Upotreba reči govorio u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

kad mi je otac i iz svoga života poneku zanimljivu crticu pripovedao, ali u tome je bio štedljiviji; svaki put je radije govorio o drugovima sa kojima je u mladosti vesele i tužne časove delio.

Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama. Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!...

„I još smeju da prođu pored ove naše jadne kolibice“, — kad se malo utišao, govorio je svojim dubokim glasom, — „a tri puta su je, krvnici, palili, ovu jadnu tekovinu mojih dedova!... Oh, bože!

“ Videla sam kako su majstor-Simi u rukama makaze zadrhtale, i, pored svega što je majstor Sima rado govorio i pripovedao ućuta se zamišljeno; a posle poluglasno reče: „I vidiš, brate Obrade, kakvo nastade vreme, da nam opet

„Ne mogu, Aleksa, ja ne mogu!“ On onda reče: „Pa neću ni ja ići u kolo!“ Reče i ode... Kad je to govorio, glas mu je zadrhtao, a vrela ruka dotače se moje ruke...

sam sva zadrhtala i ni o čemu nisam mislila do samo o njemu: on nije bio više preda mnom, a ja sam ga opet videla; nije govorio, a opet mi se više puta činilo da mi, kao neki glasak tanane vrulice, njegov glas do ušiju dopire. „Šta je to?

Hteo bi nešto reći... ali ćutaše. Ja sam razumela taj pogled: žalostivo je on govorio: „Hej, Grlice, moja Grlice, da tužne li dane dočekasmo!...

„Čudno, zaista! Jedva se videste, pa se već i zavoleste!... Pobratime, to neće ispasti na dobro...“ Ja sam govorio kao da sam unapred znao šta će biti... Ali ga nisam mogao odvratiti nego sam mu i sam pomogao u njegovome poduzeću...

raznim borama, koje su se sve usređavale oko malih, crnih očiju kojima je jednako žmirkao dok bi s čovekom govorio; glas mu je bio dubok, ali je u govoru zanosio, rekao bi na grčki, i tek sam docnije čuo da je iz Turske i da je Grk.

— Tome je taj nekršteni Sremac kriv, — veli druga neka, — on je baš sam hteo da se u ovome lugu sahrani, i vazda je govorio kako je ovo mesto najdivnije za večno počivanje... Jest, i to je istina bila...

— pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze. Svedoci uđoše. Svaki je od njih govorio šta je koji znao. Nikola, kako je pod starost svoju ostao bez kuće i kućišta, i to sve zbog njega.

Obradović, Dositej - BASNE

e, Avgustova prvoga ministra, on koji, da je hteo, mogao je vsegda s Avgustom živiti i socarstvovati, ne samo ovako je govorio, nego ovi isti života način za sebe je izabrao.

Ni drveta ne može čovek naći na kom bi se lepo i ljucki mogao obesiti!” Jošt jednu, pak neću više. Jedan starac sve bi govorio da bi onom dobro platio ko bi mu kazao kako može umreti. Nađe se dobar čovek koji mu se obešta kazati i bez plaće.

Ne, braćo Srblji gdi ste god, nemojte da se o vami reče ono što je Solon nekim u svoje vreme govorio: „Υμών δ΄ έις μεν έκαστος αλώπεκος ίχνεσι βαίνει, σύμπασιν δ΄υμών χαύνος ένεστι νόος, εις γαρ γλώσσαν οράτε και εις

To ja znam, i tebi kažem. S.: Ne bi ti tako govorio da znaš šta mi Turkom dajemo. K.: Da vi o svojoj muci živite, ne bi toliko davali; ali Turci dobro znadu da vi

Marko, dalmatinski slepac, često bi ovako govorio: „Hvala bogu što u Dalmaciji nejma nikakva čudotvorca, jer bi me učinio silom da progledam, pak bi' onda morao raditi

” Ovo što je on siromah šaleći se govorio, u moralnima stvarma sasvim istinstvuje. Ko se god nahodi u slepoti uma, ili u blatu nevaljalstva, taj mrzi na svakoga

A koja mu od toga polza? Velika! Da može kazivati dok je živ kako je s prezidentom N. i s konzilijari N. N. N. govorio. „Znaš li kako sam im kresao? Bre, nisu znali šta će mi odgovoriti, nego samo: „Šon gut! Šon gut!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A ako nisi naučio šta da govoriš, bar si mogao naučiti da ćutiš! Ako ti pred svakim budeš govorio kao da svedočiš na Poslednjem sudu, nikad nećeš postati ni konjušar!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kod kuće mirno sedio i u mojoj bašti voće kalamio; vojevao sam opasne ratove i uživao blagodet opšteg mira; s carevima govorio sam slobodno, a katkad zbunio me je govor prostog kmeta; gonio sam neprijatelje i bežao od nji’; živio u svakom blagu i

Vladika što me je zapopio bio je prost ali dobar čovek. Pošto me zapopio, govorio je slovo, ali celo njegovo slovo bilo je u dve, u tri reči.

Onda obično moj otac, kad je u crkvi, opomene narod i zapreti da ćute. Da vidite, deco, da je popa celi dan govorio, ne bi tako ućutkao kao mog oca nekoliko reči. Svi ućute kao da vodom svakog zaliješ.

” — „Jok, jok! ja od vašega soja hoću kneza i nikako drukčije!” govorio je Fočić. Onda moj stric ode i dogovori se s valjevskim Turcima, te svi reknu, da je Peja Janković iz Zabrcice Aleksin

Tako sam ja neprestano govorio toj skupljenoj vojsci, a moj Del-Amet sve je klimao glavom i potvrđivao: „Jest vala, čoječe, tako je!

On opet kaže mi: „Pišite vi onoj dvojici, kako sam ti juče govorio”. Sad ja uze̓ razmišljati, jerbo mislim da nije dosad Crni Đorđe komegode pisao, pa se bojim da on od jednu ruku ne

U Borku skupština. Među pročim opomenem ja, kao što sam i pređe svakom poosob govorio, za Sovet. Kako Karađorđe, tako i sve starešine odobre, da ja biram koga hoću, i tako ja nakupim šest sovetnika od

) Tu je Karađorđe bio u velikoj opasnosti, kako je sam u šancu govorio: „Po duši ti te šljivare bosanske, kako neće da se bez zla okanu!

” — Ja onda reknem: „Gospodaru, ja sam, istina, kod vezira govorio da smo mi svi caru pokorni, i da ćemo primiti aračke teskere, i caru arač dati, eda bi vezir vojsku dulje zadržao, dok

Turci vikali: „tko si?” i „natrag!” — Đuša šta je govorio, ne znam, i nije hteo odstupiti. Najposle Turci opale iz pušaka i ubiju ga. Čuje to Karađorđe.

” (jerbo je on imao taki običaj često govoriti, kad hoće koga od sebe da odbije; a i u šali sa nama od pređe govorio nam je: „okolo goliću!”.) — Stanoje Glavaš povikne: „Pobratime Đorđe, evo kaluđera sa sabljom!

i da bi i on svojim uvaženijem kako kod ruskog tako i kod drugi̓ sajuznika za narod srpski milost svoju pokazao i govorio i proče, kako stoji u njegovom predatom pismu. 20. dekembra. Ovo isto pismo odnesemo u kancelariju i predamo g.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Učitelj je veoma uvažavao ta dva praktikanta, i često je govorio da nije lako naći njihove »dekoracije«. Jedan podugačak, brkova obešenih naniže, te su mu se često seljaci zbog tog i

Svuda je govorio lepe besede, pune pouke, kakvu može samo iskazati tako vredan i revnosan kapetan. Svuda je bio dobro počašćen i

Sretena Pavlovića, onog što ga lane oteraše čak tamo negde oko Miroča u Vlahe, za kaznu što je decu razvraćao i govorio nešto ružno o vlasti.

— reče Milun kao uz reč. — A gde li će se posle najmiti? — E, to ne znam — odgovori pop. — Nije ti ništa govorio? — Nije. — A što ti, gazda Mile, toliko razbiraš za nj? — upita Vidak lukavo. — A što ne bih razbirao? Momak valjan.

Dosad su popova deca išla u školu kod učitelja Grujice, i sam je pop govorio da će ih ostaviti tu kod njega neka izuče i četvrti razred. »na privat«.

— Krasno! Ići, te me opadati i govoriti što nije istina... Baš ti dolikuje! — Ko govorio?... — Ti isti! — viknu učitelj Grujica sasvim uskipeo, i sve mu iskresa što god je rekao.

šta vredi njegovo kljuse i taljige u njegovoj okolini, pa nije ni mario što mu se podsmevaju, nego je sasvim ponosito govorio o svojim taljigama i mrkovu i zvao ih »moje kočije«.

Strahinja salete da ih kako god ustavi. Molio ih je da se okane, da ne bune narod; govorio im da se voli i ukloniti kud bilo, nego da legne, bože sačuvaj! i krv zbog njega. Aja, sve uzalud!

Najviše je pomagao Mioni mlađi brat Sibinov, Jelenko. Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi: — Zašto me, snaho, ne poslušaš? Što ne pređeš u našu kuću?

— odgovori Miona i zaplami se malo u obrazu. — Pokojni Sibin, bog da ga prosti, često je govorio kako će, ako dočeka, školovati Ognjana. Ja sam mu ispunila želju...

Pop Mića nije više nikad govorio o Vujinoj ženidbi. Kad se Stamena udala, onda je tek otišao Bošku u Lajkovce. Vuja se opet krpio pod onom lipom,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Savete je davao ozbiljno, ukore blago... A svakad je govorio istinu... I sama njegova starost činila je te njegovi saveti nađoše odziva u duši njegovih papoxijana.

sklanjao se od njera; bežao je da na senku njegovy ne stane; a kad je baš morao progovoriti s njim, govorio je preko srca i ljutio se bez uzroka. Više u njemu nije gledao jarana nego krvnog dušmanina... Stanko to ne opazi.

Nešto, kao peka grmljavina iz dubine, zbunjivaše mu mozak. — E, brate! — reče on tiho, kao da je samom sebi govorio. Jelica prošaputa: — I baš htede da te ubije? On sleže ramenima. — I to zbog mene!

vidi mu senku... Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno. Marinko beše bled kao smrt, govorio je preplašeno i zverao u prozor... — Ne plaši se, čovječe! — Ne plašim se. — Vidjeo si, nejma nikog. Nego...

Svaka je njihova reč — poslovica. Onako danas ne govori jedan naučar kako je tada govorio ratar. Polupismeni popa postade diplomata, običan ratar vojvoda, a jedan marveni trgovčić genije!

Pođi ovijem putem pa ćeš pravo u njegovu družinu, i kaži mu: Deva me poslao. Govorio je slobodno, otvoreno. Na prvi pogled dopao se harambaši. — Dobro, dobro... A kako ono ti bi ime? — Zeko.

Nikome!... Stari vaši, kao i ja, pobjegoše, da im bar crijeva ne krče ako zulum moraju podnositi!... Zeka je govorio lepo, rečito... Čisto se otimao pogled čoveku da ga gleda. — Tako je, Zeko — reče harambaša. — Tako je, ja!...

I, kako Deva kaže, Turčinu je pošlo za rukom. Sva Crna Bara pljuje na dom Aleksin... Ja sam govorio proti Nikoli iz Belotića da ode do popa Miloja datu stvar izravna. — Pa šta je rekao? — upita Stanko.

— reče pop i pokupi obrve. — Kažem ti, razgovara ti, brate, o svemu i svačemu kao da nije Turčin. Eto, sa mnom je govorio i o tebi i o Jovi... — A šta je govorio? — zapita pop, ali preko srca... — Veli: dobar vam je onaj pop. Krasan čovek!

Eto, sa mnom je govorio i o tebi i o Jovi... — A šta je govorio? — zapita pop, ali preko srca... — Veli: dobar vam je onaj pop. Krasan čovek! Ja onakog popa nisam video, ne pamtim!..

Ovo što je sve ovako dobro u Crnoj Bari, to su oni učinili. Pametni ljudi, pa to ti je! Dok je Ivan govorio, kmet pogleda popa i vide da mu ne godi Ivanov govor. Zausti nešto da rekne, ali ga pogled popov zadrža...

Pre će se s njim sašaptavati nego što bi na te i pomislili!... Zar ih ne znaš?... Istina, sama istina, Marinko je govorio istinu!...

Dučić, Jovan - PESME

S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa ceo dan dok je svetac govorio učeći ljude milosti i strahu od Boga, a ne dobivši ni sâm ni od koga ni parče hleba.

Ti si svojom istinom samo ograničio nešto što je neograničeno; i govorio što je neizrecivo. Ali si svojim ranama pokazao ono što je božansko u čoveku.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja sam s nekom tugom i plašnjom gledao izbelela lica i njihove izraze. Nisam čuo ništa što je Joca govorio s njima. Nisam ni osetio kako sam se vukao za njim iz sobe u sobu.

Kaže da će kroz koji dan natrag u N. — Natrag! A što? — Bogami, u onoj muci i nevolji ja ne znam ni šta mi je govorio. Znam samo da reče da će da ide. Pitaj tvoga Jocu! Ja se odmah umijem, obučem i uljudim.

A u moj se posao ne pleći! Pokunji se mati pa ćuti. Sa svetom je takođe malo govorio. U kavani imao je svoje društvo, i samo međ' njima što rekne po koju.

Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!” Posle je okrenuo na: „Sve će to tebi bog platiti!” Naposletku se propije i tu skoro umre.

Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u nešto što pripada crkvi i selu, dakle popu. Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe.

Lijepo je, brate, govorio, čisto da se zaplačeš. Kad napošljetku sav pocrvenje, pa poče da dršće, kaže: „Šta je to, braćo, jeste li vi hrišćani?

Cio dan je u školi, a noću šije popovske kape i šalje u varoš. Jedva da je što više znao od onoga što je djeci govorio. Pjevao je u crkvi, ali glasa gotovo nikakog nije imao.

” Vladika se dobrodušno i lako nasmija. I c Marom je mnogo štošta govorio. — Koji je ono svetac? — reče on njoj, pa pokaza na jednu ikonu na zidu. — Car Lazar! — reče Mara — Gle!

To bi njega, siromaha, samo još jače cvijeljalo, jer on je zacijelo i sam već s vladikom o tome govorio. Pokunjismo se, pa ćutasmo. Preturismo još godinu dana preko glave.

I tako se učitelj osami. U prste bih vam mogao kazati svaku njegovu riječ, tako je malo govorio. Kad vidje da mu i ono malo, što ovda-onda progovori, niko ne razumije, on se dusne, okrene glavu na drugu stranu i

Nisam ništa dalje govorio. Kad baba iziđe da gleda večeru, a Popesku da kupi duhana, ostasmo samo ja i ona. Tumanov čita novine i svaki čas

Govorili smo vrlo tiho, ne znam zašto, pa ipak mi se učini da sam i suviše glasno govorio. Ona klimnu glavom. Ja dođoh do prozora i gledah je sa strane. Bože! Ona je to opazila.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

E, i to je dočekala. Sad uzela najmlađe unuče Savicu, i sad njega čeka da oženi. »Vidićete samo«, govorio je Palčika, »ja sam malerozan čovek, preživiće ta sve nas, oženiće i Savicu i posašivaće i praunucima gaćice a po

Sva se očekivanja ispunila; i Savica čitao apostol, i novi učitelj pevao Heruviku, pa čak (preko očekivanja) i pop Spira govorio prediku.

Kao i na večernju juče, tako i danas, mnogi su mu pohvalili glas. A kad je pop Spira govorio prediku o Spokojnoj žizni, nekima se ote: »Ta gle pop-Spire!

Došao joj Šaca mnogo miliji. Nije ju vređao kao dosada, nego joj tužno cvileći govorio one slatke reči. Toga dana joj jednako u glavi; i toga i drugog i trećeg dana jednako joj je posred srca, — ali ga u

I sad, nikako da mi izađe iz glave to što mi je govorio. Pa sam ti, sadakana, drŷgo, na muki velikoj. Jedno mi zameranje pristoji: ako poslušam njega, kásti, jedan testamenat

Kera bio ako ne potrefim! Ta još moj pokojni bába (bog da mu dušu prosti!) govorio mi je: »Sinko Pero, govorio mi je on, kad kiša probije zoru, probiće i opakliju.« I to je baš tako k’o sveto!

Kera bio ako ne potrefim! Ta još moj pokojni bába (bog da mu dušu prosti!) govorio mi je: »Sinko Pero, govorio mi je on, kad kiša probije zoru, probiće i opakliju.« I to je baš tako k’o sveto! Baš sam to dobro utubio!

svirke, igru, pijanku i veselje, i zamerao mu što je on (Dositej), inače tako učen i pametan čovek — tako pisao i govorio o srpskim svatovima i drugim veselim i lepim običajima.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Koji? — Istrčala bi klisarica uplašeno. — Ete ga... u hadžijskom, gazda-Jančinom grobu. Tamo leži! — Govorio bi ovaj tresući se od straha i groze što je u grobu video živa čoveka kako ničke leži i kao diše, miriše grob.

Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se čuo kad išao. Išao kao neka senka, ali pravo, kruto. Svako bi jutro njega bilo pred varoškom, sabornom crkvom.

Čak i sam hadžija koji je retko i sa ženom i decom govorio a kamo li sa ostalima, pazio ga i po nekad se s njim razgovarao...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba je jednako svojim rečima onamo šibao, kao da baš nije mali trgovac, a i gospodar Pera govorio je kao kakav „groshandler“. I to se moglo primetiti kao da hoće Ljubu da iskuša kako mu akcije stoje.

Ljuba opet kočijaši. Nastao je već sumrak. Ljuba jako tera. Sestre šapuću, smeju se, jedna drugu ispitkuje šta je Ljuba govorio. Ljuba prisluškuje, ali se ne osvrće. Zamole ga da ako ne tera.

