Upotreba reči grad u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— He, učo, — reče kmet Radovan, — a što si se tako zamislio, kao da ti je grad pobio polja i vinograde?... Učitelj se diže sa svoga mesta, pa se rukova s Radovanom i Nikolom.

Pa onda zadovoljno prošaputa: — Ovo malo trudi milion oka baruta da zapali, a ovo parče konopca čitav grad da drži zatvoren!... Nijedan mi neće izmaći! Živ ne!... A ja ću biti hajduk kakvoga nije u Srbiji bilo!...

Obradović, Dositej - BASNE

„E, moj ubogi prijače, — mašući glavom počne seljaninu govoriti. — „To li je vaša na selu hrana! Ta hodi, brate, u grad, ako si rad znati šta je život.” Ovi gotov. Pođu; k večeru stignu.

Gledali ga kosovi i zapitaju ga šta tu pravi. On im kaže da zida grad. Kadon ode te se sakrije, | onda jedan kos, ljubobitniji od drugih, pođeda vidi kakav je to grad, pak se uhvati.

On im kaže da zida grad. Kadon ode te se sakrije, | onda jedan kos, ljubobitniji od drugih, pođeda vidi kakav je to grad, pak se uhvati. Pticolovac pritrči, zakolje ga, pak s njim u torbu.

Onda oni drugi kosovi reku mu: „He, lukava i zla glavo, kad je tvoj grad taki, nesrećni će biti oni građani koji u njemdođu živiti.” Naravoučenije Dve nas polezne vešti ova basna uči.

” Kad drugi to čuju, sasvim ga osude za poluturčina i jeretika, odu u bližnji grad pitati episkopa koptskoga (to jest nestorijanskoga) hoće li ga pogrepsti po običaju crkve svoje.

Kad je pravedno i razumno starati se da su nam avlija, dom i postelja, selo, grad i predrago otečestvo u miloj, prijatnoj čistoti i poretku, da u njima mirno i zadovoljno preživimo, i da ih lepe i

u jedan lug za nagledati sestricu svoju, i reče joj: „Prestani već tužeći i sjetujući za Itom, sinom tvojim, i pređi u grad k nami; onde ćeš barem gospodi i gospođama pojati, a ovde kome poješ, kom li slatkim tvojim uslaždavaš glasom, van do

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem, svoj nož, svoj sat. Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao),

Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odozgo da nam sine zora, ili požar u kome ćemo, grad za gradom, žito za žitom, izgoreti. IZVEŠTAJ Blagoje na Drini, pun šrapnela, Todor sa glavom daleko od tela.

PRAG BEOGRADA 1. Pišući o slavnom despotu Stefanu, Lazareviću, sinu Lazarevu, Konstantin Filozof je despotov grad Beograd nazvao gradom sa sedam vrhova.

A sveca koji na dlanu nosi grad ostavismo u mraku, na pragu! 4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela

koja cveta iz nepobedivog zida, na severcu, koja se, možda i ljubičasta, plavi u sivom bedemu, čija senka pada na Grad i na polja oko Grada! 7. Vidiš li kako, na izmaku zime, ona siva obala Dunava na jednom mestu počinje da se zeleni?

9. S praga vidim oba Beograda: u oblaku svetli Gornji grad, Donji se dimi pod oblakom na rekama. U Gornjem vlada žezlo, u Donjem veslo. U Gornjem listaju psaltir, u Donjem špil.

U Donjem dimi se kazan, sa Gornjeg top: Gornji grad brani Donji, koji ga hrani! U Gornjem gradu despot podiže kulu, s koje se prate svi putevi i znaci, i s koje zvona,

dno, tim silaskom u ponor i ad, podiže gore, u onu visinu, visoko iznad šarana i vina, tas na kome svetli Gornji grad? 10.

kroz bežanije, kroz požare i glad, zaustavljaj nas, i podiži nas, i uči nas, na strašnom mestu da gradimo Grad od kamenja kojim nas kamenuju!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju. Pre toga ugovori s njima Jovan Čardaklija, i Đikić, i Vlajko [Stojković] Beograci, da im kapije

” Na to izgovori se moj otac, da je mlogo japije dogonio u grad za opravke kasarne, i da ima sa bina-eminom račune, a kad svrše račune, da on i opet u narod ne sme ići, da im

Nemci pouzimaše gradove, kao: Šabac, Beograd, Smederevo, i tukoše Soko, kuće popališe, ali grad uzeti ne mogoše. Kad su Nemci Beograd tukli, onda je moj otac Aleksa sa 700 momaka između Pančeva i Beograda u

Šabac-bair na konak, no sutradan dođu Bega NovljaNin i Ćurt-oglija i ubiju kneza Ranka iz pušaka, pak zatvore se u grad; to je bilo baš uz časni post 1800. godine.

Bego Novljanin i Ćurt-oglija, ubilci kneza Ranka, sa svojim društvom zatvore se u grad. Krdžlije počnu iz pušaka i topova tući, i baš na naš Veliki Četvrtak [5. aprila 1800.

aprila 1800. godine] zapale šabačke kule, a Bega i Ćurt-oglija, prokopavši kameni grad do Save, pobegnu u Bosnu, a sav grad i kule izgoru.

godine] zapale šabačke kule, a Bega i Ćurt-oglija, prokopavši kameni grad do Save, pobegnu u Bosnu, a sav grad i kule izgoru.

Knezovi odu na konak, a mitropolit Metodije uzjaše na konja, te ti u grad veziru, i kaže mu kako knezovi hoće da uzmu od njega hatišerif, i da njemu (veziru) donesu, da po hatišerifu porez udara

bratu, vidinskome veziru Pazmandži-oglu, jedno pismo pisati i s njim se pomiriti, moje vojske umaliti, a samo carski grad čuvati, i onda baš po hatišerifu carskom nijednu aspru više od vas uzimati neću, nego onoliko, koliko hatišerif glasi;

On (Aleksa), Birčanin I Nikola Grbović sednu na Paležu u lađu i dođu veziru u donji grad. Zapita vezir: „Kamo vojska?

Zapita vezir: „Kamo vojska?” — Kažu mu oni, da je sva vojska gotova u Grabovcu, no ne mogu ući u grad, jer su Vidinlije kapije zatvorili.

” Odu Birčanin i Grbović u Grabovac, uzmu vojsku, na Paležu sednu u lađe i noću dođu na Su-kapiju u donji grad. Kad se malo poodmore, razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ja šta misliš — reći će Radan. — Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren... Srećom obiđe na planinu, te ne učini mnogo kvara. — Odbiše vetrenjaci! — dodade jedan.

Žene iznose pred kuću vatralje, čanke, sovre, raonike, bradve, kašike, i sve izvrću — »da grad obiđe«. Dunu već i hladan vetar; učesta sevanje i grmljavina; oblak se nadnese gotovo nad samo selo, poče prokapljivati

— Beži, more, batali molitvu — nije ti vajde!... Aja, popo Vujica čita, ne šali se. Grad poče češće — udari i pljusak. Pop uze otresati glavom, kao da ga čele ujedaju. Bome, gradljike zgađaju dobro u temenjaču!

Čak se i Živadin smeje, gledajući kako gradljike odskaču od popove glave... Sunu grad još žešće, a moj ti pop mantiju na glavu, pa bež' naniže nemade kad ni čitu uzeti.

Učitelj Grujica uranio, pa lepo ispekao kafu, pije i gleda u svoju baštu. Vidi, gdešto mu grad juče izrešetao kupus i ostalo povreće — ali tek nije mnogo štete.

a deca našla — što potvrđuje i sam Živadin i Mitar, koji je popa gologlava stigao i nabio mu košnicu na glavu da ga grad ne ubije.

Danju se ne može, videće kogod, a noću, ja, boga mi, ne kopah ga, pa makar mi grad odbio oba uva!... — Ako nećeš ti, ima ko će — reče Jovan. — Eto Marjan, on ga je i ukopao. — Ta ono jes'...

Nahoče je na mestu. Kapetan nije oderao Simicu. Grad nije nikom ništa pobio; gotovo ga nije ni bilo toga leta... Seljaci počeše uviđati da i pop pokašto može mlatiti

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Da objasnim. Neki Turci u Beogradu odmetnu se od svoga cara, ubiju pašu beogradskoga, zauzmu beogradski grad i naume zavladati Srbijom, koja se tada zvala „Beogradski pašaluk”. Ti su Turci prozvani „dahije”.

Jadni njegovi roditelji! Pošteno ime, dobar glas što ga je imala kuća Aleksića — sve ode!... Kao da je grad potro... I sad jadaju i kukaju. Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!..

— Ja velim da onog matorog treba pritegnuti!... Treba ga naterati da kaže gde im je danik? — Pa? — Onda javiti u grad da se spremi vojska da ih pomlatimo. — A hoće li kazati?

Njemu dođoše neke strašne misli u glavu. — Pa šta je bilo s Turčinom? — ciknu on. — Pobegao je u grad. Od tog doba nigde ga nema, kao da je u zemlju propao! — reče Zavrzan. — Ja bih otišao u grad! — reče Stanko.

— Pobegao je u grad. Od tog doba nigde ga nema, kao da je u zemlju propao! — reče Zavrzan. — Ja bih otišao u grad! — reče Stanko. — I mi smo hteli, ali ne dade harambaša... Zato ti se danas pridružismo.

Ja se ušunjam u avliju, pa pod pendžer... Govorili su mnogo, ali ovo je najgnevnije. Jutros je Lazar otišao u grad da dovede vojske, da ti na kuću napadnu. Kuću će ti zapaliti i pobiti sve živo. To su naumili i popu i Jovi...

Propišta crna zemlja pod grdnim teretom... Turski buljuci nicahu sa sviju strana, kao pečurke. Grad šabački i polja oko Šapca behu pritisnuta vojskom...

Pa i ovi Turci kanda nisu pravi Turci!... Opališ na njega, a on odmah nokat u ledinu, pa bež̓ u grad!... Da mi je ovako udariti na kakvog iđita!... — Čini mi se, danas će biti i iđita!... Slušaj kako tutnji...

Kopanje je naglo napredovalo. Blagoslovene ručice prevrtahu majku zemlju i dizahu grad koji će im glave čuvati... I podigoše šanac kao grad, šanac koji i dan-danji stoji, i koji će još dugo i mnogo pričati

Blagoslovene ručice prevrtahu majku zemlju i dizahu grad koji će im glave čuvati... I podigoše šanac kao grad, šanac koji i dan-danji stoji, i koji će još dugo i mnogo pričati o junaštvu i požrtvovanju srcu koje oseća...

Smešteni i osigurani tako, oni zadovoljno pogledahu na delo ruku svojih. — Ovo nije šarampov, ovo je grad! — reče Katić. — Što sam mislio, uradio sam — reče ponosito Čupić. — Još samo da se sa ranom osiguramo...

