto slično. To je uobičajena pesma. Mislim da bih, i da me neko probudi u ponoć, mogao da je izrecitujem a da ne
Znate već tu vrstu momaka, nije potrebno da vam pričam! I neću! Mangupi su govorili da je jungfer i u tome je morao ležati neki đavo, iako i ne biti jungfer nije bogzna šta.
Zatim su počeli da govore o ocenama. Po načinu kako su govorili bilo mi je jasno da znaju za ono iz matematike. - I baš to meni da se desi?
Odjednom sam se osećao mali i beznačajan, i suvišan, i savršeno nepotreban. Ne zbog onoga što su govorili, već načina na koji su to govorili, zaverenički mašući rukama.
Ne zbog onoga što su govorili, već načina na koji su to govorili, zaverenički mašući rukama. - Da sam na njegovom mestu - Stari je govorio potpuno me zanemarujući - da sam ja na
sam ja jedno čudovište koje nije ni moglo drugačije da završi posle svega što je uradio s onom nesrećnom profesorkom. Govorili su o Melaniji kao da sam je silovao ili ubio.
To je Rašida. Za pola sata ona će biti na skeli. Mi nismo govorili o tome, ali ja znam da će ona biti tamo. Ja ću uzeti Gretu, pola hleba i džem, a onda će čitav dan biti naš.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I pošto im nisu znali jezik, oni su im govorili mumlanjem, jaukanjem, rikanjem i rzanjem, kalamburima, sastavljenim od svakojakih glasova što su ih čuli po danu i po noći,
Kakve sve gluposti nisu govorili na račun latinskog klira! Otvoriše širom vrata, koja su dozvolila da uđu među njih, iz vrta, i bokori jorgovana, i
O vojsci više nije hteo ni da čuje. Neki njegovi oficiri otvoreno su govorili da će poći u Turaku, otkuda su im ocevi došli, a mnogi vojnici, čuvši to, govorili su da će tamo poći sa celom svojom
Neki njegovi oficiri otvoreno su govorili da će poći u Turaku, otkuda su im ocevi došli, a mnogi vojnici, čuvši to, govorili su da će tamo poći sa celom svojom porodicom i stadom svojih ovaca. O Rusiji nije više šuškao samo on, već i drugi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
po nekom pravilu, bili neki zadovoljni i uhranjeni dripci u tvidu, sa brzim kolima, zlatnim satovima na dlakavim rukama: govorili su vešto strane jezike, baš kao šef recepcije u hotelu »Evropa«; bacali su tek zapaljene cigarete dok smo mi moljakali
To je moje mesto! – govorili su za komadić obale, za neku stenu zgodnu da se na nju nasloni glava, za deo mola ili lanternu. Ovo je moje mesto!
adrese, obećavao da ću pisati — ali već sutradan, prvog, desetog ili dvadeset i petog, stizali su novi gosti i govorili za komad obale da je to njihovo mesto, i sve je bilo isto. Ne, ne, zaista je krajnje vreme da se pakujem!
Ko zna zbog čega, svi su govorili šapatom. Automobil smo ostavili stotinak metara niže, u jednoj mračnoj uličici, jer kolima se ovamo nije moglo stići.
— Pravo ima čovek! — govorili su oduševljeni čitaoci. Ne bih ja dao ovo naše ni za stotinu metropola! Umirući od straha kako će to primiti, stalni
Nije u redu, govorili su domaćini, da tako izuzetno veliki čovek stanuje kao samac u hotelu! Odbio je i podigao čašu u njihovo zdravlje.
nosili su »seiko« satove, vozili kola, gledali istu televiziju: bili su njena rasa, imali prezimena slična Nininom, govorili su istim jezikom i bio je mir, a ne rat, kada se s ovakvim divljaštvom unapred računa, a opet se nalazila usred pakla,
Matavulj, Simo - USKOK
Bješe već mrak kad se Janko i Krcun uputiše gornjim poljem. Duvao je lak sjeverac. Dok ne prođoše Bajice, malo su što govorili, a kad se dohvatiše planine, našavši zavjetrinu, sjedoše, napiše se, i Janko započe pitanjem: „Šta je to djevojački
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pomenuti veliki pisci govorili su o detinjstvu; iskazi dečjih pisaca prostiru se u jednom izražajnom i iskustvenom prostoru koji je, videli smo,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Šta, žao vam je? Ha, ha, ha! Vidi se ko je madžaron. GAVRILOVIĆ: Ja sam slušao da ste vi govorili madžarski, a ne ja. LEPRŠIĆ.: dok i proteramo, urlikaće kurjaci njinim jezikom.
ŠERBULIĆ: Pa baš ja da se žertvujem? Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U prvim desetinama XIX veka bilo je među Srbima ljudi koji su se starali da žive i koji su govorili kao junaci njegovih romana, mladi pisci su se kod njega učili kako treba pisati, a roditelji su davali svojoj deci imena
s Klopštokom, s Deržavinom, s Dmitrijevim; neka duboko zamišljeni Soralić istražuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi;
»Bilo je onda, priča on, učenijeh Srba u Beču koji su sav ovaj posao držali za besposlicu i govorili mi u oči da ne kvarim hartije uzalud; no meni se učini bolje i milije poslušati G. Kopitara nego njih.« Od 1815.
stari jezik vladao je u crkvi i školi nekih osamdeset godina, obrazovani ljudi su njime ne samo pisali no unekoliko i govorili, i Karadžićev jezik njima je odista izgledao nizak, prostački, nedostojan knjige i obrazovanih ljudi.