Dok je momaka, hvala bogu, biće devojaka! Ljuba ovo ljutito iskaže, pa ga niko više zadržati ne može. Badava je tutor govorio da on devojku ne sluša, da je ona prosta, da slušati mora, a Ljuba će je naučiti, — Ljuba neće ništa da zna.

— reče Pinterić. Dok je Pinterić ovo govorio, čika-Gavra je ustao sa svoje stolice, pa ga je oterao sa njegova mesta da može pored gospođe Makre sesti.

— Možete i ovde sve kazati. — Neću da ovi čuju. Čika-Gavra je sve to šapćući govorio. Njegova kompanija je međutim pila i pevala. — Dakle, da vam kažem? — Možete. — Ja sam došao da vas prosim.

niko pokvariti; jer niko se toj ženidbi ne raduje kao gospođa Gledićka, što će Martu s vrata skinuti, pa ma ko šta govorio protiv Čekmedžijića, ona ga brani. Kad je čika-Gavra video da će se Ljuba oženiti, pokuša i on sreću.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

'' — Gospođo — reče on kad su stali jedno prema drugom do prozora — ja neznam da li vam je muž ikad govorio o meni. Ako jeste, onda vam je morao reći da od mene nema uočljivijeg čoveka na svetu.

A Jurišić, koji je onog trenutka kad je govorio o svojoj uočljivosti imao čitav plan o napadu i njegov razvoj do sitnica, oseti od jednom kako se sve to zbrka zamrsi i

A taj čovek što je s njom govorio moguće je neuporedljivije čistiji od mene. Eto gnjuram se ja po bezdanu moje prošlosti pa me otud vulkan prljavštine i

Nikad Natašice! Jesam li bio bezuman onda kad sam te vređao? Ja, svakako, ne znađah šta sam govorio. Eto pomisao na tebe prži mi um.

Imao je astrahansku šubaru i pušio je na dugu ćilibarsku lulu, a kad je ostario govorio je uvek o — je i najveće mu je zadovoljstvo bilo da glasno i otegnuto zeva.

Afrika

u Napulju, na Kapriju, kad sam ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo

Tako sam video ja ovoga mladog uništenog čoveka u poseti kod Švajcarca. Sigurno da je sa domaćinom već govorio o meni pre no što ću doći jer se odmah čim sam ušao zainteresovao za moje putovanje.

“ Ja sam primetio dve stvari dok je on govorio; naime, da je njemu neobično stalo do toga da pođem sa njim, svakako samo i jedino društva radi, i zatim da moj

Da bih utvrdio šta je uzrok tome, ja sam pratio njihov razgovor sa najvećim ljubopitstvom. N. je govorio sasvim rasejano, nevezano; teško razvijajući misao; sa podsmehom.

je želeo da me odvede u crnačko selo, ali tako da Švajcarac ne dozna da on i tamo ima poznanika. — „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja

N. ih pogleda mrko i laganim glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.

To je govorio crnački, ali sa toliko pokreta sa pokazivanjem na mene i na moje beležnike, da mi je bilo sasvim lako razumeti ga.

„Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!“ Nisam ga ubeđivao, prvo, da u to ne verujem, a onda da ne želim zabune koje su

Video sam je toga dana nekoliko puta u dvorištu; Fonten je platio za nju roditeljima, i čuvao je za sebe. Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli.

On ovde, ovako beznačajan, i rasplakan toliko da ga se ni Fonten nije setio, ni ovdašnji crnci setili kad sam govorio sa njima, svakako ipak zgrće bogatstvo, na onaj tajanstven i nevidljiv način na razne fizičke slabosti.

I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili. Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio? da ti držim u lutku, da ti pravim maska. Nije dosta kad ti zovim: dušo Juco; kad ti kažim: pili moje?

Kamo sreća da je to sva šteta! KATICA: Zar se jošt što dogodilo? MIŠIĆ: Govorio sam s vašim gospodinom ocem o vami. KATICA: O meni? Kakvim povodom? MIŠIĆ: Slučajno u razgovoru.

JANjA: Ko-j isteko sirćetu, prokletu pas? PETAR: Ta manite me! Jesam li vam govorio stotinu redi: Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim ojela, biće štete. „Nemam novci, sinko.“ Evo, sad je bolje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Rata više neće biti. Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.“ „U svakom slučaju“, govorio je Garsuli, „u Vijeni je rešeno da se Rascijani nasele na teritoriju Hungarije i pod hungarske kameralne zakone.

Šta bi tek rekao Grk, pomisli, da zna da im je bilo dopušteno da idu i u Teatar, sa svojim ženama. „Pregledao sam“, govorio je Garsuli, „akta koja su ostala, od obersta Vuka, iliti Volkana, što će reći Volfganga, Isakoviča, iz prošlog rata.

I on se trudio da i to izvrši, kako je znao i umeo, jer je slavonski govorio. Ali ga je malo ko razumeo. Videlo se da ljudi počinju da zapitkuju i da se komešaju.

Ich werde Euch das nach Moskou reisen vergessend machen.“ Garsuli je govorio nekom mešavinom nemačkog jezika, koji je bio nemački sa Krfa.

Svi su o tome u porodici Isakoviča znali i svi su joj se, zbog toga, i smejali. Njen muž je, katkad, govorio – ali samo u šali – da će je oterati natrag, ocu, senatoru Stritceskom, u Novi Sad.

„More, imao sam cara Davida, za provodadžiju!“ govorio je njen muž i uživao u ženinom glasu. Nasamo, to dvoje je ludovalo, iako su bili već pet godina u braku.

Činilo mu se da je kod konja manje nesreće, nego kod ljudi. Dobrog konja – govorio je Pavle sam sebi – lako je poznati. Mislio je na njihove oči, koje su nablizu, na okruglo čelo u takvih konja, na njihov

Pavle o njoj nikad nije govorio i bila je iščezla iz njegovog sećanja, iz njegovih misli. On nije imao ništa protiv nje, ali taj brak nije bio iz ljubavi i

Bojao se – govorio je, posle, Đurđe – da ne ispadne: „Ti si, babo, gluva! – Kupio mi Đura!“ Međutim, ta devojka – kad je bila sama, bez

„More, Pavle, žedna ti je njiva!“ govorio mu je bezobrazni Đurđe. Ali su braća videla Pavla samo jedanput, da ženu uzima u ruke, kad je uze i ponese uz

Čuće se i naša!“ Pavle ga međutim tužno pogleda i reče mu nekim glasom kojim nije govorio dotle, oštrim, grubim, ledenim: „Ama nije riječ, dete, o talirima. Nego o sramoti koju ovde trpimo.

Je li ti je, Petre, vrana mozak popila? Njegov bratučed, dok je Pavle govorio, preblede, i bio je bled kao krpa. Osmejkivao se ljuto.

Teodosije - ŽITIJA

Jer ni taj monah ne beše prost, nego iskusan u onom što je govorio; rekao bih, od Boga poslan bejaše. A mladiću, dok slušaše o inočkom životu i usrdnosti za Boga i njihovim dobrim

A božastveni mladić, kakva li blagodarenja Bogu zbog ovoga nije govorio što je ovim prizorom tako uzveselio dušu njegovu!

A ovaj sa plačem moljaše da dobije milost i da tako ide dokle može, i nikako nije hteo prestati. A otac ga je molio i govorio mu: — Smiluj se na mene, čedo: kamenjem o koje udaraš svoje noge biješ srce moje!

A opet mladić je oca tešio kao starac, i govorio: — Ne malaksavaj mi, gospodine i oče, ja sam tvoje pošćenje i stojanje i klanjanje, ja sam tvoj podvig i po dyši trud, na

Jer sve što je očevo i njegovo bejaše, a što je njegovo i očevim nazivaše se. I ništa otac nije govorio da je njegovo, nego da je sve sinovlje, osim jedine duše, pa čak i ovu u Bogu i s Bogom njemu predao beše, jer takva je

I dogodi se kako je Gospod govorio preko proroka: „Moje je zlato i moje je srebro, i kome hoću daću ga“. Ali i ovo bogodarovano srebro dž zlato nije sveti

se radujem nadom da ću primiti večna dobra i istinsko i neotuđivo sa Hristom carstvo, i ono o čemu si mi za života govorio. I nezamislivih lepota gledanjem naslađujem se, dok sve to u ponovnom rođenju u pravom smislu ne budemo primili.

Bogu mojemu, da se bojim i da treptim od imena svetoga njegova, i da zapovesti njegove sačuvam bez uklanjanja“ Što je govorio to je i činio: moglo se videti da se sve više i više dobrim delima u duši nazidava, i stepenice ka Bogu onim viđenjem u

“ I ovi treba da razumeju najmilosrdnijega i dobroga sudiju Boga, da ni o jednom grehu nije tako gnevno govorio kao o nemilosrđu: „Idite od mene prokleti u oganj večni, spremljen đavolu i anđelima njegovim: jer ogladneh, i ne dadoste

A prot budući u nedoumici o smislu onoga što je sveti govorio, reče: — Neka bude volja Gospodnja! I predavši ključ onome koji ga je služio, uđe u ćeliju da se odmori.

i smatrahu ga ne kao čoveka već kao proroka Božjeg koji je poslan k njima, tako da se i sam samodržac divio i govorio: — Blagosloven je Gospod, Bog Izrailjev, jer poseti i izbavi narod svoj i podiže rog spasenja našega, ovoga svetoga

knez Vukan, tako da je poukom svetoga Vukan knez prebacivao sebi i stideo se što je prestupio zapovesti očeve, i govorio je da je uzrok njegove nepokornosti nagovaranje i podstrekavanje od vlastele, a ne od svoje volje.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pošto je general govorio samo turski, dva oficira, muhamedanska Bošnjaka, služili su kao tumači. Posle dugih pregovora uspeo sam donekle i

Pokojni ministar Kalaj, nekad jedan od pisaca statuta za autonomnu provinciju Istočnu Rumeliju, često mi je govorio da Bugare precenjuju, da je politički talenat jednog Stambulova usamljen, da je bugarska inteligencija uopšte bez

Nušić, Branislav - POKOJNIK

VUKICA: Da, i taj gospodin verenik. Do pre neki dan je po dva i tri puta dnevno dolazio; pilio mi u oči kao mače; govorio mi ljubavne reči i opisivao mi najlepšim bojama naš budući bračni život.

SPASOJE: Hoće li doći? ANTA: Doći će još danas pre podne. SPASOJE: Ali mu nisi govorio radi čega ga zovem? ANTA: Bože, sačuvaj.

SPASOJE: Ja vas ne razumem. PAVLE: Zar vam vaš zet nije nikad ništa govorio o zločinu koji je učinio prema meni? SPASOJE: Nikad ni reči! A kakav zločin, o kakvom zločinu vi to govorite?

MILE: To bi najbolje učinili, ja sam to već govorio gospođi Rini, kada bi me, recimo, uzeli u službu u vaše društvo „Ilirija”.

SPASOJE: Da, pred svima prisutnima. Ja sam ih naročito i pozvao radi toga, jer što vam budem govorio biće i u moje i u njihovo ime. MARIĆ: Molim! SPASOJE: Vi znate da vas u stopu prati policija?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bio je to primenjeni čas prirodnih nauka i učitelj je govorio o pticama pevačicama i nepevačicama. - Šta mislite, deco, gde spava vrana?

Dečaci su još pucali topovima od blata, a učitelj je govorio o pticama pevačicama i nepevačicama, dok se Rašida ludački kikotala. - Nećeš preći!

To bi bio isuviše skup sport, govorio je. - Zašto si rekao da nemaš knjige? - približio mi se, a glas mu je postao šećerasto mek. - Da nema ko da ti ih kupi?

Moji su strogo svesni. Sada sam bio tu, okružen mrmorom starica iznad koga se čuo piskutav glas popa. Govorio je o našoj budućnosti iza smrti, o svemu što ćemo imati kad umremo.

Profa iz ruskog, mali s nečim vrapčijim u pokretima, govorio je o Tatjaninom pismu Onjeginu a lice mu je izgledalo zaneseno i kao nekom nevidljivom baterijskom lampom osvetljeno

Pokušavao sam da mislim o onome što je Bagricki govorio, ali su mi stalno na pamet padale mačke koje sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video

- iako je sada govorio o Tatjani i Onjeginu, a društvo je kao buljilo u knjige očekujući kraj časa. - Koliko još ima? - dolete jedna ceduljica,

— Počinje sa „jedina moja”, a završava se sa „tvoj M” — govorio sam smejući se, a ona je, sklonivši ruku sa moje mišice, rekla da to nije smešno ni naročito genijalno napisano za

Postajalo mi je jasno zašto su se Vlada i moj Stari redovno zaljubljivali u kurve. To mora da je jače od njih, govorio sam sâm sebi, sve dok nisam pogledao u Nedu i setio se majke i Rašide.

me je trenutak ili dva, pa opet počeo do govori o sebi bosom i izgladnelom u ratu na onaj isti način na koji je već govorio, tako da nisam imao snage da ga slušam. - Oprosti, mama!

Rašida je disala kratko i brzo. Toma Crni je govorio da su cure zrele, zna se već za šta, kad dišu brzo i kratko, da je potrebno iskoristiti trenutak.

Napreskokce i potpuno bez veze govorio sam o Solomonskim ostrvima, o ostrvima Galapagos, o kornjačama teškim do dve stotine kilograma koje izlaze iz mora samo

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

svet me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro stajao, ali ni pola nije bilo istina što je svet govorio.

No čuješ, Čamčo, ako ti budeš kod kuće što govorio, teško tebi. — Ne boj se ništa, to ti je na diku služilo. Svi su na tebe lepo gledali, a nas u „trajdrotu” preko

No Pera se ne popravlja. Gospodar Sofra dugo promišlja. Gospođi Soki dosad još nije ništa o tome govorio, ali jedared već mora. Prilikom zapodene razgovor. — Čuješ, Soko, šta ću ti nešto kazati! — Šta?

— Je si l’ ti samo njemu poslao novaca, nemaj brige. Onda nemaj brige, do dve nedelje je tu. — Bog iz tebe govorio! — A šta tvoj Pera s konji trguje? — Nemoj me o njemu ni pitati! Bekrija, pa bekrija! — Pa sad gledaj, ženi Šamiku.

— Daće se sve to izgladiti. — Teško. — Videćemo. — A jesi l’ joj tom prilikom što o tome govorio? — Nisam; nije bilo ni mesta ni prilike.

Fala bogu, nisam bankrot. — Za mene je to uvreda. No dajem ti reč, da ću se oženiti ovde u varoši. — Bog iz tebe govorio! Čulo se da se Šamika vratio i da nije nikoju isprosio. Sve devojke smeju se. Već su ga i spevale.

Pa meni nije ni žao. Živio sam kako sam hteo, i ne kajem se kako sam živio, ma šta govorio. I posle sto godina opominjaće se Čamče. Kazaće: Sad da nam je tu Čamča!

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Tim više što mu, sinoć, Komesar nije pomenuo unapređenje, nego mu je, naprotiv, do duboko u noć, govorio o glupostima koje je, putem, učinio potpolkovnik Arsenije Vuič, i o neredima koje počiniše primorski graničari, koje

Kad mu je brat govorio štogod, nije mu gledao u oči, već smešeći se, preko ramena. Nikad mu nije odgovarao odmah. Još dok mu je brat bio na

Ni njegov nos, ni njegov trbuh sa kojim je poboljevao, ni njegovi poslovi sa kaluđerima, o kojima mu je svaki čas govorio. Nisu ga se ticala upravo ni ta njegova deca, koju je hteo da mu natovari na vrat. I on mu to i reče.

I to što je učinila, ali i da nije učinila. Sve ono što joj beše dever Aranđel nedeljama govorio, učini joj se sada pravo.

Vuk Isakovič prolazio je kroz Virtemberg, sa uspomenama o kojima nije govorio i koje su i stariji njegovi oficiri samo slutili.

izvezene zlatnim cvećem, njena pleća i njena zrela kolena čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao u drugih žena i da bi ona umrla, kad bi znala na šta on misli.

Kad bi se neki novi saveznik nudio, on bi govorio svojoj pratnji da je započeo ljubavnu igru sa kneževinom tom i tom i da se ona već fraka, da bi mu se bolje svidela; kad

ljubavnu igru sa kneževinom tom i tom i da se ona već fraka, da bi mu se bolje svidela; kad bi, pri večeri, pre kockanja, govorio, na primer, o pregovorima sa Saksonskom, spomenuo bi to prosto tako da se Saksonska već porađa, a kad bi mu đenerali

Arkadije, drmusajući belca, vide namršteno lice pred sobom i pokuša da umiri konja, kome je, i inače, govorio mazeći se i šapućući. Oseti međutim da klizi, zajedno sa sedlom, držeći se očajno za grivu.

Toliko se beše smirio, posle onog što dožive u Virtembergu, da je sa svojima jedva i govorio; pa i kad je govorio, zborio je nekoliko reči.

Toliko se beše smirio, posle onog što dožive u Virtembergu, da je sa svojima jedva i govorio; pa i kad je govorio, zborio je nekoliko reči.

Dok je govorio, gledao je Isakoviča, bradatog i besnog, začuđeno, lornjonom. Od toga dana nisu više vešali. Batinali su samo one koje

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Najpre sam kao nešto ćutao, a onda počeh panično da se izvlačim. U stvari, umirao sam od straha, a govorio sam da stvar još nije zrela, da ne znam dovoljno dobro francuski, da moja umetnost mora da proistekne i da se rascveta

Još uvek je govorio o svojim glumačkim planovima tamo u glavnom gradu i o kafanama u modi, gde su svi gosti i kelneri bili na ti, vezani

—Mogu... Mislim da mogu... I dalje drhteći, ušla je u »dijanu« i pokrenula motor. Čovek sede pokraj nje. Govorio je kuda da vozi.