— vikao je Čupić. — Nemojte žuriti! Hitar odviše, sreću preskače!... Ne, on ne može lako ući u naš grad, jer ovo nije šarampov, već grad!... Pazi!... Turci se sve više bližiše. — Pali! — zapovedi on tobdžiji.

Dučić, Jovan - PESME

Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu. Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda.

Otruj ga, daću ti jedan grad i najlepši kamen iz mog žezla. Ali ta žena nije znala kako se truje. Tada satrap reče: — Laži ga.

Pod maskom na licu otišla je da stane na most koji deli grad od predgrađa. Bila je prikrila svoje velike sjajne plave kose koje blistaju kao praznični kraljevski ogrtač i po

je prikrila svoje velike sjajne plave kose koje blistaju kao praznični kraljevski ogrtač i po kojima bi je poznao ceo grad.

O vrat mu je obesila jedan svoj lažni đerdan i poslala ga u grad da kaže mudracu: da ona služi zakonima prirode a ne zakonima ljudskim.

Na oči joj udariše suze radosti i ushićenja. Kad se vraćahu u grad, bio je već pao mrak. Lokve u polju bile su pune zvezda i žaba.

A ona je nekad bila kraljica u jednoj zemlji s onu stranu peska. Kad su je proterali, nesreća je dovela u ovaj grad gde je došla idući stotinu dana za nečijim dromedarima.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ele, k’o što vidiš, ost’o sam čitava tri dana preko termina. To je ono što kažu: U grad kad ’oćeš, a iz grada kad te puste! Pazi, Erža, polako... porculan je, polupaće se!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

gde će da ga puste u štalu i da mu daju samo po komad hleba, da, kakav je lenj, više otuda ne bi se ni vratio ovamo, u grad. A da ga opet kod sebe, u kolibu pusti, nije mogla.

Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam. Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad... — A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava. — Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni.

Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad... — A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava. — Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni. Gledam, pa iako je noć, sve vidim. — Pa šta radiš tamo sama cele noći?

— Pa što se, mori, mučiš, što ne siđeš ovamo, u grad. — Groze se žene kad vide ta njena izgrebena, krvava kolena. — A, — odbija ih, — još nisam raskovnik našla.

Braća mu, bogata, od čije bogaštine i siline ceo grad strepeo da ih niko ne vidi, zatvoreni u svojim kućama i sobama, plakali su zbog njega...

A tada kao da su naročito svi bežali iz sela i tu, u grad, varoš, gurali se, vukli po ulicama i zavlačili po opustelim hanovima, štalama, i razvalinama.

Afrika

kao ogromne, mračne planine, osvetljene samo po vrhovima, zaklanjajući pri prolazu svojim tamnim masama ozvezdani grad. Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel.

Topli prijatni miris crvenih cvetova pokriva ovaj zaspali grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u

u izgledu ovih zgrada, kroz čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja, zasada i šorova. Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa.

Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika. Sedamo u čamac i prelazimo u grad. Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku.

u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim skoro koliko svoj rodni, kao da sam i napušten i izgnan, da sam započeo razgovor sa svojim nosačem;

plodova i gigantskih ptica koji su se toliko dopali mome sedome prijatelju da je on rešio da baš kraj njih zasnuje grad.

S takvom brigom stigao sam u Bobo Đulaso, jedno od najvažnijih centara afričke unutrašnjosti. Ne uvevši me u grad urođenika, crnac šofer doveo me je pred zgradu u kojoj živi njegov gospodar.

, gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu. Bobo Đulaso je ogroman crveni grad staništa i terasa, izgrađenih od crvene afričke zemlje, koje se rone i rastvaraju na kiši.

Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva veka osnovala, bežeći, dva crna fetišera nazvavši ga: „Najveće kupatilo krokodila.

berberin, veliko tržište puno belih crnačkih tepiha, slonovače, ćilibara, koža i zelenih afričkih pomorandži; Bamako, grad crnih i belih, veliki i važan koliko i Dakar.

Njegovo se ime više ne sme izgovoriti. Po cenu života nijedan crnac neće reći kako se zvao taj grad. 3ovu ga: ona varoš, onaj oganj, ona ruševina; zovu ga Duguba, što znači veliki grad, ali jedino se još belac usuđuje

3ovu ga: ona varoš, onaj oganj, ona ruševina; zovu ga Duguba, što znači veliki grad, ali jedino se još belac usuđuje pod širokim nebom i na obali Senegala izgovoriti njegovo pravo ime: Gundjuru!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

taj narod se naselio po popaljenim turskim karaulama, pokraj skela na rekama, i oko Temišvara, koji je bio glavni grad na jugu kraljevstva i koji je bio obnovljen po nacrtu franceskih oficira, kao neka zvezda, od kamena.

godine, oni su se bunili i protiv ćesara. Hteli su da se iz Austrije odsele, u Rusiju. Grad Temišvar, iako se zvao grad na Tamišu, nije bio na Tamišu, nego na njegovoj pritoci, Begeju, upravo na barama Begeja.

godine, oni su se bunili i protiv ćesara. Hteli su da se iz Austrije odsele, u Rusiju. Grad Temišvar, iako se zvao grad na Tamišu, nije bio na Tamišu, nego na njegovoj pritoci, Begeju, upravo na barama Begeja.

“ Eto, kraj te Mahale, i Temišvara, prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.

Husar, kojeg je Garsuli poslao da otrči u grad i izvesti da je izbila „pobuna“, bio je svršio, dobro, svoj posao. Kad je video da ga niko ne dira, da ga niko ne

Pa leže ponova, i zahrka. E taj hrk, hotče njega skupo stati. U grad osečki neću biti u arest odveden, više nikada!“ Samo Isakovič, iz dereglije, i nije bežao, na vrata.

Katkad je bilo i snega, iznenada. A dešavalo se i to, u Varadinu, da grad padne u mesecu maju, krupan. Uzalud su, u takve godine, Varadinci iznosili stolice, prevrnuto, pred kuću, da bi grad

Uzalud su, u takve godine, Varadinci iznosili stolice, prevrnuto, pred kuću, da bi grad prestao. A uzalud i žeravicu unosili u kuću, na vatralju, protiv ranih snegova. Ni mađije u njegovom zavičaju ne pomažu.

Sa dobrim okom, husar je usamljen strelac. Sa dobrim oružjem, i školom, kao grad, koji žito obori. Nije čovek sve. Dobar strelac, ako prodre u neku zapaljenu ulicu, zna da kaže neprijateljskom oficiru:

Teodosije - ŽITIJA

otpust izmoli, pa na silne konje usedoše, što je više moguće dan i noć goniše, i ništa ne uspevši stigoše u slavni grad Solun, u kome vojvoda bi primljen sa čašću. Predade pismo iparhu i ispriča žalost gospodina svoga.

I kada je Sava došao u carstvujući grad, car prijatelj primi ga s velikom čašću, jer je od mladosti bio kao anđeo. Car ga zapita o zdravlju I o životu svetoga

Prepodobni pak došavši u carstvujući grad, bio je s velikom ljubavlju primljen od cara. I ppetekavši zapita ga car: — Da li je još živ sveti starac, otac tvoj?

Ali i ovo bogodarovano srebro dž zlato nije sveti za držao kao lihvar, nego jedan deo dade u Konstantinov grad manastiru presvete Bogorodice Evergetide; drugi, veći deo, razdeli manastirima u Svetoj Gori; treći po pustinji

Zbog nužnih manastirskih potreba otide otac u grad solunski. I ušavši u svetu crkvu svetoga strastonosca Hristova, velikomučenika Dimitrija, i sveti mirotočivi grob

Ali, iako je mnoge narode skupio i mada se svim sredstvima trudio višerečeni veliki knez Vukan — na grad neoborivi što na molitvi i na blagoslovu očevu osnovan beše, na samodršca Stefana, u stvari, navaljujući — razbijaše

i odar da uzme zapovedivši kao dokaz dane mu tobom snage; koji si udovičina sina na pogreb nošena, ulazeći u grad Nain, sa odra vaskrnuo; koji si četvorodevnog Lazara u Vitaniji svemoćnom ti rečju adu iz čeljusti istrgao, — Ti

I sve što se događalo od Boga bivaše. i dođe sa mnogim silama, kao negda Sinaherim na Božji grad, do na kraj zemlje pravoslavljem slavnog bogočuvanog velikog grada Soluna, na otačastvo svetoga velikomučenika i

I tako Bog molitvama svetoga zaštiti grad nepovređen. A vojska koja je došla, užasom obuzeta, bojeći se svetoga, naumi bežati, a načelne vojvode, ne hoteći

I najpre ga Stefan uvede u jedan tvrdi grad, koji se zove Prosek, davši mu vojsku svoju u pomoć, i sam mu pomože i utvrdi i ugospodi ga, udostojivši ga da ga ima

manastirskih potreba, ili još bolje — hteo je Bog zbog njega, a zbog poznatog uzroka, da ide u carstvujući Konstantinov grad, u kome je tada carevao Teodor Laskar.

primivši, i rasudivši trudna hođenja dugoga puta i darovne izdatke mnogoga zlata kada se dolazi u carski Konstantinov grad da se tamo posvećuje arhiepiskop, a uz to i razmirice istočnih samodržaca sa zapadnima, i buduće bede posred njihove

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pesma kaže: „Car je Mehmed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije zatekao ništa od onoga što je želeo: ženu, oružje i konja vojvodinog.

Dubrovnik se najpre razvio kao pomorska i trgovačka sila. Krajem HV veka on je bio najbogatiji grad u Evropi. Godine 1450. njegova je trgovačka flota imala 300 brodova; grad je imao 40.000 stanovnika.

Krajem HV veka on je bio najbogatiji grad u Evropi. Godine 1450. njegova je trgovačka flota imala 300 brodova; grad je imao 40.000 stanovnika. Republičina blagajna je raspolagala sa sedam miliona cekina.

Ovim doseljenicima nije bio nepoznat duh kojem je prožet stari grad. Svi, a naročito oni iz niske Hercegovine, imaju osobitih sklonosti za trgovinu.

koji je utvrdio Deligrad, bio je iz Mavrova, Čardaklija iz Leunova, Konda Bimbaša koji je prvi ušao u beogradski grad bio je rodom iz jednog sela Gornje reke. Gornjorekanska grupa.

Mijaci vrlo mnogo znaju o Kraljeviću Marku, za koga vele da je rodom „od Legen-grad“. Iznad torbeškog sela Prisojnice ima razvalina od grada.

Središte slovenačkog života bio je tada Blatni Grad. Bili su u dodiru sa Slovencima i Česima, i ta je veza bila bez prekida.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— plašio ga je Šarov. Mogu ti samo toliko reći da je Mačak lav juče rastjerao čitav jedan vašar i opustio cijeli grad. Spasla se samo jedna buva koja se sakrila u njegov čupavi rep.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

U Karanovu nije moglo da se desi nešto čemu već sutradan ceo grad ne bi znao poreklo. Jednom se desilo! Onda kad je nedonošče nađeno kraj teniskog igrališta.