On naročito voli sentimentalne motive, najradije priča seoske ljubavne idile, »nevinost pastira«, kako su govorili naši stari pisci, nagrađuje vrlinu i kažnjava porok, deklamuje, raznežava se, plače, i vrlo često podseća na Bogoboja
OPŠTI POGLED. — Jakov Ignjatović je imao zlu sreću da mu pobednici neprijatelji pišu istoriju. I oni su više govorili o njemu kao čoveku a manje kao piscu, suviše se zaustavljali na njemu kao političaru i privatnoj ličnosti, na njegovom
I kada su uzgred govorili o njemu kao piscu, isticali su suviše njegove slabe strane: neznanje jezika, koji nikada nije mogao kako valja naučiti,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Neka našeg Rada, nije on za te poslove. — Rodio se kao svetac, pa će se kao svetac i poderati — bez imalo zlobe govorili su oni, a kad bi mu ispričali kakav svoj nov hajdučki podvig, osjećali su se olakšani i čisti, kao da su bili kod popa
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sem pletiva i šivenja ništa drugo pred ostalima nije uzimala da radi. I svi su se čudili kako mi izlazimo na kraj. Govorili su da ona ima čitave bisage para, koje je uzela od mog pradede, svoga svekra, kad je ovaj umirao.
Tebi lice sine radošću i sva srećna veliš mi: — Molim te, pa nemoj drugi put tako da se šališ!... I svi su govorili da ti mene čekaš. Neki su me čak i pitali. Ali kao u šali i kao sažaljevajući te.
— Kako da ne! Zna! — jedva dočeka Ariton. — Eto baš danas došla kod mene, da kupi nešto. Čini mi se sô. I govorili smo o tebi. Čula da si bolan, pa pita da li ti se što jede. I ponude ti poslala. Zar ti nisu dali? — Ne!
oko braće, Ite, koji su usled svirke, svežine letnje večeri i blede, iza mrkih oblaka, mesečine čudno izgledali: govorili mnogo, drhtavo, čas veselo, čas zbunjeno. U tom joj najstariji brat zapeva.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovo su oni tako govorili a niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti osim njih dvojice. Čoek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi đevojku, a đavo
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Divilo se malo i veliko; i svi su javno govorili da, otkad im je sam car umro, takve parade nije bilo. Bilo je i poklona, i mlogo koješta, ali, kao što kažem: moja
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Odjednom, sve što su ljudi govorili oko mene konkretiziralo se i stavilo ispred predela i građevina koje sam gledao. Najpre se obznanilo u meni ono što je
Svaki dan ga može potpuno izmeniti. Sinoć su govorili da bi moglo doći do rata. Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
No brat je moj ćutljivi govor životinja razumevao: vuci su nam o bratstvu govorili, medvedi o pravdi, u vepru se čuo čukundede glas, u pticama se oglasiše sestre neke, sirotice neudate il nerođene,
DUŠAN PRED CARIGRADOM U nedelju su mi kapije otvorili na gradu istočnome anđeli što naški su govorili. Mišljah da tajnu grada znam te grčki prozborih na trgu, no građani povikahu: nije to gospodar naš, i zatvoriše se
Oprosti mi, govorim kao da sam se poneo, kao da hoću da proričem, no i proroci su govorili o prošlom da bi u tami dveri budućeg dotakli.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Ni po čemu vi niste mogli tako nešto zaključiti. SIMKA: E, pa pozna se to, gospodine. Eto malopre kad smo s njom govorili o tome, pocrvene dete kao kuvani rak. ADVOKAT (zgranut): Kako, vi ste govorili s njom o tome? AGATON: Razume se!
Eto malopre kad smo s njom govorili o tome, pocrvene dete kao kuvani rak. ADVOKAT (zgranut): Kako, vi ste govorili s njom o tome? AGATON: Razume se! ADVOKAT: Ali ko vas je ovlastio da vodite takve razgovore?
I ne mislim ja na tako što, razumete li, i ne mislim! (Ščepa se za kosu.) I još i njoj ste govorili; mogu misliti koliko je to uvredilo u trenutku najveće žalosti. Vi joj se morate izviniti...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
„More ljubićeš ovu cevku!“ — odgovarali su artiljerci... „Ah, dok je meni puške, putuj igumane...“ — govorili su mrzovoljno pešaci... A već dojadi i ovo marširanje. Nije se kasalo, već smo danima išli hodom.
Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom. Silazili smo lagano provlačeći se uskim putem, oivičenim paviti i kupinom.
nismo videli, kapetan Jovan zaustavi konja pa nam se obrati: — Razume se, vi niste ništa razumeli, niti smo o čemu govorili! — On obode konja i sa puno važnosti, kao vođa patrole, uđe u bivak.
— Ah, kada li ćemo jedanput izići iz ove puste ravnice! — govorili su vojnici, zazirući od svakog fijuka kuršuma. Ali jednoga dana zazvrjali su svi telefoni, počev od onih iz pešačkog
— Žao mi je majke. Ona ostaje sada sama. — Ne žali je. Ona je sada ipak srećna. Koliko su puta njih dvoje govorili, kako bi rado umrli da si samo ti živ i zdrav. Ti si se vratio. Njen je san sada ostvaren.
Neprijatelja se više nisu plašili i sa prezrivim osmehom govorili su o minulim događajima... A oni koji su čuvali granicu, prestali su i da pucaju na carske vojnike.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Radi se ozbiljno i svojski... Jedno jutro reče im Stojan da je otpuštena ona učiteljica, o kojoj su ranije govorili. Bogosav, veli, sinoć došao iz sreza, pa doneo taj glas. Oboje se zaprepastiše.
Bogosav, veli, sinoć došao iz sreza, pa doneo taj glas. Oboje se zaprepastiše. I ako su neprestano o tame govorili i mislili, ipak im se činilo, da neće biti tako pokvarenih ljudi, koji će taj zločin izvršiti. A ono gle!...
Neću ni da vas pitam da li ste doista govorili protiv vlade... — kapetan zateže ovde, — jer sam uveren, a i čuo da ste miran čovek...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Buržoazija nije odobravala akt Principa. Pri kraju rata, svi su u nas govorili samo o potrebi podizanja jednog velelepnog Kosovskog hrama prema nacrtu Meštrovića.
Govornici su tog dana govorili vatreno, sa gomile cigalja, koja je bila, kako rekoh, u avliji. Među njima bio sam i ja. Govornici su se najposle
Evropa je sad, vidite, prilično u vezi između sebe. Šta da vam pišem o svemu tome? Dosadno je. Oficiri su mi govorili da je naše herojstvo samo divljaštvo, i da su Srpkinje još jevtinije nego Mađarice i Poljkinje. Baš tako.