Matavulj, Simo - USKOK

Čuo sam da ste živjeli među Graničarima, ali ipak to je preveliki uspjeh! — Dvije pune godine nijesam gotovo ni govorio drugim jezikom, a materinski mi je češki! — Njemački već znam da govorite savršeno, a umijete li i talijanski?

“... Govorio im je dugo tako od srca, prosto, očinski, njihovijem jezikom, pa kad vidje gvozdene samovoljne gorštake ukroćene i zaplaš

Sve to Janko probra i skladno naređa po stijenama svoje ćelije, a kako je o tome jednako govorio, najzad navede vladiku, duhovnike i đakona da dođu pregledati.

— Šta! — viknu knez... — Da nije on tebi što govorio? — Nije, ali jest mi pokojnik kao malo nagovijestio, prije no što pođoše na sretnji put!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Junaci Vučove poeme, odreda, liče na Zmajevog Pura-Mocu, o kome je dobromisleći pesnik govorio sa zgražanjem i tugom. Vrednosti su se, dakle, temeljno izokrenule.

O njegovom zazoru od finih manira pisanja već sam govorio; pomenimo, na kraju, i podozrenje prema osećanjima, što je, takođe, odlika najboljih dečjih pesnika.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Zar posle nećemo opet živiti zajedno? GAVRILOVIĆ: Ja sam uvek govorio da se tako ne piše. Zaboga, sve se može na lep način kazati. ŠERBULIĆ: Preterani, gospodine; mladi, pa preterani!

ŽUTILOV: Mađaron, da se zapiše. ŠERBULIĆ: A Minić je jedanput javno govorio da se sami bankroti i kojekakve protue načinili rodoljupcima. ŽUTILOV: Treba ga zabeležiti.

Šta ste za narod učinili? SMRDIĆ: A šta ste učinili vi? ŠERBULIĆ: Više od vas. Ko je po kafanama javno govorio da Srblji moraju dobiti, nego ja; ja se čudim kako su me Madžari trpili. SMRDIĆ.

ŠERBULIĆ: To je istina. SMRDIĆ: Pa istina je da ste i vi Vla. Nije li vam otac govorio: „Lepa je vremja!“ ŠERBULIĆ: Moj se otac vas ne tiče ništa. ŽUTILOV: Az ištenirt!

LEPRŠIĆ: Brže da se pošalje pandur da vidi šta je. (Istrči napolje.) SMRDIĆ: Lepo sam ja govorio, da bežimo u Serviju. (Međutim su ženske pobacale oružje, Zelenićka pobegla pod krevet.

SMRDIĆ: Jeste li ga čuli? ŠERBULIĆ.: Lepo sam ja govorio da se svi mađaroni pobiju kao skotovi. GAVRILOVIĆ: I da im se kuće sekvestriraju na polzu rodoljubaca.

SMRDIĆ: Pa kako vam dođe ta podlost do ruke? ŠERBULIĆ: Sam ne znam šta ću o tome da mislim. Taj što sam s njime govorio iz Sombora je, i kaže da od naše vojvodine neće biti ništa. SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Polazeći od same stvarnosti, on je govorio o stvarnosti, kritikovao, savetovao i upućivao. »Slovesni čovek budući, veli on, imam bogodanu i prirodnu vlast

Jedan takav neobičan čovek, koji je tako neobično živeo, neobično se nosio, neobično govorio i pisao, koji je toliko odudarao od ostalih ljudi i od ostalih pisaca, dopadao se mlađem naraštaju, koji je u njemu

On vrlo često nije znao šta govori, i sva je verovatnoća da je hotimično govorio zapleteno i mutno da bi davao utisak genijalna čoveka. Stil mu je težak, nejasan, često sasvim nerazumljiv.

mu je pevao: »Bog je tebi grom u ruke dao«, Vasa Živković ga je nazvao »preuzvišeni Srbin«, Jakov Ignjatović je govorio: »Ovako je samo Šekspir pisao.« U vremenu od 1830. do 1850.

u dijaloge, u kojima ima mnogo visoko lirskog elementa, naročito u mislima vladike Danila, kroz čija usta je sam Njegoš govorio. Bilo je pokušaja da se Gorski vijenac igra na pozornici (1897. u Karlovcima, 1902. u Novom Sadu), ali bez uspeha.

dvadesetih godina ova dva, docnije ljuta protivnika bili su tako bliski jedan drugom da mu je u jednom pismu Karadžić govorio »o našoj partiji«.

psevdoklasične književnosti, otrže se od »glođane ogromne koske koju su Rimljani sa svoje gozbe bacili«, kako je govorio jedan nemački romantičarski pesnik.

u Kunѕt und Alterthum desetak puta govorio o srpskim narodnim pesmama; Valter Skot isto tako ih je prevodio; Gđa de Stal sa pažnjom govori o »dalmatinskim

Karadžić je neprekidno i sistematski prikupljao građu za opis narodnog života s namerom, kako je sam govorio, da iznese srpske »običaje, sujeverje, mitologiju i domaći život«.

Pavle Kenđelac je sa puno preziranja govorio o tom »slaveno-serbo-nemecko-mađaro-tursko-ciganskom« jeziku. Milovan Vidaković se bunio protiv pisanja »onako kao što

Umro je 16. novembra 1878. godine. KNjIŽEVNI RAD. — Čitajući Petefija, svog Petefija, kako je on govorio, koji je toliko odgovarao njegovoj prirodi, i Bajrona, koji je bio pesnički uzor svima romantičarima evropskim, pored

On u njoj nije tražio nagu i suvu istinu, no poeziju i slavu narodnu. »Tamo je sve sveto«, govorio je on o narodnoj istoriji i dokazivao da je cilj istorije da »svojim električnim munjama osvetli« ljude i događaje.

Milićević, Vuk - Bespuće

— Nemoj da me koriš. Ja znam što ti hoćeš da kažeš. Oprosti što sam ti govorio o stvarima koje ne voliš. Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli. Gavre Đaković ćutaše.

On je nije posljednje vrijeme primjećivao ni opažao, niti je govorio s njom; ona nije više postojala za njega, i sada mu se činjaše kao da je gleda poslije rastanka od nekoliko mjeseci,

suvišna strogost; neko pretresanje njezine knjige i bilješke; na ispovijedi svećenik je zadržavaše dvaput duže od ostalih, govorio joj je ozbiljno i strogo o stvarima koje je mogla tek da sluti, ili o kojima nije imala pojma, i propisivao joj neke

Sremac, Stevan - PROZA

Pričekao je još jedno pola časa ako bi se mačor još koji put javio (»jer toj poganoj sekti ne može se verovati«, — govorio je Jova).

Zatim je Jova još dugo govorio, ali nit’ je on znao šta govori, nit’ ga je polaženik slušao. G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova

G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio, zavaraše mu ukočene oči, i popiše najzad tako zvani »bruderšaft«, a domaćin ne vidi ni bele mačke, nego svršava svoju

Zatim ih je preslišao nekolicinu. Deca su zapamtila šta je govorio, i lepo i tačno na svako pitanje odgovarala, tako da je učitelj potpuno zadovoljan bio očevidnim uspehom.

Radičević, Branko - PESME

Sa svim sam se lepo oprostio, Domaćinu jošte govorio: „Zdravo mi je Cveta omilela, Draža mi je i od danka bela; Oh dajde je, daj je, oče, meni, Da mi majku na domu

Ao moji jada!... Koga god sam putem sukobio, Svaki grdnu reč je govorio, Svak veljaše za mojega Rada Da je Cveta gizdava mu mlada; I ta rečca kao ljuta zmija Oko srca meni se savija.

Ja tek doma, al' gle Rada amo: „Pomagâ Bog!“... A ja ćuta samo. Opeta je Rade govorio: „Šta je tebe, pobratime mio? Šta je tebe, a tako ti Boga! Zar ti druga ne poznaješ svoga?

S kule sišâ beše i Mileta — Srbu sveta, Turkom sablja kleta. Pa je njemu govorio 'vako: „Ti ćeš doma ostanuti jako, Dosta amo još će biti drusta, Pobratime, sve sokola pusta, Divnu pomoć pokreni

“ To Mileta beše opazio, Pa se svoga zlata osetio, Još je svome drugu govorio: „Oj, čuli me, pobratime mio, Ostaj doma, a tako ti Boga, Ne ostavljaj tako zlata svoga; Ima dosta ko će boj da

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Te jeseni niko ga pod Grmečom nije vidio. Na jednome mjestu djeda utješiše pričom kako je stari govorio da će preko Une, u Kaure, da tamo pretresa i pravi samare.

— Hajde, kad si Jovo, valjda te sam dragi bog šalje k meni — miroljubivo je govorio djed, odmah gotov da primi i toga strmoglavca.

Svak svoju pjesmu, dragi moj, nema nam druge, davno sam ja to vama govorio. Pjesnik prihvati ono kuvaričino sikirče i krenu prema zatvoru, dobrodušno gunđajući: — Šta im sad ja tu mogu.

— Ovo nas, kanda, napipaše, grebem im nikoljdansku varicu! — iskolači se Marko. — Jesam li ja još sinoć govorio da se kopaju zakloni za poslugu, a vi, macani, baš vas briga: Marko govorio, a šarov lajȃ!

— Jesam li ja još sinoć govorio da se kopaju zakloni za poslugu, a vi, macani, baš vas briga: Marko govorio, a šarov lajȃ! Druga granata zasu bateriju zemljom i gelerima.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

BEG PINTOROVIĆ: Sve mi je ovim dovedeno u pitanje... (Kratka pauza) MAJKA PINTOROVIĆA: A lepo je govorio pokojni otac: „Katkad i ono što čuješ iz ljudskih usta treba da poslušaš ko da si čuo iz oblaka!

Zamisle se: šta li je time mislio? JUSUF: Taj ti neće ići naruku. Ja sam ti govorio na vreme... HASANAGA: Jedva si čeko da me podsetiš!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

se njih, lično, bojao, već nisam hteo da izgubim ono poštovanje i ugled koji imah kod njih a osobito kod tvoje majke. Govorio sam sebi i ubeđivao da ovo nije lepo i časno od mene. Kuda će nas sve to naposletku odvesti?

— Sinko! — zaustavi me. — Je li ti moj Mita što govorio? — Ne. — Oh! — poče ona da mi se tuži. — Jest. Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti.

U tom joj najstariji brat zapeva. Bio je prebacio ruku, zagrlio muža joj, svog zeta i govorio mu, pevajući i nudeći ga da pije: — Pij, Mito... znaš, brate... prva radost, pa sam ti...

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

I zato je Vuk još u početku ovog rada govorio: „Slabo će mi ko vjerovati i razumjeti, kako je pripovjetke teško pisati!

— Dobro, — reče kralj. Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavolskog. — Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo.

Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš donijet struku zlatnu kralja đavolskog. — Nijesam, — reče Grbo. — Jesi — odgovori kralj.

— Dobro, ja ću za to doznati je li istina, — reče kralj. Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš mi dovesti živa kralja đavolskog. — Ja nijesam, — odgovori Grbo. — Jesi, — reče kralj.

Tako je onaj služio a devojka prsten nosila, i vrlo joj je mio bio, jer je danju bio prsten a noću lep momak, pa je govorio: — Kad dođe vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemlju.

On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steče mnogo, ali je za sve govorio da je Miličino. Jedanput iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti.

NOVAC DUŠOGUBAC Išao neki čovek putem, pa udari kroz jednu šumu. Idući tako sam kroz šumu, govorio je na glas ovako: — Bože moj, voljani! siromah sam čovek, pa ti se molim da mi pomogneš u mojoj teškoj nevolji.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Kako si metnula onaj pepeo? SOFIJA: Kao što si kazao. MAKSIM: Onde je njemu mesto. Nisam li sto puta govorio, da se meće pored odžaka. SOFIJA: Ja sam čula: u kraju do oluka. Ali ako ti nije tu po volji, lako ću ga premestiti.

DOKTOR: Ja moram odlaziti, zato da povtorim, što sam do sada govorio, pa da zaključimo. Dakle: Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu. Jesi li upamtio? MANOJLO: Jesam.

Pa ćete moći naći i duševnu ranu. MANOJLO: To će doktor voliti nego sve trifelje i datele, zašto mi je više puta govorio, kako se siroma razum bori za duševnu ranu. Sad mogu i ja kazati da ćemo otići do 24. predjela neba.

Ali otkud to biva, da magarca toliko preziru? On se nije nikada opio, nije jelo povraćao, nije nepristojno govorio, ne pije rakiju, niti puši. Ali je glup.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ličio je na onog glumca Piter O' Tula, ali sasvim bez veze! Mislim, sve dok ne otvori usta i ne progovori! A govorio je, otprilike na sledeći način, možda malo preterujem, ali, kunem vam se u šta god hoćete, stvar je izgledala veoma

Tako pređosmo. Tip je govorio, a ja sam ga slušala, udaljena dvesta osamdeset kilometara severnije. U stvari, razmišljala sam o tome kako seljaci ko

godine govorio: Rukoljub gospođi mamici! Doviđenjce! Divan dan, danas, zar ne? — i te sisteme, tako da taj novinar, alal mu vera — to

Tu onaj tip što je nekada govorio: „Rukoljub gospođi mamici!“ pa zbog toga bio kritikovan i oduzete mu točkice počne iz čista mira da vrišti i čupa ono

Ušla je, dakle, u prodavnicu s izrazom na licu koji je bez sumnje govorio samo jedno: Koliko su psi pametniji i bolji od ljudi! A upravo taj izraz izluđuje mog matorog.

I to ženski! Okrete još jedanput 95 i — gle opet čuda! — začu se onaj isti glasić, ali sada je govorio nešto izmenjen tekst: dvadeset i tri časa, osamnaest minuta, trideset i pet sekundi!

— Tako ti je to, moja Anči — govorio je gosn Sule — za mene nacija, vera, boja kože i lova uopšte ne odigravaju kada je u pitanju drugarstvo!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

I ja sam mu govorio da primi tako važnu službu, ali on nikako neće. Njemu je najmilije kad može ići od varoši do varoši, i kad se ljudi dive

MARIJA: Nije li ovo Mita, koji mi je svaki dan govorio kako je Aleksa dobar mladić, i kako ću s njime srećna biti? MITA: A, sad znam.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Poštanska lađica mora da je u zadocnjenju. Kažem čoveku s kim sam još maločas govorio na obali: — Poštanska lađica mora da je u zadocnjenju? — Ah, pa ona je otišla ima već deset minuta.

Osvrnuo sam se na tu stranu. Čovek je govorio na rđavom francuskom, ali ubedljivo. Nasmešio se odmah, pošto mi je maločas uzeo novine.

Mi ga zovemo Vodič, iako nema šta da se pokazuje u Huenti. I koliko može da popije! Je li vam pričao o Englezu? — Govorio mi je o nekom Englezu. — Pazite kada vam ponova priča, kako će se Englez ubiti.

— Mislim da sam govorio jedanput sa vama. Ne sećate me se, Ivona? — Da, ima godinu ili dve dana. Hteli ste da znate zašto se tako zovem.

— Mislim da bih imao nešto da vam kažem, ako dođete makar samo za trenutak. — Bolje je da kažete onda sada. Govorio sam joj lagano: — Ne mogu vam kazati sada, jer nemam šta da vam kažem. Biću samo prosto beskrajno srećan ako dođete.

Dok sam govorio s njim, video sam ga takođe, istovremeno, i kako leti iznad nas nad gradićem, raširenog crnog ogrtača. Nisam se bojao,

— Opet bih to želeo. Čovek koji je govorio u početku veselo, rastuži se očito. Njegov glas postade vreo i nesnosan kao kod alkoholičara.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Jovan Bogoslov je progutao knjigu da bi sasvim saznao njen sadržaj, i da ne bi govorio. Objava istine i njeno uništenje, idu zajedno. Zašto je tako? Treba umreti u istini. Jer umiranje je istina.

plemenit sam i mislim da nije do svega ovog moralo da dođe vajkah se posle svake bitke suviše smo uzimali žrtvi i govorio sam da život mora da se osladi ili će svi otići u isposnike savećasmo na promaji provevši sate kraj srebrnog rama

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima? DANICA: Tako, palo mi na pamet. Malopre je jedan od naslednika govorio sa mnom o našem stanu, pa meni pala na pamet ona kućica. TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu.

VIDA: Eto ti, Agatone, što ti nama pričaš kako je pokojnik bio dobar i plemenit čovek. AGATON: Pa ono sam govorio kad sam se nadao, kao i vi. TRIFUN: More, kakav pošten, znam ja dobro njegovo poštenje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Naravno da to ne može dugo trajati. Na jesen ima sve da se reši — govorio je otac. — Sirote majke! — plakala je moja mati, brišuće oči keceljom.

Zapeh i ja, i tako se dočepasmo jednoga furgona. On me gotovo ubaci, te mu dodadoh ruku i izvukoh i njega. — Tako — govorio je trljajući ruke — sve ide na snagu... Pazi da ne uđeš — dobaci jednome, koji samo pomoli glavu.

— Najjača, najsilnija, najvažnija komanda, bez koje se ne može. Mesarska četa Dunavske divizije — govorio je brišući znoj. — Jaka komanda! — Najviše sam mrzeo kuvare i posilne, slavu im njinu... — Bez nas, bre, ne možete.

— Najviše sam mrzeo kuvare i posilne, slavu im njinu... — Bez nas, bre, ne možete. Ko će vas hraniti? — govorio je debeljko otkopčavajući prsnik, pa zavuče ruku u nedra i poče da se briše. — A posle, gde ću ja ovakav?

— Ala smo se zgusnuli — dobaci neko. — Nema tu „ali“ — govorio je jedan od onih koji su sada ušli, nastavljajući, verovatno, započeti razgovor.

Smetalo mi je sada građansko odelo i požurih da nađem svoju jedinicu. — Još ste nam samo vi nedostajali — govorio je jedan kapetan — pa smo kompletni. Sada spisak možemo zaključiti. I za mnom kao da se zatvoriše vrata.