Ušavši u grad, pokušao sam da se mračnijim ulicama nekako dovučem do svoje kuće. Kad sam došao do Šarenog sokaka, pravoslavna crkva

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ne dopada mu se što je lako pobedu dobio. U Šamike je jedna crta romantike; hoće da opsedne žensku kao jak grad, da se muči, da je zasluži. Neće jeftine pobede. I tu se zadovolji s time što ga sve hoće. Okrene leđa, pa otputuje.

) — grub, snažan, strog, neposredan Đur (mađ. Győr) — grad u severozapadnoj Mađarskoj, na reci Rabu, desnoj pritoci Dunava Ewiger Jude (nem.

gêner) — stešnjavati, pritešnjavati, smetati; ženirati se ustezati se, ustručavati se Žitomir — grad u nekadašnjoj poljskoj državi, danas u severnoj Ukrajini Zamosk, Zamošć — grad u južnoj Poljskoj zjelo — vrlo mnogo,

ustezati se, ustručavati se Žitomir — grad u nekadašnjoj poljskoj državi, danas u severnoj Ukrajini Zamosk, Zamošć — grad u južnoj Poljskoj zjelo — vrlo mnogo, veoma zucati — potajno nešto pričati Identitatis (lat.

jokl — glupak, budala Judita — starozavetna jevrejska junakinja, lepa udovica iz Betulije, koja je oslobodila svoj grad od gladi usled opsade asirskog kralja Holoferna, koga je, došavši noću u njegov šator, zanela svojom lepotom, a zatim

) vrsta francuskog vina koketa (fr. coquette) — kaćiperka, namiguša, svodljivica Kolomeja — grad u istočnoj Galiciji, na reci Prutu kondicija — uslov, pogodba, podučavanje konvenijencija (lat.

cotіllon) — jedna vrsta francuskog plesa, igra košer — jevrejskim verskim propisom zabranjeno jelo Košice — grad u jugoistočnoj Čehoslovačkoj Košćuško — Tadeuš Košćuško (1746—1817) poljski revolucionar i vojskovođa; borio se u

pobeda ali je potučen od Rusa i odveden u zarobljeništvo gde je i umro krajzler — trgovac na malo, bakalin Krakov — grad u Poljskoj, nekadašnja poljska prestonica krenkovati — sekirati se, biti uvređen krenfne — bolest, bolešljivost,

maіestas) — veličanstven, uzvišen, kraljevski Majland — Milano, grad u Italiji majorenstvo, majorenitet (lat. majorennіtas) — punoletnost, zrelost; grčko majorenstvo — punoletstvo u

martіalіs) — ratoboran, ratnički masiver kerl (nem. masiwer Körl) — debeljko maškrtan — proždrljiv, lakom Medina — grad u Saudiskoj Arabiji u koji je Muhamed pobegao iz Meke 622 godine, gde je i umro; u njoj se nalazi grob Muhamedov Meka

Saudiskoj Arabiji u koji je Muhamed pobegao iz Meke 622 godine, gde je i umro; u njoj se nalazi grob Muhamedov Meka — grad u Saudiskoj Arabiji, rodno mesto Muhamedovo; za muslimane sveto mesto kuda idu na hadžiluk Meіn Herz іst Horst der

) — pita piti slična plump (nem. plump) — nezgrapan, neotesan Požun (danas: Bratislava) — glavni grad Slovačke u Čehoslovačkoj, nekadašnje sedište mađarskih kraljeva i mađarskog sabora polonezmarš — marš pred igru

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Puk se skupljao iz raznih sela slavonskih i sremskih, da bi pod njegovim vođstvom pošao u grad Pečuj, gde je imao da izdrži pregled pre nego što ga upute da stigne logore Karla Lotarinškoga, koji je bio isturio

blato i tukli se oko prvih bunara na koje su naišli, trčeći posle pustim ulicama, za grajom puka što je odmicao, kroz grad.

Zatvoriše se to veče rano i zamandališe vrata, jače još no inače. Kad je Mesec izišao na ulicu, ceo se grad naježio od straha.

Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti?

Tako ga i oženi, moljakajući za njega sve komande do Beča, podmitivši skoro ceo Osečki grad, otkuda ga je jedva izvukao u svatove.

Aranđel Isakovič, sasušen i žut, proživeo je to nekoliko nedelja kao u paklu. Veliki, carski grad učini mu se prava ludnica, po kojoj trče vojnici, konji, matori kavaljeri i polugolišave žene, dvorski oficiri i

Unutra je bilo toplo i tako tiho, pod senkama na zidu, da se čuše miševi kako trčkaju. Beogradski grad i šareni, turski trg, konji što se u vodi dave, velika i plava njegova kuća, blato i mreže, lađe i vrela, okrečena peć,

Pošto je ređe mogao da je vodi na balove u Brod i Osečki grad, vodio je češće ženu u lov, na lisice. To mu je, uostalom, bilo jedino zanimanje, mesecima.

više od polovine ljudi stajalo šiljbok, dan i noć, dotle ostali uopšte nisu morali da postavljaju straže, a išli su u grad slobodno. Isakovič je, škrgućući zubima, osećao kao i ostali, i sam, da je prevaren.

Pošto nisu uspeli da osvoje na juriš grad, oni ga zaobiđoše i dođoše pod Štrasburg, baš kad je tamo došao i francuski kralj.

To je, kod kuće, pod Varadinom, najviše vežbao. Grad Sv. Luja bio je na ravnici, sav obrastao biljem, zazidan duboko u baruštinama.

Tek posle nekoliko dana pojaviše se opet logori austrijski pod gradom, ali daleko od zidina, a posle, obišavši grad, odoše pod Štrasburg. Isakovič je, pod Štrasburgom, bio još pospaniji.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Žene iz Starog kolašina gde se nalazi grad Jeleč, piju mlečnu tečnost koja teče sa zidina ovog grada da bi imale dovoljno mleka.

(Vuk, br. 1255) — Pijanca i dijete bog čuva. (Vuk, br. 4245) — Djeca su suhi grad. (Siromahu su čoeku česta djeca tako na dosadu kako gođ da ga najveći grad — suhi tj. čist, samo bez kiše — bije.

(Vuk, br. 4245) — Djeca su suhi grad. (Siromahu su čoeku česta djeca tako na dosadu kako gođ da ga najveći grad — suhi tj. čist, samo bez kiše — bije. U Dubrovniku) (Vuk, br. 939) — Đeca se čude svačemu, a ljudi ničemu. (Vuk, br.

To su: 1) mesto stanovanja (selo i grad), 2) stručna sprema (NSS, SSS i VSS), 3) pol i 4) uzrast (starost) ispitanika (mlađi — 20 do 40 godina i stariji — 41

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

U TRI 31 ŽUŽI 34 PISMO 37 TERASA 39 BOING, BOING 44 JESEN 48 SEZONA LOVA NA ZEČEVE 49 ČUDNOVATI PROLAZAK KROZ GRAD SARAJEVO, BEZ ZAUSTAVLjANjA 50 DERVIŠI SINANOVE TEKIJE 54 BLAGOSLOVENO VREME DOSADE 58 ČUDO SE DOGAĐA BEL

Bilo je tu još nekih mirisa: hladnih hodnika sa rasutim đubretom, kiselog kupusa bez mesa iz menze »Stari grad«, pa onda mirisa nekih uličnih uglova, kad čovek ne zna šta drugo da radi nego da pridržava leđima neki zid da se ne

Gazilo se do kolena kroz ljušture semenki. Ali mala Odri me je spasavala – nisam primećivao ni taj grad, ni njegove bioskope, ni stanovnike, ništa.

kako da se domognemo Evrope, smišljali načine da nas primeti, ali dok su naši vršnjaci pravili čuda po svetu, rodni grad nas je još držao u dečjem vrtiću , u nekoj vrsti produženog boravka.

Jer, šta ako tamo nema ničega? Vraćali smo se peške sa stanice u grad, šutirajući praznu konzervu. Hteli smo da svratimo u »Balkan« i da proslavimo Verin odlazak, ali naš restoran je već

— onaj trenutak kada započne spuštanje niza strmu cestu iznad Svetog Jakova i kada se iznenada i bez opomene pojavi Grad.

otmenog mesta i livrejisanih kelnera; sećao se i vremena u kome je počela da vlada platoom za igru, i doba kada je ceo grad pitao za koga će da se uda, ko će odvesti taj lepi tamnoputi i svetlooki cvet sa Straduna, koga li čekaju ona i njena

Jer Grad je dobro znao da je suviše skupa igračka za sve njih koji je poznaju još od detinjstva, da je luksuz posedovati je i da

SEZONA LOVA NA ZEČEVE ČUDNOVATI PROLAZAK KROZ GRAD SARAJEVO, BEZ ZAUSTAVLjANjA U leto 1970. imali smo mnogo nevolja s akumulatorom. Bio je izgleda potpuno istrošen.

Bilo je to kao u nekom snu — ja često sanjam taj grad, prolazim njegovim ulicama, a niko me više ne prepoznaje, osluškujem razgovore,a ne mogu ništa sam da kažem: onda sve

Mileli smo dalje kroz grad, ne brže od koraka dokonog šetača, a nismo se smeli zaustavljati zbog onog prokletog akumulatora, pa sam panično

I zatvorenih očiju prepoznaću taj grad po mirisu paste za cipele na dlanovima tamnoputih čistača, no pucketanju kestena na ugarcima drvenog uglja, po

Matavulj, Simo - USKOK

pitajte ove pod bedemom, tu vašu braću Morlake, u vašem jeziku, zašto su se skupili prije propisanog časa kad se grad otvara? Zapovjedite im, u ime moje, neka se odmah odmaknu, inače ću narediti da se puca, sakrrr!

Na to se i stari Pijero ohrabri, te se primače i zapita: — Pa šta ćete tu, u ovo doba, kad znate da se grad otvara pošto sunce ogrije?

šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad ranije otvarao da bi narod mogao na vrijeme doma! A sad je mir, hvala bogu!

Oni su mahom pravoslavni, a sjutra im je Božić, a običaj je od starine bio da se uoči toga praznika grad ranije otvara da bi se pazar ranije svršio. Tim bi se ugodilo i većini građana, koji su iste vjere.

Eto šta je. dakle, slobodno možete narediti da se grad otvori. — Neću! — viknu pukovnik i zapovjedi da se vojska raziđe.

Zašto to nijeste učinili? Ja sad ne dopuštam da se grad ranije otvori! Ivanović se isprsi: — Gospodine, vi s nama govorite gore nego sa svojim soldatima!

Ta ravno prije godinu izdržaše opsadu i bombardovanje Ingliza, a prije toga, u toku od osamnaest godina, grad uzimahu čas Rusi i Crnogorci, čas Francuzi!...