Sve sam im to govorio samo zato jer su rado govorili takve stvari, i jer su me pitali o našoj književnosti, ali me nisu razumeli, i mislili su da, i dalje, govorimo o
Posle smo govorili o mrtvima. Tihi i blagi, oni su pognuli glave nad gradom, i sve se smirilo. Da, ovo je jedina zemlja gde se zna da
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— To je istina! — rekoh postiđen što tako prostu stvar nisam mogao odmah protumačiti. Posle toga smo još prilično govorili o raznim stvarima, a, između ostaloga, gospodin ministar mi napomenu kako će baš povodom tog srećnog slučaja o kome
društva da će posle jednog-dva časa cela varoš s pouzdanjem tvrditi da je on tu, da su ga ludi lično videli i s njim govorili. Ustumarala se policija, uznemirili se ministri, pa trče na sve strane da se sa njim sastanu i ukažu mu poštovanje.
(Mnogi su, doduše, govorili da čiča laže kako je uganuo nogu, već se samo pretvara, jer je rad da se vrati natrag). Najzad, malo ko da nema trn u
On se negde izgubi i niko za njega ništa nije mogao saznati. — Šteta, mlad čovek! — govorili su. — Pa i nije bio rđav čovek. — Nije, ali eto, kad ga đavo nosi da radi što niko ne radi. — Žao mi ga grešnog!
— Tako je! Živeo, živeo! Još se javi nekoliko vatrenih govornika, koji su hrabrili zastrašeni narod i govorili otprilike to isto što i Kleard.
— Tako je! Živeo, živeo! Još se javi nekoliko vatrenih govornika, koji su hrabrili zastrašeni narod i govorili otprilike to isto što i Kleard.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Znali su ga svi, i svi su ga veoma poštovali. Čiča Pera je bio prava anđeoska duša. Za njega su svi govorili da neće ni mravu na žao učiniti. Takav je bio od kako ga pamtimo.
Čudili su se ludoj majci i devojci, a najviše ludom ocu. Svuda su ih ismevali, a Vasi su svi govorili da je srećan što je odbijen, i čudili su se šta je imao da zavoli.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se od njih, a ne mogući se od samih glasnika uveriti o onome u što je, sama po sebi, bila sigurna, jer svi su govorili da je zdrav, dok je međutim ona znala da ih je on naučio da tako navlaš govore, — krišom i od Sofke, posla naročitog
Dovodeći ih do kamenog korita bunarskog oni, kao da to nisu konji već ljudi, pokazujući im na korito, govorili bi svakome: — Pij, bre!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Neki ljudi, zadriglijeh šijâ, zabrijani, u crnim mantijama dođoše u tamnicu. Dugo su mu nešto govorili, tobože blago, ali je on vidio da mržnjom dišu...
Zatrese se i ublijeđe, pa lagano diže oči, te njihovi pogledi kazivahu im uzajamno, da su dotle jedno mislili a drugo govorili.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Seljaci nisu hteli nikad da piju vode sa ovog izvora, jer su govorili: „Nečista je, udara na sumpor“, pa videvši da Koviljka pije sa ovog izvora vodu, prozovu ga „Koviljača“.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
s Klopštokom, s Deržavinom i s Dmitrijevim; neka duboko zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje, kakim su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi;
čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako govorili, da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti, osim nji dvojice).
s Klopštokom, s Deržavinom i s Dmitrijevim; neka duboko zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi;
Dok su oni još to govorili, a to se pomole kola i konji i mazge i magarci s ručkom. Kad se ručah donese, Međedović reče da će on to sve sam
čini svoje, pa ću, ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom đe se ja oglasim, jer ne će dobro biti” (ovo su oni tako govorili da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti osim njih dvojice).
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (Lk. 2, 25) I ovim poukama pouči ih dobri gospodin i dobri pastir. A ovi svi mnogo su ridali i govorili mu: „Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer tobom osvećeni bismo, i tobom naučeni bismo i tobom prosvetismo se,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A Kušmelj i Osinjača zebli su u srcu da im se nadanje neće obistiniti. O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno.
— Ja ti kažem da je reka niki otac, a ja ne mećem nikakve misli u glavu. Više nijesu o tome govorili. Brne nastavi svoj novi način života, koji je samo Bakonja znao u potankostima.
Bakonja se s njom poznade u berbi, ali su malo govorili, nego se često kradom pogledali. Pa kad su jednom prstenjkali, Jela ga je nemilice tukla uvijenim rupcem po dlanu, tako
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Visoke je držala glavu i prezirala sirotinju. A sada je pala na nisko granje.“ Svi su oni tako govorili. Dok je Đorđe nije isterao iz kuće, verovala je da je vole.
stekne: iz svoje livade da hrani konja što ga jaše i sa svojih njiva da bere hleb za sebe i sinove, jer su seljaci glasno govorili da je celo Vasilijevo imanje nožem i sekirom stečeno.
Pa poručujte šta ima ko da poruči, jer ja posle ne mogu da se odbranim od vaših žena.“ A uhapšenici su samo o deci govorili. Decom su dokazivali i svoju nevinost i želju da žive.
Biće visok. Već je sada momčina“, govorili su mu seljaci kad bi videli Adama, a on se ponosio, bio zbunjen i stideo se od radosti.
Najpre je sumnjao u njihovu iskrenost. Posle se setio: dok je Adam bio mali, svi su govorili: „Isti Đorđe.“ Sada govore da je visok i krupan. A, on, Đorđe, otac, mali je i sitan...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kao odsjaj meseca na vodi blistalo joj je lice, a oko tela. širio se nežni, sedefasti sjaj. Ribari su nešto govorili o vilama? Ali niko nijednu nije video. Otkuda ova? Mladić zateže mrežu, a vila zajauka: — Pusti me, momče!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Put saznanja daleko je duži od zida o kojem smo sada govorili. Na tom putu ne dolazi se nikad do kraja“. „Autos efa!“, potvrdiše svi u glas.
