Upotreba reči govoriti u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

To je bilo pismo, ženskom rukom napisano: „Poštovani gospodine, O mojoj tuzi ne smem vam govoriti: ona je golema, neizmerna... Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!... I sad je slobodan, naveki slobodan!

Kad smo bili nasamo, stade on uzdrhtalim glasom govoriti: „Pobro, nije vajde, ja ovu Stanu, čija je da je, moram za ženu uzeti...

On stade nanovo šaputati, i ja sam video da se u nje lice razvedrilo, bore se razvukoše, i ona stade jasno govoriti, tako da sam svaku reč razumeo: „Pa dobro, oče, kako ću ja to da udesim?...“ „Lako, džanum, vrlo lako!...

— Hm! Hm!... Znate... Nećete mi verovati... — sad se ishrknu i ubrisa brkove, pogladi se i pođe dalje govoriti. — Znate, čudna vremena!... Rat... Francuska... Nećete mi verovati, a hoće ljudi republiku...

I čuvajte mi dete... Više nije mogao govoriti, usne mu se samo micahu, malaksale oči klonuše, činilo se kao da je zaspao.

Ima vremena!... — Ali... — zausti Milisav, ali se odmah trže i ne hte dalje govoriti. Rukova se s učiteljem i ode, udarivši lugom što pored kuće Nikole Belića vođaše, „beloj kućici“, kao što su je svi

Dođe tako, stade među ljude, skide kapu i poče tužnim glasom govoriti: — Braćo, eto, ja ostadoh kô niko moj, bez kuće i kućišta; nemam krova gde ću glavu zakloniti...

Obradović, Dositej - BASNE

Lovac, negde tu sakriven, ustreli orla. „A, moj gorki lovu, tebe li ja ovde čekam,“ načne polumrtav orao sebi govoriti. A kad upazi na kraju drška strele orlova pera: „O bedni ja, — izdišući reče, — moja li me ista ubijaju pera?

Lav, sav razjaren, ne gledajući na njegov poklon i komplimente, s gromovitim glasom: „Tako li je to - načne govoriti — kad sam ja zdrav, ti si prvi pri meni; a kad sam bolestan, onda si poslednji!

i sakrivenu istinu; koji ne ište da pozna one koji ga okružavaju, i veruje onom ko pre dođe i onom koji ume lepše govoriti, hitrije lagati i iskusnije laskati — podoban je ove basne lavu, koji veruje sve što mu kurjak kaže.

Ovo su istine tako javne, a tako poznate, da nije potrebno o njima više govoriti. 8 Lav i zec Lav, tražeći što za ručak, upazi zdrava zeca u međi zaspata.

Bedni su onde ljudi gdi zli veću silu i vlast imadu, i prinuđeni su kao ona baka govoriti: „Moj sinko, dobro je i pred sotonu katkad svećicu užeći, jer je zao, valja ga se bojati”.

Pozna li on da je nama milo govoriti a da on sluša? Neka ćuti, neka nas gleda zablenut, neka nam se čudi, i katkad nek' podvikne: „Čuda, ljudi!

” 35 Pas i kurjak Pas spavaše u jednu letnju noć preu avlijom. Dođe kurjak i hoćaše ga izesti, a ovi mu počne govoriti da sad u njega ne dira jer je odveć mrtav; kaže mu da će sutra svadba biti u kući, da|će se on tako nahraniti da će

Koliko se većma ona koprca da se izvuče, sve to većma vidi da tone. Tada počne sama sebi govoriti: „ Ala sam, jadna, nesrećna na ovome svetu!

„E, moj ubogi prijače, — mašući glavom počne seljaninu govoriti. — „To li je vaša na selu hrana! Ta hodi, brate, u grad, ako si rad znati šta je život.” Ovi gotov.

I istu istinu govoriti s namjerenijem za učiniti drugome pakost i zlo, to znači: istinu zloupotrebljavati i dobro na zlo preokretati.

” Obače o dobrodjetelji i o blagorazumnom vladanju često napominjati i govoriti sasvim je otlično od višerečenoga, ovo je tome podobno: kad smo uvereni da smo kome mili i dragi, i kad to želimo i

razuma i dobrodjetelj, njemu se nikad neće omraziti o svemu što k tomu upravlja i spospje|šestvuje slušati i govoriti.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Turci uplašeni odu što su brže mogli, a ja se vratim nesrećnom gospodinu Mijušku, i on okrene meni govoriti: ,Car je mene poslao k tebi da ti koje najvrednije ljude znaš pozoveš, da se dignu da varoši palimo i Turke bijemo.

Zato na saboru, i na slavi, i na svadbi nemoj mlogo govoriti, nego slušaj šta stariji ljudi govore. Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti

Tek četvrte i pete godine možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓ godina i svi će govoriti: naš popa ništa ne pije.

Moj mu otac ode, on mu rekne: „sedi”, i on po turskom običaju na kolena sedne. Aganlija mu počne lako govoriti: „Aleksa, ja sam vidim, ovo što sam naumio da ne može na dobro izaći, ali sam se zarekao pred Turcima, i ne mogu lako

” — On je hteo skupljenom narodu govoriti, no Fočić poviče: „Vodite i̓ dalje”. Na tom pozorištu sveta je mlogo skupljeno bilo; jer i Srbi i Turci, da bi veći

februara. Putem, ja se dogovoRim sa Del-Ametom kako ćemo kod naroda govoriti, i ja ga utvrdim, da što god ja narodu uzgovorim, da on posvedočava i da kaže: „tako je”.

” Opet ja siroma počnem mu s početka govoriti, kako car hoće da namesti u Beograd za vezira Hadži-Musta-pašina sina itd.; no Vesa neće nizašto to da zna, već opet

Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu! Poče knez Peja govoriti: „Ta, proto, za Boga, kako ćemo se mi sa tolikom silom tući!?

— „E — veli, — da nije pogodilo, ne bi ti mogao govoriti”. — Sad, deco, smejte se vi, ali dok vam posledak kažem, mal̓ da nećete reći: bilo je istinito predskazanije neko.

binja, binja! murtatluk (tj. jaši, jaši! prevara je). Sad će Vla̓ opkoliti nas ovde daleko od ordije”. — Ja poče̓ govoriti, da to nije prevara, no da naši nisu pogodili na koje će mesto one begove dovesti, i da se oni nikakve prevare ne boje.

Poče mi govoriti: „Proto, čujem ja, da si se ti vrlo uplašio; ali ne boj se, pope: tvrda je turska vera, tvrđa od kamena; ja sam alis

— A oni kažu: „Mi mu ne smemo govoriti; a ti, ako smeš, govori” — a spremaju. — Mučno meni da on ide. Pak odem njemu i reknem: „Gospodaru, mi smo se svi

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

A kom će se, opet, militi rad kad mu drugi sve odnose? Poče i da se opija. Uzeše govoriti da je i pameću šenuo. — E, jadnik! Kako ne nađe nekog poštenog čoveka da ga iščupa iz te bede?

— Lepo, bogami! — nastavi učitelj još polako, onako prekorevajući. — Krasno! Ići, te me opadati i govoriti što nije istina... Baš ti dolikuje! — Ko govorio?... — Ti isti!

a na njegovo mesto poslali nekakvog dečaka: izgleda kao metiljava ovca — jadno, suvo, nepokretno, ne ume čestito ni govoriti... Tek beše kapetan ušao u kancelariju i seo za svoj sto, a pandur unese jedno pismo.

— Af, af! — reče Englez i poče pokazivati nešto rukama i mimikom. — Ama gospodine, molim vas — poče načelnik govoriti ljutito — pričeknite malo! — Vidite da imam posla! — i pokaza mu mimikom da sad nema kad s njim razgovarati.

Englez odmah pritrča i zaviri, pa se stade grohotom smejati i govoriti nešto onom živinčetu, kao da mu tepa. Zatim se, vrlo radostan, okrete načelniku i kroz smeh povika: — Ovde on, af!

— Gle, koje je već doba! — reče on svlačeći se polagano. — Blizu ponoć!... I zevnuvši jedanput, nastavi govoriti poluglasno sam sebi: — Najviše se brinem za te proklete izbore!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I mislio je: niko o tome n zna! A osećao je da se mora nekome poveriti; morao je imati nekoga s kim bi mogao o tom govoriti da bi mu duši laknulo. I naumi da sve kaže Lazaru. I, baš na Ilijindan, oko velike ručanice, srete se s njim u šumi.

Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli... Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!... Poharan čovek u Crnoj Bari!... I to onda kad kmetuje Jova Jurišić!... O, Gospode!...

— Neću! — reče pop. I izide, pa ode, a i ne okrenu se... Aleksa osta kao stanac kamen. On ne umede više pi govoriti, ni misliti. To je bio grom što mu poruši i razmrvi snagu, što utuče svaki živac... Ostaviše bolesnika...

Njih je i onako mnogo, mnogo, neka se prorede malo!... — Ta, već, ljudma ne treba ni govoriti više, oni to znaju i sami. — A, posle, nemojte im sve ni kabuliti. Budite malo oštriji prema njima!... — Ne brini!...

Miran, poslušan, poštuje starijega... Dina mi, velim ti, vrlo sam zavoleo toga dječaka!... Turčin je znao kako treba govoriti s roditeljem. Nije se ni najmanje prevario kad se nadao da će tim lepim rečima zadobiti Ivana.

A sad... sad ću ja drukčije i drugom kazati. Kruški je igralo srce od radosti, ali se on savlada. — Nećemo o tom govoriti!... Nego... Lazar je meni na srcu!... Hoću da ga vidim srećna i vesela, pa ću onda i ja biti veseo!...

Sad mu se učinilo da je odista nepošteno što je onako Turčinu o popu i kmetu kazao... Sve dok pop ne poče govoriti, on je mislio da čini veliko delo... A sad, sad je i nemu to sve izgledalo ružno.

Sravni sve to s Crnom Barom, pa diže Krušku u nebo. Onda poče govoriti o Lazarevoj krivici: — Da je to bio drugi koji Turčin — teško tvome Lazaru!... Misliš mario bi on!...

— 3nam dobro, dobro. Ma hoće li što biti od proševine? — pita Kruška. — Da vidimo. Valjda će biti! — Nemoj tako govoriti! — uozbilji se Kruška. — Reci najedanput: hoćeš li ili nećeš?... Evo, ja ću pitati Sevića za devojku. — Što?

Krunija se diže sa kreveca, priđe joj i uhvati je za ruku, pa, ne gledeći joj u oči, poče govoriti očajno: — Ali, mora to biti!... Znaš li ti ko je tvoj otac?... Zar ti misliš da će on slagati?...

— Nije niko. — Lažeš! — reče Turčin. Aleksa ne odgovori ni reči. — Je li, bre? Aleksa ćuti. — Umiješ li ti govoriti? Nikakva odgovora... Turčin ga stade drmusati. — Odgovaraj! — Ja sam ti kazao!

Svi poskidaše kape. Ivan se prekrsti i celiva krst. Zatim poče za popom govoriti ove reči: — Ja, Ivan Miraždžić, zaklinjem se živim bogom i svim što mi je najmilije i najsvetije da ću moju dužnost

Dučić, Jovan - PESME

i crnu ženu, koja prema zvezdi, što u taj mah blisnu na zapadu, uze svoje dve gole crne i teške dojke u ruke i poče govoriti molitvu, držeći nepomično oči na planeti. To je bila molitva Zohri, koja je boginja s tako isto crnim i teškim dojkama.

Između njega i celog sveta stajala je sad, visoko do neba, otrovna vegetacija njegovog sna. STARI ZAPIS More će ti govoriti o Beskrajnosti, nebo o Čistoti, a mračni čempresi o Tuzi.

Jer zato što vas je moja duša obožavala, ona se sazdala od onog što je obožavala.“ Zvezde će ti govoriti o Večnosti, a zore o Svetlosti.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Naročito je moja majka bila zadovoljna što joj nisam doveo „iz Pariza kaku Švabicu”, pa da „ne ume s njome ni govoriti”. I ja sam bio zadovoljan što sam neženjen.

Jest, ali gde sad da ga nađem? A on bi me, čini mi se, razbio i razgalio. Naravno, neću mu ja ništa govoriti o tome što me muči, — što da mi se, može biti, smeje? — ali ćemo bar proćeretati. Sve je to lepo, ali gde je on sad?...

Ona kao da pade u neki zanos i kao da sebi samoj ili nekome drugome — a ne meni — uze govoriti: — Taki ste vi svi, današnji mladići! Ne znate šta hoćete, pa ne znate ni šta radite!...

Hoćeš ti da je uzmeš? — Ja šta radi! Al' kad to reče, on se zbuni, obrte se kaci, stade plakati i kroz plač govoriti: — E, a kako je se bata oženio? Hoću i ja... jes'!

Velinka se sve slađe smejaše: Kuku mene, siroto dete! Pa uzećeš je ti, Zlatane, ne boj se! Ja ću večeras govoriti babi, a babo će babi, a baba će već s đedom narediti stvar kako treba.

svetačac, pa i petak, nagura se puna crkva žena, ali pop jedanput, poslije službe u petak, stade pred oltar pa poče govoriti; da je bog ostavio nedjelju i praznike za crkvu; da se u ostale dane čovjek radeći moli bogu; da se on za sve moli kad

Ja zatvaram oči, a divno vidim da je drugi svijet nastao. Dođe učevan čovjek s kojim ja nijesam smio ni govoriti. Vidim da mu ne valjaju poslovi što radi, ali gdje ja, prost čovjek, smijem udariti na nauku!

