Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ako je tačno da beogradski govorni duh kida starinsku, brđansku raspevanost jezika, isto toliko je tačno da treba biti oprezan prema beogradskoj jezičkoj
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tako je oko 1828. godine Dimitrije Tirol, u Temišvaru, osnovao Društvo ljubitelja knjižestva srbskog, sa ciljem: »govorni srbski jezik obrazovati«, »polezne knjige sočinjavati«, »priliku i način dati srbskom rodu prosveštavati se i knjižnu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Knežević ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA Sadržaj O NARODNIM GOVORNIM TVOREVINAMA 2 I GOVORNI IZRAZI 3 II POSLOVICE 9 III PITALICE 12 IV KAZIVANjA 14 V) GOVORNIŠTVO 19 VI GOVORNE IGRE 21 VII PRIKAZIVANjA 24 I
IZRAZI 3 II POSLOVICE 9 III PITALICE 12 IV KAZIVANjA 14 V) GOVORNIŠTVO 19 VI GOVORNE IGRE 21 VII PRIKAZIVANjA 24 I GOVORNI IZRAZI 26 A) DOSLOVNOG ZNAČENjA 27 1) BLAGOSLOVI 28 2) ZAKLETVE 31 3) KLETVE 34 B) POREĐENjA 39 A) PRAVA 40 B)
Radi lakšeg pregleda vrlo obimnog i raznolikog mnoštva narodnih govornih tvorevina, podelićemo ga na delove: prvo, govorni izrazi; drugo, poslovice; treće, pitalice; četvrto, kazivanja; peto, govorne igre; šesto, govorništvo i sedmo,
I GOVORNI IZRAZI Pod govornim izrazom treba razumeti u prvome redu sintagmu1 ili čitavu rečenicu (Žedna bi te preveo preko vode
govoru uvek je u vezi sa datim slučajem i određenom prigodom, kad se ona koristi kao primer i potvrda, začin i ukras. Govorni izrazi u velikom broju slučajeva predstavljaju uopštenu, često profanisanu građu prešlu iz raznih oblasti čovekova
raznih izvora: iz života i običaja, ili načina življenja, zanimanja, profesija i struka, ljudskih zabava i poslova. Govorni izrazi su nasušna potreba našeg govora, bez kojih on ne bi mogao da bude ni moćno izražajno sredstvo, ni značajan
A) GOVORNI IZRAZI DOSLOVNOG ZNAČENjA Govorni izrazi doslovnog značenja predstavljaju mnoštvo društvenih, konvencionalnih i stereotipn
A) GOVORNI IZRAZI DOSLOVNOG ZNAČENjA Govorni izrazi doslovnog značenja predstavljaju mnoštvo društvenih, konvencionalnih i stereotipnih fraza (kao što su to
V) GOVORNI IZRAZI PRENESENOG ZNAČENjA Za razliku od govornih izraza doslovnog značenja, govorni izrazi prenesenog značenja stilskim
V) GOVORNI IZRAZI PRENESENOG ZNAČENjA Za razliku od govornih izraza doslovnog značenja, govorni izrazi prenesenog značenja stilskim prerušavanjem predmeta koji se poredi u sliku koja ga zamenjuje dobijaju drugo, mnogo
). Pojedini govorni izrazi jasni su sami po sebi, ali mnoge od njih tek potpuno i pravilno shvatamo uz potreban komentar, kad se objasni:
; v) govorni izrazi za izuzimanje i ograđivanje, kojima se ko izuzima ili ograđuje, kad je reč o čemu nepoželjnom (Tamo on njemu, S opro
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
jedan primer kako se ritmičkomelodijska „iskra izvija“ iz jezičkoga „kamena“ kad se u pesmi „Samo peva tajni plamen“ govorni niz ispreseca deklarativnim veznikom da: Samo peva na Bagdali tajni plamen Da bajka da nedovršena da ostaje Da
slučajno što savremena nauka o književnosti sve češće polazi od malih tekstova kao što su dosetke, šale, paradoksalni govorni obrti. Ona ide i dalje: do idioma, frazeologizama, svih govornih klišea počev od kratke izreke.
Funkcionalne stilove Mihail Bahtin naziva za teoriju proze, možda, prikladnijim terminom govorni žanrovi.7 A prozu, poglavito roman, opisuje kao književnu strukturu satkanu od množine govornih žanrova ili, prosto,
Ali se retko pominjao jezik, njegovi govorni oblici u raznim gradskim sredinama, odnosno u široko uzetoj socijalnoprofesionalnoj stratifikaciji.
Dovoljno je pažljivije čitati da se primeti još nešto: kroz stabilnu metričku shemu, naime, tako vešto se vodi govorni niz da se njegova sintaksička raščlanjenost stalno nalazi u dinamičkom odnosu s metričkom raščlanjenošću stiha.