Taj bi događaj, možebiti, većma pomamio omrznutog pukovnika, negoli da su Crnogorci iznebuha na grad udarili. Taj „princip“ bješe prost vojnik-kažnjenik, uvijek pod nadzorom, uvijek obremenjen najtežim i najnižim

da je on prije same dvije godine ovđena zapovijedao, a sad, kao i drugi kakav siromašak, čeka da mu soldati otvore grad! Kad pomisliš da je otimao gradove, da je u zboru i pri sovri sjedio do vladike i barabario se s đeneralima!...

Veliki dio naroda s pazara krete se u grad. Knez Marko Bogdanov Majina pozdravi se s knezom dragom Jokovim i sa ostalima i otide u grad.

Knez Marko Bogdanov Majina pozdravi se s knezom dragom Jokovim i sa ostalima i otide u grad. II Toga dana iza podne zastudi i nebo se naoblači.

(a preko nje i svu Crnu Goru i Zetu) s Kotorom, toliko je star, da je, po svoj prilici, njim išao i car Dušan iz Zete u grad.

Radičević, Branko - PESME

Gle grad turski — mrko l' kroza tminu Na srbinjsku gleda pokrajinu, Mrko gleda, ali zalud mu je, Loše su mu za kamenom guje.

Sunce sede, eno tamne noći, Al' Turcima niokle pomoći, Pa da im je jošte jada više, Eto straže u grad se slomiše: „Ide đaur — broja mu ne ima!

Ali nešto drugo tedo, Kud se vragu u grad dedo? 86. Iz grada se on iseli, Doseli se u podgrađe, Kao što ste već videli, Jer u leto tu je slađe: Mirnije

“... Vri mu glava, a mozak se kreće, Čini mu se, ni đavo ga neće... Posle boja što vojske ostalo Sve ovamo u grad se nagnalo; Grada brane kule i zidovi I još oni duboki jarkovi.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

jednom oko podne, bježeći pred proljetnjim pljuskom, i čim je prekoračio prag, u prozore i po krovu zaprašta kao da bije grad.

Kad zađe sunce, sve im se čini, i grad će konačno klonuti i prestati s otporom. Međutim, tamo kod uobručenog neprijatelja kao da se dešava nešto sasvim

Privlači je glavni grad zemlje, a ide u susret i Crvenoj armiji, pa čovjek sam ne zna kome se više raduje od toga dvoga.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

” HUSO: Da hoće da se opkladimo ko će brže bogatiji da sagradi grad! Pa da se ovako podelimo: njemu najbolji carevi neimari, indžiliri i haznadari, njemu sav kamen, pesak i japija, svi

Kostić, Laza - PESME

onoj svetoj kolibi: „Pjesniče, druže, duše, što ti bi te tamo pope svog tijela prah, u gromove, oluje, grad i strah?

” Pokloniše se starci u povlad, u jedan klim, u jedan bradoglad. Al' ima jedan među njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al' žešći još iz očiju mu gnjev: „Delila zar?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Otale pođu svih devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.

careviću: — Hajde, — vele — ti penji se gore na bedem da ti ovu drugu jelu dodamo, pa je uzmi za vrh i prebaci je u grad, a vrh joj zadrži kod sebe, da se skinemo niz nju dole u grad.

ovu drugu jelu dodamo, pa je uzmi za vrh i prebaci je u grad, a vrh joj zadrži kod sebe, da se skinemo niz nju dole u grad.

Jedan se od divova ispenje, uhvati za vrh od jele i preturi je u grad a vrh joj zadrži kod sebe. Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe

Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra; onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spustim.

pođu jedan po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto!

Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude

bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena, zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi

Idući tako od sela do sela i od grada do grada najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja. Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir.

Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave pusti ga

pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho pa krene ovce n pođe u grad svirajući u gajde.

Kad dođe u grad sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre ni jedan čoban nije mogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Iza nje stoji obimna bibliografija, a njeno ime danas se može pronaći, ne samo u Telefonskom imeniku za grad Beograd i za čitavu Jugoslaviju, već i u ekskluzivnom spisku stanara i nekim drugim značajnim publikacijama, kao što

GLAVA V U kojoj Ana naširoko raspreda o rođenim Beograđankama. Šta je još sve izmislio grad Beograd osim njih? O seljakanju i gluvarenju. Ana je Ana je Ana.

Natovareni smo, dakle, do daske, na taj isti tricikl, i vozimo se poznatom turističkom turom Upoznaj svoj grad. To je ta varoš po kojoj ćemo za svega dvadesetak godina žariti i paliti!

Napolju je grad Beograd i svi nekako imaju svoj krov nad glavom, svi sem nas. Sistem: Jadnici (od Viktora Igoa). Posle se nekako

Posle se nekako naviknu na mene, a ta gajba postane moj dom, dok ulica pored pijace bude moj grad. Šta mi drugo preostaje nego da počnem da se zatreskavam u Beograd, kad sam već bila takve sreće da se ne rodim u

Šta najpre uradim? Počnem da ispitujem šta je sve izmislio moj rodni grad! Beograd je, dakle, izmislio reku Savu. Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se

Beograd je izmislio prepune kafane u podne, i to u radno vreme, kada ceo grad pije kofijanović u ogromnim količinama, liže sladoled i ogovara vladu kako ništa ne ume da organizuje kako valja, a

— upita momak. Na časnu reč, sve mu je bilo jasno iz cuga. — Otkud znate? — Par sad je polugodište i grad je pun odbeglih maloletnica. Gde misliš da sovišeš? — Pitajte me nešto lakše ... Snuždih se iznenada.

— Samara ti je grad udaljen jedan dan jahanja od Buhare, koja je takođe grad. Ali, priča se nije dogodila u Samari, nego u Buhari! Shvataš?

— Samara ti je grad udaljen jedan dan jahanja od Buhare, koja je takođe grad. Ali, priča se nije dogodila u Samari, nego u Buhari! Shvataš? — Shvatam. — Bilo je to, dakle, u Buhari ...

koju ste mogli biti savršeno sigurni na ovom prevrtljivom svetu: kada se probudite, ne biste se smeli zakleti da će vaš grad da bude na svom sinoćnom mestu, ali ste mogli mimo da date desnu ruku da ćete njega zateći iza svih onih novina.

Na časnu reč, ceo Beograd bio je njegov lični living-grad ili nešto slično. Smatrao je najnormalnije da mu pripadaju sve stvari pod kapom nebeskom, onako, same po sebi.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Lepu propast u stih smoren prima Sentandreja, Іrіѕ florentina. Grad je ovaj prestona ikona, oker platno, lana svetlucanje, samoglasnik blagoga napona, šum minuo kroz lipovo granje...

a ipak „ima neka vasiona“. SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA І Hej, sever rudi! - Mi smo Budim grad, što tek se žutne u četvrtak ran, kad zrakom - jao!— svetli jelen mlad, a s vilin-konja slazi Dojčin-ban.

II Hej, zapad rđa!— Mi smo Leđan grad. Sa dukat-sunca ispustimo žar da uspomene, ružin vodopad, sve guke tuge raspuknu u nar.

III Hej, istok klasa! - Mi smo Stambol grad, gde slab je mužjak i žirovit hrast. Zar nebo nije zvezdan rukosad, nad Zlatnim rogom zdenut srmen plast?

IV Sa čijih nogu da miriše nard? a mi smo Cveti, Jerusalim grad! Tek merno trojstvo - mikron, inč i jard u blesku sažme pakao u had. Vrh suve vode zrak je žedan smuk.

O, da je biti tren u krinu - ždral! V Hej, srce rudi!— Mi smo Beli Grad, o labud-vratu dveju vena val gde stučen plače dušin vinograd, a s modre kape kaplje zvezdan kal, što blati Mesec,

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Dobro je bilo, na stranu šala, lisice draga, e, baš ti hvala.“ „Moja je kuća čvrsta ko grad, prenoći u njoj. Kud ćeš sada?

Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih gledam ponosan silno: i to je tatin rad. Posluje tata garav i znojav, lice mu puno žara, al zato noćas

„Testament piši — šapće ko duh — s đavolom pravim posao, uh, u petak letim u vazduh!“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Hvala, voleo bih i sâm. Izlazim lagano iz grada naviše. Svitci lete između maslina koje bacaju veliku senku. Grad je ispod mene velika tamna masa, ali je jezero mnogo svetlije od neba.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

poklopac na pogrebnom sanduku sveta i pustila da nas motre oči grozne, na ovoj nas okuci uzmi za ruku i povedi u grad za kojim hodimo; nek su mu temelji od krvi il krljušti, od svetlih kostura il obrnutog disanja, svejedno, vodi nas,

POVRATAK HODOČASNIKA Pošao sam u taj grad pamtiveka po slike i psaltire radosti obredne i da zapevam u horu pod svodovima zlatnim.

OPLAKIVANjE SMEDEREVA Ostadosmo bez grada i bez zakona, grad je pao. Ne znamo gde nam počinje zemlja, a svuda je kraj. Zidine s imenima našim padoše, reka ih odnela.

A žena do kolena u mrazu okrene se i rekne: tvoj grad je uzet, natrag te ne vodi nijedna staza, ostani s nama u lovu i vojni! Koje je to pleme?

Idi natrag u grad sada po zemlji počinjemo da otvaramo ponore ne znaš kako je kad te ponor uhvati za nogu nudi raskoš i ropstvo i

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

335 267. 336 REČNIK MANjE POZNATIH REČI I IZRAZA 337 LIRSKE NARODNE PESME MITOLOŠKE I HRIŠĆANSKE PESME 1. Grad gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od

Grad gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata, Druga vrata od bisera, Treća vrata od škerleta.

12. Grad gradila b’jela vila kao Carigrad: Ljepše ga je sagradila nego Carigrad, Po njem pirge ispirgala kao Pirin grad, Načičk

12. Grad gradila b’jela vila kao Carigrad: Ljepše ga je sagradila nego Carigrad, Po njem pirge ispirgala kao Pirin grad, Načičkala kamičcima boje hiljadam’: Pa bedeme gradu gradi, čudom čuvene, Sve od silne konjske kosti i od junačke,

Pa dozivlje svoga slugu, vjerna Nikolu: “O Nikola, vjerna slugo, je l’ mi kakav grad, Je l’ mi bolji, je l’ mi ljepši nego Carigrad? Je li ljepše ispirgani nego Pirin grad?

Je li ljepše ispirgani nego Pirin grad?“ “Vilo moja, ljepši ti je nego Carigrad, A ljepše je ispirgani nego Pirni grad.

Je li ljepše ispirgani nego Pirin grad?“ “Vilo moja, ljepši ti je nego Carigrad, A ljepše je ispirgani nego Pirni grad.“ To se čudo dalek’ čulo, do u Carigrad, Car opremi trista vojske i tri vojvode, Da vilina grada ori i nje bedeme.