Ona istrže ruku i naglo iskapi čašu. — Ali, gospođice! Ona mi izgledaše uvređena. Ne hte ništa više govoriti. Ćutali smo oboje. Popesku Dovrši svirane, zaklopi klavir i diže se. — Laku noć! — Laku noć! — rekosmo mi.

uostalom, lažem. Ako sam kad govorio o očima, to sam mogao govoriti samo o plavim, jer u nje su plave. Pa onda, brate mi si ga moj, o „slatkoj tuzi i tužnom veselju”, „žuborećem potočiću”,

Tri dana je otkako je se to zbilo. Od to doba svi ćute za stolom, niko ni reči. Tek sinoć počesmo opet pomalo govoriti. Ja sam miran.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— ’Ajde, nemoj tu koješta govoriti... — Ti koješta govoriš... — Ama ja i ne govorim ništa; vidiš da dremam, spav’o bi.

podiže obrve, a dobi dve ozbiljne brazde oko nozdrva — jesam li se, to jest, dobro atresir’o i ’oće l’ vrediti što vama govoriti? — Pa kako ste vi to »vama« nekako čudno izgovorili!?...

— Verujem, verujem, slatka, i sama sam vam takva. — Znam, znam, bar meni nemojte, gnedige, govoriti... — Pa kol’ko znate, slatka, kol’ko znate! — navaljuje gđa nataroševica. — ’Oćete l’ malo šećera na dinju?

— Neću ništa ni govoriti; samo ću duvati u rog, a za to mi ne treba ni Nece Muckalova jezik! A ovo parče slanine ću za ujutru da ostavim, —

Izvinjava se Sepl da ne zna srpski ni govoriti a kamoli igrati, sve mu to ne pomaže! Igra Švaba ako mu se i ne igra! Gleda ga Nića bokter iz onog drugog kola, gleda

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

U mestu će govoriti da je Belkić došao da provizitira Ljubu i da za njega u samom mestu ispitkuje. Belkića zadrže na ručku.

— Molim vas, ne razumem vas načisto. Izvolite malo prostije govoriti. — Bi l’ biste volju imali vašu kćer za mene dati — to hoću da kažem. — Sad razumem. — Zašto ne?

— E, drugi nek govore koji su gosti; rezon je da gosti govore. — E, dobro, mi ćemo govoriti; a hoćete l’ vi odgovarati? — No, to bi još bio rezon kad gostu ne bi’ odgovarala!

Pa, onda pazi kako ćeš pred devojkom govoriti, jer nije prosta, i samo uglađen čovek joj u oči pada. Dođoše u Š. Teraju u bircauz. Preoblače se.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

bilo kakvim povodom, otpočne s njim razgovor o ženi va koju je morao misliti, koju je morao uznositi i o kojoj morao je govoriti bilo s kim.

balonima-osmatračima, monitorima oklopljenim, aeroplanima raznim, sumarenima i onim cevima preko 24 kalibra ne vredi ni govoriti, jer se onda o tome nije ni sanjalo.

— Vi mu se, dakle, prosto podsmevate, pred jednim njegovom dobrim drugom? — I čega tu ima strašnog? Ja ću vam govoriti prosto i otvoreno, kao i vi meni. Žena koja je verovala u čoveka pa se razočarala, jer on to nije bio, na to ima prava.

Samo što o tome ne vredi danas govoriti, a što se tiče njega ja se nadam i verujem da će vreme sve izlečiti. Meni nemojte ništa zahvaljivati, jer sam ja učinio

Afrika

uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

“ Ja sam zadovoljan što to može da se odnosi jedino na Švajcarca o čijoj se kosi još može govoriti. Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini,

O lovu sa Švajcarcem bilo bi bolje ne govoriti, jer iako je oko nas divna sveža tropska noć sa protocima o čije se talase odbija svetlost zvezda, kao varnice, iako

To je epska Afrika, o kojoj ćemo docnije govoriti. Žene sve više nose po telu plastične tatuaže, palme, bobice, cvetove.

Dođite docnije sami pa ćemo govoriti. Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li

U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija. Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!

Bez prestanka glođe štapić za čišćenje zuba. Može činiti bilo šta, govoriti bilo šta, štapić ne prestaje glodati. Na njoj je dugačka široka bluza koja se za vreme moga detinjstva zvala: matine.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

A, upravo, tako i jeste, zašto inače ne bi nam se muškarci toliko ulagivali. KATICA: Vi dobro kažete kako ću govoriti, a ne kažete mi šta ću govoriti. JUCA: Što ćeš govoriti?

KATICA: Vi dobro kažete kako ću govoriti, a ne kažete mi šta ću govoriti. JUCA: Što ćeš govoriti? Početak razgovora neka ti je uvek o balu, muziki, teatru; ako nema toga, a ti počni o

KATICA: Vi dobro kažete kako ću govoriti, a ne kažete mi šta ću govoriti. JUCA: Što ćeš govoriti? Početak razgovora neka ti je uvek o balu, muziki, teatru; ako nema toga, a ti počni o vremenu, o aljini, kako su ti

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Treba praviti karijeru, hvatati mesta, govoriti ruski, zaboraviti Serviju. Bilo pa prošlo! Sve ima da bude, od Ledenog mora, negde tamo na vrhu Azije, pa do Trijesta,

Sve je to njegova nesreća koja ga prati i ne napušta. On je sasvim drugače zamišljao da će sa njim govoriti Rosija. Kostjurin je, međutim, bio dobro raspoložen, pa ponovi pitanje. A Pavle onda reče, da bi komanda bila: Molitva!

Teodosije - ŽITIJA

Koliko je pohvala po svakoj dobrodetelji ovoga muža sada mi nije moguće govoriti, jer bi se produžilo vreme povesti. Mnogo, dakle, minuvši, kao apostolu reći ću apostolske reči: „Podvigom dobrim

i suze roditelja ne mogadoše ga ranije prisiliti da dođe i da ih vidi, a da s njima prebiva — o tome se nije moglo ni govoriti.

Sveti, pak, nije hteo ništa pohvaliti se ili govoriti o onome što se desilo, nego je smernošću, štaviše, bio veoma potišten i utučen.

sačuva od svakoga vidljivog i nevidljivog lovljenja neprijateljeva, i po svojoj volji da vas nauči svemu što ćete korisno govoriti i tvoriti.

kralja Stefana, bagrenicom i krasnim sjajem i svakim carskim obeležjem, i naučivši ga o svemu šta će u saboru govoriti, zapovedi da se opet svi sazovu u crkvu.

Pocle čitanja svetog jevanđelja, saprestolnik apostolske stolice, sveti sve sazva i jasno, da svi čuju, poče prvo sam govoriti obrazac svete vere, to jest „Verujem u jednoga Boga“, stav po stav, a samodržac Stefan, blagorodni i svi ostali takođe

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ali se je ova promena desila i usled drugih uzroka, o kojima ćemo dalje govoriti. Naročito su od početka XIX veka bile česte promene zanimanja.

O poreklu njegovih motiva kao i o umetničkoj vrednosti ovog drvoreza ne može se govoriti bez naročitih proučavanja. Ali je znatno da niko od Južnih Slovena nije dao toliko.

se razlikuje više varijeteta, koji uostalom odgovaraju prirodnim oblastima i o kojima, pre nego pođemo dalje, treba govoriti. Najosetnija je razlika između stanovništva severno i južno od Balkana.

Oni su oličenje balkanskog genija. Od početka prošlog rata nisu prestajali govoriti o dubokom poštovanju koje prema njima ima car Viljem; stalno su ponavljali da ih on smatra za prvi narod u Evropi, ne

Nušić, Branislav - POKOJNIK

NOVAKOVIĆ: Ja ne dozvoljavam da tako sa mnom govoriš! PAVLE: Imaš pravo, i ja uviđam da bi s tobom trebalo drugače govoriti, ali... uzdržavam se i progovorićemo već! Dajem ti reč da ćemo progovoriti!

MILE: Dok ne posrče kafu, do deset otprilike. RINA: Ko će to da sačeka, ja moram što pre s njim govoriti. MILE: Madam Salev, susetka Lidočkina, na istom je spratu, ima telefon; ako želiš?

? Šta si ti mogao imati sa pokojnim Marićem? LjUBOMIR (nervozan, uzbuđen još uvek): Ne možemo sada o tome govoriti. SPASOJE: To mora da je neka pozamašna suma? LjUBOMIR: Da, tako nešto!

SPASOJE: Učio sam, gospodine, sve sam ja to naučio napamet da bih mogao o toj stvari govoriti. PROTIĆ (Spasoju): Ja vas, molim, oče, ne govorite više o tome; govorite o čem drugom.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Sada sam znaš: Neda i Rašida biće varane dok ne nalete na nekog druga direktora kome će ono što bi drugi mogli govoriti o njemu biti najvažnije, a žena samo neophodan dekor.

maj i drugim sličnim, uzbudljivim temama. Više bih voleo da smo ćutali, ali se nije moglo ići i ćutati, a još manje govoriti o ocu, Staniki ili Timotiju. Znali smo da ne možemo ići ovako do beskonačnosti. Ona se prva trgla.

Biće tu horskih pesama, recitacija, cveća, dirljivih govora, suza, osmeha i gluposti svih vrsta. Profe će govoriti šta nas sve čeka kad uđemo u život, a roditelji, kasnije, po povratku kući nastaviće da govore u istom stilu.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Eto, vidiš, tako sam ti se ja ženio. — Sve sam ja čuo za to, samo pre neg’ što sâm ne ispriča, nisam ti ništa hteo govoriti; štaviše, i to sam čuo kako je mati posla imala dok joj je za tri dana Miloradovića iz glave istrebila.

— Te kakva razlika! — Kakav nam je sad magistrat, a kakav je bio pre; prijatelji smo svi troje, pa možemo slobodno govoriti. Sad za mito možeš sve dobiti.

Opet dođe prvim kolima. Čamča pruži glavu, ali je umotan da ga niko pozvati ne može, pa počne sa armicijašem poljski govoriti.

Nije to šala: biti šljahtec pa ne znati sa Poljacima govoriti ni latinski, ni poljski, ni francuski. — Ded, Čamčo, i ti Krečaru, sad mi da se kucnemo za srećnog puta, pa ti, Čamčo,

Daj mi mira! Ode Čamči. Još niko ništa ne zna o toj stvari. Šegrtu je zapovedio da se ne usudi kome god o tome govoriti. Čamču zove na stranu. — Čamčo, imam ti nešto kazati, vrlo važno. — Je li tajna?

Čamču zove na stranu. — Čamčo, imam ti nešto kazati, vrlo važno. — Je li tajna? Jer ako je tajna, to mi nemoj govoriti, jer će još danas cela varoš znati. — Ali jedared možeš u tvom životu mene radi tajnu sačuvati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

A – jer je... Ne završi, jer mada beše otežao kao bure, od vina, pomisli da govori što ne treba govoriti. Uplašen i ražalošćen, klonu, i pokuša da zabašuri sve na taj način, da je poricao sve...

Kad mu brat i neki njegovi drugovi počeše govoriti o Rusiji i odlasku u Rusiju, on ih prvi poče prijavljivati vojnim vlastima i podmetati im lažne optužbe, kod katoličkih

behu toliko mirni, kaluđeri mu prilažahu tako tromo i tiho, da mu se u prvi mah učini da je besmisleno tu, uopšte, govoriti, i da će se rešiti sve samo od sebe.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

bređa žena nije „u ljutosti mogla ili smjela izgovoriti sve ono što je htjela“, dete koje rodi biće „jecavo“ (teško će govoriti.

Na Grudi se smatra da „ne valja dopustiti da veliko čeljade ljubi iza vrata dijete koje još nije počelo govoriti, jer neće bit sretno“. U Lužnici i Nišavi smatraju da malo dete ne valja ljubiti za vrat, „da ne bude ljuto (srdito)“.

odmah (na vrijeme) da progovori, onda žene zakuhaju kolačić čekalom, pa mu dadu te izjede (da bi počelo onako brzo govoriti kao što čekalo odskače od kamena i zveči).“ Zato se i kaže u narodu za onoga ko brzo priča: „Govori kao čekalo.

), dotle istraživanje pokazuje da iako se može govoriti da u narodu zbilja postoji jedna laička, implicitna klasifikacija stupnjeva razvoja deteta, ona, međutim, nije tako

kulturama da promene u društvenom životu mogu biti značajne samo za spoljašnje socijalno ponašanje i da zapravo ne možemo govoriti o temeljnim antropološkim promenama, odnosno da se pri tome ne menjaju i one osnovne vrednosti i stavovi.

bez merenja stepena prihvaćenosti izvesnog običaja u nekom određenom prošlom vremenu (t₁), jednostavno nije mogućno govoriti o tome koliko je u današnje vreme (t₂) ovaj isti običaj manje prihvaćen.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

dopadalo ono mesto kada Princip puca govoreći sa papučice automobila: »Došao si Bosnu pohoditi, srpski ne znaš dobro govoriti, Evo Tebe naša gramatika, iz mojega avutomatika!« Ali stari V-ići pomreše, a mlađi se raziđoše po svetu.

Matavulj, Simo - USKOK

Što ćeš! Željan sam čovjeka iz svijeta, a suviše, s ovijem bih đetićem imao govoriti dan i noć! — Ne zamjeram, gospodine Savo.