Otuda i utisak o osipanju u prozu. Govorni niz ispresecan oštro sučeljenim, gotovo dijaloški dramatizovanim intonacijama (tvrdnja, uzvik, pitanje, sumnja, kolebanje),
Dok se njime služimo, celinu mu ne vidimo, pa čak sebi ne polažemo računa ni o onim rečima koje u govorni niz ulančavamo, niti o pravilima pomoću kojih ih ulančavamo.
Tako još stari grčki retoričari vele da je za čoveka teško i da za njega nije lepo ono što nije raščlanjeno, pa da stoga govorni niz valja pažljivo deliti na periode, kolone i kome.
Razlika se svodi na to što je sada pesma podeljena na numerisane odeljke i strofe, a govorni niz je razlomljen na stihove.
A gde je ponavljanje bilo učestalije, ispred ove je jedinice govorni niz obavezno razlomljen na stih. Međutim, ovako nastala pesma ima bar jedan značajan nedostatak, koji je Matiću svakako
svest, koju smo stekli čitajući tradicionalan stih, ne samo reaktivirao nego i preveo iz metričkoritmičke sheme u sam govorni niz, u njegov sintaksički poredak.
dok u njegovoj poznoj poeziji vidljivo pretežu ovakvi dosta neobično uređeni i u prelamanju na stihove čudno varirani govorni nizovi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Belog primenjen u prvoj, velikoj verziji Petrograda možemo porediti s postupkom nekog srpskog romanopisca, kada se govorni niz podvrgava dopunskom preuređivanju, naglašeno se ritmički segmentuje i, kao rezultat, dobija se izvesna verbalna
vezano je za prozodiju (supersegmentna sredstva): raspored pauza, kretanje tona, razmeštaj ekspiratornog pritiska, govorni tempo, izdvajanje akcenatsko-intonacionih celina, kao i kretanje intonacione krivulje u celini.
Jer govorni niz u stihu nije, u krajnjoj liniji, nije ništa drugo nego prema ritmičkim načelima preuređen sintaksički niz.
Razlika može postojati, i postoji, u stepenu: stih M. Crnjanskog, upoređen sa proznom rečenicom, nalaže na govorni niz gušću i, već po prirodi stvari, strožu mrežu naknadnih presecanja.
Sasvim je izvesno, a jedino je to ovde i zanimljivo, da stiha uopšte ne bi bilo kad se govorni niz ne bi prema nekom prepoznatljivome parametru naknadno raščlanjavao na međusobno samerljive (barem približno
Ako sada zamislimo shemu svih granica koje ovakvo naknadno raščlanjavanje predviđa, a čemu se govorni niz podvrgava, biće to najprostija slika metričke sheme koju smo za potrebe analize mogli da damo.
Gradivo, opet, u kome se pomoću dopunskog raščlanja zvanja prave stihovi - a to je govorni niz - već ima svoju sopstvenu, tj. prvobitnu, primarnu raščlanjenost.
prvobitnu, primarnu raščlanjenost. Razume se, govorni niz, pre i mimo stiha, uređen je i raščlanjen prema gramatičkim pravilima prirodnog jezika.
Metrička shema teži da u tačno određenim razmacima seče govorni niz, jer se na taj način dobija za ritmičko proticanje neophodna periodičnost.
Zbog toga u stihu postoji stalni pritisak na govorni niz da se sintaksički preuredi; da se, bolje reći, iskoriste one sintaksičke mogućnosti koje mu daju, barem približno,
285 Ostavivši po strani Šimićev sud, koji ima samo polemičku vrednost, mi sada možemo zamisliti govorni niz koji glasi: „lađe se šćućurile u sivom zalivu ko tice u gnezdu, i nepomična jedra stoje nad mirnim slivom”.
Budući da su granice kojima je metrička shema sekla govorni niz postale odveć kolebljive, ulogu naknadnog raščlanjavanja mogla je na sebe preuzeti sintaksa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“) Gete je, svojim poznatim neustručavanjem, otvoreno pisao da su za njega govorni i pisani jezik oduvek bili dva nespojiva fenomena, iako je i on slušao adelungovske savete o tome da treba pisati kako
(Premda su, u geteovskim kategorijama, govorni i pisani nemački naravno nešto sasvim drugo no prosto- i slavenoserbski.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne zvuči lepo noviji govorni jedik Grka: skoro sve diftonge izgovaraju kao i, iču, a i nije ni zvučan ni blagorodan glas.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ode gore u vis na nebesne bele oblake. Vid mu bijaše angelski, od haljina durma strašne munje sevahu, glas mu se govorni čujaše kan' da vrlo grmi.