78. Zlatni topi u grad udariše, Lepu Maru u dvor uvedoše. Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju

Tanka li si, visoko li rasteš! Dažd nahodi, tebe kor’jen raste, Vjetar puna, grane ti podvija; Svrh tebe se grad Budva viđaše, U Budvu se mlad Jovo ženjaše, Iz kola mu vila klikovaše; U taj danak, u koji s’ ženjaše, Tanka ga

gospodar: Da si bio ti u krčmi, gde sam pio ja, I ljubio krčmaricu, kojuno sam ja, Popio bi ravnu Peštu i sav Budim grad.“ 197.

gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Devojkama kažu Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. Blago onom bratu, koji ima seju!

Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Devojkama kažu Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. Blago onom bratu, koji ima seju!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu. Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice. A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra.

Kako je smešan sad taj grdni grad koji nam je oduzimao rumenilo sa lica. Pradeda, deda, otac, i ja, svi smo tu izgubili veru.

Toga je dana ceo grad vrio. Beše došao nov engleski poslanik, a Francuzi su, konačno, zaiskali i krave muzare. Novine su jaukale za dečicom

Ne zato što tehnika napreduje, nego je to uspomena na karusele. Ta sjajna zvezda vrtloga dovoljna je da ceo grad zavoli vrtlog zvezda. Šare na stubu, koji kao kameni mač strši iz zemlje, sa gotskom oštrinom, niko ne može da pročita.

Kroz zavese vidim rečicu brzicu, koja teče kroz grad. Nad njom pada uvelo lišće, koje, ovde, još svuda žuti, a preko nje prelaze nebrojeni, gvozdeni mostići.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A tako je prošao i onaj rimski car što je razorio Jerusalim, grad Božji. Pa onda, Bog je ponekad slao čitave oblake od mušica na velike vojske koje su dolazile na male narode da ih

Jedanput ga narod iz Rima pozva da im dođe u prestolni grad za episkopa. Starac se poplaši. On se dugo kolebao da li da se odazove tom pozivu i molio se Bogu da ga on uputi šta

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Idem umoran, iznemogao, dok odjednom ugledam preda mnom, na pola časa hoda, gde se bêli grad što ga dve reke zapljuskuju. Kao da osetih novu snagu, zaboravim umor i klonulost, pa požurim u pravcu tom gradu.

Prođem tvrđavu i uputim se ulicom što vodi u grad da se gde u hotelu odmorim od duga puta i da potom potražim rada kako bih od te zarade mogao dale produžiti put i

— Ja ću tebe u zatvor, jer ti si izazvao tolike škandale na nenadležnom mestu i uznemirio ceo grad tvojom glupošću. — Ništa ne razumem, gospodine. Čime sam mogao učiniti toliko zla? — primetim u strahu.

— Tako, — dodade zatim — sad malo liči na obična čoveka, a onako mi uzbunio ceo grad, upao kao kakvo čudovište... A ti valjda nisi ni znao da je danas još i svečanost? — završi pitanjem obrativ se meni.

U jednim novinama stoji: „Saznali smo da i grad Kradija, po ugledu na druge gradove, sprema skupoceni poklon lekaru Mironu.

Jedan grad je toliko bio oduševljen da je čak počeo podizati veličanstvenu vilu, na kojoj će biti uzidana grdno velika mermerna

— Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh. — Mesto Mesije, pao je te godine veliki grad i upropastio sve useve u zemlji! — reče ministar gledajući smireno u svoje ćilibarske brojanice. — A narod? — pitam.

Tako izabrani narodni predstavnici okupljaju se u glavni grad Stradije da rešavaju i većaju o raznim pitanjima zemaljskim.

Vrljajući po toj zemlji, stignem u neki veliki, mnogoljudni grad. Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu.

Ceo grad je samo o njemu govorio s najvećim poštovanjem. Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju. Posle nekoliko dana šeta

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pucaju tepeljke, šušti suva komišina, preleću preko glave jedri, učvrsli kukuruzi i padaju na gomilu kao grad; cepa se i puca komišina na zrelu korenu, šuškolji korenje otisnuto sa rpe, sevaju jedre radeničke ruke, vije se srpska,

Bio je u vojsci kaplar, pa sad celo selo zna, kako mu je jednom komandir dao da vrati četu s Vračara u grad, pa je »Terazijama« prošao general, i Đokić celu četu stavio u »vront« i »dao čest generalu«.

A mi, grešni, ne odlikujući se Sokratovim strpljenjem, ručamo na vrat na nos, pa beži u mehanu. Za nama se sipa čitav grad psovke, te se time u nekoliko i opšti mir remeti, ali na kraju krajeva dosadi se i ženama, te se opet prostre tajac po

Vazduh je nepokretan, tih, kao opčinjen. I grad se neobično ućutao. Nastupio je onaj redak trenutak, kad ne projure njegovim ulicama ni jedna kola, ne projaše besna

brujanje odjekuje sumorno preko prljavih krovova, i gubi se tamo daleko iza prvih brežuljaka, što su opkolili prostrani grad. Dva zvonara crkvena, Marko i Stanko, podskakuju zajednički uz debelo uže, koje visi o velikom zvonu.

da prva objave ime pokojnikovo, a zvonari se pogledaše i sedoše umorni pred poluokruglo okno, s koga se vidi deo grad. Odjednom se probiše topli sunčevi zraci kroz oblak i obasjaše ova dva suha i smežurana lica.

Ta ja ću sutra dobiti epitrahilj i dobru šumsku parohiju. Na čast im grad s mnogobrojnim prijateljima i poznanicima!... Lekar mi jamči da ću se oporaviti. He-he...

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” Uđe u voz na postaji Nevrze, I za osam sati vožnje prebrze, Stiže u grad pun društvenih pregrada, Gde se živi uglavnom od nerada.

GOST Prvi put je jutros u grad Došao jedan Lukac Mlad. A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati. Proleće je tajnu poruku Poslalo u

A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati. Proleće je tajnu poruku Poslalo u grad po Mladom Luku: Za dva-tri dana, dve-tri noći I ono će nam, sigurno, doći.

Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti Pre nego što u grad kô velika vojska grunu. Trepere sijalice kô tihi pozdravi u noći. Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave.

Ovakav život jeste život pseći! U januaru valja da se lože Kamini, furune, štednjaci i peći!” Pođoh u grad, u najmanju ulicu, Sa ušteđevinom od deset dinara, Rešen da negde kupim furunicu. Tako natrapah na starog limara.

svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom, stabalce višnje, posuto rosom, košnicu meda, žutog ko

Priroda, to su vam kal i jal, buva i uš, Blatište koje još niko nije preveslo! A grad: kupatilo, topla voda i tuš Pod kojim se preporodim, duševno i telesno.

— Malo ih se živih probilo do mora. A oni koji dođoše do vode što se plavi Ličili su na izgoreli grad koji se još ponegde puši. Toliko su bili gladni i mršavi Da su im šajkače padale na uši.

Crnotravci, srećan vam rad! Zabavljeni oko dimnjaka, krova i streje, Da li bar naslućujete budući grad, Znate li njegov glavni trg gde je? A ti, koji sve znaš o Singidunumu, Pogledaj, malo, na ulice vrveće!

Ako zidari od drveta ne vide šumu, Ti, od šume, ne vidiš drveće... Grad nije sadašnjica gola i bosa, A ni prošlost kako je zamišlja neko: Zidari ne vide dalje od nosa, Dok učenjak gleda odveć

gola i bosa, A ni prošlost kako je zamišlja neko: Zidari ne vide dalje od nosa, Dok učenjak gleda odveć daleko. Grad je tišina narodne biblioteke, Grad je ono što na kraju veka preteče: Grad je nešto mirno, zaspalo kraj reke Posle sto

Grad je tišina narodne biblioteke, Grad je ono što na kraju veka preteče: Grad je nešto mirno, zaspalo kraj reke Posle sto godina, predveče.

Rakić, Milan - PESME

A kad je ponesu u grad palankini, Bledu, kroz redove borova i smreke, Setno naslonjenu na jastuke meke, — Zadrhte od čežnje redom svi perčini...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

A đê bio Draško Popoviću? SERDAR VUKOTA Hodio je do u Mletke Draško. Kada Šenđer na Kotor udara, sta grad biti topom bukovijem. Pop Šćepan se tad u Kotor nagna.

Nestalo je groblja oko crkve, po šestinu u jedan kopamo. Po Crmnici Turke isjekosmo i grad Besac s zemljom izravnismo.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sazidao je kapiju na svod i jaku kao grad. Gornji sprat kuće podigao, okrečio ga i išarao rezbarijama. Sobe | je raskošno iskitio najskupocenijim ćili mima, i

Čak joj se ne učini neobična ni sama kapija. Bila je to velika, teška i jaka kao grad. Više je sigurno koštala nego sama kuća, koju ona poče kroz kapiju da nazire onamo, u kraju, i preko onolikog dugačkog

Pandurović, Sima - PESME

Nas nosi sudbe mala, trošna ljuska. ODBLESCI U Dunavu se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire blêda Što k’o san čili, otmena i zlatna.

Ne znam... Ali jutrom, kad se čudno deli Svet mraka i zore, završen je pir. Ceo grad je mržnje pokrio sneg beli Bezglasnom tišinom što teši i cêli. Tájac prolaznosti. Sneg... I beli mir.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Otkad su Francuzi bili, slobodno je izvanjskom narodu da u grad ulazi...“ daljeg objašnjivanja nije trebalo jer u taj mah sunce iskoči, i rasprši maglu.

Kotorani ostaše sami na bedemu. Debele verige zabrujaše te most sa velikom lupnjavom pade. Veseli vlasi jurnuše u grad i razmetnuše tragove po njemu.

ako si obespario, zajmiće ti naši, pa da bi što i zalagali; a za prenos pak, najlakše, jer i onako mnogi silaze u grad pred taj dan!“ govoraše mu Ivana na samo.

No Pejo niti je htio zajma, niti da ga ko služi, nego naredi stopanici i snahi da se spreme e će s njim u grad, i odvoji jednoga junca kog će mu bratanići do dolje pognati, pa će s novcem što za nj uzme podmiriti sve troškove.

“ odgovori serdar i diže se put nje, mračan i natmuren, kao da će mu grad iz čela udariti. „A što?... što graješ, kao da si se pomamila!“ „Ja pomamna nijesam, no mije nevolja!...

Ta tri četovođe, koje pomenusmo, sa dvadeset biranijeh druga dočekaše karvan što je silazio od Trebinja u grad (Dubrovnik). Turaka je bilo nešto više.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

); b) edifikativnu (građevinsku) (o zidanju gradova (Grad, Gradište, Gradina), kula, crkvi, manastira, džamija, ćuprija (mostova), vodenica i dr.