— veli četvrti... — Pa eto biće jedno čudo više. Onaj golobradi posmatraše ispitljivo svakojega, čim bi koji započeo govoriti. — A šta mislite, što on sad radi? — pita kuvar. — Mnite, spava? — Znamo, čoče, i bez tebe to — reče najstariji.

I ako je to razgovor što bi imao sa mnom, onda je bolje da prekineš odmah!“ Na to Cuca omeča i stade govoriti kako nije sumao da mi prijeti, jer on dobro zna s kim ima posla, nego mu je žao da se omrznu dvije kuće, kao što su

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: He, he, he! Što ti je mlad čovek. Naklonost, poznanstvo, to su malene stvari. Umeti govoriti, to je sve. Šta mislite, pedeset, to jest, i pet, zar je mala šala? „Ja bi onu. Ja bi onoga. Gledajte, brat Simo.

MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim! ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće. MUŽ: Ja sam stariji. ŽENA: To mi je briga! More, sve ću da kažem. MUŽ: Dosta! ŽENA: Dosta ti!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

(O književnoj vrednosti dečjeg pisanja ne može se ozbiljno govoriti; od svih vunderkinda nije ostala ni stranica koja bi se mogla meriti sa jednom jedinom Floberovom, a Rembo, ipak, nije

takvog odnosa: odveć smo obuzeti onim što je nesumnjivo i opipljivo, s jedne strane, a, s druge, uvek je bilo lakše govoriti o prividnom sadržaju književnog dela no o tajnim izvorištima lepote.

Razlike između pojedinih knjiga namenjenih deci odveć su velike da bi se o jedinstvu moglo govoriti. Slikovnice za predškolski uzrast, i kad su duhovito i smišljeno ostvarene, ne mogu zadovoljiti ozbiljnija merila

O dečjoj moći primanja, o njihovim interesovanjima u umetnosti, moglo bi se govoriti u slučaju kad bi ona imala slobodu izbora i kad bi znala da svoje sklonosti obrazlažu i brane.

Naravno, treba uvek govoriti o konkretnim delima i piscima, a ne o pojavi u celini. Činjenica je da postoje dobro napisane knjige koje i deca mogu

Shvatimo li njeno opredeljenje kao nemoćno odustajanje, možemo govoriti o drugorazrednim proizvodima; uzmemo li ga kao mudru i vedru igru protiv ozbiljnosti, ocena će biti drukčija.

Obrazovnost i poetičnost tu se dodiruju, ali se o književnom stvaralaštvu u pravom smislu reči ne bi moglo govoriti. Pedagozi su, inače, od početka nastojali da ove neuhvatljive pesničke besposlice korisno usmere i upotrebe.

Zbog svega izloženog, ne bi se moglo govoriti o razvoju dečje poezije, pošto je ona u stanju stalnoga počinjanja. Postoje tematske promene i osveženja, ali osnovni

Na francuskom, razume se: na kojem se drugom jeziku uopšte može pisati i govoriti? Da bih izbegao zamorno obrazlaganje svog odnosa prema stranim jezicima, da ih ne bih zbunjivao i sablažnjavao, predložih

ume, ovaj zec žeti ume, ovaj zec šiti, piti i francuski govoriti — sve razume! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu!

nestvarnog ni u jednoj igri nisu jasne, a u dečjoj pesmi, koja je višestruka igra, igra igre, o granicama je neumesno govoriti.

O velikim stvarima, sa kojima se odrasli neprestano i uzaludno muče, rizično je govoriti ovakvim tonom: utisak nasilnog uprošćavanja i glume neizbežno se nameće.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Ah, pa sad da ne smem govoriti madžarski,... to je žalosno! Al kad on misli da je dobro, moram da ćutim. 2. ŠERBULIĆ I SMRDIĆ (stupe sa srpskim

LEPRŠIĆ: Doći će vreme kad ćemo drugojače s njima govoriti. Čekajte samo dok nastane Dušanovo carstvo. GAVRILOVIĆ: Već ako ga vi ne podignete, drugi neće.

NANČIKA: Morala sam, zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac. MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti! NANČIKA: I ona mi oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove. MILČIKA: Ali je baš fad.

ona bi, kao Srpkinja, morala plakati kad bi joj sin na postelji umro. GAVRILOVIĆ: Tako govoriti kao vi, to je retkost kod ženski. ZELENIĆKA: Zašto svaka ne oseća što je nacionalni ponos. 5.

Nemci su bili protiv nas. NANČIKA: Pa šta ćemo raditi? ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti. NANČIKA: Neka dođu predveče, onda si sâm. (Odlazi.) ŽUTILOV: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti!

LEPRŠIĆ: I od toga nema zasad ništa. GAVRILOVIĆ: Ta vama je to neprestano bilo u ustima. LEPRŠIĆ: Moralo se tako govoriti da narod ustaje. GAVRILOVIĆ: To će reći: vi ste lagali... LEPRŠIĆ: E, tako je, drugojače nije moglo biti.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

učili školu na njemu, zato što se na njemu propovedalo i knjige štampale, što se smatrao za otmen jezik, počelo se njime i govoriti.

On je za slovo j i unosi u srpsku azbuku slovo đ, izjašnjava se za narodni jezik i piše: »učite s̓ govoriti k̓o Rod...«. »Živi jezik naroda srbskog, veli on, jeste sokrovišče misli njegovih, jeste otpečatak duha i karaktera

narodna poezija, narodna filozofija, ustaje se protiv »više klase«, ističe se ideal: biti što bliži narodu, osećati, govoriti kao on, nositi se, živeti kao on, jednom rečju: biti čist, sirov Srbin, Srbenda.

Ne zove se više gospodine, gospođo, gospođice — no brate Srbine, sestro Srpkinjo; mesto vi ceo svet počinje govoriti jedno drugom ti. Narodna imena, koja je crkva ranije progonila namećući kalendarska, počinju se davati deci.

postaje član Učenog društva u Getingenu. U stranom književnom i naučnom svetu počinje se govoriti o njegovom radu. Ali, on je još uvek materijalno neobezbeđen.

samo ljubavi prema svemu što gledaš, pa ćeš lako sve razumeti, i kad neku stvar razumeš, onda o njoj možeš pisati i govoriti.

je vrlo veliki, mladi ljudi koji su počeli pevati devedesetih godina samo su njega podražavali, i u to vreme moglo se govoriti o vojislavizmu u srpskoj književnosti. Od poznatijih pesnika na njega su se ugledali: Milorad J.

gledati na današnju književnu proizvodnju iz izvesne istorijske perspektive, tek tada će se moći pouzdano i određeno govoriti šta je današnja srpska književnost.

Krajem devedesetih godina, 1898, javio se u Iskri sa nekoliko pripovedaka, o kojima se stalo govoriti i pisati tek kada su izišle u zbirci Iz staroga jevanđelja (Beograd, 1899).

Radičević, Branko - PESME

Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote.

Nasmeja se ja ovome zdravo, Pa mu odo govoriti pravo: Oj sokole nad svim sokolovim', Šta ti misliš, more, s poslom ovim, Što magarci njemu se raduju, Čkalja tvoga

na Savu, Pas i spazi pa prekloni glavu, Pa im smerno na susret poita, Poljubi im noge i kopita, Jošte nešto govoriti tede, Al' magarci ni da ga poglede, Već skočiše u lađu laguni, A za njima psina i majmuni, Oni veslim', pas prionu

unapred se prima, Kâ od njega da bi umakao — Spazi Gojko, i beže mu žao, Seti s' Cvete, pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Što je tebi, brate Radivoje Otkad zlato ti ugleda moje?

“ Tako starac u(z) gusle uzdiše, Gusle baca, jer ne može više. A Đoki se to na srce dalo Te je dete govoriti stalo: „Ču li, ču li, mila moja majka!

54. Moje srce bilo je blaženo, Da ne moga reči govoriti, Njeno oko gledaše mileno; Ne moga se više protiviti, Ja poiti ka njojzi itreno, Da obuvatim telo milo njeno: Rukom

“ To mlada reče, lati ga za ruku, U oku sjajnom onu ljutu muku, A ruku njojzi stište Stojan mio, Pa vako ode govoriti tio: „Da, ja se spremam, ja ću nekud poći, I to skoro, jošte ove noći, Na velje delo jesi pogodila; No ti si,

Seti s' Cvete pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Šta je tebi, brate Radivoje? Otkad zlato ti ugleda moje, Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ja u pomrčini toliko zvjeram i zazirem da bi mi trebalo najmanje dva konja, i to neka onako — da umiju i govoriti. — Pa sjediš pored njega i neka te tvoja tuga poduzme, a on te gleda i samo što ne kaže: ostavi, bolan, Petrače, daj

Ne bi više smjeli u varoš, na pazar. Bradonja se nasmija. — Govoriš li ti to baš ozbiljno! — Kako neću govoriti, jadna ti majka. Zar te valjane, umjetne ruke blatiti i mrljati o štokakvu kljusad, o stare kobiletine? O, o, ljudi božji.

je u tim stvarima bio čestit i neiskusan, djed Rade je za ljubav bio čuo bar kao za besposlicu o kojoj nije lijepo ni govoriti. Međutim, brat Sava ...

— ubaci neko s ponosom. — Kakvi naši? Banda! Dabogda svi izginuli, izdaj nici jedni! — Ma kako možeš tako govoriti? — začudi se Perajica i sav se zgrči u licu. — Nije to lijepo čuti ni u šali.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A Anica je uvek znala kad će joj mati o tome govoriti. Obično posle večere, kad dete zaspi. Njih dve ostanu same, i kad Anica počne da razbira za braću, i ostalo što se

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Blago nama, mi ćemo bit’ majke I rađati CESARU junake. Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti, Sa suzami NjEMU govoriti. Svetla kruno, JOSIFE VELIKI, Prostri milost TVOJU na rod srpski. Obrati lice i TVOJ pogled blagi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor', carevići, vrata!

Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.

Otale se podignu i stanu putovati dalje. Kad se mrak počne približivati, stanu oni jednako govoriti da treba đegod blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jer su zaišli u neke opake planine; dođu jednome malom jezeru,

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj

Najposle otide k lavovima, pa i njima stane govoriti: — Tamo oni ovaki i onaki! Šta učiniste? Toliko me godina verno služiste, a sad me izneveriste.

Kad detetu bude godina dana, ono počne govoriti materi svojoj: — Mati, gde je naš otac? Ona mu odgovori: — Sinko, hoćemo ga tražiti.

Onda Stojša iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: — Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako te zateče.

Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god hoće u svemu carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se

Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe; kad uđe u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati?

Kad sedoše, dalje mu stane stara govoriti: — Prvi mi je sin tako vešt u kradenju, da će iz žive ovce živo jagnje ukrasti i odneti a da ovca ne oseti.

Mladić mu počne pričati šta je vidio na putu, i zapita ga bi li mu mogao to protumačiti. Onda stari stane govoriti: — Ono što čovjek diže kamen, pa ga ne može dignuti dok ne natrpa još maloga kamenja, znači da čovjek ne može učiniti

Nato će Divonja njemu: — Ne boj se ništa, ali o ovome što ću ti kazati ne smiješ nikome ništa govoriti. Odvrni moj desni rog, tu ćeš naći jedan stolnjak, razastri taj stolnjak i u njemu ćeš naći jela koliko god hoćeš, pa se

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Kako pozna svaku drugu, samo svoju ne može? MAKSIM: O, ubio je časni krst, kako zna pametno govoriti! SOFIJA: Mislim, da baš tako ludo i ne radim. Na priliku, ti mrziš na belilo, pa se zato i ne belim.

KUM: Jest, jest, kuma Maga. SVETOZAR: Šta vi kažete, tetice Sofija? SOFIJA: A šta znam ja tu govoriti. Po mom mnenju dobiće nagradu ona, koja je najlepša, jer kod muški to mnogo vredi. Samo neka je lepa, pak je svaki fali.

SVETOZAR: Poslušajte kako je presuđeno: Ona žena, prvo, nije dobra, koja po kući jedva odi, mrzi ju čisto govoriti; kud pođe, tu sedne. Deca su joj nečista, kuća neuređena, puno svuda đubreta. NIKOLA: Ej, moja Mago!

DOKTOR: Ajde, ne budali! MANOJLO: Vi ste me tako učili. DOKTOR: Kako bih mogo ja tako što govoriti? PUTNIK: Jeste, to su vaše sopstvene reči.

): Sveta zemljo, šta ti sakrivenoga imaš, za koje niko ne mari! A kad bi htela govoriti, šta bi nam koješta mogla otkriti! Ti bi nam najbolje kazala, kako doktori leče, od čega je gdikoji muž umro. (Odlazi.

(Zatrpava novce.) Sve je na svetu prevara i opsena. Žena se spolja kiti, da rugobe uznutra pokrije. Ko ne ume pametno govoriti, govori mlogo. Ko je rad dugove praviti, on časti i nakićene služitelje drži.

LjUBA: To se za strane i meće. STANIJA: Pred stranima je, prosti me, sramota n bezobrazno govoriti, nekmoli raditi. Vidiš i tvoje aljine ne valjaju ništa. Kakav ti je to fistan narogušen?

Ona oće da je nevina, nježna; vidiš kako je mala i sitna, pak joj takav i razgovor. I ja sam počela tako govoriti, ali me je baba ispsovao zato. STANIJA: Da te je bio, a ne samo psovo. Kako bi se ti zdrava. čitava gradila luda?