Dok su oni tako govorili, prišulja im se jedan kiridžija, zvan Antraks, sa svojim magarcem, isti onaj koji je docnije u poznatoj parnici o senku
Ali kad mu Platon reče da ponovi ono što su govorili, učini to Aristoteles na svoj vlastiti način i drugim rečima, no toliko jasno, određeno i tačno, da ga Platon začuđeno
velikim bratom izišla, pričahu na dugačko i na široko kako je bilo u crkvi, koga su onde sve videli i šta su ljudi govorili. U takvom razgovoru prođe im vreme do ručka vrlo brzo.
Majka mu je u tome rado izlazila u susret, sama započinjala takve razgovore i davala im nove hrane. Često su satima govorili o gospođici Storej.
Nijedan element ne može biti ni stvoren ni razoren, jer materija je neuništiva“. „Nisu li to govorili i neki stari grčki filozofi?“ „Jesu.
Vi, gospodine Faradeju, govorili ste sada o pretvaranju mehaničke sile u električnu i o njenom pretvaranju u hemisku. To je mnogo više i dalekosežnije od
To je mnogo više i dalekosežnije od onoga što su govorili vaši prethodnici“. „Dabome, no to je prirodna stvar, otišao sam dalje od njih zbog toga što su pre mene umrli“.
jer dokumenti koje nam je sama priroda ostavila u raznim slojevima Zemljine kore, a oni ih pronašli i pročitali, govorili su u tom smislu.
On razmisli malo o onome što smo govorili, pa reče: „Da, silni Kivije uštedeo bi i meni, slabačkome, moj trud. Pa ipak ostalo bi i za mene još dosta korisna
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad bi svi govorili kao ti, šta bi bilo? Srećom ne misle svi tako. Treba se, brajko, očajno napregnuti, treba razmisliti šta da se radi.
U toku ratova sretali smo se, to sam znaš. Šta su nam oni govorili? „Samo da se ovo svrši.“ Oni, dakle, nisu hteli dati ratu svoje živote. A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo?
Naš je ideal bio da se spojimo radi zajedničkog života. A kad smo govorili o budućnosti, onda su raj, sunce, cveće, zagrljaj i sreća bile jedine reči koje smo poznavali.
Razmislite ponovo: majka i otac odstupaju s vojskom ispred neprijatelja kroz Arbaniju samo, kako su govorili, radi toga da sačuvaju život sina jedinca.
Zato sam se za tebe i udomila što si junak bio i za domovinu se borio, pa se nisam ni osvrnula kad su mi govorili kako ne treba za tebe da pođem, jer si se dušmaninu predao i streljački lanac sramno napustio.
Žagor je postajao sve veći, jer su svi oficiri govorili vrlo glasno. Na sasvim niskom, po vojnički nameštenom, krevetu u ćošku sobe sedeo je jedan mlad artiljerijski oficir,
Tako živi Ilija Vasić sve na onoj velikoj dijeti, ili kako su to tamo u Africi oni uvek gladni Srbi tačnije govorili, „bolan ležim na petіt régime“, samo da štogod povrati od one predratne mere, ali sve uzalud i bez vidnoga uspeha.
podiže njegov Draguša, tako ga je baš zvao, sa kojim je on nekad zlatnim perom zastupao Rudničane iz Baa, — koji su govorili da su iz Baka-baa i pušili na velike čibuke kad im je godina dobro rođevala, a iz Ba iz Jada kad je bilo drukče — a u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U te sobe mi djeca rijetko smo ulazili; a kad bismo ušli, govorili smo šapatom i stupali na prstima. Odmah iza kuće počinjala se penjati krševita strmina, tako da su na stražnjoj strani
Njihovo je plavetilo bilo zamućeno, a u sredini kao da se nazirala rana, poput crva u srcu jabuke. Mi djeca govorili smo da je u njima ubijen živac.
U kući su u te dane govorili da baba sve radi „u sampas”. Sjedio sam joj u krilu, a milovanja njene ruke bila su rasijana i u njima se osjećala
U vid sušte, žežene logike. — „Od toga što ti baješ i šaraš možda bi se dala praviti nekakva poezija”, govorili su mi ponekad. Ali jok! Mene to nije privlačilo. Nije me zadovoljavalo. Imao sam ambiciju da od toga pravim filozofiju.
Učio je klavir i bio je prilično nadaren za muziku. Ali o muzici smo malo razgovarali. Ako smo i često govorili o mom učitelju i o njegovoj učiteljici, to je bilo više u vezi s onom drugom, „nestručnom” stranom njihovih ličnosti, o
— Zašto ne pišeš mjesto da brbljaš — govorili su mi prijatelji ponekad. — To bi, doduše, bilo skroz nerealno, ali možda zanimljivo. Ili bar zabavno, kao dječja bajka.
Taman posla! — mislio sam u sebi. Da sam uzeo pero, danas bi mi isto tako govorili: „pogriješio si, za tebe je bila violina”. Znam ja već te stvari!
Najzad progovori, ali promijenjenim, sasvim ozbiljnim glasom. — Da, nije sad važno ovo o čemu smo govorili. Zaustavit ću se, ako dopustiš, na onome što si maloprije izustio: „Ja sam sve to zamišljao samo onako, radi zabavice .
a oni pokorno primili, i u tom su se krugu kretali razborito i svrsishodno, „uglavnom zadovoljni”, kako su sami govorili. Svi su odreda bili smireni ljudi. „Pogašeni ljudi”, kako sam ja govorio. Pri susretu, dakle, bivalo je i pomalo ganuća.
s lica osmijeh, kao zubalo, i rekao sâm sebi: „Rasprčkao si svoj život, rasprčkao ga za se i za potomstvo, kako su to govorili stari notari. Prosto kao da si dunuo u maslačak!” A opet, kao da to nisam učinio ja.