— pozdravi ih narednik. — Staraćemo se! — odgovoriše oni složno, i onda se izvi jedan glas: Jesam li ti, jelane, govorio, divna vita jelo... Narednik se okrete i pođe u šator. Tada mu priđoh. — A, ti si taj...

Time ćeš davati primer vojnicima, a isto ćeš zahtevati i od njih. Jesi li razumeo? Govorio je odsečnim glasom i sugestivno me pitao da li sam razumeo. Tu pogovora nema.

— Ide kô marva i ne gleda gde gazi — govorio je sav crven u licu, pa se opet obrati vojniku: — Jesi li razumeo? Onda mi priča kako je određen da sa vojnicima

— Kao da se priseti: — To je bila tvoja dužnost, naredniče, da primetiš... — Razumem! — govorio je sav crven narednik i strašno pogledao Tasu, koji sitno zatrepta očima. Radilo se celoga dana.

— Sitne stvari, gospodine kapetane, vrlo sitne — govorio je komandant — ali kada se naslažu, ispada planina!... — Novi vojnici, rezervisti — pokušavao je da pravda komandir i

— Da, ali zato imate kaplare, podnarednike, potporučnika, i opet na kraju treba sve ja da vidim — govorio je strogo komandant, otpozdravio kratko i u galopu odjurio susednoj bateriji.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Nisam još... (ona poumi da kaže: dorasla) naviknuta na taj posao. Velimir joj stade govoriti o tom početnom poslu. Govorio je takom sigurnošću i razumevanjem, kao da je desetine godina proveo na tom radu.

Najpre se posvršavaše neke družinske stvari, pa posle jedan učitelj poče držati predavanje. Govorio je i lepo i stručno i zanimljivo, ali učiteljice često nabirahu ustanca, propraćajući po neke izraze šaljivim napomenama.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Tu se zmaju ražalilo, Đevojci je govorio: “Hol’ mi, dušo, vjeru dati, Da ćeš k mene povratit’ se? Puštiću te tvojoj majci.

“ 38. Javor išetao, Devojke gledao, Pak je govorio: “Koja je tu moja, Javi se, devojko, Izmeđ’ devojaka.“ — “Evo me, javore, Al’ ti ne ću doći, Dok mi ne sakrojiš

zlaćena marama, Nit’ je tkana, nit’ je ispletena, Već od suvog salivena Dočuo ih junak Asan-aga, Pa je njima vako govorio: “Al’ ste lude, užičke devojke! Što s’ čudite mom divnom odelu. Ja ga nosim, al’ se ženit’ neću! 136.

Ban Stijeno Jovu govorio: “Da moj brate, sjajne mjesečine! Blago, brate, onome junaku Koga nije na daleku draga; A moja je draga na daleku,

Sarajli Ilija: Od jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio; Terzijanu tiho govorio: “Plivaj, toni, zlatan terzijane, Kako moja Lelija djevojka!“ 138.

“ Kada Ivan razumnio majku, Staroj majci tako govorio: “Osedlaj mi mog konja dorata, Osedlaj ga srebrnim sedlićem, A zauzdaj uzdom pozlaćenom.

Drumom idu tri delije, I među se vode zbore Koji b’ čemu najvolio; Najstariji govorio: “Ja b, paun’ma najvolio“. Najsrednji je govorio: “Ja b’ pregači najvolio“.

Najsrednji je govorio: “Ja b’ pregači najvolio“. Najmlađi je govorio: “Najmlađi sam, najluđi sam, Ja bi’ seki najvolio: Pauni će

Najsrednji je govorio: “Ja b’ pregači najvolio“. Najmlađi je govorio: “Najmlađi sam, najluđi sam, Ja bi’ seki najvolio: Pauni će pocrkati, Pregača se poderati, Meni seka dovijeka!“.

“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli. Gledao je paša sa čardaka, Gledao je, pa je govorio: “Pokri’ lice, Budimko devojko, Sa tebe se paše posvađaše, Sedam paša, od sedam gradova, I knez Rajko iz ravnoga

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MILUN: Oš li ti da krećeš, ili da udrim? JELISAVETA: Ali Filip je govorio tekst iz uloge! (Filipu) Ti se toliko uživljavaš u svoje role, da je to nenormalno! SOFIJA: Nije kriv samo Filip!

SOFIJA: Nije on to rekao vama, nego Simoni! SIMKA: Ja se ne zovem Simona, nego Simka! JELISAVETA: A Filip je govorio Simoni, udovici iz komedije Poslednje leto! SIMKA: On se sve vreme meni obraćao! VASILIJE: On u vama nije video vas!

VASILIJE: Naravno da znači! Kad te je sreo, kosa ti je bila ostrižena! Mislio je da si Elektra! On je tebi govorio ono što Orest govori ošišanoj Elektri!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Koncerat je obično počinjao uvertirom: Norma. Ja sam prvo učio osnovnu školu Berića – koji nam je govorio i o našim privilegijama i statutima. Kad sam kod njega stanovao, okupljao je svoju decu, uveče, da nam priča.

Bilo je uživanje slušati ga. Govorio je kao da deklamuje stihove Krste Frankopana. Kad bi otvorio vrata, proderao bi se: „Andžela!

Zubranić je imao lepu sestru i ona mi je čitala Kardučija, i Leopardija, u originalu. Pomoću njenom i njegovom govorio sam, posle, talijanski, kao da sam rođen u tom pristaništu.

Mene je spaslo samo to što sam mađarski govorio, ali da su me pretresli i našli u mene dinare, bili bi me prepoznali i ne bih bio izišao čitav. Šta hoću time da kažem?

Međutim, atentator nam je govorio, jasno, i sa one strane groba. Kao što je poznato, atentator je držan u tamnici Terezijenštata i tamo mu je, tobože

Jezik kojim je atentator govorio bio je jasan. Austrijskom carstvu bilo je odzvonilo. Međutim, posle atentata, Beč se raseljavao u banje, prema običaju

Najviše mi je pomoglo to što sam govorio jezik islednika. Policija me je, posle saslušanja, prosto uputila u Bečkerek, u regimentu, koja je, za mene –

Snjarić je jahao malo nakrivljen. Pri prelazu Save dobio je metak, u nezgodno mesto. Njegov konj, za sve vreme dok je govorio, udarao me je njuškom. Trepćem, a ne bi trebalo da trepćem.

Prvi sukob sa profesorima imao sam na času prof. Vulića. On je, pored antičke istorije, često govorio i o antičnim pesnicima, i jednom je pomenuo da je Evripid prvi koji ljubav prikazuje kao strast da je, dakle, on,

„München.“ Ovde se ništa nije promenilo. Ja ne razumem romanofile ali ni germanofile. Ceo sam dan proveo po ulicama. Govorio sam sa oficirima, isto onako mirno kao i sa kočničarima tramvaja.

Mogu baš spomenuti i portret Anatola Fransa, od Holanđanina Fan‑Dongena, o kojem je Pariz nedeljama govorio. Oni, uopšte, kad se desi kakva šala, dugo, dugo, ispredaju iz nje.

I možete biti uvereni da će na godinu, ma niko ne govorio ovde o Đorđonu, Tintoretu, a kamoli Sodomi, reći da su i David, pa i Žerar, pa i Žeriko genije. Sve je lepo, redom.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Agaton se vrati u ćeliju, sede i stade da razmišnja o tom što mu je govorio starac. „Istinu je govorio on“ — mišljaše Agaton. — „Ja sam taj čovek što je imao njivu i rđavo je radio.

Agaton se vrati u ćeliju, sede i stade da razmišnja o tom što mu je govorio starac. „Istinu je govorio on“ — mišljaše Agaton. — „Ja sam taj čovek što je imao njivu i rđavo je radio.

Tako je govorio starac. — Ne greši, starče! — reče mu jedan tanak, tih glasić koji se jedva čuo. Te je reči zucnula mušica.

Narod ga je poštovao kao svetitelja voleo ga i slušao. A kad bi u crkvi govorio reč Božju, sav bi narod padao na kolena i plakao, jer mu reč beše silna.

u Rim, o caru, njegovim sjajnim dvorovima, o njegovom neizmernom bogatstvu i o njegovu nebrojenom blagu niko više nije govorio, niti se narod skupljao da gleda i da se divi svečanostima koje je priređivao car, da bi mu svojim bleskom zasenio oči.

„To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi. I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

mi je otac nešto pričao o jednom čuvenom gradu gde su naši prolili silnu krv, a kao kroza san se opominjem kako mi je govorio da baš tako nekako i leži gde dve reke teku kraj njega.

Što je još najčudnije za mene, reči su ispisane mojim maternjim jezikom. „Jest, to je jezik kojim je govorio i moj otac, i njegovi stari, i ja, ali nije ta zemlja; on mi je pričao o sasvim drugoj zemlji.

Momak uđe i pokloni se, a zveknuše mu ordeni na grudima. — Pa jesam li ja vama, za ime boga, govorio da u mom kabinetu bude stalna temparatura od šesnaest i po stepeni, a eto sad opet hladno; pa neka promaja; prosto da

Tako je govorio nekad, na nekom zboru, iznemoglim glasom jedan od stanovnika nekog neplodnog kraja. Gde je i kad je ovo bilo, to se,

Za njih se ne zna gde su. Opšte je mišljenje da su izdali i pobegli. Jednom je prilikom onaj govornik i govorio o njihovom sramnom izdajstvu.

Niti ih to iznenađuje, niti buni, niti raduje, — apsolutno ništa, kao da načelnik ništa nije ni govorio. — Dakle, vi ste sad opozicija! — veli načelnik. Svet gleda u njega i ćuti mirno, ravnodušno.

tim istim čovekom do juče, dok se god ne pojaviše njegove pesme, bio dobar prijatelj i nije u društvu nikad o njemu rđavo govorio. Neki su, opet, ovako razgovarali, a, razume se, nisu hteli čitati: — Čudne bruke!... Pesme?...

Ceo grad je samo o njemu govorio s najvećim poštovanjem. Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju. Posle nekoliko dana šetao je onaj sa dva žiga

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Svakoga trenutka dolazilo mu je u glavu hiljadama misli... »Eto, dođe i to vreme, — govorio je sam u sebi, — i ko bi se tome nadao!... Video devojku, dopala mu se i — drž' za ruku... O, časni ga ubio!...

— Šta to radiš, čiča? — zapita Peru posle obična pozdrava. — Eto, sinko, činim ono što je i Hristos govorio: vadim korov iz pšenice dok je još mlada, jer posle kad odraste, ništa ne pomaže.

Čiča Pera je sad naročito govorio krasnorečivo, da se pokaže pred vojnikom kako je i on »književan« čovek. Istina, to je taština, i čiča Pera zna kako je

videći ih takve, sede za sto i dugo ćutaše, a zatim uzdahnu i poče da govori Juli: — E moja Julo, lepo je tebi Gliša govorio da se maneš ti te ludorije, al’ ti Glišu ne hte da poslušaš, onaku krasnu priliku propusti samo zbog ženske ludosti.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

imao sam, hvala bogu, posla i sa vlastima, pa znaš, nisam baš ćutao a on da mi zapisuje šta hoće, nego sam i sam govorio. Pa velim... Mogao bi', zašto da ne bi' mogao! A ti znaš mene, nisam od onih koji se neće odužiti.

JOVICA: Pa velim... JEVREM: Jesi li ti o tome govorio sa gospodinom načelnikom? JOVICA: Nisam! JEVREM: A jesi li govorio drugom nekom?

JOVICA: Pa velim... JEVREM: Jesi li ti o tome govorio sa gospodinom načelnikom? JOVICA: Nisam! JEVREM: A jesi li govorio drugom nekom? JOVICA: Nisam, rekoh prvo da razgovaram s tobom, pa onda... JEVREM: ...

JEVREM: Kakve plakate? SEKULIĆ: Pa one što smo štampali sa potpisom Sime Sokića? Znaš, što sam ti govorio da Sima Sokić objavljuje da mu je Ivković preoteo ženu? JEVREM (buni se): Kakvu ženu? SEKULIĆ: Ženu Sime Sokića.

Ne misliš valjda da prilikom agitacije treba govoriti istinu narodu? No, lepo bi se ti proveo kad bi govorio istinu! JEVREM: Pa dobro, al' može čovek da nas tuži za klevetu. SEKULIĆ: Može, ne kažem da ne može.

Onaj Jovica i onako mi dosadi govoreći mi kako bi on trebao da bude poslanik. JEVREM (prestravljen): Zar ti je govorio, boga ti? SEKULIĆ: Jes', još pre nedelju dana. JEVREM: E, vidi ga, molim te, on otišao od mene pa pravo tebi.

Znaš kako ti je to u skupštini: ako govoriš za vladin račun, opozicija će reći da si glupo govorio, a ako govoriš za opoziciju, vladina će stranka reći da si glupo govorio.

vladin račun, opozicija će reći da si glupo govorio, a ako govoriš za opoziciju, vladina će stranka reći da si glupo govorio. U svakom slučaju, ne gine ti da glupo govoriš, pa onda...

JEVREM: A ovaj telegram u novinama? IVKOVIĆ: To je sušta istina. U telegramu stoji da si ti, gazda-Jevreme, govorio protivu vlade i ništa više. JEVREM: Govorio protivu vlade?

IVKOVIĆ: To je sušta istina. U telegramu stoji da si ti, gazda-Jevreme, govorio protivu vlade i ništa više. JEVREM: Govorio protivu vlade? Pa dabome da sam govorio protivu vlade kad si mi podmetnuo tvoj govor!

JEVREM: Govorio protivu vlade? Pa dabome da sam govorio protivu vlade kad si mi podmetnuo tvoj govor! IVKOVIĆ: Ne kažeš mi hvala što nisam u telegramu javio da si mi ukrao

IVKOVIĆ: Ja ću onda štampati tvoj govor. JEVREM: Ama, otkud moj, kad je to tvoj govor? IVKOVIĆ: Ti si ga govorio... JEVREM: Hoćeš li da pošaljem depešu ili nećeš? IVKOVIĆ: Neću! JEVREM: E onda... da znaš... nema ništa više...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I tada je bivalo svašta. Jednom je nakaljao s jednim takvim. I badava mu je on govorio panegirik slobodnoj reči, ovaj nikako nije bio ni sposoban ni voljan da to razume.

Ali tek je slutio, politički instikat mu je govorio, da sve to mora da ništa ne valja ni za učitelja, pa, naravno, ni za njega. — Kako da nije bruka! — veli Sreta.

« Tako je postao ovaj drugi Sretin dopis iz ovoga sela. Prvi, koji je davno poslan, ali još nije izašao u novinama, govorio je o teskobi i neudesnosti učionice i nosio je užasan naslov, glasio je: Prosvetne Varvare Ubrik.

— Ama kako, džanum — govorio bi često ćir Đorđe, pa metne kažiprst na čelo uvek kad god bi to video ili bi se o tom samo reč povela — kako, džanum,

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Mnogo nije govorio nikada. Ali što bi rekao, to je bilo rečeno. I tada se pamtile i upotrebljavale njegove reči i izreke.

Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se

Lepšega u varoši nije bilo. Lepše turski, grčki i arapski govorio nego svoj maternji jezik. Za sve je bio tuđin i stran, naročito za toliku rodbinu.

Za sve je bio tuđin i stran, naročito za toliku rodbinu. Istina, govorio bi pokatkad i zdravio se s kojim od njih, ali više običaja radi nego što je hteo.

Noseći je na rukama po sobi, grleći je, govorio bi: — Sofkice!... Tatina Sofkice! I sve bi je jače grlio, tako da se Sofka i sada seća njegove skoro izbrijane brade,

On tresući se, oslanjajući se i pipajući svojim štapom, koji je bio masan, išao je i jednako kao budeći se govorio: — O, o Todoro! Kako si mi, Todoro? Šta mi radiš, Todoro?

i upoznavajući kroz mrak pojedine predmete, šamdud do kapije, stepenice, ispod njih vrata podrumska, kao samom sebi govorio: — A a... još je to tu!

Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje o prodaji kuće, a sva srećna što je on, gazda joj, došao i čas sa njom govorio, jednako gunđala, sebe grdila i korila: kako to, luda ona, da se ne seti da će gazda doći, kad uoči subote ona onaj i

Da oglasim! Neka svet vidi! Neka svet čuje! I ustade. — Neka svet čuje! — govorio je idući, onako u čarapama, i ponesavši sobom pare, koje mati beše uvezala u peškir, ka otvorenom prozoru.

cure mlazevi vode, i počne gledati gazdu svojim zasićenim očima, ovaj bi mu onda, zabacujući uzdu više glave o unkaš, govorio: — E, sad idi!

Oko nje, kao uvek, bio je Tomča i nešto joj govorio. Odjednom gore, na kapiji, pojavi se otac njen. Sofka od, sreće pretrnu kad ga spazi, i u malo, zaboravivši se, ne

Za Sofku je jasno taj njegov osmeh govorio: „O, o, pogle, ovi baš počeli da žive: pogle kako se udesili. A ja ovamo mogu bez ičega.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Zaokupiše ga pitanjima. Jan je naelak govorio česki, služeći se i srpskijem riječima koje je zapamtio u Kotoru, tako da ga razumješe.

Sve što je dalje govorio sve im je mili postajao. Njegove lijepe crte dođoše opet u sklad. Pošto se obrediše vinom dva puta, serdar se digne te

“ Vladika je govorio naelak; svaka mu riječ bijaše odmjerena i izmjerena. Vidjelo se iz tijeh riječi da je odmah htio zapodjesti razgovor

Njeguši sad zaokupiše Janka i kako je i šta je zimus radio i sve redom. On im je povijedao sve potanko. Govorio je već lijepo srpski iako je malo zanosio.

ćaše ga drage volje svojim rukama zadaviti toga „izroda, odmetnika, antikrista koga je Pšenel otrovao“ — kako je on govorio.