Ali ako vidim da on okreće, sama ću s njime govoriti. MILAN: On je malo od staroga sveta. LjUBA: Kad mi dopušta da se nosim po modi, valjda će mi i to dopustiti.

FEMA: Verujem, gospodine; lako je baronima, oni su puni i novaca i svačega, pa im je lako govoriti, no mi siromasi, nama je teško, pa moramo moliti.

Drugom je žao što nije učio školu, da može više govoriti, a ne zna, da bi se tek onda naučio ćutati i koješta ne bulazniti. JAKOV: Tako kao ti.

MARKO: Dug praviti — jest u nuždi druga tražiti. Novac je gospodar, što s celim svetom vlada. Ko ne ume govoriti, prevrće svoju kesu i dukati najumilnije glasove daju. Devojku nakit udaje.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Je li, a milo ti je bilo kad si bila cehmajstorovica? Vidiš li ti ovo? Sad ćeš drugojače o balu govoriti. SULTANA: Udri, ugursuz, tek ti nećeš dočekati što misliš. SRETA: Je l’ tako? (Počne je mazati.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— I gde to uopšte danas čovek ima prilike da se izviče? Nigde. Moderno je šaputati ili govoriti u pola glasa. A svađate se — možete samo u kupatilu. Koješta! Posle sam otišla do svog čamca.

Mogla bih se kladiti u šta god hoćete da ću, kada nafuram trideset i devet godina, sama sebi govoriti da su to najbolje godine za jednu ženu, ali te (pardon!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Šta bi se pomogla time? JELICA: O, tatice, mlogo; jer govoriti po modi, unterhaltovati se s najvećom gospodom, štelovati se i znati šta je bon-ton, to se sve iz romana uči.

MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je. JELICA: Ju, tatice, nemojte tako govoriti, jer će vam se u Beču smejati svi kao najvećem prostaku. Kako bi to moglo biti ludo što prve dame u Beču rade?

JELICA: Ja sam slušala da su ti ljudi glupi i neradeni. ALEKSA: Svašta se sad piše, svašta se može i govoriti, ali treba otići tamo, pa se uvjeriti. Neradeni mogu biti lasno kod velikog bogatstva i toliki mašina.

ALEKSA: Kako to? MITA: On kaže da je rad s gospodinom baronom govoriti. ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt? MITA: Jesam, onaj dukat. ALEKSA: Pak šta će više?

ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt? MITA: Jesam, onaj dukat. ALEKSA: Pak šta će više? MITA: On kaže da mora s vama govoriti. ALEKSA: Kad je tako, da idem. (Marku.) Ako mi dozvolite, ja ću tako slobodan biti vas opet posetiti.

Ko bi mogo pomisliti da ovakav čovek laže? ALEKSA: Jeste li vi čuli, nemojte vi u prisustviju mome tako što govoriti; jer, razumete li, ja vas taki dam zatvoriti! MARIJA: Zatvoriti? Jošt je to ostalo što mi učiniti možeš.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Koliko bi me koštalo? — Možda trideset pezeta. — Mislim da to nije suviše. — Možete govoriti sa onim starcem na klupi. On je jedini koji bi vas mogao povesti; ostali se tek vraćaju sa ribolova.

Ko zna, možda je rat zaista večit. Možda mržnja koja nastaje između ljudi neće nikada biti izbrisana. Svakako je glupo govoriti o tome sa ovim dobrim ljudima koje zbunjuje što treba da imaju o tome svoje mišljenje. Želim da promenim razgovor.

jeste li činovnik? — Ja sam stranac. Očevidno da bi čovek hteo da razgovara, ali se usteže. Svejedno mi je da li ću govoriti s njim ili ne, ali mi je strašno dosadno da mu pomažem u počinjanju razgovora. Ćutim.

— Ne mogu doći. — Nemate pojma koliko ćete biti divni ako dođete. Dođite samo jedan trenutak. Neću čak ni govoriti. Samo dođite pa otidite. Dajem vam reč da neću ništa zlo pokušati. — Kad bih i htela nisam sigurna da bih mogla doći.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

To je onako, samo primera radi. Al' ako ti to primaš srcu, evo ne moramo ni govoriti o Proki. Možemo uzeti za primer Trifuna. TRIFUN: 'Ajd' baš da čujemo?

DANICA: Ja ne znam, morala bih o tome govoriti s advokatom. AGATON: S advokatom? Nemamo šta da razgovaramo s advokatom.

AGATON: Dobro, neka tako bude! Idi, Simka, zovi devojku. Reci joj da dođe ovamo, al' nemoj joj o toj stvari ništa govoriti; to ću već ja. SIMKA (ode). ADVOKAT: Ali nećete, zaboga; jesam li vam rekao: nećete ništa i nikad govoriti o tome.

SIMKA (ode). ADVOKAT: Ali nećete, zaboga; jesam li vam rekao: nećete ništa i nikad govoriti o tome. AGATON: Pa da, dok traje žalost. ADVOKAT: Vi me već izvodite iz strpljenja!

ADVOKAT: Gospodine, ja to vama nisam nikad kazao. AGATON: Pa rekoh... al' eto, i sam uviđam da nema smisla govoriti za vreme žalosti. Simka, ni reči više o tome! SIMKA: Bože, sačuvaj!

AGATON (kad su Danica i advokat već na vratima): A, ovaj, po onoj stvari nemojte ništa govoriti pred tetkom; to ostavite meni. ADVOKAT (vrati se uzbuđen): Ali, gospodine, hoćete li već jedanput umuknuti!

AGATON: Pa da, zato baš i kažem: ne treba govoriti o tome! ADVOKAT (diže očajno ruke i odlazi). POJAVA VIII AGATON, SIMKA AGATON: Vide li ti, Simka, kako ja udesih

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Opet ćutimo... U sličnoj situaciji treba nešto govoriti, nešto reći, ali mi smo svi u istom položaju osuđenih na smrt. Namršteno i tupo gledamo preda se i očekujemo novu

Ugledasmo jednoga starijega čoveka razbarušene kose, razdrljena odela, koji nam žurno priđe, i poče govoriti neke nerazumljive reči. Bio je u seljačkom odelu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ljutila sam se mnogo. Nisam još... (ona poumi da kaže: dorasla) naviknuta na taj posao. Velimir joj stade govoriti o tom početnom poslu. Govorio je takom sigurnošću i razumevanjem, kao da je desetine godina proveo na tom radu.

A ovaj Gojko baš je dobar čovek i... odličan... jest, baš odličan učitelj, to kaže i gospodin Velja. Moram mu govoriti nek se javi za ispit. A što ?... Zar se mene što tiču njegove stvari ?

Znam da će nas ispratiti daleko, a još ako mu ne pođe žena, možemo govoriti glasno, sa Gojkom zajedno. Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.

Ljubica i Gojko produžiše put ćuteći. Beše im nezgodno nastavljati dosadašnji razgovor, a o drugom čemu nisu hteli govoriti. Siđoše u rečicu, pored koje se zelene podotavljene livade.

U ovakvu stanju bilo je teško govoriti ma o čem, s toga Ljubica odmah pređe na stvar. — Baš dobro što dođoste. Iščekujem vas od juče jednako... — Zar?...

On se beše spremio da ide, ali pogledavši Ljubicu, odjednom sede uz nju i stade joj govoriti razne besmislice, šaleći se njenom neumesnošću i smejući se njenoj plašnji u službenim poslovima.

Sa Gojkom se već nije moglo ništa govoriti, on beše neprestano zanesen, kao izgubljen, posmatraše sve oko sebe sumorno, besmisleno, apatično...

gde bi seo, pa se nasloni na kraj kreveta, tu uza samu Ljubicu, i podignuvši pocrvenelo lice od uzbuđenja, stade živo govoriti: — Vi ne znate, a to je meni još iz detinjstva...

Gojkova se zebnja ispuni. Posle nekoliko nedelja oni ne imađahu više o čem govoriti. Čim ustanu, gledaju da pobegnu jedno od drugoga u školu, gde su provodili cele dane, nalazeći u radu olakšice svome

Oseća da mu se u glavi mnogo, mnogo muti, i on počinje govoriti brzo, sa čestim i teškim predisanjem. — Kažem ja: kaki odbegla!... Koješta!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ I ode mi od drage sijelo. Stade draga pendžer pritvarati, A pendžeru tiho govoriti: “Moj pendžeru, moja sirotinjo! Na te mi je dragi dolazio, A sada se drugom oženio.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

DROBAC: To malo ti je, kad ga ne znaš na vreme, mlogo i veliko! Sada je kasno govoriti! SOFIJA: Nikada nije kasno! DROBAC: Da imam iljadu usta, ne vredi govoriti! To će da ostane u meni, dok me ne udavi!

Sada je kasno govoriti! SOFIJA: Nikada nije kasno! DROBAC: Da imam iljadu usta, ne vredi govoriti! To će da ostane u meni, dok me ne udavi! SOFIJA: Zašto bar sada sve to ne ostaviš?

Udarac moje desnice ih obori! Za jade je moja plata to! (Iznenađenje i preneraženost. Sve što će se govoriti do kraja ove slike, govoriće se istovremeno, panično, u velikom uzbuđenju.) MAJCEN: Straža! JELISAVETA: Filipe!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

O tome se ne može govoriti bez ironije! Većina nas, najnovijih, iako se nalazimo na političkoj levici, odbacujemo sve korisne, popularne,

“ Mi, dabogme, odosmo dalje! Možda te, formalne, novosti manje zanimaju čitaoca? O njima treba govoriti drugi put. Što se, pak, tiče naših, hipermodernih sadržaja, mi ih se ne bojimo.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Vi ste stranac? — Stranac. On me pogleda s rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas, gospodine, recite mi kako se zove ova vaša zemlja? — Niste znali?!

Sve više i više stade se govoriti o tom spasonosnom zajmu, novine sve više i više puniše svoje stupce raspravljanjem toga pitanja.

— Je li b..l..i..z..u? — ču se razvučen šapat iz jednog ugla. — Braćo! — otpoče opet jedan govoriti malo jačim glasom. — Mi moramo odmah poslušati ovaj predlog, jer ovako se više ne može.

Otidoše ona desetorica, pokloniše se smerno pred mudrim strancem, i jedan od njih uze govoriti o neplodnom zemljištu njihova kraja, o sušnim godinama, o bednom stanju u kome se nalaze i završi ovako: — To nas nagoni

Gledahu rođenim očima svojim rođenu propast. Onaj govornik priđe vođi i poče govoriti iznemoglim, ustreptalim glasom, punim bola, očajanja i gorčine: — Kuda ćemo? Vođa ćuti.

On onda, malo docnije, poče govoriti kako je protivan i ovakvom zboru, i kako to i nije zbor opozicije, već vlasti palo na um da se prošali, ali ga i tu

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Sirota šaša, kako bi se šalila, da je mogla ose ćati i govoriti. Bog bi ga znao, šta je ona skrivila curama večeras. Pa 'ajde, što je gnječe i lome, no je posle bacaju na čistu,

No Jula nije mogla i dalje slušati da joj č’a Gliša čita lekciju, već se i ona pridiže i otpoče iznajpre govoriti tiho čisto kao da moli, no posle sve više u vatru dolažaše, stade razlagati kako to opet nije ništa a kako će Kaja tek

iz K...skog okruga V... G... Kad je se počelo govoriti o tome među varošanima, Glišinu kuću uhvatila je opet ona stara gordost, no kad je izišao ukaz, onda je opet nastupilo

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SEKULIĆ: Pa znam ja da je nije preoteo, ali ovo je agitacija. Ne misliš valjda da prilikom agitacije treba govoriti istinu narodu? No, lepo bi se ti proveo kad bi govorio istinu!

JEVREM: Dabome, lako je njemu kad unapred zna da će govoriti. A otkud ti znaš da je divan govor? DANICA: Eno mu i sad stoji na stolu.

Živeo narodni poslanik! SRETA (prilazi Jevremu): Jedan će govoriti, da odgovoriš! (Vraća se gomili i nudi pojedine da govore.

Ta već znaš valjda toliko. JOVICA (polazeći): Znam. Ne brini. Teško je meni bilo govoriti dok sam bio uz vladu, a sad — ne brini, umeću ja. IVKOVIĆ (ispraćajući ga): E, pa hajde, ne gubi vremena.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

GLAVA PETA Koja je iz počasti prema ćir-Đorđu samo njemu posvećena; to jest, samo će o njemu govoriti, pošto je on odmah posle Srete, glavnoga junaka, a uz Miću »Oficira«, jedna od najglavnijih ličnosti u ovoj pripoveci.

Nego, batali ti te tvoje politike i nauke, već ti hajde lepo s nama na večeru! A šta ćete govoriti tamo? Sigurno će se i opet nešto narodne kože ticati!?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

su od prehlade stvari, I slike, na zidu, lile gorke suze, Drhtao je astal, dok orman stari Raširivši krila, govoriti uze: „Ovo se više izdržati ne može! Ovakav život jeste život pseći!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

i na stalne naprave u moru za lov tunja, slične »tunarama« na našem Jadranskom Primorju, ali o njima bi se imalo duže govoriti, što bi nas udaljilo od našeg predmeta.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

MOMCI POSTAVIŠE KOLjIVO NASRED VELIKOGA GUVNA, A IGUMAN POČE GOVORITI. IGUMAN STEFAN Čuj, narode, svi skinite kape! Hoću spomen da činim dušama vitezovah našega naroda; danas će im

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Zato je tamo u kut pao, da je u mraku, da se ne bi video kakav izgleda, kada joj počne o tome govoriti, a zato i traži da sada svirači sviraju, da od njihne huke i larme aščika i svekrva ne bi čule njegovu ispovest.