Jutros su me pohodili doktori, svi na broju, i govorili ispod glasa lakonske, polovične riječi. Postali su za jednu trunčicu službeniji prema meni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ovo su oni tako govorili da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti osim njih dvojice. Čoek izvadi svoju travu iz torbe te okadi đevojku, a
Što ulovih, to mi ostade, a što dobih u šumi, to donesoh i vama da vidite. — Pravo je kazala mlada, — govorili su svi svatovi, i svuda pričali o njenoj pameti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti. A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom,
Objasnili su mi da su govorili engleski i da su Amerikanci. - Amerika! - uzviknuo sam uzdrhtao od uzbuđenja. Onda Vi mora da znate mnogo o Bendžaminu
Ovi nisu bili iskićeni zlatnim i srebrnim pletenicama, govorili s visine, već su izgledali kao i svi drugi smrtnici. To me je oslobodilo i ohrabrilo pa sam govorio bez straha i
To me je malo pomirilo sa sudbinom na američkom salašu. Radnici su jeli mnogo, a govorili malo i kad su završili sa jelom napustili su trpezariju bez ikakve ceremonije.
Nadzornikova žena me je često pozivala da provedem veče sa njima u porodičnom krugu. Govorili su mi da ih mnogo interesuju moje priče o Idvoru, Pančevu, Budimpešti, Pragu, Hamburgu i iseljeničkom brodu.
Razumeo sam njihov jezik, i ono što su govorili ostavljalo je prijatan utisak na mene. Ovo putovanje podsećalo me je sada na putovanje Dunavom pre otprilike osamnaest
Zbog ogromnih grčkih pozorišta glumci su morali imati dobru dikciju jer se inače ne bi mogao razumeti tekst koji su govorili. ”To su bili veliki umetnici”, - govorio je on, - ”a naši glumci su u odnosu na njih sitna riba.
Grke mi daj, daj mi Homera, Pindara, Demostena, Platona, Praksitela, Fidiju, Sofokla i stotine drugih koji su govorili jezikom bogova i stvarali dela koja može stvarati samo božanski duh u čoveku.
Sin i ćerka su radije govorili engleski, ali su voleli slovenačku narodnu muziku i oduševljeno je negovali. Zbog toga su im roditelji bili veoma srećni.
u najšarenije slovenačko ruho, ali su svi u društvu, pa i sam stari Lukanić, i njegova gospođa i svi slovenački gosti, govorili engleski.
Nisu me baš oduševili, ali ipak u meni sve zaigra kad sam čuo srpski jezik. Govorili su sasvim slobodno i primetili da ih posmatram.
Nisu me baš oduševili, ali ipak u meni sve zaigra kad sam čuo srpski jezik. Govorili su sasvim slobodno i primetili da ih posmatram.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
njegovih književnih postupaka, kojim se izobličava i naopačke daje ona „nepodnošljiva realnost“ o kojoj su pesnici često govorili posle Artura Remboa.
u sintaksičku simetriju; u stvari, trebalo bi reći da je ona proizvod onog ogledalskog obrtanja o kome smo već govorili.
I ovde nismo nimalo slučajno sve vreme govorili o lestvici vrednosti, o izmenjenome sistemu vrednosti: u pitanju je sama sintaktika književna, opet po analogiji sa
On me je zatim upoznao s B. A. Uspenskim. Razgovori s njima uglavnom su se svodili na ono što su oni govorili, a ja sam slušao i pitao. Septembra 1971. dobio sam, na dve godine, lektorsko mesto u Berlinu.
Niti pišemo uvek u srećnoj dokolici, kad možemo umanjivati nepotrebnu složenost i uvećavati preciznost i lakoću. • Govorili smo prethodno o kontekstu nacionalne književnosti.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Nismo te mi terali da je uzmeš. Ti si uvek govorio da je voliš. ČEDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza. ŽIVKA: Pa ima. ČEDA: Ama gde su? Voleo bih da vidim tih 12000 dinara.
More, znam ja sve to po redu. Otvorite kada vam kažem slobodno to pismo, jer kako ste mi malopre govorili da može doći do ostavke vašeg muža, onda znajte da to pismo može da bude vrlo važno. ŽIVKA: Važno?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
iznutra i raspolućuje otprilike (i nikako ne tako oštro i očigledno) kao kad bismo o izvesnoj osobi do pola rečenice govorili u trećem licu (ona), a otpola u prvom licu (ja) pošto smo se potpuno preneli u njen položaj.
o kulturi iz koje nam Sofka dolazi, zatim o samoj Sofki i ostalim likovima, pa najzad i o Stankoviću lično, često govorili čak možda pre radi pohvale nego radi pokude kao o nečem „sirovom”, „surovom ”, „divljem”, „varvarskom” i „primitivnom”.
Bila je to čudna noć. Iznenada, on mi se učini davno poznat i mi smo dugo govorili o budućnosti Srbije, o narodnoj nošnji i o korintskim stupovima. On je jednako počinjao o nebu”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I nešto još crnje: deca sva prestravljena, mlađe žene obeščašćene i to od onih koji su pukove vodili kao putovođi a govorili našim jezikom.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pod krivim naslonom od suvog granja, pred kafanom sumnjive beline, ne može se preći od posedelih oficira. Govorili su o malariji i kininu koji se u debelo meso ubrizgava. Odjednom kao da kuršum prozvižda.
Svakog su jutra psi lajali. Pred malom kućom, na ovčjoj koži ležao je kmet potrbuške. Juče su ga Grci batinali. Govorili su da se sastaje sa Srbima. Kraj izvora se čuo plač i vriska.
Otresli su crvenu prašinu sa nje. Vojnici su govorili da svi bludnici ginu od kuršuma. Mija je već pio rakije. Pomilovao je devojku, ne po kosi, — bila je puna zemlje, —
morfijum, dali mu da pije bljutave tečnosti, vadili mu smrvljene koščice, pekli i rezali istrulelo meso, i za svaki dan govorili da mu je poslednji. Nisu ga ni brojali više u žive. Već ga je bio obišao i stolar iz kapele. Ali je on i dalje živeo.