Tako je isto govorio i ostaloj čeljadi iz svoga brastva, koja se vrzijahu na izmjenu po kući mu i bijahu u zabuni radi njega.

Cuca bješe Radojev brat, što je petog dana s Vladikom govorio. Ozrinić bješe jedan od onijeh te su u Duzi s Jankom u četi bili. „A hoće li koja od našijeh ženskijeh doći?

A onda, brate moj, iako nijedan nije iz knjige čatio, no govorio slavu naizust, kao kakvu pjesmu, ama je slava bila mnogo dulja.

Đavolasti đakon, kad je vidio zgodu, navede govor na ono o čem je, dva dana prijed, Miraš Vladici govorio. Serdaru bi mučno da se o tome, u ovakome zboru, zapodjeva, ali što će nije moga zamučkati đakona.

On pokri lice rukama, pa ostade tako. Adolf mu poče govoriti njemački. Dugo mu je on govorio, a za koliko mu je govorio, Janko ne otkri lica. „Ama šta ćeš, Janko, nemoj tužiti, ni zaludu se gristi. Fala Bogu!

On pokri lice rukama, pa ostade tako. Adolf mu poče govoriti njemački. Dugo mu je on govorio, a za koliko mu je govorio, Janko ne otkri lica. „Ama šta ćeš, Janko, nemoj tužiti, ni zaludu se gristi. Fala Bogu!

Ja ne znam, vjere mi, zamjerke mu nema, niti bi mu je našla čija mu drago šćer... Jučer je opet dodio čojak i govorio mi...“ „Koji je to, sa srećom?“ zapita serdar. „Bogme, tajo, dobar čojak Ivanović iz Primorja!“ umiješa se Milica.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Tako je onaj služio a devojka prsten nosila, i vrlo joj je bio mio, jer je danju bio prsten a noću lep momak, pak joj govorio: „Kad dođe vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemlju.

” On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steče mnogo, ali je za sve govorio da je Miličino. Jedan put iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti.

” Ždrijebe poznavši glas | njezin odmah joj otvori, pak stane pripovijedati kako je neko dolazio i govorio kao i ona da mu otvori vrata, ali krupnijem glasom, i kako ono nije šćelo otvoriti.

“ Na to se vjerenik ražljuti, pak mu reče: „Muči, ničij sine, ako si sve dosad istinu govorio, tu si najpotonju slagao.“ 10. SELjANIN I GOSPODAR.

Kad ovaj carev sin poodraste veliki, i stane sa slugama i dvoranima po šumi ići u lov, on bi često govorio: „Da lijepih drva za grebeništa!“ ili: „Da lijepijeh drva za ugalj!

Sveti Sava - SABRANA DELA

A ponoć kada bi, utiša se blaženi starac, i više mi nije govorio. A kada bi jutro, i započe pojanje crkveno, odmah prosvetli se lice blaženog starca, i, okrenuvši se ka nebu, reče:

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MILE: Napravili kliku i klan, pa grupaše! A Vilotijević kolovođa svemu! IKONIJA: Bolje se priseti šta si govorio juče! MILE: Šta sam govorio, molim, to je kostatovano zapisnički, na ogranku! Mi smo taj slučaj prorađivali!

A Vilotijević kolovođa svemu! IKONIJA: Bolje se priseti šta si govorio juče! MILE: Šta sam govorio, molim, to je kostatovano zapisnički, na ogranku! Mi smo taj slučaj prorađivali!

PROSJAK: Svet je napravljen zato da bude dobar... VILOTIJEVIĆ: To sam i ja govorio, zgovornice, i to godinama... Al, kažu drugovi, nisam ništa uradio... PROSJAK: Tebe, vidim, pritisno veliki kamen!

Stanković, Borisav - JOVČA

I ne mogu ja više. Odavna sam ja čekao da kažem, da skinem sa sebe. Neću posle da sam ja kriv, da ja nisam govorio, kazao... A sad, eto ona, i sad sama neka, kako zna, govori, brani se... (Povlače se u kujnu.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Iz toga što sam dovde govorio može se poznati, od časti i nakratko, šta će ova moja knjiga u sebi sadržavati; nije više potreba o tom govoriti.

Ovi dobri blagodetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milošću govorio: „Bába će tebi prekrasnu devojku isprositi, pak kad te vidim u mojoj kući oženjena, onda neću žaliti više što mi bog

U izlaženju, tiho osmijavajući se, govorio je arhimandritu: „[H]odi sa mnom, kukavče, da te ne zapopadne opet gdi Malenica.

Silom bi me naterivao da ručam, nazivljući me divijim svecem, i često bi mi ovako govorio: „Upamti ti moje reči. Ti si sad ludo dete, zato gladuješ kao siromaški pas; mirski budući, nećeš mesa da jedeš, a kad

Moj prostosrdečni iguman, s kim bi god o meni govorio, j zaklinjao bi se da sam svetac. No, pridodavao bi k tomu: „Bojim se, neće ta svetinja zadugo durati.” (Tako je i bilo.

latinski jezik, kojega je počeo bio malo učiti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora, pak bi i[h] sve preda mnom govorio i tolmačio bi mi ih. Baš kao da su se dogovorili bili da me podstrekavaju, nova nekakva želanija u meni podžižući.

On bi mi često, poznajući moje userdije ko učeniju, uzdišući govorio da žali što ja moju mladost tu vsuje tratim. A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti, takova

Ja sam o ovom poslu, kako god ovde pišem, pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio. Evo što mi je odgovorio: „Ja znam da je to tako; ali neka oni otvet bogu daju koji su to tako uzakonili; mi sad

Ako dopustiš da se utopim, primi u milost i u otečeska tvoja nedra dušu moju! „Nisi ni to govorio veli mi. | Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti? Zar je bog kao čovek?

Sverh svega i najposle, što sam god govorio i napisao, iz prave ljubovi k dobrodetelji k čelovečestvu i k srodnim mojim i govorio sam i pisao.

svega i najposle, što sam god govorio i napisao, iz prave ljubovi k dobrodetelji k čelovečestvu i k srodnim mojim i govorio sam i pisao.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kušmelj — zato što bijaše veoma rutav, Čagalj — stoga što je bio suh kao kuka, a Šunda — zbog toga što je govorio kroz nos.

A Čagljina bijaše pravi vještak u tome, takav vještak da on sam nije razumijevao šta je govorio. On je tako dvaš-triš besjedio u manastiru, a njekoliko puta u gradu prilikom općinskih izbora, i uvijek bješe potresen

“ Tako se Bakonji nizao dan za danom u manastiru. S njime rastahu „lipos, kripos, bogoljubnos, milos“, kako je ono govorio stric Čagljina; ali je on slabo napredovao u bukvaru, čemu nije bio on kriv, niti je kriv bio dobrodušni đakon Lovrić,

Bezbrki suđa kanda bješe šaljivac, jer se često svi smijahu. Pristav je malo govorio, ali je svakome potvrđivao glavom. Ljekar, odmah poslije jela, zakurnjavi debelu cigaru, gledajući slike po stjenama.

Govor je najpre tekao o poharama. Sudija ispriča kako su oplijenjene četiri latinske crkve te zime u njegovoj oblasti. Govorio je o četi Radekinoj, koja zimuje po Kotarima i po Primorju, a ljeti se stanuje po bosanskim planinama i dopire čak do

“ Tako je govorio popijevajući, valjda, polak časa, predušujući samo kad bi se zamorio. Brne ga pohvali i poče tražiti nješto među svojim

Brne im onda kaza dvije-tri tamne izreke njekoga svetoga oca, i kaza im kako ih on tumači. Dokle je on govorio, ona se dvojica poglédahu.

— progovori najzad Brne. U tome se vrati Bakonja, koji se ne mogaše iščuditi. Fra-Tetka okrete talijanski. Zadugo je govorio razmahujući rukama. Brne se više i više vedrio, dokle mu, u potonju, ne zaigra osmijak oko usana.

otkad se stari sluga podjetio, te bjehu navikli slušati njegove razgovore bez glave i repa, ali je dotle uvijek tiho govorio.

Brat o tome nije ništa govorio, iako su ga često pitali. Bakonja je pak imao dvije krupne stvari na vratu, dvije svadbe, bratovu i Cvitinu.

Cvita je bila blage, slatke riječi, a Ivana kao da mnogo zanimaše nova kuća, koju je zadugo pažljivo pregledao. Govorio je da bi je kupio, jer mu je davna želja da ima gdje u selu kuću i malo vrta gdje bi o ljetnjoj pripeci mogao doći na

On je pak sam o sebi govorio. — Svi kažu da sam dobar čovik, a niki kažu da sam rđav fratar! Može biti i jedno i drugo!

Ćosić, Dobrica - KORENI

„Ti što uče knjige i nauke moraju drukčije da se odevaju. Popovi, recimo, nose mantiju“, govorio im je, seća se, i još više se postide, jer su Tola i Mijat razneli po selu vest o Vukašinovoj fotografiji, pa su

Ne, onda kad su se prvi put sreli. Vukašin je pred ogledalom četkao zeleni redengot i ćutao a on mu je govorio da sada treba da pokaže šta zna i koliko vredi, i da treba odmah da se oženi; on će mu sa svojim prijateljima naći

šta zna i koliko vredi, i da treba odmah da se oženi; on će mu sa svojim prijateljima naći devojku koja njemu priliči. Govorio mu je da piše za novine, i šta sve on očekuje od njega, i video je da ga sin ne sluša i da se mršti gadljivo, kao da

Kako je Vukašin nekada pametno govorio! Ko mu ne bi verovao, ko se u njega ne bi uzdao! Sve, sve sam uložio u njega. Kroz ledeni vez Aćim ponovo gleda na put.

Srbiji treba da gleda Evropu, a ne turski tur! — Vukašin se zagrcnu i umuče. Govorio je da ne ćuti, da otac zaćuti i da se što pre završi ova njihova prva i poslednja svađa. A dobar govornik, pas.

Još tada, i mnogo ranije, započelo je ovo što se večeras dogodilo. Samo: da li je sve baš onako kako je večeras govorio? Pa on je godinama mislio očevim mislima i živeo njegovim idejama. Prstima steže slepoočnice i uzdahuje kao da se guši.

Prstima steže slepoočnice i uzdahuje kao da se guši. Ne, ne misli on onako kako je večeras govorio. Zar nije lepo u ovoj sobi, njegovoj sobi, u kući, u selu na Badnje veče?

“ Zamišljeno je gledao u pod. „Jesi.“ „A ako ti ja smrskam tu kurvinsku glavu, a?“ Nije je gledao. Govorio je vrlo tiho. „Lezi tu i skameni se.“ Nije verovao svojim ušima.

Još malo noći ti ostaje da me mučiš, stalno joj je pretio u sebi, u krevetu — mučilištu, a njoj govorio da poštene žene ne navaljuju na muževe, da se samo varoške kurve ponašaju kao ona, i da je istu takvu našao i Vukašin.

Mlad je onaj ker Mijat. „Gle si bila pred večeru? Više od sata te nije bilo u kući“, govorio joj u sama usta, a njeno disanje osećao je po obrazima kao prigušeno, muklo smejanje. „Osećam da ću da rodim.

Nije me voleo. Kopao je bunare i ja sam mnogo puta zaželela da u nekom ostane zatrpan zemljom. Govorio mi je da ličim na majku i da ću i ja biti kurva kao ona. Kad god se napio, tukao me i psovao kako se ni stoka ne psuje.

“ pridigao se na lakat. Vukašinove oči su se crnele. Bio ih je upro u mesec. Senka u jamici otvorenih usta. Kako je govorio, senka se gubila i opet pojavljivala. „Da mu se ne izgubi ime.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

»Da nije on to govorio?« ne verujući samoj sebi, devojčica navuče prekrivač do brade, a vrabac prekorno prošaputa da nema vremena za igranje.

Osim jelena na livadi nikoga nije bilo. Samo je kroz retke oblake lutao mesec. — Da nije to plavi jelen govorio? — Dečak se okrete ka jelenu, ali umesto životinje vide samo plavičasti stub magle, i u čudu raširi oči. Šta je ovo?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Knez Miloš je, zar ne, govorio je Vučić drugom Obrenoviću i pogodio skrivenu gospodar Jevremovu misao, bio na putu da potre sopstvene ogromne zasluge

Simu Nešića, terdžumana sa sjajnim izgledima na uspeh, hrabrog više no što i legenda zahteva, jedinca, tumača koji je govorio sedam jezika, lepog, pratili su izrešetanog Simu i, takođe, izrešetanog Nišliju, plač i pojanje su se stapali sa gustom

Učeni o školama a oni, neučeni, o drugome. Dok je Karađorđe govorio, Dobrača je shvatao da se to, u taj čas, ostvaruje njegova strepnja.

Primicalo se podne kasnoga leta, Dositej je govorio a odasvud se, iz bezličnog neba, otvarao bezdan bleska što se, nad krovom Velike škole, sabirao u svetlosni oganj a

Mek, odjednom pun praznine, Riga je progovorio i, kod prve reči, znao da će uspeti: reč je bila prava a glas kojim je govorio isto. Treptaj zadovoljstva, vrhunskog i bezumnog kao da je ljubavno, prešao je svim ivicama njegovog bića.

Vučić je govorio reči koje su pogađale u srž: govorio je o Milošu, o samovolji koja ga je sasvim uzela pod svoje, o osionosti koja ga je

Vučić je govorio reči koje su pogađale u srž: govorio je o Milošu, o samovolji koja ga je sasvim uzela pod svoje, o osionosti koja ga je jednako gonila da izaziva tuđu

U onome što je Vučić govorio bila je istina, ali i u onome što nije govorio bila je istina; te dve istine dosta su se razlikovale.

U onome što je Vučić govorio bila je istina, ali i u onome što nije govorio bila je istina; te dve istine dosta su se razlikovale. Vučić je govorio o Milošu a ćutao o sebi.

Vučić je govorio o Milošu a ćutao o sebi. dugo ga je poznavala i dobro upoznala: nekada bi mu verovala sve što kaže; sad mu nije

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

srpskom svetu mirisala; Pa bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Naša Zemlja, koja lebdi u središtu vasione, mora da ima oblik bubnja“, govorio je Anaksimander. „Kad bi tako bilo, morali bismo, putujući bez prestanka, stići na kraj sveta“, odgovarao bi mu Tales.

Takva harmonija ispoljava se u sastavu cele vasione. Poluprečnici kristalnih nebeskih sfera o kojima sam vam govorio stoje, kao što sam to mogao da izračunam iz vremena obrtanja tih sfera, takođe u jednostavnim harmoničkim razmerama.

Dok je on tako govorio, bacahu ribari mrke poglede na Milona i došapnuše mu: „Budalo! A što dade tu najveću ribu džabe?“ „Ne berite brige,

Naše društvo pođe, bez Milona, ka domu Demokritovom u najboljem raspoloženju. Nomofilaks je usput govorio samo o večeri i tumačio Hipokratu kako se koja riba bira, prži, podvariva, preleva, natapa, nadeva i začinjava.

„Smešljivi filozof!“, razvika se on. „Budala - ništa drugo! Nisam li ti, Hipokrate već govorio da u njegovoj glavi nije sve u redu?

Kud god sam došao, govorio sam sa najučenijim ljudima, poučavao se kod egipatskih geometara i haldejskih astronoma i punih dvadeset leta prikupljao

Ne samo da se ispunilo sve što je Demokritos o njima govorio, već prevaziđoše sva njegova pretskazivanja: još za života njegova podigoše mu veličanstveni spomenik nasred svoje varoši.

Za dve godine nije se moglo više primetiti da je došljak. Govorio je, bez stranačkog naglaska, jezikom otmenih atenjana, kojima je i po svome spoljašnjem izgledu potpuno ličio.

način i drugim rečima, no toliko jasno, određeno i tačno, da ga Platon začuđeno pogleda, jer tako savršeno naučno nije govorio nijedan novajlija njegove škole. On položi ruku na Aristotelovo rame i reče mu: „Primljen si u moju školu.

Kad je bio u Ateni, nije posećivao onde njene slavne ljude, niti govorio ko je i kako se zove. Nije bio borbene prirode, nerado se prepirao, jer je smatrao da ko mnogo reči troši, nije u

centar nepomičnog Sunca, unutarnji krug P1, P2, P3 pretstavljao je putanju Venere, za koju je veće Herakleides Pontikos govorio da se kreće po krugu oko Sunca; spoljni krug T1, T2, T3 predočavao je putanju naše Zemlje, kako ju je zamišljao Aristarhos.

„Ja sam vam do sada govorio o glavnom predmetu arabljanskog naučnog rada, o astronomiji, ali su se oni proslavili i u drugim oblastima nauke.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali molim te reci, klimni samo glavom. (Govorio sam brzo.) I da je ona klimnula glavom ili da sam u njenim očima samo nazreo željicu da se uveri u moju nameru, ja bih,

Pa su nastale zdravice. Pop je držao čitave propovedi i govorio glasno kao da ga sluša cela parohija. A ja sam rekao: „Snajka, pobratime, da Bog da celoga veka bili srećni kao danas.

trpimo gubitke, a rezultati nikakvi, pa povodom toga. Ali, veruj mi, ne muči me ono što sam tada kazao, već što nisam govorio sasvim onako kao što mislim da treba da govori pošten čovek.

— Još na frontu predosećao sam nešto čemu nisam smeo da pogledam u oči — govorio je on čisteći džepni nožić čačkalicom — kad mi je jedan bliski rođak pisao da treba samo sebe da gledam, da ne brinem

Kako, brate, molim te, ovde nema komandovanja. Pa gledajući u mene: — Gospodinu čast i poštovanje. Čičica je govorio jetko, vatreno i ono drhtanje vidljivo se prenosilo sa brade na glavu, pa na ruke i celo telo.