“ (Suze), „Rešeto je rešetalo, / Iz rešeta nešto palo; / Što rešeto rešetalo, / To sve vodom postojalo?“ (Led, grad i cigančići), „Koliko je polje namereno, / Na njemu su ovce nebrojene, / Pred njima je rogan-čoban, / A za njime Lasak

B) POSREDNE Besan more lokao! Bijele vlasi plela! — (kletva devojci). Vazda tuđa bremena nosio! Glava mu grad čuvala! (tj. bila nabijena na kolac). Guba ga razgubala!

— Složnoj braći sve je možno. — Đe je sloga tu je i božji blagoslov. — Sloga je najtvrđi grad. — Složni kaluđeri mrse i sredom i petkom, a nesložni ni nedeljom. — Gde je braće tu je i dela.

— Gvozdena vrata zlatna ruka razbija. — Novcu se svugde klanja. — Zlatan ključić carev grad otvori. — Zlato ne zbori a čuda stvori. — Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje. — Zlato je čisto i u prljavoj kesi.

— Pritisnuto jače, sve to više skače. — Čija sila onoga i carstvo. — Svugde jači najačega tlači. — S golim prsima grad se ne uzima. — Teško je šutu s rogatim bosti se. — Kad je moranje, nije pitanje. — Luda sila brza pogibija.

na troje, onda iguman uzme glavu, govoreći: „Glava pred glavu“; drugi uzme srijedu govoreći: „Rebra sjeverova i grad carja velikoga“; a treći, kome valja da je bilo ime Marko, uzme varku, govoreći: „Varka pred Marka“; četvrti pak videći

10. O RAZNOM 1 Pitali mudraca: — Koji je najtvrđi grad? — Prazan i gladan čovjek? 2 Pitali đaci učitelja: — Koji je zanat najmučniji na svetu?

2. ŽIVOTINjSKA ČUDOVIŠTA ALA Za alu se misli da ima od aždahe osobitu duhovnu silu te leti i vodi oblake i grad navodi na ljetinu. AŽDAJA Po narodnom verovanju, aždaja je životinjsko čudovište, slično ali.

Kad je pastir zmiju i treći put stresao, ona je cičeći otišla u grad i uklela pastira, da mu tri puta opustjela kuća.

Onuda se pripovijeda da je onu pećinu bio počeo kopati silni dar Stefan, da ondje gradi grad Kotor, pa mu kazala vila da to ne čini, jer mu ondje u onoj vrleti nema ni brodu pristaništa ni konju poigrišta, već

Car posluša vilu, i s pomoću njezinom načini grad Kotor, i dovršivši ga sa svijem, pozove na čast mnogu gospodu i vilu.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

42. Ja udari gvozdenim maljem u kamen grad, iz njeg' skoči devenduka kralj, i primi se uz Mekiš grad. 43. Jaše rod na nerodu, i traži nenikli. 44.

42. Ja udari gvozdenim maljem u kamen grad, iz njeg' skoči devenduka kralj, i primi se uz Mekiš grad. 43. Jaše rod na nerodu, i traži nenikli. 44. Jaše tuta na bauri. 45. Jedan prut sve polje ogradi. 46.

99. Rasla česta šumica, pod šumicom poljana, pod poljanom gledura, pod gledurom Gostur grad, i u gradu gospodar. 100. Rastov trup, ljeskov prut, a u njemu ognjen junak leži. 101.

upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori.” Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi | se, i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao.

I tako putujući naiđe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica.

Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad dođe na vrata, onde ga zaustavi straža i zapita ko je i od kuda je, na pošto se on

Onda mu carev sin zahvali, pa pođe unapredak i jedva jednom dođe u grad zmajev. Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta

Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedan put pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna česma s koje je sav grad nosio vodu.

Pred onim gradom bila je jedna česma s koje je sav grad nosio vodu. Stojša kad dođe na onu česmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori pokrivši se po licu jednom

Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaja za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda će ići dok ne nađe grad, gde su dvori drugoga zmaja, a onde reče mu da će čuti za trećega.

Tako putujući dođe pod jedan grad, i pred gradom nađe jednu česmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stojša se onde napije vode pa legne malo u hlad da |

Tako putujući dođe pod jedan grad, i pred gradom nađe jednu česmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stojša se onde napije vode pa legne malo u hlad da | se odmori pokrivši se po licu jednom od one tri

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

„Po tome možeš ti spavati spokojan,” rečem mu, „nisam ja ovde došao proces terati.” Dođemo u grad k našem [H]ercegovcu, koji, smejući se, reče nam: „Ja sam dobro znao da će to tako biti; zao je ono pop.

Od Argirokastra do Hormova nema više nego tri sata. Drugi dan [h]oda dođemo u rečeni grad. Odatle bez najmanji[h] komplimenta prostoserdečno zovnu nas da idemo u nji[h]ovu varoš, govoreći nam: „More, ludi ste

Iz Venecije pređem s Danilom, drugom mojim, u Zadar, prvi i poglaviti grad u Dalmaciji. Meni je poznato bilo da ovde ima dovoljno Serbov oficira i trgovaca, i da sam se s kojim god od njih

moj danil Moraitski voz|vrati se u Korf, otečestvo svoje; a ja pređem u Trijeste i odavde u naš slavni carstvujušti grad Beč. Što sam ovde radio, to ću Vam u sledujućem javiti pismu. U Klasenu v Kurlandiji, avgusta 28-go 1788.

” I tako ti me otera. Iziđem iz sale i iz Marienhilfa bez obzira. Uljezem u grad i nađem moje domaćine jošte pri ručku, koji se zdravo ismeju čujući moje priključenije.

Sav grad Beč činio mi se moj, jer sam mogao po njemu špacirati koliko sam god hoteo. Augarten, Prader, sve šume naokolo i livade

Ovaj, imajući svoji[h] dela, u različna se mesta navraćao, kako u Korsiku, u potom zemljetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji; prođemo i pokraj gore Etne, gdi celu jednu noć nisam hoteo leći, za nagledati se onoga čudesnoga

Celi ostrov, dakle, krome sa strane visoki[h] kameniti[h] planina, predstavlja se kao črezvičajne širine grad, pun s veliki kameni zidovi okruženi[h] sadova i u njima kastela, u kojima od meseca marta do novembra familije živu.

u jednom malenom pristaništu ovoga ostrova 15 dana; jedva se odavde otisnemo i s velikom mukom dođemo u Konstantinov grad. Kvartir sam u Valedehanu s hiotski trgovci imao, nedaleko od S[vete] Sofije i carevi[h] dvorova.

anđela i različni[h] svakojaki[h] obraza i videnija od kamena, kao da su od voska izrezana, i od nji[h] sva crkva kao grad nekakav od dna do vr[h]a sazidata. Čudo da su je i za toliko doknadili i završili.

decembra 1784. dođem u prvi Inglitere grad dover. Ovo bi pismo moglo i poduže biti; obače i u kratkom dosta sam protrčao, od Moldavije do Inglitere podosta je

mi je, pak, bilo sutradan s visokih mesta na užasne veličine nepregledatog prostranstva krasnejši i slavnejši na svetu grad London gledajući, o ovom ne znam ni reči reći.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Stric je ovako zapovidija: „Ako Kenjo ne tine odati, a ti podaj ćaći ovu knjigu, neka je odma odnese u grad u sud, pa onda je lako.“ — Bakonja izvadi iz torbice njeko pismo zavijeno novinama. — Daj amo! — viknu knez.

— Daj, dite! — viknu opet knez. — Ja ću odma Kenja svezati i odvesti u grad, kad već ima leporat. Šta da gubu štedimo... Daj, Barice, konop. — O Isuse slatki! Divice pričista! Jozefe pravedni!

I tako delija Stipan iznese stope iz manastira. Pa onda poslaše momke s pismom u grad majstoru Bortulu Lovriću, obućaru, i javiše mu da mu je sin Inocenco nenadno preminuo.

ispovijest do kraja, sve krupne i sitne grjehove Škorančine, čak i to kako je krao duvan fra-Duvalu, pa ga slao ocu u grad.

Ti ajde, a ti stani... ne, nego ajte svi, svi, jedan tamo, a dva ovamo... — Za likara u grad — dodaje Brne. — Ama, šta je jopet? — pita mlinar. — Kako šta je!? Umra je gvardijan... — Gvardijan umra!

Daklen, koji može priplivati, pa da nađe dobra konja priko vode, ća da ode u vas trk u grad? Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke! — reći će novi privremeni starješina. — Nije to zbogu jabuke, nego...

Kolika je vrućina, a on začalmija glavu. Vidim: gornji čovik! Tira u grad šenicu. Gledam dobro iza njega: nadaleko nema žive duše.

U toj trzavici Brne naumi da ide u „grad“ čim se bude mogao držati konja, svakako da ide u „grad“ gdje ima iskusnijeh ljekara na odmet.

U toj trzavici Brne naumi da ide u „grad“ čim se bude mogao držati konja, svakako da ide u „grad“ gdje ima iskusnijeh ljekara na odmet. I poče sračunavati koliko će trošiti za sebe i Bakonju, dnevno, mjesečno itd.

Bakonja ne znađaše šta da želi. S jedne strane plijenjaše ga pomisao da ode u grad, ako će i za kratko vrijeme, s druge, opet, bojaše se da stric ne umre tamo, pa šta bi on sam među lacmanima, i šta bi

Gvardijan reče Bakonji da se odmah naredi za put. Šalje ga u grad da se zađakoni. Hoće da to bude još za života Brnina. Bakonju će pratiti Srdar.

Ovo je poslidnji dan da sam u ovoj odići. Sutra ću se obući, pa iđem u grad. Maša pljesnu rukama i zovnu Cvitu, ali se predomisli i zašapta: — Nemoj ništa govoriti, da vidimo kako će se

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Nek o glavu doba lupa iz sveg maha. Ne znam: da l kraj mene diše grad il šuma, Da l sam svež ko šiblje il ko panj orono? O moj oklop ponoć kuca ko o zvono.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Istoga dana, slikar bi poslat u udaljeni grad na severu, a Zlatoprsta ostade zatvorena u kuli. Nije znala kuda, ni zašto je mladić otišao.

Oko nje je brujao grad, ali kroz prozor svoje podrumske sobe mogla je da vidi samo stopala prolaznika u neprestanom pokretu. »Kuda li idu?

Od majke je devojčica čula da se dečak odselio u drugi grad, i rastužila se. Gotovo zaboravi da zaliva izdanak, kad opazi da iz pazuha lista izbija tamnomodri pupoljak.

« pomisli Đavolak. »Ni ovi Gore nisu bolji!« — Dang, bang! — učesta Đavolak da baca čičak. Aj, kako se grad komešao! Već je sused na suseda udarao, sin na oca, muž na ženu! »Da mi je da rođaci ovo vide!« uzdahnu Đavolak.