VIII U LUDIM ŠUMAMA Toga se dana događale neobične stvari. Vojnici su govorili da se onima koji će poginuti odjednom nešto ukaže, te postanu izgubljeni, zaneseni. U očima se pojavi mrtav kotur.
Tu je student Matić prekinuo da vodi dnevnik, jer je čitave dane igrao karata sa kapetanom Budom n Danovićem. Govorili su o Miji koji im se javio iz Bizerte. A potom su pili konjaka i jeli goveđe konzerve.
Pojava živih ljudi pričini radost kod putnika. Ali je sve to brzo prošlo. Ranjenici su zaostali, govorili nešto o ranama i borbama i potom odlazili. Sneg je vejao. Vetar je jaukao sa ranjenicima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.
sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce.
Njegov glas, pogled, celo držanje govorili su sasvim obratno: da nisam mogao uopšte pasti na nepogodniju, nesigurniju ličnost od ove.
Švajcarac je spominjao to sa zaprepašćenjem, nekim pomešanim gnušanjem i divljenjem. Oni su govorili o tome jer su očekivali s časa na čas da se ova mlada žena pojavi, a Švajcarac je hteo da zna da li bi on, iako je u
Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi
Zatim smo govorili o Libanu, pa kako je od davnine naviknut na južno sazvežđe, pokazivao mi je mnoge konstelacije za mene nepoznate, njino
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U štabu je takođe vladala sumornost. Momci su išli na prstima i govorili šapatom. Danas je na levoj obali Morave, na žitkovačkim i prćilovačkim visovima imala da se bije dosta odsudna bitka.
Ministri su govorili da treba pomagati braći. Tada smo u jednoj tajnoj sednici odobrili 10.000 dukata i 12.000 pušaka za ustanike i
Tajne sednice većinom su držane noću. Ministri su tražili nov kredit za potpomaganje ustanika. Oni su govorili samo to, da valja potpomagati braću.
Oni su govorili samo to, da valja potpomagati braću. Mi u opoziciji govorili smo da smo i mi zato da se braći pomaže, ali smo tražili da se jednom izađe načisto kuda vodi i gde će nas dovesti to
Ono će nas najposle uvući i uplesti u sam rat. Treba li ratovati ili ne? govorili smo mi, o tome se može razno suditi. Ali jedno je jasno: mi nećemo da nesvesno budemo uvučeni u rat.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali tada on obično legne, pritaji se i namah dobije temperaturu od 40°. O njegovoj bolesti bilo je vazdan priča. Govorili su jedni da on autosugestijom izaziva temperaturu.
— Ovako se više ne može... Tim balavcima treba saterati pamet u glavu — čujemo da su tako govorili pukovnici reumatičari upravniku bolnice. — Pa dobro... šta da radim! — uzdisao je upravnik.
A ovo ćeš opet dati vojnicima koji te budu odneli do zavojišta — rekao sam glasno da okolni čuju. — Ne brinite — govorili su gotovo uglas, i usrdno prihvatiše Gruju, da ga prinesu vatri. — To je dužnost naša.
Ko ostane čitav, neka zaobiđe stenu i sruči bombe na topove. Jeste li me razumeli? — Jesmo! — govorili su odlučno vojnici. Komandir se obrati meni: — Sad nastaje vaš posao. Mogu oni lako da nam najašu za vrat.
A ovaj Toma, vrag bi ga znao zašto, pristao. Mi smo uvek govorili o dvema sestrama, te nisam imao prilike da mu pričam o mojem poznanstvu sa Francuzima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
su njime drage, potresne, sudbonosne i brižne stvari, ne jednom samo njime, ne jednom u ime čitavog srpskog naroda. Govorili su njime, pisali, kraj svega, pravi, jedini naši tadašnji pesnici.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uvijek su im stizale oko ponoći u gluvo doba. Tako su barem oni govorili i narodu kazivali. Ko im je to donosio, ja vam ni danas ne znam kazati. Na moju dušu, ne znam, braćo!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Drukčije ne mogu izići sa njima na kraj. I onako, kad bih što slučajno razbila, govorili bi mi: što lupaš kao da si zaljubljena? E pa evo, sad sam zaljubljena i sve ću odreda da razbijam. (Baci tanjir na pod.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
čardaku, bilo osvetljeno, video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u noć ipak na vreme došli, govorili bi: — Još sede baba-Stanini! Sa kapije se upadalo i išlo kaldrmisanom putanjom.
Da nije imala nešto u amanet da ostavi. Da niste o tome govorili, pa imala kakvu ostavu za crkvu da ostavi?... — Ne — odgovori — nego tako.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uz njeno deblo bacali su oduvek grane, »kao zadužbinu«, i govorili: »Kriva jelo, eto tebi grane, nek me ne bole ni leđa ni grana« (glava?).
Ćipiko, Ivo - Pauci
ali on se neće sigurno na tome ustaviti: osvetiće se i naći će za to koju mu drago izliku; nisu utaman stari ljudi govorili: „ čuvaj se turske globe i popovske zlobe”.
Više nije bilo prvašnjega veselja, strke i gonjačeve pjesme. Selo se sneveselilo. „Nije nam ni potriba izmrškat' se”, govorili trgači i mečari... Pa i na ono malo nasrnuli zvani i nepozvani.
— Pa da su bar kopali kako valja! — govorili su oni u šali, — i odmah ozbiljno pridodavali: — Eto, mi smo radili veće od njih i gladovali i gladovaćemo pa ništa!
Iseljenici što se otuda vraćahu nijesu o njem govorili ni dobra ni zla, no zasve pripovijedalo se „ružnih” stvari. U zadnju govorilo se da je bio gospodar velikog hotela koji
Povrh načelnika niko se nije htio natjecati. On i trgovac šjor Bepo složiše se i razdijeliše ga među sobom. Ljudi govorili da su učinili dobar posao, jer da su nakon malo dana počeli prodavati komad po komad i već pri polovini imanja namirili
— Govorili su da će cića grada oprostit' nam impoštu, — jadikovali ljudi. — Kako ćemo sada? I selo je te noći kao oživjelo.