I ko zna dokle bi i kako — da se ne ču gde aščika u kujni svekrvi poče uplašeno govoriti: — Snaške, ja više k njemu ne smem. Ti, ako hoćeš, idi, umiri ga, da legne, zaspi, da mladenci mogu...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Nemaš ga rašta već čekati!“ prišapnu mu đakon pri polasku. „O tome poslu nemoj mu već govoriti, no kako sa serdarom učiniš!“ „Čuo sam već, čuo, čoče! Nemoj mi ti sad popovati!“ odgovori Cuca ijetko. „Čudna lisca!

“ „Jadna!“ rekoše ženske, kad Janko dovrši. On pokri lice rukama, pa ostade tako. Adolf mu poče govoriti njemački. Dugo mu je on govorio, a za koliko mu je govorio, Janko ne otkri lica.

“ Suze je zagušiše. I zaista crnogorskoj djevojci govoriti o tome, i još to otac da joj govori, e to je malo neobično!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Ko hiti vrat lomi. — Hitnja je vražije pletivo. — Brza kučka slepe kučiće rađa. — Hitar budi što čuti, ali tih govoriti. — Brzoreka pun grijeha. — Jednu reci, a dve čuj. — Dobra je namišljena, nu je bolja razmišljena.

— Običaj je spram zakona. O DELU — Hvala je prazna plaća. — U hvališe svega više. — Lako je govoriti, ali je teško tvoriti. — Gola reč — trulo seme. — Lašnje je zabavit’ neg’ spravit’.

Kad kaluđer, poranivši po svom običaju u crkvu, vidi po porti upaljene svijeće đe idu, on se stane krstiti i govoriti: „Anatemate đavola i njegova imena!“ a đavo mu onda iz zida odgovori: „Anatemate tebe i tvojijeh đaka!

— Pripovijedaju kako je nekakva đevojka sjedeći sama u kući ugledala više sebe na tavanu krušac soli pa stala u sebi govoriti: „Da se ja udam, pa da rodim sina, pa da mu nađenu ime Jovan, pa da se on ovuda stane igrati, a da padne onaj krušac

one domaće brašno davale za nešto, i dijete im obreklo da neće kazati; a kad se ljudi uveče skupe, ono pred njima stane govoriti: „Naše žene brašno krale. — Sad ću kazati!“ Ne zna još ćerka što je zavjet.

istina, onda spusti na devet, pa na osam, i tako doćera do jednoga; a kad mu ni to ne ćednu vjerovati, nego mu stanu govoriti da je on to previđeo, otkud onđe kurjak! itd., onda reče: „Nešto šušnu, meni se učini ima deset kurjaka“.

više kuće zakopa i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire i da izlazi opet pred svoju rupu i da žive u prijateljstvu kao i prije što su, dodajući da se već ne može

Kad putnik to čuje, bude mu vrlo žao, i otišavši gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i zaište da bi mu prodao onoga roba da se onako ne muči; ali prije nego mu gospodar odgovori, okosi

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Pa otide svojim putem i ne nadvirujući se nad rupu. Poslije nekolika dana ražali se čoveku, pa | stane u sebi govoriti: „Ajde da je izvadim, ako još bude živa!

” Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to! dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.

Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: „Za Boga, gospodaru, šteta je!” A gazda im odgovori: „Što rekoh to da učinite.

Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god hoće u svome carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se

Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe; kad uđe u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti | konju: „Šta ćemo sad? ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati?

Onda Stojša iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: „Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako te zateče.

Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: „Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu.

” Otac mu već nije hteo ništa govoriti, nego odmah pođe s njim. Kad su bili blizu vašara, sin reče ocu: „Ja ću se sad stvoriti jedna trgovina: šatra puna

Ali je carica ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: „O Bože moj! ja sam carica, pak nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni pilića”, i pošlje

Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: „Svetli care, sunce ogrejalo! baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim de | tetom.

Oni ga prime i upitaju ga kuda ide, a on im kaže sve po redu što je i kako je. Onda mu oni počnu govoriti: „Za Boga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas za što nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu.

Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne može izliječiti.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“, a priklanjajući glavu i kolena do zemlje govoriti: „Sagreših ti, Gospode, oprosti mi!“ — tri puta. Ostalih dvanaest puta to učiniti brže, tako da se odjednom na svakom

Ako li je „Bog Gospod“, ovo treba činiti u crkvi: tri niza poklona i u sebi govoriti kao napred rečene molitve. A posle tih metanija treba svi uzdignutih ruku da uzglase ovu molitvu: „Bože prevečni i

Sve, pak, molitve govoriti uzdignutih ruku, kao što se kaže: „Uzdignute ruke vaše u svetinje i blagoslovite Gospoda“, (Ps.

Iz božastvenih spisa, kao korisnih za dušu, treba govoriti, ili ćutati, jer „zaustavljajući usne, razuman si i mudar“, (Priče 10, 19) reče pisac Priča.

sakupi blagorodnu svoju decu i sve izabrane svoje boljare, male i velike, i okupivši ih oko sebe, poče im učeći govoriti: „Čeda moja ljubljena i othranjena od mene, ovo je znano bilo svima vama, kako Bog svojim promislom postavi mene vladati

starac, gospodin Simeon, mene — nedostojnog i umanjenog u svemu, pozva, sa tihošću poče mi svete, i časne i slatke reči govoriti: „Čedo moje slatko i uteho starosti moje, ,sine, reči moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne

ruke svoje blaženi, položi ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, slatko svoje celovanje darujući mi, poče govoriti: „Čedo moje ljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje! Evo, već prispe vreme rastanka našeg.

“ A on, podigavši ruke, poče sa suzama govoriti: „Trojice Sveta, Bože naš, slavim te, i blagosiljam te, i molim te i dočaravam te, jer po treći put blagoslov dajem

Prepodobni oče, ako je otačastvu ti trebalo propovedati, to ne bi prestajao govoriti, bolima i trudom i suzama svojim upravljao si na veru istinitu stado ti kao drvo napajano učenjem tvojim, diviše se

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A što budem i o sebi govoriti, ne bojim se da mi se neće verovati, jer ću imati premnogo uzroka samoga sebe osuđavati i pohuđavati, a vesma malo ili

za obidu i obličenije običaja u kojim | je on vospitan i koji se njemu dobri čine, znam da će me osuditi i o meni zlo govoriti. Ja sam i to predvidio i nisam se tome nenadao. Ko može svim i toliko različnim ljudma ugoditi!

dovde govorio može se poznati, od časti i nakratko, šta će ova moja knjiga u sebi sadržavati; nije više potreba o tom govoriti. Toliko mogu jošte pridati, da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjižice čitanju, neće bez nje biti.

Toliko sam malen ostao po ocu sirota, da jedva ga pamtim, no rasteći, koga sam god čuo o njemu govoriti, nije ga niko bez uzdisanja spominjao, koliko Srblji toliko i Vlasi, dobrim bratom Đukom nazivljući ga, žaleći što je mlad

” Videći da ja ne znam šta ću mu odgovoriti, po nekolikom mučanju, opet bi počeo s većim userdijem govoriti: „Moj dimitrije, veruj ti tvom babi (sva deca, moja braća i bratučedi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset

„Ha, ha, ne tamo!” — počne sam sebi govoriti, srećan ako se to ne sluči kasno, dok se | jošte može vratiti i na pravi put uputiti; inače, idući kud ne zna, mora u

Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja? Ti sam kažeš da bi volio celi dan ne jesti, nego jedan sat ne govoriti. A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?” malenica: „Dao sam se u misli, gospodine, u misli!

Što se prvoga kasa, vrlo je malo potreba govoriti, jer sam ja malo poviše kazao da je ljubljenje m. grljenje verni[h] i ljubezni[h] supruga od samoga boga ne samo dopušteno,

šta su vremenom postali, šta li bi valjalo da su, mogli ste lasno poznati; a šta su danas u naše vreme, nije potreba govoriti. Svi vidimo. Eto, vidite oca N. iz manastira N.

Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze prolivajući, načnem govoriti: „Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto roždenija roditeljnice moje!

Kažem da iz svake, ako je srpska i vlaška, i da razumevam. Popogleda mej malo s vnimanijem, pak mi načne govoriti: „Nama[h] taj čas uzmi tvoju torbu, pak idi kud ti drago. Pravo je rekao Antonije da ti nećeš kod mene ni tri dni biti.

Bio sam kao na vatri od stida. Hoteo bi[h] da se kud uklonim, da nisam tu kad s kim o meni načne govoriti, no zaludu; zapovedio bi mi da se ne mičem s mesta; dok sam i ja kao oguglao, pak bi[h] slušao kao da se o drugom kom

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

svetog Frane, kad se napija učenu čovjeku ili kad se u kakvoj pretežnijoj prilici govori pred učenijem ljudima, treba govoriti da drugi ne razumiju. A Čagljina bijaše pravi vještak u tome, takav vještak da on sam nije razumijevao šta je govorio.

Barica zapali svijeću pred „Divicom“, kleče i poče govoriti „krunice“. Kad izgovori deset krunica, izađe pred kuću, da vidi idu li, pa opet nastavi moljenje.

Docnije u skuli umiri se nješto, ali kad počeše govoriti da će iste večeri na sijelo, on planu: — Dabogda ja nogu slomija, ako ću tamo više! Ti si mi kriv, ti si me naveja!

— Prikini odma! — viknu duvalo, a kad ga kuvar ne posluša, on ga uhvati za uho i odmaknu, pa poče govoriti slugama: — Kuda ćete vi amokarc?... Ti ajde, a ti stani... ne, nego ajte svi, svi, jedan tamo, a dva ovamo...

Pa i šta je s lecijunima prionuja oko nas, i to potvrđuje da je u pokori — zar je njemu lako onliko smišljati i govoriti? A i to šta kupi dugove, ja mislim da će učiniti niku zadužbinu.

— Prikinite malo, pa ćete govoriti redom, ako imate šta! — viknu Bakonja. — Zar ne vidite da je fra-Brne nemoćan? Njemuka škodi i najmanji nemir.

Od’, od’, bliže, bliže, da ne moram puno glasno govoriti. Pivalica baci kapu na stolicu, izvuče jatagan stavi vrhu kape, pa kleknu i sklopi ruke.

Poslije ovlašnijeh razgovora, pop Ilija poče govoriti o osobinama naših seljaka. Kaza da među seljacima doskora ne bješe verske mrzosti, da su se ljudi obiju vjera među sobom

i ćaća jednom dohodio i čudio se što mu „dite“ ponovo kopni i korio ga i „nagovištavâ nike stvari o kojima bi se dalo govoriti“, ali i to slabo pomože. Fra-Brnu udari kaplja licem treći dan Božića.

Sutra ću se obući, pa iđem u grad. Maša pljesnu rukama i zovnu Cvitu, ali se predomisli i zašapta: — Nemoj ništa govoriti, da vidimo kako će se začuditi sutra.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Pijani su! — viče starac sa kase. Zapanjen, kao radostan. — i konji su pijani! Ja ću ih dočekati i govoriti, a Vi samo potvrđujte moje reči. — Aćim se probi kroz gomilu i iziđe na put.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

U Šapcu, Gospodar Jevrem misli isto što i Vučić i sam će Kneginji govoriti o tome. On je došao da je moli za pomoć: svakako valja podržati nove zakone što se pripremaju; ti zakoni će spasti

Očekivao je da će Dositej o tome govoriti i Karađorđu, uvek spremnom, to se znalo, da prihvati njegove savete. U početku raspoložen da naklonost velike slovenske

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

pogubljene vojske prolazahu. „Ah, Satano, ravnočini brate, - Mihail mu poče govoriti - kakve čerte viđu ja pogubne na tvoj obraz, i na sve ostale!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„I učinio posetu Akropoli; tako radi svaki došljak. Pa kako si mi?“ „Hvala dobro. - A ti striče?“ „O tom ću ti moći govoriti tek kad se izduvam, odmorim i okrepim. Hajde da nađemo gdegod neko zgodno kakvo mestance za odmor i okrepljenje!

Iz njega se saznaje da je Apolonios svoju teoriju epicikla, o kojoj ćemo još govoriti, primenio i na to da reši pitanje, zašto i kada planete zastajkuju katkad na zvezdanom nebu, obrnu pravac svog kretanja

Onde je bilo, možda još i više, protivnika Aristarhovog sistema, a baš zbog toga moralo se u toj sredini često govoriti o Aristarhovoj nauci.

Danas znamo da se može govoriti samo o relativnim kretanjima. Sa istim pravom s kojim govorimo o kretanju planeta oko Sunca, smemo govoriti o relativnom

Sa istim pravom s kojim govorimo o kretanju planeta oko Sunca, smemo govoriti o relativnom kretanju Sunca i ostalih planeta oko Zemlje.

Istina, ne bih se morao stideti što sam u nauci stvorio, ali o tome teško bi bilo govoriti, a da ne otkrijem svoj inkognito.

