Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
OD MLADIĆA DO ČOVEKA 129 3. OD DEVOJČICE DO DEVOJKE 130 4. OD DEVOJKE DO ŽENE 132 II DEO PREDSTAVA DETETA U JEZIKU I GOVORNIM TVOREVINAMA 134 REČI I IZRAZI 135 POSLOVICE, IZREKE I UZREČICE 138 ZAGONETKE 153 KLETVE I ZAKLETVE 157 BLAGOSLOV I I
rat, bolest, poplava ili ljubav, on poseže za magijskim postupcima i biranim govornim formulama (basmama) kako bi tok pojava okrenuo u svoju korist, na svoje dobro.
II DEO PREDSTAVA DETETA U JEZIKU I GOVORNIM TVOREVINAMA U jeziku jednog naroda najbolje se ogleda sama suština svekolike njegove duhovne kulture, i zato Sapir s
Ono se zapaža u pozadini verovanja i magijskih obreda povezanih sa odrastanjem deteta, u jeziku i govornim formulama, ali i u svakodnevnom odnosu prema deci.
V., Antologija narodnih umotvorina, Matica srpska—SKZ, Novi Sad—Beograd 1957. Knežević, M. V., „O narodnim govornim tvorevinama“, u: Antologija narodnih umotvorina, 1957.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milivoje V. Knežević ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA Sadržaj O NARODNIM GOVORNIM TVOREVINAMA 2 I GOVORNI IZRAZI 3 II POSLOVICE 9 III PITALICE 12 IV KAZIVANjA 14 V) GOVORNIŠTVO 19 VI GOVORNE
POD PROZOROM DRAGE 379 REČNIK MANjE POZNATIH I REĐIH REČI I IZRAZA 380 ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA O NARODNIM GOVORNIM TVOREVINAMA Ni u jednoj oblasti čovekova stvaralaštva ne postoji takva neomeđenost i takva izmešanost, sa tolikim
i glasovnih preobražaja kako po sadržini i vrsti, tako i po upotrebi i po funkciji, kao što je to slučaj sa narodnim govornim stvaralaštvom, — tom vrlo bujnom i neobično šarolikom duhovnom vegetacijom. Otuda toliko verzija i varijanata.
I GOVORNI IZRAZI Pod govornim izrazom treba razumeti u prvome redu sintagmu1 ili čitavu rečenicu (Žedna bi te preveo preko vode, Kicoš je na ušima,
građe bespojmovne i pojmovne, onomatopejske i imitativne, tonske i stilske kakvoće, kojima se narodni čovek služi kao govornim klišeima, kako bi što bolje i jače, lakše i brže — ekonomičnije — izrazio svoj spoljašnji i unutrašnji život govorom.
pesnički začin u svim rodovima književnih ostvarenja, naročito u narodnim pesmama i pričama, a njih ima i u poslovicama i govornim izrazima (kletvama, zakletvama i blagoslovima), i u bajalicama i zdravicama.
— slučaj i sa govornim izrazima.1 Poslovice su i po sažetom obliku i po ustaljenoj upotrebi vrlo slične govornim izrazima, zbog čega se sa
— slučaj i sa govornim izrazima.1 Poslovice su i po sažetom obliku i po ustaljenoj upotrebi vrlo slične govornim izrazima, zbog čega se sa njima često i mešaju.
Poslovice su najmisaoniji deo naše čitave narodne književnosti. Među manjim pak govornim tvorevinama one zauzimaju najuglednije i najvrednije mesto, i to odmah posle narodnih pesama i priča, sa kojima stoje
molitve (pre spavanja), rugalice, zaricalice i razbrajalice; a osim toga postoje i stihovana kazivanja sa dužim govornim tvorevinama koje nisu samo deci namenjene, kao što su to: pesme o životinjama, ređalice, lagarije, i naročito rugalice.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kod njih obična gvozdena pločica govori mnogo bolje nego što ću ja ikada govoriti sa svim svojim govornim organima. Bolje da se vratim u Idvor i opet budem govedar.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sheme, nego se odgovor očekuje u aktiviranju našeg najdužeg, drevnog pamćenja ritmova i melodija u najelementarnijim govornim obrtima.
u kojima se reči često grupišu na osnovu glasovne srodnosti, ali ne kao u artističnome stihu, nego kao u narodnim govornim obrtima, frazeološkim skupovima, izrekama, uzrečicama, poslovicama.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„bogzna”, „ možda”, „zaboga”); intonacija uzima maha, mobilnija je, sa jačim kontrastiranjem, sa osetno ubrzanijim govornim tempom; najzad, kao da se čuje i glas koji u isti mah nekoga uverava i pravda se. A to je, dabome, glas Magdin.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
ćiriličkim slovima, a većina književnika i veliki deo građanstva "otmenost" kojom se dotadašnja praksa izdizala nad govornim navikama prostog naroda. I dijalekat kojim je Karadžić pisao izazvao je oštra reagovanja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— ispija vino sa zadovoljstvom. I šapće: „Artos, oinos”. Svečane reči. Harisijades govori obično običnim govornim jezikom Grka, i hleb i vino, kad je za ručkom, zove: „psoma” i „krasi”.