Tako je mnogo ljudi odahnulo zasve da su znali da je obična cijena buhaču šesnaest do dvadeset novčića. „Ma neka”, govorili su, „samo kad se je našlo!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jedno vreme je pravio trzaje kao da će da ustane. Soba je bila puna ljudi koji su ulazili i izlazili, govorili nešto, privijali mu na ranu neke krpe u želji da mu olakšaju bolove, ali mislim da su mu samo gore činili.
Možda zato što su svi govorili o njemu da je svemoćan i da zna leka od svake bolesti. Ovaj koji je k nama došao vrlo je mlad, verujem moj vršnjak.
Potom su dolazili k njemu i govorili: 'Zdravo, kralju jevrejski.' I još su ga udarali po obrazima.“ Dok sam mu ovo govorio nije smeo da se odmakne.
Jezivo zavijanje u noćima sa mesečinom, režanje i urlikanje ispunilo je dolinu. U ljude se uvukao strah. Neki su govorili da je sve to u vezi sa Prohorovom smrću, jer, kažu, Bog je poslao zveri da kazni one koji su pakošću i ismevanjem
svoje njegovi sledbenici, sva ona silna bulumenta prišipetlji koji nisu imali svoga mozga nego su se služili Kirčinim, govorili su to kao uzgred, slično kao i njihov učitelj, kao kad bi kazali: vatra je vruća, ili: voda je mokra, sa takvom
Ja sam pribran i miran. Kirča i Pipac su se žestili i paridžali zato što nas ne poziva. Govorili su mnogo i zbrkano, upadali jedan drugom u reč, pa se počeše i međusobno svađati kad već nisu imali smelosti da bes
Dok su imućni ljudi govorili kako je Brzan lud i kako je posvojče nečastivog koji mu je davno, još u detinjstvu, zabio očnjake u vrat i srknuo malo
Tek kad se uverila da Dorotej nije među mrtvima, povukla se u svoje odaje. Govorili su da je bila umirena, čak spokojna. A Nikanor kaže da je primetio njen kratak smešak, no ja mu to ne verujem.
Ono što smo sami o sebi uporno govorili, izgledaće im kao obična prevara. Mi moramo ostati ravnodušni pred opasnošću. Kako će ovi glupi sebarski momci ostati
U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su. Bila je potrebna samo mala neznatna nit pa da iskaz obrnu u suprotno: u Makarija je ušao Satanin sluga.
Što god sam se više uzdržavao da ostanem pribran i miran, sve sam više drhtao. Govorili su sada o nečem drugom. Osluškivao sam samo zato da bih čuo glas moga zlotvora. Govorili su ostali.
Govorili su sada o nečem drugom. Osluškivao sam samo zato da bih čuo glas moga zlotvora. Govorili su ostali. Činilo mi se da ih on ne sluša, nego da me gleda svojim svinjskim očima i smišlja novu gadost.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ - „Može!“ - „Šta kažete? A Vi ste mi nekad govorili o astrologiji sa omalovažavanjem! No ona je, jel’te, u poslednje vreme došla opet u modu, i mnogi veruju u nju.“ - „Moda!
Svestan svojih skromnih sposobnosti, ja se ne bih usudio da se primim ove dužnosti, kada ne bi rezultati ovoga dela govorili rečitije nego ijedan komentar.
Dodao je još i ostale podatke o njenoj putanji, šta više i to kolika joj je masa. Računi su govorili da je ta nepoznata planeta veća nego što je sam Uranus.
Moji računi govorili su ovo. U toku proučavanog intervala, vremena, menjale su se osetno one količine toplote što ih Sunce šalje, za vreme
sliku onoga što je na tom polju do sada urađeno, ali i da se nadam i uzdam da ću ta dosadanja znanja moći da proširim. Govorili smo o mogućnosti konačnog rešenja tog problema.
Saslušavši moj izveštaj, rekao je: „Siroma Alfred, kako bi se obradovao da je ovo doživeo“. Moji računi govorili su ovo: Za vreme karbonske periode geološke prošlosti nalazio se severni Zemljin pol u Tihom okeanu, u blizini
Bilo je toplo julsko veče pa ga provedesmo pod vedrim nebom, u jednom baštenskom lokalu na Dedinju. Govorili smo o svemu i svačemu, no Vas će, draga prijateljice, naročito interesovati jedna tema našeg razgovora.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kosta skače iz postelje, gleda jesu li sva deca u krevetu; pa se onda seti da su ljudi još u ono vreme govorili da sud nije pravo sudio; i seti se da je Savin sin davno umro, i da nikakva pravda ne može biti učinjena.
Jedared si u životu govorio jasno i kratko, onda kad si tresnuo utijom u ogledalo.” Stari ljudi u palanci govorili su da je u Risti ded njegov, puškar. Majstor Kosti je to bilo iz raznih razloga neprijatno, on je to uvek odbijao.
Pokušala je ići u lov, i zavolela lov, lovila i krupniju zver, postala odličan strelac, i bila, kako su sami lovci govorili, jedini lovac na svetu koji ne laže.
Trgovci na veliko i malo govorili su da je Toši sam Bog poslovođa i knjigovođa, i da zato nije rđavo s njim raditi, jer dobro prolazi uvek i druga strana,
Tako završava dan i rad redovno. Govorili su neki za njega da je siromaštvo uzeo kao pokajanje, da je nekada morao biti drugi čovek, da ima na duši neki teret.
„Odnela je šešir s perjem .” — „To ili je dobro, ili ne valja.” Tako su govorili mlađi, šapućući između sebe. „Vadila je novac iz banke” — saopštio je celom svetu zet.
tog događaja, neki su pretstavljali kako je gospa Nola, pobožna žena, isterala bogohulnika iz kuće; i drugi su govorili da je gospa Nola tom prilikom postavila tačnu diagnozu svome nesrećnom, i inače „ludom” zetu.