Kažu iz nekog engleskog romana. Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je klimajući glavom i držeći čašu u ruci koja je drhtala.

ge... generala. — More ti, bre, ti si antikrist, ti si opasan, ti si buntovnik. — Ja sam čovek k'o i oni. Govorio sam ja s ministrima. To su a... a... a tr... tr... tr... trtovi k'o i mi. Da nisam mutav i ja bi' bio general.

Razumeš li me sad? Ti si jedak, ozlojeđen, ti si strašan zato što si ljubomoran. ti ne bi ni govorio da nisi ljubomoran. Ja te poznajem dobro, ćutalico.

i brzo nešto pisao, pa ga tapšao po ramenu i pustio ga da sedne i pije vode,; a on odobravao, sve odobravao i govorio za njim i kazao da poznaje, nego šta, sve one bestidne učesnike, a da je onog označenog dana bio negde oko parlamenta

Šta? To je, eto, Petronije Svilar, taj, pred vama, tu eto taj. Šta? A jedan od one trojice iz okova govorio je dugo i ubedljivo o Petroniju Svilaru, kome je dvadeset godina, zidaru, drugom nekom licu, iz drugog mesta.

Onda je Petronije Svilar uveden natrag u sobu i strogo mu nešto islednik govorio o zakonu i istražnoj proceduri i zabludi i dvojici bez duše trećem bez glave i nije ga nijedanput u oči pogledao već

Mi strepimo, prepadamo se, nemimo, umiremo, kao da smo se rodili, došli na svet samo da drhtimo. On je govorio: „Bolestan sam, zar ne vidite? Šta je vama, zar ne vidite da ću umreti; gotov sam, još do jeseni, šta ćete posle?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Izvabio bih jedan zvuk i podmetao mu najrazličitije sadržaje: i gle — uvijek je odgovaralo! Ton je uvijek govorio ono što sam ja htio, uvijek izražavao ono što sam ja nosio u sebi! Često sam se u djetinjstvu rasplakao od muzike.

obrazlaže dvjema bitno različitim pobudama: ona to čini, s jedne strane, zbog „odmaranja vlastitih meninga”, kao što je govorio veliki pisac, ili radi nadraženja vlastitog otupjelog emocionalnog aparata, dakle iz jedne bitne egoistične pobude, i,

„Vi sve komplicirate!”, govorio nam je. Za njega se funkcija uma sastoji u tome da uprošćava svijet, koji je već sam po sebi prilično neuredan.

Djed je jednom bio rekao, kratko, autoritativno, kao što je već govorio: „Ovo će trebati da se popravi!” Kosa, bezglasna kiša što protkiva sivu osnovu.

Još mi leži u ušima slatka, smolasto udvorna intonacija njegovog glasa, koja se naročito ispoljavala kad je govorio s djedom: u svakoj njegovoj riječi bila je prisutna težnja da ugodi i stalna unutrašnja samoopomena da ima posla s naglim

Savršeno izlišno strahovanje, jer sam već i bez toga bio donio moju odluku. XXXIII — Ne brini, prebolet ćeš! — govorio mi je iskusan pustolov, još jedan odlutali sin moga kraja; jedan od netraženih mentora na koje sam nailazio u mladosti.

Svi su odreda bili smireni ljudi. „Pogašeni ljudi”, kako sam ja govorio. Pri susretu, dakle, bivalo je i pomalo ganuća. Gledali smo se kratak čas raširenih očiju, bez riječi, kao da jedan

i njihove bore i grimase, i iznad njihovih riječi, koje su mi šumjele mimo ušiju kao šuškanje žutog lišća, opet sam sebi govorio: kako li se izmijenio! Gdje je sad onaj nekadašnji čovjek?

Brak iz studentskih dana. Vjerovatno bivši Zimmerherr. Nemački je govorio začudo loše, ali s nekom hvastavom familijarnošću.

i samo čeka prigodu da odapne... A što se tiče Émila Soué-a, tačno si intuirao: neko je vrijeme neprestano govorio o njemu.

— Gotovo uvijek — govorio sam mu — na predstave velikih djela poezije odlazim sa zebnjom. I najčešće se s predstave vraćam, s još jedanput

I to strijeljanjem u leđa. No ni to nije bilo osobito efikasno. „Fućkam ja na strijeljanje”, govorio je čovjek odlazeći na stratište, „ako sam prethodno primio moju ampulicu Athanatika!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

lukav kao lisica: mogao je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš o čemu je govorio, a vidiš da je razgovor pametan.

— Znam, ali će i tamo da ubiju. — The... ja mislim jednom se mre. A ja ti glavu dajem, kao što sam ti i pre govorio, da ću te čuvati, dok god sam živ. Posle već, kad nakupiš para, možeš kud hoćeš. — A kako da iziđem odavde?

— reče Đurica, — moram da se žurim. Kaži onima tamo nek idu kud ko hoće. — I nestade ga u kukuruzu. — Šta si mu to govorio ? — zapitaše seljani kmeta, kad se vrati među njih. — Pa znaš...

»ali zna da nisam rđav čovek!...« — O, popo, da znaš kako mi je to... Niko mi dosad nije tako govorio... a ja sam sve sa njima, od detinjstva... s ocem... — Jeste, sinko, znam ja.

Da li on vidi za koga se mi mučimo? Baš ću da ga pitam, ali neću sad: setiće se da mi je to popa govorio. Samo znam jedno: treba dobro otvoriti oči... Ča-Vujo, povući ćemo se klipka, pa ili moja ili tvoja glava!...

Hoću da budem jednako s tobom, pa neka poginem, ne marim, samo da ne sedim ’vako kao u tamnici. — Pa ja sam ti govorio da nije lako... — A što sam ja ostavljala svoju kuću, nego da budem s tobom!

Raj ili pakao ? — Jedno mora biti, jer znam, kad je ono popa pod zapisom govorio o raju i paklu, on sve pogleda u nebo. Šta li je tamo, kako li se živi?... Kud li ću ja...

— Kako? — He... kako ? Da te ubije, pa da uzme drugoga na tvoje mjesto. Nijesi više za njega. — Je li on što govorio s tobom? — zapita Đurica odsečno i pogleda ga pravo u oči. — Hm... je li ili nije, ti ne moraš znati.

— Pustiću te, ako mi sve pravo kažeš... Ja sve znam, ali hoću da mi ti to potvrdiš i da mi sve ispričaš što ti je on govorio. A sa njim ću se ja još danas naračunati. — Jeste, kazao mi je da te ubijem...

Simo se ispravi, mašući onom rukom, koja je bodena. — Ništa, sreće mi, samo je zadugo govorio kako te mora ubiti, a za ovo mi samo reče: »Gledaj ako mogneš uz put, u kakvom sklonitome mestu, pa mu uzmi pare i

ostade još neka nejasna nada, i on se dohvati nje slepo, grozničavo, bez razmišljanja, i ako mu je neki unutrašnji glas govorio da je sad sve svršeno i da posle Kasacije nema šta čekati...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Čim se svadio, ma̓m je to učinio, i otada nije više imao sa djecom svojom ništa; ni govorio nije s njima ništa a bome ni oni s njim. Tako to trajalo tri godine da ni riječce progovorili nisu.

— Rekavši to, ostavi bocu. Sveđ je muž ženi govorio: — Sada ću ja tvoju vjernost vidjeti. Žena je međutim šutjela. Kada je dan osvanuo, ode muž u drva, a žena ostane kod

Tako je onaj služio a devojka prsten nosila, i vrlo joj je mio bio, jer je danju bio prsten, a noću lep momak, pak joj govorio: — Kad dođe vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemlju.

— Dobro, — reče kralj. Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavolskog. — Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo.

Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš donijet struku zlatnu kralja đavolskog. — Nijesam, — reče Grbo. — Jesi, — odgovori kralj.

— Dobro, ja ću za to doznat je li istina, — reče kralj. Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš dovesti živa kralja đavolskog. — Ja nijesam, — odgovori Grbo. — Jesi, — reče kralj.

On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steče mnogo, ali je za sve govorio da je Miličino. Jedanput iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti.

Žao mi je bilo, pa sam često u sebi govorio: „Nesta blaga, nesta prijatelja!“ A znaš kako su se moji drugovi obogatili? Oni su kupovali boce rahatluka, a svaka

Ždrijebe, poznavši glas njezin, odmah joj otvori, pak stane pripovijedati kako je neko dolazio i govorio kao ona da mu otvori vrata, ali krupnijem glasom, i kako ono nije šćelo otvoriti.

bilo ljeti, izvali se u lad od vrućine, te prući sve četiri noge i glavu, a isplazi jezik, pa promisli što je o kući govorio, i reče: — Gle, ma jesam li ja lud? Ko će za mene ovoliku kuću ograditi?

Siromašak pođe, i pane mu na um kako mu je onaj starac govorio da ne ide na konak gdje je mlada žena a star čovjek, „i evo ja umalo glavom ne platih.

Idući tako dođe siromašak do jedne mutne vode, pa htjede da zagazi, dok mu pane na um kako mu je starac govorio da ne gazi mutne vode dok ne vidi koga drugoga da gazi, pa sjede na obali.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Imao je izvanredno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela.

Bio sam jako odlučan ali nisam dobro rasuđivao. Govorio sam ocu: ”Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li se odreći nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti.

Eto zato!“ Moj prijatelj, poštovani Čonsi (Shancey M. Depew) mi je govorio o Englezu kome je ispričao jednu od svojih originalnih anegdota i koji ga je slušao sa zbunjenim izrazom na licu, ali

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Imao je izvanredno dobro pamćenje i izvanredan pripovedački dar. Govorio je kao guslar. Ne samo da je vrlo slikovito opisivao šta se zbivalo u Austriji i Rusiji u vreme Napoleonovih ratova, u

Majka je to ispravila i proširila i nagnala me da nekoliko puta ponovim svoju besedu. Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja.

” A onda me otac strogo pogleda i upita da li sam ja zaboravio ono što mi je često govorio da grmljavina nastaje usled tandrkanja kola svetog Ilije kada se vozi kroz raj i da li ja mislim da taj Amerikanac

Slovenac Kos, inače moj tumač i učitelj fizičkih fenomena, govorio nam je da je po mišljenju jednog starog grčkog mudraca Aristotela, svetlost izvirala iz oka i slala naokolo zrake -

Jedan od njih bio je i moj prijatelj, prota-pesnik, a drugi je bio mađarski luteranski sveštenik koji je veoma dobro govorio srpski, a u Pančevu je bio poznat po svom besedništvu.

pitanje zašto nisam ostao kod kuće ili u Pragu i tamo učio, umesto da lutam po svetu sa malo prtljaga i praznih džepova, govorio sam im da su mađarske i austrijske vlasti popreko gledale na mene jer sam bio na strani naroda, a posebno na strani

zajemčenih od strane cara kao nagrada za usluge koje muje činio srpski narod u toku dve stotine godina. Govorio sam osećajno, a primetio sam i da je moj govor napravio lep utisak na činovnike koji mi nimalo nisu ličili na

To me je oslobodilo i ohrabrilo pa sam govorio bez straha i iskreno, jer sam verovao da govorim ljudskim bićima čija srca nisu okovana gvozdenim kalupima koje su

“Istina je,” - govorio sam u sebi, ”da oni imaju neke zanate, da imaju verovatno nešto novaca i da, sudeći po odeći, izgledaju bolje od mene.

događaj sa pitom kao da mi je govorio: ”Mihajlo, ti si ”žutokljunac”; ovo je tvoje prvo ”žutokljunačko” iskustvo. Razveseli se!

znatno nadmoćnijim turskim snagama da probiju istočnu granicu Srbije, koju je on branio u vreme srpskog ustanka. Govorio sam joj i o Kosovki devojci kojaje po cenu života i slobode došla na Kosovo polje da ohrabri heroje koji su umirali od

Bio je to neprijatan starac koji je uživao u svom donjonemačkom dijalektu koji ja nisam razumevao. Sa mnom je govorio engleski, ali po mišljenju njegovog sina Kristijana, mnogo gorim od moga, iako živi u Americi već dvadeset godina.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Spasoje ide uvijek pred njom, ne čudeći se već ničemu; ohrabren je čestim viđenjem. Bio je s vojnicima i s njima govorio, i dolazio je do samih tvrđava, a za rđava vremena zaklanjao se u vojničke barake, i nigda niko nije mu ružne riječi

Ona se otima, no on je ščepi za vrat jače i, teturajući s njome, nagna je na sanduk. — Tu je! Naći ćeš je u sanduku, — govorio joj podmuklim glasom od srdžbe. — Čekaš da odem, da se možeš skitati po školju, a? Nađi mi maramu!

Dok je progovorio, pojavio se na drskim usnama jednoga od njegovih drugova podrugljiv smeh: on je govorio pokvarenim narečjem. U toj nevolji on se setio majčinih preporuka i sav podao molitvi.

Opet bude kažnjen glađu pod pretnjom izgona. Ali on je već otvoreno govorio svojim učiteljima da će da ode; nije tu njemu mesto. A toplo leto požuri tu njegovu odluku.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Stoga neće biti da je slučajno što sam i ja kod Crnjanskog često govorio upravo o dinamizmu. To ne dolazi iz teorije koju bih sam zastupao, nego iz predmeta kojim se bavim.

Pisao sam i govorio o srpskom književnom jeziku polazeći od iskustva koje sam stekao u proučavanju naše književnosti, naročito stiha.

A mi sami našu tradicionalnu kulturu, govorio je Petković, ne samo da nismo dobro proučili nego joj ispravno ne pristupamo, što je izvor brojnih nesporazuma.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Nismo te mi terali da je uzmeš. Ti si uvek govorio da je voliš. ČEDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza. ŽIVKA: Pa ima. ČEDA: Ama gde su?

Bio je bistro dete i imao je onako nečeg gospodskog na sebi. I sećam se baš, uvek sam govorio: „Ovaj će naš Jova daleko da dotera!” Ali on, eto, ode na robiju.

VASA: Ode! ŽIVKA (izlazi): Šta kaže, boga ti? VASA: Šta kaže? Ništa! E, jesi čula, Živka, baš sam mu pametno govorio, veruj, da je drugi čovek, prelomio bi se, ali ono je, brate, arumski tvrdoglavo. ŽIVKA: Dakle, neće lepim?

ČEDA: Odmah ću vam to objasniti. On je dugo i dugo razmišljao o ženidbi i nije mogao lako da se odluči. Uvek mi je govorio: „Ako se već rešim da se ženim, uzeću samo zrelu žensku”.

ČEDA: Ja sam mu lepo rekao: „Ali gospođa je udata!” a on veli: „Ne smeta ništa, danas se mogu i udate žene udavati!” Govorio sam mu zatim: „Ali to je poštena žena!” ŽIVKA (drekne): Pa i jesam!

A uvek sam govorio sebi: „Čekaj, Jakove, mora doći tvoj dan!” Pa velim, eto, došao je! Mislim, znaš, da mi izradiš kakvu koncesiju, da

Ostavi ti ono što sam ti ja govorio pre, ono sam ti govorio po ministarskoj pameti i onda, razume se, morao sam govoriti koješta, ali ovo što hoću sada da

Ostavi ti ono što sam ti ja govorio pre, ono sam ti govorio po ministarskoj pameti i onda, razume se, morao sam govoriti koješta, ali ovo što hoću sada da razgovaram s tobom, to

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Čak i paše po svojoj volji birao i nameštao. Pa o ocu, koji je u tursko vreme od svih aga i begova bio bolji. Bolje govorio turski, pa čak i arapski; boljese nosio.

još zanimljiviji zbog vrlo specifične uloge: služe za uspostavljanje onih „dosad neposmatranih veza” o kojima je Crnjanski govorio u svome pesničkom programu.

Crnjanski je govorio o „novoj metrici” sa „melodičnom, slobodnijom linijom ritma”, a to je u stvari bio jedan elastičnije uređen ritmički

članova u govornome nizu da se oni odvajaju kao samostalne i zatvorene celine, po vrednosti izjednačene, kako je govorio Peškovski, s rečenicom [. . . ]”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Pošten je kao derviš, tako mi duše — govorio je on seljanima često — a mrzi nas i libi se od nas ne kao kakva mrtva Turkuša anadolska, no baš kao kakva divlja baba!..

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

No, šta si htela kazati? San tunder, mamzel. San tunder. EVICA: Ja nisam ništa razumela što je ovaj gospodin govorio. RUŽIČIĆ: Sestro Meleagrova, bogom preobraščena v ćurku! Nebesna harmonija iz Ružičićevi usti preliva se.

Krakov, Stanislav - KRILA

Probijao je kao oštrim odapetim strelicama, i udarao širokim kamdžijama. Ko je govorio o vrtoglavici provalija? Bio je gospodar vazduha, a ne jedan od onih koji mile dole nevidljivi.

Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane. Oficiru je greda smrskala glavu. Neko je docnije govorio kako je kundakom dotučen. Ko bi još saznao istinu u ratu?

I sat mu se danas pokvario. A najgore, noćas je usnio avan u kome su tucali njegove polomljene zube. Govorio je Dušku da će poginuti. Niko u bataljonu nije sanovnik imao. Ipak je to moralo smrt da znači.

Pio je rasejano rum, koji mu je kapetan Danović za čaj poslao. Brisao je nadlakticom čupave brkove, i govorio da je republikanski režim spasonosan. Po nebu se vukli beli oblaci i okačinjali o borove na grebenu.

— Dobro, dobro. Privukla ga je. — Poljubi... tu... i tu.. Već je bila noć kada joj je govorio kako će je izvesti iz kuće. On neće da je niko plaća. — Ti si drhtala pod njime? Zizi se suludo smejala.

Rovovi se drže. Potom je i puk izveštavao da je na ”Čepu” krvavo odbijen neprijateljski juriš. Izveštaj je još govorio kako na bodljikavoj žici vise mnoga ukočena tela, i kako je zemlja pred žicom pokrivena stotinom leševa.

Potom se trupama delilo pouzdanje iz štabova. — Vi ste između čekića i nakovanja, — govorio je oficir iz štaba. Tada ništa nije pucalo i belac je zadovoljno razgonio repom krlje.