Ali čim je nekoliko njih ugledalo repate rogonje, stranci su u širokom luku počeli da obilaze unesrećeni grad. Đisara je bila u pravu! Još divlje guske nisu ni krenule na jug, a gradom je zavladala bolest.

»Da braća ovo vide? Tram-taram! Da se i oni malo provesele! Hop, hop!« Skakutao je Đavolak, a grad se sve više praznio. Tek tu i tamo po neki retki prolaznik saplitao se o gomile đubreta u potrazi za hranom.

— Gle vraga! — jeknu Đavolak. — Gde mu nestade rep? Priča o čarobnoj ruži brzinom vetra obigra grad. Jedan za drugim, u nisku, trošnu kuću ulazili su repati i rogati, a izlazili odande bez repova i rogova.

Zauzvrat, kad sneg i led okuju grad, deca su njoj donosila zdelice s hranom i ostavljala ih na dovratku, ne ulazeći nikad u kuću.

— Jedino veštice znaju jezik zveri i trava... — nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad. Zar je mogao gradski Savet da se ne umeša.

— To što zveri idu za njom, ne znači zlo! Davno, još kad se grad zidao, živeo je pustinjak koji je drugovao sa zverima, ali i ljudima pomagao pronalazeći lekovite trave.

onaj ko je nađe, otkriva reč od koje procveta kamen, nestanu bol i tuga, na divljoj reci stvori se most, u pustom polu grad. Ali do nje je teško doći. 3ato je onih koji znaju tajnu reči tako malo! — Ako uopšte i postoji Srebrna ruža?

Baš smešno! Traži je u ribljoj čorbi! »Možda me je zvezda prevarila?« — pomisli mali čistač, rešen da se vrati u svoj grad, kad na pustoj stazi izniče starica toliko povijena pod teretom da joj se čak ni lice nije videlo.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

nije slučajna jer je tu, možda baš na tom prelazu, nekada, kroz decenije, stajala Stambol-kapija, najveći od ulaza u grad, opkoljen šancem. Na starim planovima Beograda, turskim i austrijskim, a i na planu Emilijana Josimovića iz 1867.

i decenijama, a na šancu izgledalo je da ne ostavljaju tragove ni ratovi ni morije koji su, naizmenično, opsedali grad.

je još uoči Kočine krajine, krajem XVІІІ veka, a i kasnije, čak i posle Prvog ustanka, u nekoliko navrata prodirala u grad i harala kako je htela.

Neprijemčiv za užas koji je nosila sobom, palisad je nije propuštao. Morala je u grad na glavna vrata, kroz Stambol-kapiju i, obično skrivena među vreće žita, ulazila je pravo u gladna usta.

Te su glave bile, kao opomena, okrenute putnicima koji su u grad stizali preko utabane terazijske ledine i zaustavljali se, pre no što uđu, na pustari pred Stambol-kapijom, po kojoj su

u isti mah, oplakivali Vasu Čarapića a slavili Kondu i Uzun-Mirka, dok je vetar, stišan, jutarnji, donosio u ogoljeni grad dahove novembarskih rasvetljenja.

koje su, moguće je, imale neki značaj u prošlosti, nego na to da je tu, sada, ured sudije za prekršaje Opštine Stari grad.

Ispunjen nemirom kao unutarnjom drhtavom košuljicom, gledao je, pod velikim nebom, taj grad. Na padini prema Dunavu, između razvalina i minareta, u zelenilu tako živom kao da priznaje samo trajnost dana koji

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Na krilu odmora svoga Romula večni grad spokojno, tiho je drem'o; A kvirit stoji mlad, I s čudne statue te, sanjive ne svodi oči, I gleda bajni rad...

budan; I s nova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I on je čuo sam: „Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam“. V.

Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Moje rodno ostrvo Samos nalazi se pred maloazijskom obalom nedaleko od onog mesta gde leži lepi grad Milet, sa kojim je moj otac Mnesarhos vodio živu trgovinu.

„Jesi li, dragi Satire, baš sasvim siguran da je tako kao što veliš?“ „Siguran kao grad!“ „Pa da vidimo! - Radi jednostavnijeg sporazumevanja, zvaćemo broj koji se odnosi na katetu našim manjim brojem, a

i veseo, mladić je koračao tim drumom i odbijao sve ponude kiridžija sa konjima i taljigama da ga ponesu ili povezu u grad. Posle mnogodnevnog čučanja na lađi, ovo pešačenje beše mu ugodna šetnja.

Dva atenska građanina prođoše pored njega i uputiše se kosom rampom Propileja gore u grad. To behu, verovatno, neki trgovci, jer razgovarahu o pazaru i cenama, potpomažući svoj govor cifara raskrečenim

ali će zavisiti od mojih sposobnosti, moje volje i istrajnosti da li ću se ikad uspeti, dostojan, na ovaj ponositi grad. „Istina, ja sam poluvarvarin, no Ezop beše bedni rob pa posta besmrtnik.

„Otpočet od moga oca, a od mene dovršen, stoji ovaj grad, iz kojeg ćemo da krenemo, opremljen i snabdeven oružjem i džebanom.

Kad je bilo sve na svome mestu, Arhimedes se pope na najvišu uzvišicu varoši, obuhvati pogledom ceo grad, pristaništa i okolinu pa reče: „Vala, neka dođu!

Kad se njegove lađe približiše kulama koje su branile ulaz u pristaništa, osu se na njih grad teških i oštrih brvana koji probiše bokove i dno lađa i potopiše ih na dno mora.

Posle svih ovih nedaća svoje vojske, Marcelus odluči da obustavi svaki napad ili juriš na grad i da ga glađu prisili na predaju. Opsada Sirakuze trajala je pune dve godine.

Opsada Sirakuze trajala je pune dve godine. Za sve to vreme nije preduziman nikakav napad na grad. Arhimedove mašine su mirovale, a on se povukao u svoju sobu za naučnički rad. Tu su ga čekali važni i hitni poslovi.

Godine 1085 kralj Alfonzo od Kastilije ote nevernicima grad Toledo i načini ga svojom prestonicom. Godine 1182 vladaše onde kralj Alfonzo VІІІ, Plemeniti. Onamo ću da zavirim.

kula što su je neprijateljski topovi razvalili nije se, na sreću, sručila u rov, čime bi neprijatelju olakšala pristup u grad, već se naslonila na bedem kao pijan na plot“”. Većnici počeše da se smeju.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ja produžih sporednom ulicom pa izađoh na Drim i na obali sedoh na četvrtasti tesani kamen koji se belasao. Grad se već jasnije ocrtavao, odnekud čuo se zvekir i njegov odjek za grebenom, a ja sedim i dremam i nekoliko pasa vulaju

U podnožju velike planine belasa se grad, pribio se, sanja. Ko je taj grad? Zašto sam se tu rodio? Zašto baš tu do velikog tornja? Gde sam? Šta je sa mnom?

U podnožju velike planine belasa se grad, pribio se, sanja. Ko je taj grad? Zašto sam se tu rodio? Zašto baš tu do velikog tornja? Gde sam? Šta je sa mnom? Kako da živim? Kuda da begam?

Spremim se da bežim. Pa otvaram prozor i zveram po ulici. Grad zamro. Mesec nestao. Lišće šušti, i negde daleko prema crnoj šumi drhti jedina svetiljka. Sve je zamrlo, sve.

Pred nama sumrak, gust i garav, obavijao je sve više, sve brže, sve grabljivije, grad i groblje, grad Života i grad Smrti, u kojima se baš tada, punom i ludom snagom, vršio onaj najveći i najmračniji

Pred nama sumrak, gust i garav, obavijao je sve više, sve brže, sve grabljivije, grad i groblje, grad Života i grad Smrti, u kojima se baš tada, punom i ludom snagom, vršio onaj najveći i najmračniji proces večite smene:

Pred nama sumrak, gust i garav, obavijao je sve više, sve brže, sve grabljivije, grad i groblje, grad Života i grad Smrti, u kojima se baš tada, punom i ludom snagom, vršio onaj najveći i najmračniji proces večite smene: od ljubavnoga

uporno gušeni talenat i umetnički temperamenat, koji je taj, inače po mnogim drugim stvarima na velikom glasu, naš grad odavno nosio u svojim grudima, nemajući o tome, a na veliku štetu našeg opšteg umetničkog poleta, nikakvog pojma.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Za dugo godina prilikom svakog dolaska operne stagione odlazio je u grad kao popuna orkestru. A kasnije, kad su mu poispadali zubi i počela ga izdavati sapa, prekinula se i ta posljednja veza s

Takva je bila i djevojka koju sam upoznao kao gimnazist kad sam došao u grad. U svakom časku njene ljepote osjećala se ona sretno ugrabljena slučajnost njena postanka i ležao je znamen njene krhkosti.

Dva ili tri puta putovao je u grad po one smotuljke svjetlucavog papira i listove kartona. Od tog materijala bude izrađena sva sila šljemova, oklopa,

Uskoro zatim, samih nekoliko nedjelja poslije majčine smrti, otišao sam i ja iz mjesta na škole u grad. A time nekako završava i moje djetinjstvo.

Čim sam došao u grad u gimnaziju, po bakinom neodstupnom zahtjevu, dali su me da kod njega učim violinu. Neko vrijeme, čak, bio sam na stanu

Nije li možda i naš jadni, domišljala se žena, odlutao tako, sve pješice, u neki strani grad, prešao bez zapreka granicu (jer slijepce-amnezičare, mora da prati okata sreća, kao i mjesečare koji šetaju po

A u svakom zapamćenom pejzažu, u svakoj viziji grada nosimo i po jednog sebe. I kad priželjkujemo onaj pejzaž, onaj grad, mi želimo samo da opet nađemo, da opet osvojimo i usvojimo ono ja koje u tim mjestima i vezano za ta mjesta živi.

Uputio sam se u grad, o štapiću doduše, ali u jednom dosta ležernom andantinu. Svježe proljetno jutro. Na cesti lokvice od noćašnje kiše.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

A sam Đurica, terajući drva u grad, zaradio je čohani jelek i dizluke, opšivene crnim gajtanom, i veliki tunos sa kićankom. Tako odeven dođe na krstonoše.

Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode. Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole? — oslovi ga Vujo pre nego što mu se Đurica približi.

U ruci Pantovčevoj odjednom se nađe vitak drenovak, koji odjednom fijuknu u vazduhu i stade da pada po Sretenu kao grad.

Hladna, mokra vlaga prodire dalje i od samoga vazduha... Gnjila, vlažna magla zavila u svoj sumorni plašt ceo grad, kao kakvo čudovište, pa ga kvasi, cedi i opet kvasi, rekao bih da mu spira s prljava lida tragove užasnih zločina,

XXI Treći je mesec kako se Đurica nastanio u Beogradu. Kad je prispeo u grad, nikome se nije obraćao za obaveštenja, nikome nije poveravao svoje tajne; sam je smišljao kako će se u ovom velikom

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice; kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori. Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao.