Tu mi iziđe u susret jedan podebeli služitelj dobroćudna izgleda. „Mogu li govoriti sa gospodinom baronom Kivijeom?“, upitah ga.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ Ja ne govorim o izvanrednim prirodama... I, evo, kako je dalje naveo moje reči, evo šta sam još kazao: „I da ne smem govoriti kada se bez potrebe naređuju krvavi juriši i napadi što redovno staju života nekolicinu najhrabrijih ali ne i

Molim te kao Boga, ostavi me na miru. Jer ti nisi ni vojnik, ni Srbin, ni čovek; s tobom se ne može govoriti, ti si stvar, razumeš! ti si jedna stvar, jedna klada, jedan buzdovan, razumeš!

— Sve mi je jedno govoriti, ali šta? — Pa je iskolačenih očiju, premlaćeni Svilar gledao preda se i samo puštao slaba stenjanja kao neko koji je na

Ja to moram sprečiti po svaku cenu. Više se nije imalo šta govoriti i ja zgrabih dizgine i bič iz ruku kočijaša pa stadoh besno šibati konje.

“ Ćuti Ilija Ilić, ćuti, ali vidim ja da se ne slaže on sa mnom. „Ama kako, veli, to govorite, kako tako možete govoriti! Ja sam tek sada stekao zasluge za ono za šta ću se boriti dok, sam živ, dok mogu da mrdam: za demokratiju.

“ — A kad je teški ranjenik, ne mogavši govoriti, savio palac svoje garave desne šake, koja je grčevito grebla zemlju, i pokazao svoja četiri prsta, Packo je, rastužen

Kao da ovaj svet nije imao pojma, da ću ja toga dana govoriti pred sudom! Bio sam i suviše nervozan i drhtao sam kad ugledah svoga klijenta, koji je i sam bio došao vrlo rano i

„Bar jedna četa“ — kaže on. Na putu ih stiže još jedan čovek u bogatom arnautskom odelu, koji se s Trifunom okrenu govoriti arnautski. — Ama ko je taj čovek? — dreknu referent inženjerije.

da se ona ne okrene ili da me šta ne upita, jer odgovoriti ništa ne bih mogao, i jer bi joj moj glas, i ako bih mogao govoriti, morao odati moju veliku slabost rastanka. I tako smo ostavljali poslednje kuće varoši ne progovorivši nijedne reči.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

od još neiščahurene ali grdno hipertrofirane svijesti, jedva čekajući da provali napolje, tako da je već besmisleno govoriti o onoj prvotnoj, pećinskoj naivnosti i spontanosti.

meteorološkim i nebrojenim drugim momentima influensiranih, modificiranih, upravljenih, — potpuno je besmisleno govoriti o dosljednosti, o postojanosti.

— Imate sasvim pravo, oče. Nije red tako neozbiljno govoriti o nečemu što je za dugi niz milenija ljudima bilo alfa i omega u njihovom mučnom pentranju, u njihovom crvljem koprcanju pod

Bar još samo za ovaj jedan jedini put! XL Eto opet sam se uhvatio u grijehu uznošenja, u grijehu samodopadnosti! Jer govoriti o smrti bez strahopoštovanja, to znači uznošenje, pa i loš ukus.

A kasnije je bilo drukčije. Izgubio sam iz vida i njega i njegovu trupu. O njima se počelo manje govoriti. Trupa se raspala, pocijepala u posebne grupice. Pojedinci su se odvojili. Stariji pomrli.

? — zgranula se moja bolničarka. — Jesam, setrice, ali tako malo da o tome nije vrijedno govoriti. — Čudno! — Zašto čudno? — Ne znam. Nikad to ne bih bila rekla. Činilo mi se da ste pravi neženja. — Pa jest...

Lako je bilo ranije govoriti: „Frano je učinio ludost, neoprostivu ludost”, a kasnije uzdisati „jadni Frano, jadni naš Frano!

I zato djeci nikada ne treba tako govoriti. To je jedno moje, možda i jedino moje pedagoško načelo. Nikad ne razuvjeravati djecu o njihovim fantomima, nikad ih ne

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

U razgovoru je bio vrlo oprezan i lukav kao lisica: mogao je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš o čemu je govorio, a vidiš da je razgovor pametan.

Đurica napreže volju i, starajući se da izgleda što mirniji, progovori neodlučno: — Možete sad govoriti što vi je drago... Znam ja čije je to maslo... A za to što velite, za te stvari, ja ništa ne znam.

Pantovac ga preseče očima, te on ućuta. Kad svi posedaše, Vujo poče govoriti. — Dosta je bilo čekanja, treba da se radi. Jednako jedemo, a ništa ne zarađujemo...

i sa nekim svetiteljskim dostojanstvom pogleda zlikovca pravo u oči i odgovori mu: — Ovo je mesto, gde samo ja mogu govoriti i niko drugi. A tvoje pare ne tražim, jer su to krvave, proklete pare, koje ti je satana dao u ruke.

Kaži mi slobodno! — zapita Vujo i pogleda ga pognute glave, ispod obrva. — Što?... Šta će mi on govoriti ? — Onako znaš... Vidim da si se nešto promenio... a znam da jataci hoće poneki put da govore ono što ne znaju.

— Novica!... Koji to beše? — reče kao prisećajući se. Stanka ućuta kao zalivena. — Znaš šta, gospodine, posle ćemo govoriti o drugim stvarima, a sad požuri da on kud ne pobegne — progovori ona posle kraćega ćutanja. — E, ne može tako.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ali među psima bijaše jedan matori pas, koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj motori pas stane govoriti kurjacima: — Tamo njima to i to! Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru.

Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: — 3aboga, gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh, to da učinite.

Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god xoće u svemu carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se

Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe. Kad uđe u dvor, ali carice nema. Onda on stane govoriti konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati?

Ali je carica ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: „O bože moj, ja sam carica, pa nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni pilića“.

Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor̓, carevići, vrata!

Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.

Otale se podignu i stanu putovati dalje. Kad se mrak počne približavati, stanu oni jednako govoriti da treba đegođ blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jep cy zaišli u neke opake planine.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj

Najstariji sin uhvati zgodu te će upitati oca: — Oče, dugo nismo progovorili, sad je došlo doba da moramo govoriti. Kaži mi, bih li smio, kao tvoj najstariji sin, da te za nešto upitam? — Bi, — reče starac.

Te tako i urade: povrate se i uhvate babu, te joj otmu onu travu i počnu mazati one ljude dok svi govoriti i micati se počeše.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bilo je to strašno iskustvo ali ovo o kome ću vam govoriti bilo je još gore. U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja je dolazila u crkvu bogato iskićena,

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kasnije ću govoriti o velikom uticaju koji je imao na mene. Profesor Vebster bio je idealan pedagog, a njegovi učenici bili su mladići i

događaja iz doba mojih dana u Koledžu dokazuju važnu ulogu atletike u životu na američkom koledžu, ali o njima ću govoriti kasnije, čak i po cenu da to zvuči egoistično.

Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana. - Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je

Kada bih prihvatio poziv, često sam morao govoriti o Americi. Omiljena tema mi je bila ”američko učenje o slobodi”. O tome se i govorilo i pisalo u štampi.

Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana. - Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je

Kada bih prihvatio poziv, često sam morao govoriti o Americi. Omiljena tema mi je bila ”američko učenje o slobodi”. O tome se i govorilo i pisalo u štampi.

Kasnije ću govoriti o jednom istorijskom događaju koji pokazuje da oni to verovatno ne bi mogli razjasniti. Pri kraju semestra bio sam

Kod njih obična gvozdena pločica govori mnogo bolje nego što ću ja ikada govoriti sa svim svojim govornim organima. Bolje da se vratim u Idvor i opet budem govedar.

Ali o ovome ću govoriti malo kasnije. Kada sam nedavno pregledao neke podatke o svom tadašnjem radu, pronašao sam da sam dopis o istraživanju

O tome ću kasnije govoriti. Rešenje je bilo tačno onako kako sam očekivao da bude, i to me je oduševilo mnogo više nego bilo koji moj rad pre toga.

godine. Ta ustanova je tvorevina građanskog rata i po mnogo čemu je ustanova koja čini deo federalne vlade. Sada ću govoriti kako je Nacionalna akademija nauka, koju je stvorila federalna vlada za vreme građanskog rata, stvorila za vreme

Pokušajte to i više nikada nećete govoriti o “hladnim naučnim činjenicama.” Dozvolite mi da, primera radi, pođemo malo dalje jednim od ovih puteva.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— Nije to tako, — prekide ga ona živo. — vidiš da me neće?... — Ko zna što će vrijeme donijeti!.... Ja ću s njim govoriti, — i pođe dolje k Spasoju. — Ne idi! — moli ga ona. No on se ne svrće.

—E, ne zna... —Ubio bi' je da je moja. —Ja bi' je otjerao... —A šta bi s djecom? — opazi Toma. —Lako je tako govoriti, — prekide ih jedan od starijih ljudi s omotanim peškirom oko kape. — Da vam pričam.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

u sklopu celoga modela kulture, pa zato ni o ulozi umetnosti u prožimanju nacionalnih kultura ne možemo kako valja govoriti ako se prethodno ne razmotri jedno drugo pitanje, naime kakvo mesto i funkciju ima umetnost u sistemu kulture.

Jer se tek posle toga može govoriti o njenoj moći da zbližava i prožima različite nacionalne kulture. Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da govorim o

Tako smo dospeli do mesta kada se može govoriti o odnosu koji književno ili, tačnije, moderno pesničko oblikovanje ima sa određenom opštenacionalnom kulturom.

koliko se to uopšte može u nekoliko dozvoljenih mi minuta, na jednu književnu oblast za koju držim da nam je malo znana. Govoriti o srpskoj književnosti i ne osvrnuti se na narodno pesništvo, mislim da je nemoguće. Govoriti u ovoj 1987.

Govoriti o srpskoj književnosti i ne osvrnuti se na narodno pesništvo, mislim da je nemoguće. Govoriti u ovoj 1987. godini o književnome nasleđu, mislim da je nama takođe nemoguće a ne prisetiti se Vuka Karadžića.

razumljivo je što se i o tipično balkanskome kompleksu ili jezgru šire shvaćene srpske kulture može, a možda i mora, govoriti i pisati s izvesnom polemičkom oštrinom.

kao i sam njihov redosled, toliko se međusobno podudaraju u Otkrivenju i u narodnoj lirici da se bez većeg kolebanja može govoriti o prenošenju iz onoga prvoga u ovu drugu: Otkrivenje (1) žena obučena u sunce (2) mesec pod nogama njenim (3) na

Njihovo poreklo nije drevno folklorno, niti je mitološko, mnogobožačko slovensko. A najmanje se o njima može govoriti kao o figurativnom (metonimijskom) imenovanju odeće na kojoj su izvezena nebeska tela.

Zato i mi, u času kad se pesnikovi zemni ostaci napokon vraćaju u zavičajno Trebinje, nećemo govoriti o njegovom životu, nego o njegovom delu. Uglavnom o poeziji.

Jače se oseća i njihov glasovni i slogovni sastav, kao i razmeštaj njihovih naglasaka, pa se tek sada može govoriti o jampskom naspram trohejskog ritma.

Najpre zato što je teško govoriti o stvarnom postojanju ma kojeg književnog lika. A onda i zato što Čarnojević može biti sporan kao zaseban književni lik.

Treća bi bila autoironija (koja ide sve do groteske) kao naprslina na utopijskim snovnim slikama. Teško je govoriti o opštim osobinama Drainčeve poezije, jer se ona u dvatri navrata bitno menjala.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Molim, izvolite govoriti! ČEDA: Vidite, gospođo, život je neobično komplikovana pojava. Priroda je sazdala bića, ali nije utvrdila zakone o

VASA: I kaže: biće kroz koji čas ministarska sednica. Ministar unutrašnjih dela mu je saopštio da će se na sednici govoriti o tome. ŽIVKA: O čemu? VASA: Pa o tome što je izašlo u novinama.

Ostavi ti ono što sam ti ja govorio pre, ono sam ti govorio po ministarskoj pameti i onda, razume se, morao sam govoriti koješta, ali ovo što hoću sada da razgovaram s tobom, to je po mojoj sopstvenoj pameti. ČEDA: Da čujem, dakle?

VASA: Ja ih, bome, ne shvatam, pa to ti je! ČEDA: Pa zato i ne vredi više o tome govoriti. Dakle, dragi i figurativni rođače, najbolje je metnite vi taj rukopis u džep i otidite u čaršiju, ili zađite po

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Njena mislena aktivnost, ako se o njoj može govoriti, stopljena je s telesnom; njeno sećanje u oba slučaja izranja iz jarko naslikanoga telesnog uznemirenja.

Štaviše, metabolički se niz može - pod uslovima o kojima će se kasnije govoriti uveličavati ovako: „on, otac joj, efendi Mita” ili „on, pokojnik, muž, njegov otac ”.

Što je mreža ili „sistem zabrana i propisa191 u nekoj kulturi gušća i stroža, manje se može govoriti o „sirovom” i „prirodnom”, a više o uslovnom i kultivisanom čovekovom ponašanju.