Providne, žute kapsule se prosule po zemlji. Pocrveneo je kao devojčica. — Zar i na frontu? Govorio je kako laricin leči od bubrega. Baba ga je od godine upustila. Pod nagnutom stenom se piskavo svađali oficiri.

Niže njih su previjali ranjenike. Bilo je slomljenih vilica, smrskanih stopala, ulepljenih vlasi i usirene krvi. Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su. Ranjenici su ječali, urlali ili izdisali.

Užas kada premaši jačinu ima sasvim neobičan učinak na živce. Tako se tada vojnici suludo kikotali. Ipak niko nije govorio. Možda se bojali da govor ne privuče granate. To je kao zatvaranje prozora i vrata kad gromovi udaraju.

Telefon je pomamno drečao. Rumeni načelnik štaba je jednako govorio da se treba krenuti na osmatračnicu. — Sad nikako, možemo položaj otkriti, — dokazivao je artiljerac, koji je uz

Velika ljubav širila se iz njega. Ali to je bilo samo izjutra. Tada je i govorio. Propovedao je bratstvo, bacao prokletstva, zvao na pobune, kašljao i najzad se smirio. Grmljava se udvojila.

Petrović, Rastko - AFRIKA

u Napulju, na Kapriju, kad sam ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo

Tako sam video ja ovoga mladog uništenog čoveka u poseti kod Švajcarca. Sigurno da je sa domaćinom već govorio o meni pre no što ću doći jer se odmah čim sam ušao zainteresovao za moje putovanje.

“ Ja sam primetio dve stvari dok je on govorio; naime, da je njemu neobično stalo do toga da pođem sa njim, svakako samo i jedino društva radi, i zatim da moj

Da bih utvrdio šta je uzrok tome, ja sam pratio njihov razgovor sa najvećim ljubopitstvom. N. je govorio sasvim rasejano, nevezano; teško razvijajući misao; sa podsmehom.

je želeo da me odvede u crnačko selo, ali tako da Švajcarac ne dozna da on i tamo ima poznanika. — „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja

N. ih pogleda mrko i laganim glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.

To je govorio crnački, ali sa toliko pokreta sa pokazivanjem na mene i na moje beležnike, da mi je bilo sasvim lako razumeti ga.

„Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!“ Nisam ga ubeđivao, prvo, da u to ne verujem, a onda da ne želim zabune koje su

Video sam je toga dana nekoliko puta u dvorištu; Fonten je platio za nju roditeljima, i čuvao je za sebe. Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli.

On ovde, ovako beznačajan, i rasplakan toliko da ga se ni Fonten nije setio, ni ovdašnji crnci setili kad sam govorio sa njima, svakako ipak zgrće bogatstvo, na onaj tajanstven i nevidljiv način na razne fizičke slabosti.

I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili. Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Posle vrlo uznemireno dozva jednoga ruskoga oficira iz svoje pratnje, pođe s s njim uporedo uz drum i nešto mu je živo govorio i pokazivao rukom na kosu. Zatim oficir brzo odjuri drumom put Žitkovca, a Komarov se vrati k nama.

U šumatovačkom šancu nađem ceo štab. Tu beše đeneral Černjajev, pukovnik Komarov, major Vladan Đorđević itd. Govorio sam o položaju šumatovačkog visa; da reknem sad koju o samom šancu.

bataljona prve klase prođoše pored šanca i uputiše se preko raščišćene poljane onoj šumovitoj kosi o kojoj sam napred govorio.

no u tome nam pritrča Dimitrije Antonović Holštajn (on je tu bio u šancu za vreme prvog juriša iskakao je na bedem i govorio vojnicima: »Eto, vidite, junaci, Turski kuršumi ne biju!«) i reče: — Pa najposle ostaću ja, kad nema koga drugog.

Ova uspokojavajuća vest još više raspoloži đenerala, on zaboravi šta je jutros govorio oficirima — i sad se pilo i ćeretalo. Đeneral reče: — A, a, čini mi se Turci cy juče razbili glavu o Šumatovac. Zatim..

No pouzdano se ništa ne zna. Kad sam docnije govorio u Paraćinu sa pukovnikom g. Dragaševićem o smrti majora Velimirovića, i izrazio mu moje čuđenje da je pokojni

Niko nije govorio ni rečice; čulo se samo šuštanje od koračanja po lanjskom lišću i puckanje pod nogama opalih suvih grančica. Napred...

— Sve ovo govorio je Kirilov kao da me pita, ali najedanput ne znam šta mu bi jer i ne sačekav moga odgovopa on viknu promuklim glasom:

Kad smo već bili prilično odmakli, Komarov, ne dižući sa zemlje oborenih očiju reče polako, kao da je govorio sam sebi: — Suđeni čas ne pita kad će doći. On ulazi na vrata bez kucanja. Ali ko mu sam ide na susret — pre ce nađu.

Mi ga imamo, imamo ga potpunce — i skupština poče da viče: živeo. — Zatim nam je knez govorio da on hoće u ovako teškim prilikama da govori neposredno s narodnim predstavnicima, po primeru svojih starih; spomenu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Komandant bataljona vratio se odnekud i pozva nas, komandire. „Večeras moramo da smenimo pešadiju — govorio je. — Sada treba da iziđemo gore sa komandantom odreda, koji će nam odrediti odseke, da ne bismo noćas lutali po mraku.

„Osmatraj, osmatraj!“ — čulo se kako šapuću desetari. — Samo kad se pojave, pucati! Prenesi dalje! — govorio sam polako. Nastalo je napeto iščekivanje. U meni je naviralo neko zversko raspoloženje.

Vrh je bio u našim rukama. — Deco! — govorio je pukovnik Jovanović. Kapija Slobode je otvorena... Docnije sam doznao da je jedan vod iz čete vojvode Dinića,

Čujem nečije radosne povike. Otvorih oči. Ispred vojnika bio je pukovnik Jovan. Govorio je: — Čestitam, vojnici. Sada se nalazimo u našoj slobodnoj zemlji. Kapija Slobode otvorena je...

— Oko topova ne vidi se ni na jedan metar daljine... Ja ne smem da dejstvujem, jer možemo lako pobiti naše — govorio je komandant artiljerije. Bili smo ostavljeni na milost i nemilost neprijatelju.

Zatim ga obuhvati ispod mišice i lagano povuče. — O, jo, jo, jo... Polako! Doucement! — govorio je Vlajko praveći grimasu na licu... — Ah... nikad kraja ovome! On pripali ugašenu cigaretu i nastavi.

„Posle vas ni riba vodom nije mogla da prođe“ — govorio mi je. Ali komandant našega puka, koji se nalazio negde pozadi, naređuje da se pređe po svaku cenu.

Iako je nekada bio nacionalista, sada je postao ogorčen protivnik rata, koji će, govorio je, ma kako se završio, izmeniti mentalitet celoga pokolenja. To je izvesno.

Trpeo je on i špriceve, gutao je solucije hinina, pa je čak podnosio i salvarzan. — Ipak — govorio je — to mi manje štete nanosi od haubičkog zrna.

Viši oficiri, iz drugih paviljona, išli su kod upravnika bolnice da se žale. — Šta im mogu? — govorio je očajan upravnik — Oni se položaja ne plaše. Kad pođu odavde, naprave mi još veći skandal.

U određeno vreme naišao je sa kapetanom „Fikusom“. Tada je upravnik održao govor o redu, disciplini, govorio je o kaznama i najzad predstavio kapetana Voju „Fikusa“. —... Od danas, gospodin kapetan je sobni starešina.

— Ama taj bi zapamtio dok je živ — govorio je pukovnik, ali je i dalje, nekako s nepoverenjem, gledao Peru „Đevreka“. Toga dana baš objavljeno je da će jedna ruska

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

U poglavlju Stihovi svoje knjige o Orfelinu Ostojić je (str. 96—9) opširno govorio o obema redakcijama Plača (očevidno je štamparska pogreška kada se na str.

kako je pisao Mušicki, ali i bez potrebne odlučnosti da sasvim odbaci arhijerejsku toržestvenost rize reči, kako je govorio takođe Mušicki.

koji je zaboravio na svoju veru, građaninu koji je prelazio preko svih obzira i konvencija moralnih i društvenih i govorio jezikom romana Žorž Sandove, kao romantičarski ljubavnik (v. Pisci i knjige V, Bgd 1911, 42—3).

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Kad ne mogu knezovati kô što su mi stari knezovali, neću da budem ni turski alabaš! — govorio je Relja ponosito. Silno je mrzio čaršilije i rijetko je silazio u čaršiju.

— Relja, Relja, ne priliči ti ovo ruvo više! — govorio je sam sebi i brzo ga je svlačio. Nešto svoga blaga što je bilo u svijetu, na maslu i na izvoru prignao je kući, da

— Nemojte, djeco, — govorio bi pokojni Mijo — za svašto odmah letiti sudu. Sud je sud!. Bole, nasul'te se 'vođe, u selu, pred svojim ljud'ma, jer

— Samo dok on ojača, dok uzmogne pješačiti, krenućemo se mi na daleki — daleki put — tako je uvijek Mijo govorio — ne mogu da gledam, kako se onaj Švabo širi po mom dobru, kako ruši i oba ra moje voćare i moju šumu, koju su ove

Dobro to, veli, znaš, šta bi ti, kaže, govorio!“ — „Znam, ama kako ćemo?“ — „Lijepo“, veli. — „Ono neke godine, kad sam...

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Vićo! VIĆA: To je vrlo sumnjivo! MILISAV: To je on! TASA: On je! ALEKSA: Pitam ja: je l' izlazio gde, je li govorio s kim, šta je radio? Gazda veli: zavukao se u sobu pa nigde ne izlazi. JEROTIJE: Aha! VIĆA: Aha! MILISAV: Aha!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

doduše postepeno, u etapama, Karadžićev ijekavski govor kao temelj svoga književnog jezika, iako je tim idiomom govorio veoma mali deo Hrvata.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

joj i kazuje joj koliki je bio pazar, koji je od trgovaca dolazio, tražio i vršio obračun, ili od koga je on uzimao. Govorio on to babi koja bi se uvek tada, samo da ne bi izgledalo da ona navlaš traži od njega da joj on položi račun, našla

— Tako, tako! — govorio bi on. A u tome njegovom »tako, tako« bilo je kao neke osvete, zadovoljstva prema ostalima u čaršiji.

Sav srećan, kad bi mu se dosadilo kod kuće, on bi izlazio. — Kod Mladena... — govorio bi ženi i Jovanki odlazeći i poštapajući se, kako je odmah od kapije im počeo, onako čuvan, izbolovan.

Mladen se odupirao, bojao se velike cene, govorio kako nema sad odmah gotova novca, ali, kad je stari Aribeg tako nisku cenu dao — samo u inat naslednicima — da je

Mlađi brat, uređujući u magazi ponova kupljen espap, glasno je otuda dovikivao i govorio koliko je od čega dovučeno, a on bi to ovamo pažljivo, pomno beležio. Uto dođe č̓a Marko. Video ga je kroz izlog.

Zna se kad on daje. Posle bi u medžlis. I tamo, ako neće ostali kao on, on bi uporno, uvređeno, gordo sedeo, ne govorio ništa, samo ćutao. Kao došao samo tek da je on u redu, da mu se ne kaže što, da on sa sebe skine svaku krivicu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

grančicu i govorio: »Kao što vi obilazite bogomolju, onako i vas svako zlo obilazilo!« (ZNŽOJS, 12, 304; upor. i TRĐ, NNŽ, 3, 34).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Sjutra, kad zahvati mrak, dođi ovdje, ponesi sobom ono tvoje, cursko... Ne govori nikome ništa, pa da vidiš... — govorio joj uvjerljivo, a reči mu zvuče jedro i odjelito. —Pa? —Povešću te sobom. Je li vjera? —Vjera ti je. Doći ću!

Računajući na to, sinovca je u posljednje vrijeme gledao dobrim okom i govorio da ne luči njega od svojih sinova i, pogdjekad, iz varoši nosio mu sklenicu vina da se u bolesti okrijepi.

je, jer, otkada mu je majka umrla, u kući žive kao živine: nema ko da ih drži u redu, ni da ih ispere; i svome ocu govorio je — zadovoljan je.

i mene potvaraju s njome, a pravedna je.. . —Čudo božje, što ona vas neće ... —Jesi li joj govorio? —I prekjuče, kad je Marko pošao u varoš, velim ja njoj, taman kako ste me vi učili.

” Kad pjevanje prestade, gazda Jovo veli, onako kao da mu je onaj čas na pamet palo: — Koliko sam onoj budali Radi govorio da odustane od tužbe, ali što vlah uvrti u glavu, ne bi niko, ni bog! Gdje će svraka sokolu nahuditi?

Znao je da otac davaše na račun svake godine, iako mu ranije o tome nije nigda govorio, do ljetos, noću, u polju. Bilo je to pošljednje ljeto pred njegovu smrt. Sjeća se jako dobro.

— I izvadi novčarku iz džepa. Jure se trže i ustade iznenađen. — Ne pitam vam ja, niti sam govorio za da vam izmamim... Zašto ćete vi meni dat'? Bog sačuva' i toga!... — Pa vratićeš mi!

— Mladić je govorio čisto ljutito. Župnik se iznebuši i zastade, zagleda se u nj i stade ga miriti: — Imaš donekle i pravo...

Obojicu poznavaše otprije dobro. S trgovcem šjor—Bepom govorio je nekoliko puta u njegovu dućanu. Bijaše to čovjek živolazan, svijetlih, izbuljenih očiju što su se k'o na žeravici

Uto i Jure priđe k njima. Svi ostadoše na nogama. Zadugo niko nije govorio, a kroz prozor vidjelo se je kako sipi kiša i nazrijevalo se natušteno nebo.

Ivo ga pozdravi. Pri večeri slušao je njihove razgovore. Žandar se tužio na silu posla. — Vidite, — govorio je, — sad je sve na nama... Došle su naredbe i radi đubrišta i zagona... — Pa di ćemo s gnojem? — prekide glavar.

Lugar je odobravao i govorio da nema „grdobasnije čeljadi nigdje ča u njihovu selu”, pa zaključi: . — Naopako, ako se našem svitu pušča!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ja sam i ranije kod njega primećivao neke nastranosti. Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu govorio. Jedno mi nije jasno: travare sam obično poznavao kao starije ljude, mahom starce.

Prohor je bio nepismen i gajio je prema knjigama podozrenje. Za sve pismene ljude govorio je da su sumnjivi. Kad je video sa kakvom lakoćom čitam jevanđelje i kako mi ruka sa kalamusom lako klizi preko

Ne znam kakav bi izgled Prohor tražio za pismena čoveka, znam toliko da ovaj prosto ne bi smeo da izgleda kao ja. Govorio je da sam kopiljan (što je bilo tačno) i da su me našli kraj raskršća u gluvo doba noći (što je bilo preterano: našli

Znali ste, kaže, da je vlastelin bolestan. Mogli ste i sami poslati vidara. Govorio je dugo o tome da je Lauš dobrotvor i zaštitnik, da je kao takav i zadobio ranu braneći ovaj kraj od razbojničke

Suze su me golicale u uglovima usana, osećala sam njihov slani i gorki ukus. Rekao je: gamad. Mnogo puta ranije govorio je kako se ti prokleti serbi i meropsi kote kao zečevi.

Hteo je da se diči sa mnom pred svojim prijateljima. Pokazaću, govorio je, svoj srpskoj vlasteli ću pokazati ko sam ja. Govore kako sam prosta porekla i kako sam vlastelinstvo na maču

Potom su dolazili k njemu i govorili: 'Zdravo, kralju jevrejski.' I još su ga udarali po obrazima.“ Dok sam mu ovo govorio nije smeo da se odmakne. Gledao je u zemlju, očevidno pokoleban.

mi je sve Jakos pričao o tome, a i on je bio tada uzbuđen, zbrkan i rasut, a da i ne govorim o tome da je očajno loše govorio naš jezik. Izgleda da je glavni majstor Stikrios zamerio Jakosu što je Judu naslikao suviše odvratnim.

„Za ovo treba bure“ — govorio je i zadovoljno se pljeskao po golemom trbuhu. Od mila su ga prozvali Jaki, zbog snage, a možda zbog toga što im se ime

Rekao je da će Bog rešiti o njihovom životu i smrti, a oni mu se prepuštaju puni ljubavi i poverenja. Još je mnogo govorio o veri, postojanosti i uopšte o takvim nerazumljivim stvarima, što ja nisam zapamtio, ili nisam imao strpljenja da slušam.

Spavao je danima, a zatim je bio gotovo nepokretan: niti je šta jeo, niti je šta govorio, samo je gledao u neku tačku i ćutao. Vraćao se iz te svoje more sporo. Trajalo je to čitave dve godine.

Sećam se da je govorio o Dabiši u Dubrovniku, Larensi u Konstantinopolju, Malveriji u Solunu, blizancima u Novom Brdu, a ostaloj deci u

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

I Platon je, uvijeno, o tom govorio, a njegov i moj učenik Herakleid Pontikos - ti ga poznaješ, zovu ga Paradoksologom, - smelo tvrdio.

„Treba izmeriti veličinu naše Zemlje!“, govorio je u sebi Eratosten, i razmišljao kako bi se to moglo izvesti. Tada mu pade na pamet da južno od Aleksandrije, skoro u

A šta je to genijalnost, to se može najočiglednije rastumačiti na načinu mišljenja starih Grka. Kad sam govorio o Eratostenu i Aristarhu, ne mogu da ne spomenem - videćete odmah zašto - još dva aleksandriska astronoma.

Ja sam više posmatrao no govorio, a moj, prvi utisak o ličnosti patrijarhovoj skicirao u dnevniku ovim rečima. Meletius IV srednjega je stasa, ali ga

Sa svoja dva zakona otkrio je pravila kretanja pojedinih planeta. Ali mu je njegov genije govorio da, sem ta dva zakona, mora još nešto postojati: zajednička veza koja ta pojedina kretanja međusobno vezuje.