I onda počne da se smeje ružnim smehom bezumlja i pakosti. „Daj Bože, da i ova Julica ne poludi kraj njega”, govorili su ljudi. „Već je i celoj varoši dodijao!” Svršilo se najzad prosto, i kao neočekivano, sa opštim iznurenjem.
Samo pucnem prstom, a moje krajcare me poznaju, i odmah izlaze. Pavle sedmoškolac bio je već, kako su drugovi govorili: „isturena ličnost”. Govorilo se to i od šale, i s priznanjem, pa i sa zavišću.
Ovo poslednje je ulivalo respekt bukvalno celoj gimnaziji i profesorima verovatno; a poslužitelji su govorili da je to prvi i poslednji put đak koji nema ništa na kredi.
— Ne mari, može se i tako živeti. U kancelariji su, međutim, mnogo govorili o njegovoj smrti. Istina, smrt je istovremeno govorila o celoj kancelariji.
Reče mu jedan učenik: — Pa vi ste, gospodine profesore, nama sa oduševljenjem govorili o spaljivanju kod starih Rimljana. — Jesam.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Ljubov koja karakter ili novce nosi opisana je malo više, gdi smo o ženidbi i udadbi gdikoji govorili. Samo je nužno jošt stepene kako se ista ljubov razlikuje naznačiti. Ova devojka ima 5.000.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ego praefero ante veѕper bіbere aquam ѕlіvovenѕem. — Cum cucurbіtіѕ aegrіѕ eh aqua. Sve su to govorili tajanstveno i poverljivo, tako da je pravilo utisak kao da se razgovor odnosi na moju bolest.
— Što da ne napišem, kad je istina? — branio sam se ja. — Iju, a otkud ti znaš da je to istina? — Pa vi ste to govorili. — Ali zaboga, dete, ono što mi govorimo ne mora biti istina! — brani se srednja tetka. — Iju, iju!
Sastali smo se i razgovarali, razgovarali dugo i mnogo. Govorili smo o ispitima, o njenoj gospođici kako je stroga. Kazivala mi je zatim da je njena mama danas za ručak pravila punjene
su ovlažile tetkine suze i, na takvoj jednoj strani, nađoh odista puno ljubavnih reči i, što je još mnogo zgodnije, govorili su ih jedno drugom dvoje zaljubljenih koji su se sastali na groblju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
„Da se bar njoj osvetimo“ — govorili su naši pešaci. Ali, suzbijeni na jednoj, Nemci bi prodirali na drugoj strani i moralo se hitno odstupati.
— Atansion!... Varda! — vikali su šoferi. Zbunjeni, sklanjali smo se ukraj puta. — Vide li koliki su hlebovi! — govorili su vojnici među sobom. Naiđoše naši oficiri i rekoše da će nas voditi u Ipsos, gde je za nas određen bivak.
Zažališe vojnici tada za svojim gustim šumama. — Ko se kod nas sklanjao još ispod vrba! — govorili su jetko ljudi, gledajući iskrivljene grane maslina. Kiša namah prestade. Nebo zaplavi i sunce granu.
Petrović, Rastko - PESME
A ta je žena bila tako sumorna I tako stara; I njoj su sa ushićenjem govorili o prženju na kajmaku, Ne bi li se prevarila da im zgotovi Ali je starica ta tako lukava; Ona ne bi ni svraku Pripravila
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nisu mogli ni da zamisle jabuku meseca okačenu o najviši jablan. — Koješta pričaš! — govorili su i saginjali glave čim bi sunce uskočilo u reku. — Car sunce moćniji je i lepši od svih! Zna se to od pamtiveka!
Mladići su bili još suroviji: — Od guštera zmaj ne biva! — govorili su i smejali se. Poče da proklinje momak svoju sudbinu, a majka poniknu očima, prvi put osećajući da je nemoćna da
Šta da se o mladićima kaže? — Takva se na zemlji samo jednom rađa! — govorili su starci. — Ne ponavljaju se čuda! Zlatokosa i sama poverova da lepše od nje na svetu nema.
Ili je riba, zaista, nešto rekla? Kasnije to niko nije znao. Ali, otkuda ribarske priče da su dečak i riba govorili i smejali se? Otkuda pesma o Marijanu i Srebrenki?
Nije smeo ni da spomene ribe i reku. — Sedi i odmaraj se! — govorili su mu. — Reka traži mlade mišice. Evo, novina! Ali, starca novine nisu zanimale.
Na pitanja o Zaboravljenom Gradu, Zamku i Ključu — ljudi su samo slegali ramenima. — Koješta pita momak! — govorili su. — Nema takvoga Grada! Niko za njega nije čuo! Niko ga nije video!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako su popovi tumačili zločinačku vonju izmišljenog boga, tako ju je shvatao i sam narod. Ali taj bog govorili su popovi i narod je verovao može da bude i milostiv.
To naročito vredi za slovensku antitezu (o kojoj smo već govorili) i za alegoriju. Koliko retka i lepa, alegorija je u našem pesništvu toliko i prirodna.
Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među sobom mladi govorili: „Što l' se ujak na nas rasrdio, te nas ne šće zvati u svatove? Netko nas je njemu opadnuo, s njega živa meso otpadalo!
tri šićardžije: jedno jeste Đakovica Vuče, a drugo je Nestopoljče Janko, a treće je momče Prijepoljče; gledali ga, pak su govorili: „Dobra konja mladog Bugarina!
“ Iz Kragujevca, podgovoren od nekih ljudi (koji su govorili da je Vuk „lud i besposlen čovek“), Milija je otišao i ne javivši se Vuku. Umro je negde pre 1833.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— začudi se knez. — Rakija nije nikakvo oružje. — Kako da nije — povika Lijan. — Znaš kako su Bosanci u ratu govorili: „Dok je ruma, biće šturma!“1 Kako bih inače jurišao na ona prokleta spadala, ne budem li se potkrijepio rakijom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak već i oni odoše svojim tragom. I to taj namenjen aspatar Listrije sve i motre što su činili i što li su govorili dogod se i rastaše. I o tom kano da je uplašen, tako se promeni u licu svome i bio se ustrašio.