Jer ona mu i ne mora ništa govoriti budući da je on sve čuo, ali je zato potrebna iz čisto konvencionalnih razloga: da se ne bi neposredno govorilo, kao

Utoliko povodom Nečiste krvi možemo govoriti i o izvesnom autorovom povlačenju iz pripovedanja. Ali već i to što se u Nečistoj krvi autor vidno povlači, postajući

Očito je da se o književnim svojstvima stiha Miloša Crnjanskog ne može valjano govoriti ako se za obilazi njegova ritmičko-intonaciona strana, a ona se mora zaobilaziti sve dok nismo u stanju da uočimo barem

296 A o njemu se sa mnogo više prava može govoriti kao o načelu koje je uzelo maha u sintaksi. Kod Crnjanskog, videli smo, sve vodi od složene sintaksičke subordinacije

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

), štamparsko slovo. tleni (crkv.-slov.), trošni. tmora, mutno vreme. tisak, štampa. trabun, bunilo, nesvest: govoriti u trabuni, trabuniti. trubadur, pesnik. filolog, naučnik koji proučava jezik i književnost jednoga naroda. fora!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ja sam i kod uje radila. FEMA: Tvoj uja... Jes’ čula, kako te nije sramota tako što govoriti! Kakav uja? Nemaš ti nikakvog od roda čizmara. EVICA: Zar on nije vaš brat?

FEMA: To te je naučio taj tvoj uja i drugi njemu podobni; no ja tebi kažem, devojko, uči se po modi govoriti ako misliš da ostaneš moja kći. EVICA: Meni je uja... FEMA: Opet ona uja?

Kakva majka? Gledaj me u obrazu, mislili bi ljudi da sam ti mlađa sestra. Uči se po modi govoriti: mamice, mamichen, ili ako ćeš sasvim francuski, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak...

(Anča joj donese.) FEMA: Tako, sad mi je već lakše. Ti, bezobrazniče, da se više ne usudiš preda mnom tako što govoriti. Ne znaš li ti da je moje tjelo slabo? JOVAN: E slabo, da! Koliko ste boja od majstora izeli!

) (Otide.) FEMA (sama): Pogrešila sam što sam ga naučila francuski. Sad može grubijan sve razumeti kad počnem govoriti s madamama. Ali ništa, kad bude kakva tajna ja ću početi engleski; to je jošt više nobles. DJEJSTVO II POZORIJE 1.

dakle, da dovedem frajlicu; samo je vi dočekajte modern; nemojte tako visoko govoriti, da se ne uplaši, jer je devojka mlada. (Otide.

RUŽIČIĆ: Mir tebje, Heleno, očesa tvoja zvjezdonosno bleščat. EVICA: Meni je vrlo žao što ne mogu vašim jezikom govoriti, no ja ću se postarati da što skorije naučim. RUŽIČIĆ: Izjaščno, izjaščno! (Koje različije meždu jeja i materi jeja.

RUŽIČIĆ: Kolero zemli, lice tvoje jest predjel rugoti. SARA: Moj gospodin rođak ima volju sve visoko govoriti. Tko vas je sad razumeo? RUŽIČIĆ: Kažem za gospoju Mirič kako izgleda, kanda dvadeset prvo dete doji.

Petrović, Rastko - AFRIKA

uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

“ Ja sam zadovoljan što to može da se odnosi jedino na Švajcarca o čijoj se kosi još može govoriti. Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini,

O lovu sa Švajcarcem bilo bi bolje ne govoriti, jer iako je oko nas divna sveža tropska noć sa protocima o čije se talase odbija svetlost zvezda, kao varnice, iako

To je epska Afrika, o kojoj ćemo docnije govoriti. Žene sve više nose po telu plastične tatuaže, palme, bobice, cvetove.

Dođite docnije sami pa ćemo govoriti. Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li

U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija. Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!

Bez prestanka glođe štapić za čišćenje zuba. Može činiti bilo šta, govoriti bilo šta, štapić ne prestaje glodati. Na njoj je dugačka široka bluza koja se za vreme moga detinjstva zvala: matine.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XLVІ Srca strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala. Anđeli bi hteli Sreću smrtnih ljudi, Oni bi oteli Ljubav nam iz grudi.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Onda se obratila tiho Peri: — Ah, što je dosadno govoriti sa gluvim ljudima. Jedva su se nekako objasnili. Ali Pera je morao dva dana da beži od poručnika, jer mu je ovaj

Ali šta ćete!... Ne vredi govoriti... Veli, naredio komandant divizije, i tačka. Potpukovnik Petar zaćuta i donjom usnicom obuhvatio brkove.

Objavnica se nalazi gotovo u obuhvatu one prostorije koju zahvata prirodno rasturanje zrna. Ali pešacima ne vredi govoriti. Oni znaju svoje... Pogledao sam kroz uski prorez na objavnici.

On zaćuta za momenat, a zatim poče govoriti bez volje, o važnijim događajima. — Sišao sam do Subotske. Tu sednem na malu železnicu i stignem u Vertekop, gde

On se nagao prema njoj i počeo joj nešto govoriti. Ona je klimala glavom... kao da odobrava. Čini mi se, kao da su im se ruke spojile. I moj ti se Stanić diže, a i ona.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

oduvek bili dva nespojiva fenomena, iako je i on slušao adelungovske savete o tome da treba pisati kako govoriš, a govoriti kako pišeš.

Tada će se moći mirnije i sasvim objektivno, sa podacima o leksikološkoj i sintaktičkoj strukturi jezika ove epohe, govoriti o ipak jasnoj tendenciji razvoja književnog jezika predbrankovskog vremena u pravcu narodnog, kao što će se videti i u

Petra i Marice vrsni sin Đorđe, a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod jarosti mačem? Dokle i svetinja naša se gaziti nogama turskim?

Ja počnem o drugim predmetma govoriti, no ona ni o čemu nego opet o novim pantljikama, kapama, o novom kroju haljina, najnovijem običaju kose plesti, i drugim

Ovako braneći svaki svoje misli dođe gotovo do svađe, i Mušicki se tako rasrdi da prestane govoriti sa mnom. Poslije ručka otidemo s gostima, koji su se ondje desili, u Petkovicu (mali manastirić na šišatovačkoj

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Krošto, zašto, to nek sami Bog zna. A pravo, po duši kad budemo govoriti, mekana je srca i podatne ruke: zalogaj bi čojeku iz usta dao.

rod; rodna godina besleisati (se) — hraniti (se), izdržavati (se) bešjeda — beseda, govor bešjediti — besediti, govoriti biva — valjda, možda; dakle, znači; upravo bivakarce — vidi biva birzeman — staro, davno, vreme birzemanile —

“ Učiti — ovde: čitati; govoriti S. Š. — carska šuma čaršija — poslovni deo grada, trgovačka četvrt čaršilija — „čovek iz čaršije, čovek koji radi u

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

zauzet sam mislima... Vrlo važne brige. MARICA: Ja ne znam kakvu brigu imaš, ali ja moram govoriti s tobom još sad. JEROTIJE: Ne mogu, nemam kad! MARICA: Ako ne govorimo sad, biće dockan.

Molim za dalja uputstva”. KAPETAN (Đoki): Eto, jesi čuo? Pa sad ne možeš ti drukčije govoriti no što sam ja već javio ministru! (Milisavu.) Jesi l' ti zapisao, gospodin-Milisave, da je priznao sve?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela iz jedne sredine u drugu, tako da se u znatnoj meri može govoriti o zajedničkoj književnosti.

O Bogu ste mogli govoriti, i Bogu ste se smeli obraćati, samo posvećenim crkvenim jezikom. Profani jezik bio je prihvatljiv samo kada je reč o

otimaju o tuđe carstvo, a sluša svoju majku Jevrosimu, čiji časni saveti dobijaju poslovičnu funkciju ("Nemoj, sine, govoriti krivo,( Ni po babu, ni po stričevima,/ Već po pravdi Boga istinoga!

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Vele, — prihvati Petar — a ni lijepo o tome pri ljudima ni govoriti. Ali, eto, ja govorim što sam čuo ... —Što vele? — prekide ga nekolicina njih.

Ali Smiljana ču rzanje i pođe za Radom. Majka i sin se zgledaše. — Nesreća, Rade! ... Noćas o njemu snivah, ne htjedoh govoriti.. . — Daće bog te i nije! ... Prevalio negdje konj, pa dotrčao kući, dodijao mu trud, glad... što li?

A njih dvoje idu zaprašenom cestom i ćute. Osušila im se usta, pa im se ne da govoriti. Jedva nakon nekoliko vremena javi se Jure k'o preko volje: — Svrnimo ovim puteljkom — i pokaza na nj kretom glave.

— Ko jema ča govoriti mu? — Ustade posjednik Tadić i kao zamisli se... — Niste pitali rič! — opazi gospodin načelnik, — ...

— Niste pitali rič! — opazi gospodin načelnik, — ...Ma svejedno možete govoriti. Ja sam — poče on jednako zamišljen, — da se primi vladina ponuda.

— I Piero htede da iziđe, nu toga časa opet ustade posjednik Tadić i javi se za jedan predlog. — O čemu mislite govoriti? — upita načelnik. — Čućete ... — Dnevni je red ...

Diže se i zovnu susjeda nastranu, te mu potiše reče da se ne brine, da će on govoriti sa župnikom. — Neka s vama pođe i Jure! — opazi naglas susjed.

Ja ću ti platiti, samo ne spominja mene. Župnik pristade i obeća da će odmah govoriti s ocem mu. Tako se rastadoše. * Sutradan u svanuće Ivu je probudilo veliko zvono, koje razgovjetno naviještaše nečiju

— Išćem vas da vas pozdravim i podmirim... — reče Jure i izvadi iz džepa spremljeni novac. — Nemoj mi o tome ni govoriti! — trže se Ivo... — Od toga ti u putu može biti potreba, pa najzad možeš mi i od tamo poslati ... — Ne, ovo je vaše!

— Paragraf je paragraf! — prekide ga porezni pristav. — S tobom se ne da govoriti! — rasrdi se Ivo. Ti imaš neke čudne pojmove! — Čini mi se da su tvoji čudnovatiji; k'o što ja, i drugi misle! .

Govorim tako i dici; a oni su za pravo reći i predali... Ele, zivnulo i nas. Okolo svi oni ... ča ću vam govoriti — znate ih. Prokurator se lipo na me smije. Mene je to razabralo; gledam dicu; oni k'o krpa ublidili. — Došli ste, a?

Otimaju se ko će bolje; misle: pomoći će gospodin načelnik. O kamati ne treba ni govoriti. — I to je prvi čovjek u mjestu! —s očitim uvjerenje.m da istinu govori izusti doktor.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da, ja sada mogu tražiti opravdanje, govoriti kako sam bio protiv Prohorove mržnje prema ljudima, njegove sebičnosti i žudnje za slavom, ali ostaje tu nešto što svako

Neki su počeli otvoreno govoriti kako bi najbolje bilo da otvore kapiju Kule i da nas pošalju Brzanu na izdržavanje i brigu, zajedno sa našim molitvama

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

samo u sutonu, kada ih ona gutaju razrogačenih očiju, sa jezom i verovanjem, tako treba i o svetu i njegovim tajnama govoriti u slobodnoj prirodi, gde, nam se čini da udišemo njen životni dah i čujemo njen šapat.

nebeskih pojava koju su oni uočili, bila je ta da je međusobni položaj zvezda - sa neznatnim izuzetkom, o kojem ću još govoriti nepromenjiv.

One su ogromne, pa ih zato moramo smanjiti u mislima toliko da možemo o njima govoriti običnim jezikom. Nameravao sam da, u tome smislu, izradim jedan mehanički model najbližega dela vasione, model naše

Godine 1846 pronađena je još jedna nova velika planeta, Neptun. O tome važnom događaju još ćemo govoriti. Njena veličina pretstavljena je u našem modelu ovim zrnom granata koje je malko veće od bisera kojim sam pretstavio

O tome ćemo predmetu, dakle, još govoriti. Šta se zbiva na površinama ohlađenih nebeskih tela koja lebde izvan granica našeg planetskog sistema, to nauka

Ako onde ima razuminh stvorova, u kakve mi sebe ubrajamo, onda je i njihova kultura starija od naše, ako uopšte smemo govoriti o kakvoj starosti naše kulture, mereći je kosmičkim vremenskim jedinicama.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote.

Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Viče: što da svaki čas i svaki dan tebi dolazim, te da počne svet govoriti: kako, eto, zet umro, pa sad tašta iz kuće ne izbija; ne može da se najede i napije. A ti, i bez nas opet nisi sama.

Nisam hteo zbog tebe, da ne bi svet počeo svašta govoriti... Ali da sam znao da ti je ovoliko teško, mučno... Dakle, zato sve kaži! Nikako se ne boj mene!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk! Što oni hoće, u čemu se slože, to bude... Ali šta vredi sad o tome govoriti. Prođe najbolja mladost. Gde je koza vezana, tu ima i da pase. — E, hvala na društvu.

” Pa onda uze skoro kroz plač govoriti: „Neću da me savest jede, neću da činim nepravdu i silu, neka radi šta hoće, neka ide kud hoće.

U štalu da je privežeš!... Moram govoriti s njenom majkom, uzeću je na brigu kao svoje dete, ne mogu pustiti da dobra i lepa devojka ostane luda, i vuče batine

Srpski ne zna govoriti, mada godinama tu živi, i uglavnom od srpskih kuća zarađuje, jer Nemice domaćice samo oštre svoje noževe i makaze.

Ne valja to... A mali Luka, verujte da mi baš nije milo da to za Švapče kažem, ali moram istinu govoriti: na tom je detetu Božji blagoslov. Ne osećam ga, kao i da nije tu, znam ga samo po njegovoj umiljatosti i valjanosti.

— To je otadžbina moga oca, pa i moja, naš jezik i naši običaji... Sećate se kako ste se radovali što ću govoriti francuski? Hvala vam velika što sam naučio francuski, ali ću ipak govoriti nemački. — Imaš pravo, potpuno.