Tek kad je, pred kraj predavanja, govorio o klimi kvartera i o mojim krivama, projiciranim na platno slušaonice, koje su omogućile da se sve faze kvarternog

strogim zakonima kosmičke fizike i tačno datiraju on je, jer se radilo o zaslugama jednog drugog, podigao ton i govorio o meni i mojoj teoriji sa toliko oduševljenja da me je doveo sasvim u zabunu.

Ali je ruski, i u svojoj dubokoj starosti, govorio kao Rus. Mnogo lepih časova proveo sam u domu Kepena i Vegenera, jer publikovanjem njihovih „Klimata Zemljine prošlosti“

Kada sam se godinu dana posle toga sastao sa Vegenerom u Gracu i govorio sa njim o insbruškom kongresu, reče mi, da me je onda uzaludno tražio pogledom po sali da mu priskočim u pomoć protiv

Nauka ti je dala - govorio sam sam sebi - sretstvo u ruke da gledaš u budućnost naše Zemlje, ali tvoja vlastita sudbina potpuno ti je skrivena.

Pojam naše slobodne volje ne može, izgleda, da se pomiri sa kompleksom onih, još nepoznatih zakona o kojima sam govorio, a iz kojih izvire pojam kauzaliteta koji sve što se dešava vezuje u jedan lanac.

Ja sam to već učinio. Sada sam baš govorio telefonom sa putničkim odeljenjem Internacionalne kompanije za saobraćaj sa Mesecom.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Bio je član Preodnice i pitomac Tekelijanuma, zatim sudski beležnik u Baji. U mladosti je slabo govorio srpski pa je pesme počeo pisati na mađarskom, pod uticajem mađarskih romantičara.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Malo sreća, malo čitaonica, čoveku se mašta pothranila. Jednom, kad je opet s oduševljenjem govorio o živosti svoje dece, reče: „Šta graja, šta tutanj! kad se svojski razigraju, u mojoj je kući pravi zemljotres!

Šta ćeš međ njima. Hoćeš tanjir u šake pa od stola do stola u prošnju. Je li to hoćeš?” Dok je govorio, majstor Kosta uze pažljivije posmatrati Srećka.

A Srećko je vedar. „Seku gledajte što bolje možete; da ozdravi, da je udate, i da joj date miraz.” To je govorio tako kao da nešto zna što oni ne znaju. Ali ga niko dalje ništa ne pita.

Jedared si u životu govorio jasno i kratko, onda kad si tresnuo utijom u ogledalo.” Stari ljudi u palanci govorili su da je u Risti ded njegov,

Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je govorio koliko žali Stanoja. U mraku jesenje noći nije dobro raspoznao čoveka. Seku je najbolje tešio Srećko.

Začudo, majstor Kosta se u prvi mah držao prisebno. Setio se da je to politička krivica, i govorio ženi da su i te kakvi ljudi za takvo što sedeli u zatvoru, pa i u tamnici.

[To njeno jȁ, govorio je često gos-Toša, zaludelo ga je. — Čim ona kaže , jȁ , a ja , kako bi vam kaz'ô prope'ô čovek. Il', nju da uzmem, il'

Tako, s Božjom pomoću, gos-Toša je svaki dan već oko dva sata zaključavao za taj dan svoj kontoar. — Moj otac je govorio: Bogu božje, caru carevo, a sve drugo u kasu i pod ključ.

Ranije uvek lepo obučena, pa i „nameštena”, sad se složila s mužem u vrlini siromaštva. Župnik je govorio da su Rajnhart i njegova žena jedan primeran par, preporučivao njihov primer vernima, i tvrdio da su u njemu samome uteha

Ponekad je malčice više pio. [„Od muke što nema više starih Rimljana”, govorio je izvinjavajući ga, prijatelj njegov gospodin Joksim.] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas.

Mene sluša, moram priznati, ali posle opet udesi da radi drukčije... A Julica, to je ono što je moj otac govorio: da neko može da bira ko će i kakav će biti, a neko ne može. Baš je tako s Julicom. Tu se dve krvi nisu mogle sliti.

Kažu da je izišao crvenih očiju. Sam je govorio: da gospođu Lazarićku može samo više i više poštovati i voleti, nikako manje.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet, ali neće naći glavu.« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije.

— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet, ali neće naći glavu.« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije.

(Čuvajte se, Rimljani!), no budući je ovaj bio vo, zato pomenuto položenije da je jedan samo magarac Valamov govorio, nepokolebimo ostaje.

dolazi od besa, budući da se često i bes s besedom druži, i muža do besa dovodi, koji je pređe pri besedi »bre, sedi« govorio; dalje, da usta dolaze od ustaviti, kao da je nužno usta zaustavljati.

čuva dok je živa« UBLAŽAVATI — hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja »govorio je: blažena sudbina ovih životinja«. Iz srednjovekovne crkvene tradicije nasleđeno (up. o blaženstvima reči i grč.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Gospođa je imala jednog zelenog papagaja koji je, po njenom uverenju, govorio i kad god bi on zakrečao: „la-ra-ro-ra-ro-ra!“ gospođa bi nam objašnjavala da on to kaže: „dobar dan želim!

Sećam se jednoga moga kuma, koji je imao tri sina, moje drugove, kako je vrlo često govorio: — Ovaj mi je mudrica, njega ću u profesore, — ukazujući na najstarijega — ovoga drugoga ću u trgovce, a ovoga

Komšija bakalin, koji je dosad govorio samo o tuđim predlozima, tek sad stiže da iznese svoje sopstveno mišljenje: — Ja bih njega u trgovce, ali ne da bude

Tako, na primer, on nam je govorio dugo i opširno o osnovnim načelima Hristove nauke. Mi smo vrlo pažljivo pratili njegova predavanja, tj.

petla u kokošku, i obratno, i onda nikako čudo nije što sam ja, kao i mnogi moji drugovi, vraćao se sa table gde sam govorio lekciju sa uverenjem da sam dobio četvorku, a ona se — jus u on, on u debelo jer, debelo jer u tanko jer — na kraju

Ovako nam je govorio: — Jedan železnički voz, na primer, ima da prođe put od Beograda do Niša. Lepo. Kad izvede taj put, tj.

Na časovima, kad bi govorio o Dušanovoj pobedi na Velbuždu, kao i o pobedama ostalih Nemanjića, on bi se tako busao u grudi kao da nas je izazivao

Profesor nam je doduše govorio: „Samo onaj koji se oslanja na prošlost kadar je graditi budućnost“, ali ja, valjda stoga što još nisam imao nikakve

A valja znati da je naš profesor geografije imao dosta tešku ruku i da se vrlo rado njome služio. Dok bi govorio o zemaljskim stvarima, o rekama, planinama, jezerima i morima, i kojekako, ali kad bi se dočepao neba i nebeskih

Kad je govorio, podvriskivao je nekako, te je izgledao kao da, bože me prosti, rže, a kad se smejao, on je prosto njakao.

mrava, vernosti psa, oštroumnosti lisice, filozofskoj strpljivosti magarca, — on je sve to sa takvim oduševljenjem govorio, toliko nam je gustirao, da čovek čisto dobije volju da postane životinja. Uostalom, mi smo đaci to i bili za njega.

je on lično znao jednoga Crnogorca koji je mnogo lutao po svetu i znao pet stranih jezika da govori, ali ih je sve govorio crnogorskim narečjem.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Telefon zasvira. — Kako!?... Sad odmah... smesta!... Razumem... razumem! — govorio je komandant. — Pa se okrete nama. — Hitno odstupamo. Sa susednog sektora pešadija odstupila. — On se najednom zamisli.

— čujem gde nepoznati govori. Okretoh se. — Gde ćete, pobogu, ljudi?... Evo ih Nemci na raskrsnici sela — govorio je jedan naš seljak, starac. — Gde, gde? — upita zaprepašćeno komandir. — Prođoše malopre. Jedan eskadron.

— Kod one u rovu? — Vaše Veličanstvo, vi se ne smete izlagati suviše. Vi ste potrebni zemlji — govorio je ađutant. — Kad mogu da ginu moji mladi vojnici, nije velika šteta za mene, ovako starog.

Već zamoren, Kralj je seo na jedan trupac i zamišljeno gledao preda se. Govorio je komandant diviziona kako nam nemački aeroplani neprekidno dosađuju, jer otkrivaju naše položaje njihovoj artiljeriji.

Kralj sluša, klima glavom i lupka jednim štapom po zemlji, pa će reći: — E, tako je... Govorio sam ja njima ranije: kako bi bilo da poručimo ove aeroplane, možda će nam trebati... A oni meni vele: „Veličanstvo...

Komandant divizije Terzić očajan je i poziva artiljerijske oficire. — Gospodo — govorio je on — naš položaj vrlo je težak i kritičan. To i sami vidite.

Stiže trgovca, dohvati ga snažno za vrat i uvuče u radnju. Zatim, lupkajući ga korbačem po ramenu govorio je naglašavajući svaku reč: — Ja sam, prijatelju, došao ovde da kupim, a ne da se šegačim.

A? — razvika se Luka. — Čekaj, čekaj, sada ćeš ti videti tvoj zakon i tvoga boga — govorio je Luka sav crven u licu. Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe izlazu. — Ordonans, zadrži ga! — Nazad!

kako ono... i da će on meni da oduzme bateriju. Ispadoh ti ja najgori čovek!... Naravno, on je govorio s razlogom, bio sam kriv, priznajem, te nisam ni pokušavao da se branim.

Ipak ne slinim kao ti: ko će da mi ogreje nanu, ko babu... sivonju... rogonju — govorio je Luka plačevnim glasom, podražavajući Isajla. — Sram te bilo! Isajlo i nehotice stade mirno.

— Nisi?... Podbočio se kao piljarica i „gospodin“ kao da traži izjašnjenje od mene: ko će da greje moje? — govorio Luka dubokim i važnim glasom. — I to pita moj posilni Isajlo, koji živi bolje nego komandant armije.

— Ama, mi ćemo platiti. — Pa mi smo ista vjera, ne bilo te!... Škiptaru da platiš! — govorio je s prezrenjem. Onda se obrati Aranutinu. Slušao je Arnautin i klimao glavom uzvikujući: „Po... po“.

Petrović, Rastko - PESME

I uticajem intra-planetarnih gravitacija. Ovde se odjednom muzika javlja kao stvarna činjenica, o kojoj sam maločas govorio, rekavši da su tela puna zvukova, i orkestracija.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— 3ašto bi baš svi morali da rade isto? — govorio je, i umesto da sledi Sunce pratio let vilin-konjica i prolaženje vetra kroz travu.

Lelujala se morska sasa. Otkidao komade pečenja jastog i delio ih veselom društvu. Jedino Belutak nije jeo, nije govorio. — Baš si dosadan! — reče Hobotnica, već uverena da se zaletela u izboru muža. — Baš nikakav!

A kad je neko toliko star on zasigurno mnogo pamti. Pegla je uporno zahtevala nastavak priče, i sat je neumorno govorio.

— Ljudi su nudili čitava bogatstva da me otkupe, ali slikar me nije dao... — Taj sat mi donosi sreću! — govorio je, ali vreme je išlo: na zlatnom orlu odnosio ga je zlatni jahač. Star i slavan postade slikar.

Nikad ga niko nije s toliko nežnosti doticao niko osim breze tako govorio s njim. Jesu li nedenje ili meseci prolazili, orah nije znao.

— Ne dam! — Onda je otmite! — naredio je bogataš. — Orah je iz moje šume. Moja je i stolica! Uzalud je drvodelja govorio da je orahovo deblo dovaljao s vrha Snežne planine, a vrh taj nije ničiji. Uzalud se opirao.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

veoma zanimljivo shvatanje o nebeskom i zemaljskom carstvu: „Ako misliš na svoju dužnost, ne treba da se plašiš, tako je govorio Kršna junaku Ardžuni jer za jednog viteza ne postoji ništa više od pravedne bitke.

Naravno, ko bi danas delio carstvo po tome kome je ono „od koljena“ — taj bi zastupao ideal pravde iz XIV veka, kako je govorio Svetozar Marković.

Stari pojmovi o epu kao „narodnoj poeziji“... treba da se predadu u arhiv. Još Gete je govorio da „narodna poezija nije stvorena od naroda i ne za narod“.

Marko sluša, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu. Kad ga viđe Uglješa vojvoda, tad Uglješa riječ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On će kazat na mene je carstvo.

“ Šuti Marko, ništa ne besjedi, na šatora ne okreće glavu. Kad ga viđe vojevoda Gojko, tade Gojko riječ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On će kazat na mene je carstvo.

Tad se kralje bio pokajao, Te je riječ bio govorio: „Lele mene do boga jednoga, đe pogubih svoga sina Marka!“ Al' iz crkve nešto progovara: „A čuješ li, Vukašine kralje!

Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu! Vala tebe na tvojoj besjedi, istina je kako što govoriš“.

se Kraljeviću Marko, pa izvadi sablju dimišćiju, pa je metnu sebi na kolena, i Janku se onda okrenuo, pa je njemu tijo govorio: „Čuješ li me, vojevodo Janko, i ti s njime Ustupčiću Pavle!

krvi natočio, s krvi njemu knjigu zapečati, pa je dade pošti knjigonoši, i dade mu dvanaest dukata; pa je pošti Miloš govorio: „Nosi knjigu bijelu Prilipu, na koljeno Kraljeviću Marku“.

Kad je Arap kulu načinio, udario stakla u pendžere, prostr'o je svilom i kadifom, pa je onda kuli govorio: „Što ćeš pusta u primorju, kulo, kad po tebe nitko šetat nema?

Da ga ljubi crni Arapine!“ U to doba i noć omrknula. San usnila gospođa carica, đe joj na snu čoek govorio: „Ima, gospo, u državi vašoj ravno polje široko Kosovo, i grad Prilip u polju Kosovu, u Prilipu Kraljeviću Marko; vale

“ Iznese mu sablju sakovanu. Veli njemu Kraljeviću Marko: „Je li dobra, Novače Kovaču?“ Novak Marku tiho govorio: „Eto sablje, a eto nakovnja, ti ogledaj sablju kakva ti je“.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

On je bio tek nedavno stigao iz vojske i još je uvijek, po navici, marširao vojnički oštro i govorio glasno i odsječno. — A tebe ne bi, Nikoletina, da nam pomogneš u hvatanju ove družine — prekori ga knez Valjuško.

Onda ćemo ići od čete do čete. Biće tu onda i puška, torbica, vojnički opasač. Nema tu šale, brajko moj. Stric je govorio pravu istinu. Poslije nekoliko dana proradio je u Lipovu omladinski kurs i uza nj odsjek za kurire.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Kad sam na moga zlotvora, koga mi je valjalo gladna nahraniti i žedna napojiti, — a ja sam ga kleo i govorio da ga nestane, I rod mu i porod pogine, da mu se ni imena ne zna, te se celo istrebi sa zemlje, — i ova smrtna mi

A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je

iznošahu, i devet ih među se prepiraše se, a deseti govoraše im: »Ta znate li vi to, nisam li ja vama mnogo vikao i govorio, podajte vi mira detetu i ništa mu zla ne činite, brat je on naš, od jednoga otca smo svi mi!

Zato i ne primam tvoga obricanja ni ga slušam ako što mi govorio. Gavril Ta ako i lepota moga promenjivata zraka lična i glas mi što plaši te, — al' to ti kažem da ove moje izbeseđene

Boga i života mi moga, kako sam ja čista devojka, niti za mušku stranu znam, nego taj što je preda me bio izašao i govorio je sa mnom kano drug i brat mi pošteno iz daljeg stojeći. Vrata nije otvorao ni na ulasku ni izlasku.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

! Toj li iskate?!... Ba!... U moj vek... sal toj da bidne — neće!... Tako je govorio hadži Zamfir. A imao je i pravo! Nije on to onako napamet govorio...

U moj vek... sal toj da bidne — neće!... Tako je govorio hadži Zamfir. A imao je i pravo! Nije on to onako napamet govorio... Kao iskusan i pametan čovek držao je da svaki čovek treba da se poučava tuđom nesrećom.

pa joj izleti papuča ili nanula čak preko sokaka, a lepi Perica samo gladi svoje brčiće i pusti izveštačenim basom (a govorio je obično sa pola usta): „A joj, pobratime, pusti me da umrem!...

— razdera se Doka i ode ljutito, i ostavi zaprepašćenog čorbadži-Zamfira, koji se samo krstio levom rukom i govorio: „O, bog da čuva!... O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih.

i političku, i socijalnu, i smelo se izražavao u krugu svom, u kafanici „Kod prepečenice“, gde je redovno sedeo i govorio o birećetu lanjskom i ovogodišnjem, o opštinskim koševima, o kiši i suši, i želeo seljaku kišu.

— More, znao sam ja to — govorio je Milisav, opet u krugu svojih, u kafanici „Kod prepečenice“ — da će to biti ono štono naši stari rekli: „Pojeo vuk

Kroz usta istoga toga Milisava govorio je veći deo građanstva, i to je ostalo, i takoreći stereotipisalo se. i samo utoliko ukoliko je kod nas „svako čudo za

Šta je saveta i karanja progutala za tu godinu, — to samo ona zna! Otac Zamfir je s njom vrlo malo govorio, a tetke i strine bolje i da nisu, jer čim zinu i otvore usta, one joj samo pozleđuju rane svojim hukanjem i kukanjem:

Tako je govorio već od dužeg vremena i pustio da se to čuje i dalje, da dopre do Mana. Pa ne samo da se zadržao na hvali rečima nego je

kako se dogodilo, ama sasvim od reči do reči, po onoj bačvanskoj pesmi, koja glasi: „Ja sam curu molio i lepo govorio, a sada je došlo vreme — cura moli mene!