Sećate se kako ste se radovali što ću govoriti francuski? Hvala vam velika što sam naučio francuski, ali ću ipak govoriti nemački. — Imaš pravo, potpuno. Svaki čestit čovek ne da svoj jezik i svoje običaje.

— Milanove oči se zališe suzama, pa i preliše. Otac priskoči da mu izbriše suze, pade po sinu i uze bezumne reči govoriti. Na sreću, u Milanovu mozgu počeo je raditi prašak. Zaneo se ne sačekavši Pavlov odgovor.

Ali od tog je frau Roza bila još daleko. Nije ta poseta lekaru ništa važno. Svi imućniji palančani jednoga dana počnu govoriti o specijalisti u Beču. I zatim, jednoga dana, pogode i put do toga specialiste.

Drugo mi ne dadu da radim. — A šta večito hodaš po polju? ljudi govore svašta. — Ne mogu ništa rđavo govoriti, jer ja rđavo ne radim, ja sam od Vlaovićâ... A moram da bežim od Josifa i njegovog klavira?

Ali kad je sve to bilo uzalud, a palanka ima da palanči, počelo se u jedan mah. i odnegde, govoriti: da Mimić možda baš i nije ni tako pametan i spreman, ni vredan kao što se misli.

„Oprostio mu Bog piće za dobrotu njegovu.” Posle Arsine smrti, Marija, s troje dece, poče govoriti — to je onda bilo novo — da je proleterka, koja nema ništa do svoju radnu snagu, i upisa se, prva od žena, u neku

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

»Ljubezni Romane« — ovako mu stane jednom posle večere govoriti — »manovenije je božje telo da ti u moje ruke dođeš, i ja sam te kao moje rođeno dete pazio.

Znajte vi, na primer, koliko zvezda s istočne, koliko s zapadne strane zemlje ima; znajte o ljubovi bolje nego Ovidije govoriti, i utrkujte se s Platonom koliko oćete, praveći Republike; no otidite s ovakovim aljinama ne frajli, jer ona vas ne bi

Ona se zadovolji, dakle, što je ruku na njega metnula, skupi sve sile i ovako počne govoriti: »Romane, ti si ljubimac vila i volšebnica! Sto iljada pušaka, topova i mačeva kod tebe će biti malo zvrcanje kukuruza.

« Primetiti valja da je našoj irojkinji svojstveno bilo brzo govoriti, koje malo promukle reči njene izdavaše kao kad u proleće prvi put izdaleka grmi, a budući da prednja dva zuba nije

»Pak šta niste taki spočetka kazali srpski, nego ste uzeli egipatski govoriti?« Ima i takovi na svetu ljudi koji neprestano teže da se gore penju, ne smatrajući što im iz Tog uzroka ponajviše gore

»Počitajemi g. gimnosofist (ovako počne na to Čimpeprič u najvećem srca dviženiju govoriti), Vaša ova sistema tako mi se duše moje, koja samo za dobrodeteliju čezne, kosnula da ja, premda sam dojako uvek

— Prvi je dakle bio: Magarac Valamov, koliko znam, jedan od sviju starog i novog zaveta magaraca koji je govoriti umeo. Istina, po svedodžbi Tita Livija, imao je i Rim tu sreću da mu vo predvozvestitelnim tonom poviče: Roma cave!

Je li pak on, kao magarac, zaista govoriti mogao, sledovaće nagrada za one koji truda sebi dali budu o tom osobito razglagolstvovati.

Muameda u mesec nosio tako beslavno umro kao i mlogi ljudi na svetu; i iz ovog poučavamo se da nikad ne valja pre smrti govoriti: srećan sam, ili slavan sam, ili ništa mi ne nedostaje. Magarac Sanho Panzin jest treći predmet naše istorije.

) — sabor, skupština; dnevnica koju dobija član kakvog sabora, skupštine DIOGENIZIRATI — govoriti, držati filozofsko-moralističke propovedi kao kiničar Diogen iz Sinope DISTINKCIJA (lat.

PUTUNjA — vrsta vedra, kabao PČIODA — čioda RAVNOVJESIJE — ravnoteža RADNjA — rad RAZGLAGOLSTVOVATI — opširnije govoriti, pričati, razlagati RAZMA (pokr.

) lakoća i preglednost izlaganja ili pripovedanja TEŠKATI SE — vajkati se, sa žaljenjem o nečemu govoriti TITULA (lat.) — zaglavlje, naslov TITULIRATI (nem. tіtulіeren, iz lat.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

se, na primer, da sam zbog sedam mršavih krava izeo sedam tako debelih batina da o debelim kravama nisam smeo ni govoriti. Pa onda Marija i Magdalena mal' mi nisu došle glave. Zbog ove poslednje, tj.

nam je lekciju profesor izgovorio on je polazeći sa časa pružio prst na i rekao mi: — Spremi se, ti ćeš idućeg časa govoriti. Mene prođe kroz telo groznica, kao optuženoga kome je sud saopštio da je osuđen na smrt.

Sastanak nam je, kao što se vidi, bio sasvim uzaludan, jer na takvim sastancima treba govoriti ljubavne reči, a mi smo razgovarali ono što smo mogli i ulicom, kad je pratim do kuće.

sam jedan prepis dao Marici, a drugi zadržao sebi, da do idućeg četvrtka naučimo napamet, kako bi i mi mogli na groblju govoriti ljubavne reči. Kada smo se idućeg četvrtka sastali, prvo što sam je zapitao bilo je: — Jesi li naučila ono? — Jesam!

ja je osobito poštujem. — Ta idite, molim vas; našto to ustručavanje! Mi smo već toliko prijatelji da smemo i otvoreno govoriti. U vašim godinama se mlada žena ne poštuje, no se voli. Zar ne? — Ali... ovaj... kako to... ako vi sumnjate štogod...

a moje će akcije imati cenu i na samoj berzi; tebi će se smejati kad prođeš kroz čaršiju, a o meni će se s poštovanjem govoriti. Je li tako? Sa zaprepašćenjem sam slušao kesaroša, kojega ću odista sresti kroz dvadeset godina.

– Ma nemojte! Ja, dragec moj i prelijepi predsjedniče moj, nijesam mislio govoriti ni o životu ni o smrti. O životu još i koži koži, ali, oštrija že roba, ko će još o smrti govoriti.

O životu još i koži koži, ali, oštrija že roba, ko će još o smrti govoriti. Život je nemilosrdan vladar ljudskijeh dneva, a smrt varljiva gospodarica onijeh velelepnijeh palača što ih vječnost

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali ađutant kraljev mi u prolazu dobaci: — Skreći na koju bilo stranu, samo ne vodi tamo. Tada svi oni počeše govoriti Kralju kako je opasno ići ovako u grupi. — Nemojte vi meni objašnjavati... znam valjda da se u rov ne ide sa konjima.

Eto, upamti ovaj događaj... To je u vezi sa onim što se baš sada odigralo na drumu, o čemu ću ti docnije govoriti. Posle dva dana došlo je naređenje da krenemo na granicu, prema Bugarima. Stigli smo, čini mi se...

I, posle toliko vremena, razleže se pesma: Višnjičica rod rodila... Od roda se salomila... Već po Uskrsu počelo se govoriti o našem skorom pokretu za Solun.

Petrović, Rastko - PESME

Najzad govoriti slobodno i do kraja. Jednom bar (jednim dahom), makar vas način govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izreći

Novi Zavet počinje od njih i trebalo bi o svakom od njih govoriti ponaosob jer vladaju u njima osobiti izrazi zadovoljenja i harmonije.

Mnogo spavati, vrlo mnogo spavati; i koračati po čitave sate; govoriti bez prestanka po čitava posle-podna, i ćutati po cele dane.

Šantić, Aleksa - PESME

I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim. I tvoje slatko govoriti ime Nebu i suncu i gorama plavim! 1903. ČEŽNjA Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim Naslonjen čelom na staklo..

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

to nisu reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima.

Primače se carica Milica, pa uhvati za uzdu alata, ruke sklopi bratu oko vrata, pak mu poče tiho govoriti. Prva v j e r o, potonja n e v j e r o! I tebe ću sjutra objesiti sa u n u k o m Zmaj–despotom V u k o m.

Poče Meho dremat na đogatu, a Miloš mu stade govoriti: „More, Meho, je l' ti malo pića? Mlogoga sam tako napojio, pa kad zaspi, više se ne diže“.

težio na pravdu, tol'ko moli Jevrosima majka: „Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta, nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga! Nemoj, sine, izgubiti duše!

danjom sunce; pa besjedi slavnome Lazaru: „Gospodine, slavni knez-Lazare, zazor mene u te pogledati, a kamoli s tobom govoriti, bit ne može, govoriti hoću: što bijahu Nemanjići stari, carovaše, pa i preminuše, ne trpaše na gomile blago, no

slavnome Lazaru: „Gospodine, slavni knez-Lazare, zazor mene u te pogledati, a kamoli s tobom govoriti, bit ne može, govoriti hoću: što bijahu Nemanjići stari, carovaše, pa i preminuše, ne trpaše na gomile blago, no gradiše s njime

Ko gođ stane u carevoj vojski, ko gođ stane s nama govoriti, stane turski, okrene manovski. ja s Turcima mogu progovorit, mogu turski, i mogu manovski, i arapski jezik

Primače se carica Milica, pa uvati za uzdu alata, ruke sklopi bratu oko vrata, pak mu poče tiho govoriti: „O moj brate, Boško Jugoviću, car je tebe mene poklonio, da ne ideš na boj na Kosovo, i tebe je blagosov kazao: da

Ona pod njim uvati kulaša, i sklopi mu ruke oko vrata, pa i njemu stade govoriti: „O moj brate, Jugović-Vojine, car je tebe mene poklonio, i tebe je blagosov kazao: da daš jedek' kome tebe drago, da

Još htijaše Milošu s punicom govoriti, Dragilović junak, a ončas se bješe s dušome razdijelio; a ona se vratila k svome dvoru bijelomu, ljubi Lazarova.

Posla Marku knjigu po tataru. Kada Marku sitna knjiga dođe, te on viđe što mu knjiga kaže, onda stade Marko govoriti: „Jaoh mene, moja posestrimo!

piska Markova sokola, kao ljute u kamenu guje; Marko uze svojega sokola, pak mu stade zavijati krilo i s ljutitim glasom govoriti: „Teško mene i tebe, sokole, lov loveći s Turci bez Srbalja, lov loveći, krivo dijeleći!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Prionuše moliti cara i drugu gospodu da mu bude gracija. A car se je bio vrlo na njega razljutio. Nikom ni govoriti za njega k sebi ne pripušta. Što će oni da čine, podbodoše sav narod za to. I posluša ih narod!

On mudrost zaprosi, a ne zdravlje. To mu i dade, te što nije znao, taki znade: govoriti čisto jevrejski, latinski. A Grk je bio o svemu vešt, tako, da mu onde nije para bilo.

Što da čini zato domaćin Toas imenom? Stade se moliti, kazivati kako je, što je njemu ona na kvar u kući, govoriti joj da ide od njega kud ona zna. Pokori mu se taki smočina. Pokloni mu se s glavom i ode od kuće mu.

« Prepade se David. Taki skoči sa svoga stola i pade na zemlju, poče suzno govoriti: »Sagrešio sam, gospodine, sagrešio!« a ne da mu natrag odgovara preko, da reče: »More tko si ti, otkuda li, te ti li

Uze nju k sebi te je poče grliti i ljubiti i povede je da već legne šnjome. A ona poče u glas vikati i plakati i govoriti: — Teško meni, jadnoj i nevoljnoj siroti i do konca sam već poginula i s telom i s dušom!

I pak mu ona na to reče: — Da hoćeš li da idem ja sama za te k caru govoriti mu da te pusti? A on je zapita: — A zna li, reče, tebe car? I ona mu reče: — I vrlo me poznaje.

Dođoh k nome mestu gde stajaše ona ikona presvete Bogorodice, kleknuh na kolena pred njom, ove reči uzeh govoriti: »...od sad kuda ti je volja upravi sa mnom i uputi me.

Znajući za to premudri car i prorok Solomon izgovori ove reči: »Ima, veli, tome vreme kad valja govoriti a s vremenom i pomučati.« Ama vama hristjani, dužno je svakad tu stojeći vam u crkvi.

Kako da tu Bog okom svojim milostivnim poglede? Pre od sebe protera! O KNjIGAMA I NAUCI Može i to koji govoriti da ne zna što se čati u crkvi.

A da njega ostavi, i s kojim mlađi onde uzeo bi koju lakrdiju zbijati i besposlicu koju govoriti, ružno li, raskrečeno i podbočeno stajati, — ne bi li čudnu falavordu izneo napolje i ružno ispraćen bio?

Kako mogu to i govoriti da i bez raspaljivanja se na njih nisu gledali? Gde no su besede tankovite, mazne i pesme horospijske slatkoglasovite,

Pomalu se umlje bistri. Gluhu na uhu govoriti. Bolje vrsni mlad razuman i osvestan sluga, negoli budalasti car! I iz careva dvora i roda prosjak se nađe.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Sve su to bile lepe prilike za Manču. Priznaje to Jevda i kaže da će govoriti Manči, sinu svom. — Da zboriš, Jevdo, — reče joj tetka Doka. — Da mu zboriš, em poviše da mu zboriš za tija devojčiki!