I tako putujući, naiđe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica.

Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad dođe na vrata, onde ga zaustavi straža, i zapita ko je i otkuda je, pa pošto se on

Onda mu carev sin zahvali, pa pođe unapredak i jedva jednom dođe u grad zmajev. Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta

Idući tako od sela do sela i od grada do grada, najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja. Došavši u onaj grad, stane raspitivati kome treba pastir.

Došavši u onaj grad, stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga

pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame, a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa krene ovce i pođe u grad svirajući u gajde.

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onog jezera. Sutradan carev sin

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onog jezera. Sutradan carev sin opravi se opet i

Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde. Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde. Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

Kad dođu u grad, sav se grad slegne kao na čudo. Car, koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Dugo sam bio vezan za fabriku i svež vazduh me je divno okrepio. Vrativši se u grad te večeri imao sam osećaj da mi mozak gori.

Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana. Po doseljenju u grad započeo sam četvorogodišnje školovanje u takozvanoj pripremnoj osnovnoj školi, gde sam se spremao za višu školu ili

Nikada neću zaboraviti snažan utisak koji je taj čarobni grad ostavio na mene. Nekoliko dana po dolasku, tumarao sam ulicama, potpuno zbunjen novim prizorima.

Neprijatelj će biti u stanju da razori svaki grad, i to bez obzira na njegovu udaljenost i nikakva sila ovoga sveta neće moći u tome da ga spreči.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Upozorio me je da će oko četiri sata izjutra moj voz stići u Genzerdorf (grad gusaka) i da tu treba da presednem na drugi voz koji će me odvesti u Prag.

Činilo mi se da svaka od ovih gomila žuri da bi obavila neke važne poslove. Grad na obe strane obale izgledalo je da brekće od raznih poslova.

Tada nisam znao za razliku između Njujorka i Džersi Sitija i smatrao sam da su oni jedan te isti grad. Mislio sam kako veliki prostori Sjedinjenih država moraju biti prekriveni stotinama ovakvih mesta i kako u tim

Pojanje u crkvi nije me mnogo impresioniralo, a sama služba još manje. Grad Delaver Siti bio je mnogo veći od Idvora, ali je služba božja u Idvoru bila mnogo uzvišenija.

Rekli su mi da je Baltimor katolički grad i da zvona koja čujem pripadaju katoličkoj katedrali. Malo je nedostajalo pa da me ta zvona privole da ostanem u

Miran izgled ovog grada koji je ličio na grad manastira kao da me je pozvao da se odmorim, sednem i prezalogajim. Kupio sam jednu lepo ispečenu veknu hleba i

Svaki put kada sam, za vreme svojih dugih šetnji uzduž i popreko kroz grad, prolazio pored Kolumbija koledža, mislio sam o ova tri velika čoveka.

Istorija paćeničkog srpskog naroda okružavala je ovaj grad i to ga je, u mojoj mašti, dizalo u nebeske visine. Mnogo me je mučila želja da tu siđem i uspnem se na vrh Avale,

Istorija paćeničkog srpskog naroda okružavala je ovaj grad i to ga je, u mojoj mašti, dizalo u nebeske visine. Mnogo me je mučila želja da tu siđem i uspnem se na vrh Avale,

Kako je ovaj gospodin više voleo grad nego rad, nije štedeo truda da mi grad prestavi u što boljem svetlu. Pretvorio je naše traganje u detaljnu inspekciju

Kako je ovaj gospodin više voleo grad nego rad, nije štedeo truda da mi grad prestavi u što boljem svetlu. Pretvorio je naše traganje u detaljnu inspekciju svih mogućih studentskih boravišta, jer se

Bilo je to Pančevo, grad u kome sam u svom detinjstvu išao u školu. Tamo sam od svog nastavnika, Slovenca Kosa, prvi put čuo o Bendžaminu

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Putem im je pri duši sve tješnje, a kad uđoše u grad, u tijesne ulice, gdje nigda sunce ne grije i gdje se tjeskoba usred podne osjeća, čisto se rastužiše — zla slutnja

sluša glasove strasne omladine što se miješaju sa šumom borova iznad vrela i lakim oticajem vode, nad kojom strši mrki grad i pusta golet. Zagrabi sićem i u uzbuđenju zbog današnje vijesti vraća se kući.

Gore, ali do dolje još nije doprlo, iako je već ručano doba; priječe mu nadstojne visoke brdine između kojih je upao grad.

Slalo mu se jelo za više dana, a rijetko, ponajviše nedjeljom i blagdanom, silazio je u grad. Malo po malo svikne mu se, i nije onako ispod sebe ubojito gledao.

Pa tako stoje neko vrijeme. Djevojka gleda dolje na grad, što se kao ubog skupio uz golu krš. Odozgo gledajući ga, da se na nekojim kućama cigla ne crveni, nije no gomila

kućicu otkud su je ponijeli, i instinktivno osjeti da to mjesto lijepo poznaje; gleda čeljad što tamo žive i ozgo u grad silazi. I kao da joj brdo snage daje, gleda u nj.

A kako ga s vida gubi, sve joj je tješnje u duši, dok ga najposlije zakloniše gradske goleti. A grad dolazi prostraniji: iznad njega zijevaju mrke špilje i duboke strane, isprekrštane potočinama.. .

Pa se najednom trže i požuri u grad. Dok je uljegla na vrata, osjeti kao i uvijek ružni zadah tjeskobe, no pred očima još joj sijeva toplo sunce.

čiji se vrsi ljube s natuštenim nebom olovaste boje, koje je boje i zemlja gdje se teško živi, a otkuda su nju dolje u grad doveli.

I tako, obuzeta sjetom, čeka Lazu; najmilije bi joj bilo da odmah dođe, pa da krenu u grad. Ali on u hitnji prođe mimo nju. Čekaj, — veli joj, — još imam nešto da uredim!

Tek u postelji pribranija je. Misao je nosi otkud je došla — u grad u kome uvijek suton vlada. Sve svakidašnje navike u pameti su joj, i rado bi se k njima povratila, a žao joj što se nije

Ali kada izbliza ugleda veliki grad i stupi na njegovu obalu, nešto joj se silno u grudima potrese, pa zatim u duši nastupi tajac.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

prvi utisci pri ulasku u mladoženjinu kuću odnose na opažanje srazmera: prvo kapija, „velika, teška i jaka kao grad”, a odatle, „kroz kapiju”, ona kuću tek „nazire onamo, u kraju, i preko onolikog dugačkog dvorišta”.

Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini ... grad, krovovi ... tamo oblaci ... sazvežđa ... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti?

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Što da mislim gore-dolu?... Idi vo selo. Će go nađeš čorbadžija Spaso od grad. Dadi mu to. „Ti se pozdravil — da mu rečeš — aga mi Sulejman Lekovac so zdravo — živo: hata da mu ispratiš i sve

Kad su sve to videli, od jada im preseo i Trg i trgovanje. Grad im se u pakao pretvorio a po obrazu blato ošinulo, te jedan mimo drugoga pojurili gore ka Kaludri.

Samo priđi ovamo, pezevenk–Arnaud!..“ Šta je mogao da radi? Imao je još nešto zlata kod sebe, otijšao u grad s babom i prijavio se vlastima za povratak, jer mu tobože podneblje ne prija.

Zašto? 3emlje je i gore dosta imao, šume i planine još više, lova i lepih izgleda takođe. Što nije sišao u grad, kad se već pomerio sa rodnoga praga?.. Protu Dejana Popovića zatekoh u pčelaniku. Izne– nadih se njegovoj promeni.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

), umetnička radionica. autonoman, samoupravan, samostalan. balansirati (fr.), održavati ravnotežu. Baltimore, grad u Sjedinjenim Državama američkim. bániti se, ponositi se, razmetati se.

Miljković, Branko - PESME

kako ih vitla zli vetar nebo što laje i kišu prokletstva tešku i večitu videh slepe vode stiksa i blato mržnje videh grad u plamenu i žene čije su ruke zmije videh zid plača bez zvezda i čuh reči bola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili

Trgovci časni što kupuju vatrom Iz tvojih ruku istinito blago Na tvome telu grad crtaju jatom Žrtvenih ždralova umiljatom snagom. ZOVA Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj.

onakav kakav je prazno u punom pesma koju svi znaju i da je niko ne ispeva da se niko ne izdvoji da nijedan grad ne bude prestonica drugim gradovima ne, nema razloga da pišem pesme ako umem da približim stvarnost onome što

Krakov, Stanislav - KRILA

— Ko govori o smrti? Muzika je svirala. Jedan plavi dečko, bez ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata.

Muzika ih je opijala kao obnažene grudi žena. Oni su mislili da su već pobedioci, i da prodiru kao varvari u osvojeni grad. Tada bi pljačkali i silovali. Redovi su ipak ostajali mirni, samo je i dalje zvonio odjek onog takta: — Jedan, dva...

U zraku se boje izgubile, samo je bilo jasno pijanstvo i radost. Grad i brodovi na moru bivali su sve manji. Jedino je bio veliki magični, svetli krug elise. Radosno se naginjao napred.

Kombinezon pilotov bio je vljen debelom kožom, te ga pogled nij probiti. Grad je rastao kao iz bajke. su jedan sekund u čitavu večnost. Žic tezale, a laka krilca pokretala.

Nestrpljivi automobili nose sve ove u vile kraj mora. Budni stražari čuvaju ulaze. Grad se sav spaja, pari, sav je u ljubavnom grču. Sve vile, kuće, brodovi, šatori i barake. Čak i muhamedanska groblja.

VI BELA BARAKA Ipak on nije umro. Svršavao se avgust, a žega je bila uvek ista. Grad je živeo noću. Danju su žene puštale da im se prozire telo pod providnim haljinama.

Sekcija vojnih fotografa je ponovo snimila generala Saraja. Novine su pisale o generalima, o ulasku u osvojeni grad, o devojčicama i cveću. Novi vozovi ranjenika stizali su, n pravili zabunu po već punim bolnicama.

Petrović, Rastko - AFRIKA

kao ogromne, mračne planine, osvetljene samo po vrhovima, zaklanjajući pri prolazu svojim tamnim masama ozvezdani grad. Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel.

Topli prijatni miris crvenih cvetova pokriva ovaj zaspali grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u

u izgledu ovih zgrada, kroz čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja, zasada i šorova. Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa.

Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika. Sedamo u čamac i prelazimo u grad. Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku.

u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim skoro koliko svoj rodni, kao da sam i napušten i izgnan, da sam započeo razgovor sa svojim nosačem;

plodova i gigantskih ptica koji su se toliko dopali mome sedome prijatelju da je on rešio da baš kraj njih zasnuje grad.

S takvom brigom stigao sam u Bobo Đulaso, jedno od najvažnijih centara afričke unutrašnjosti. Ne uvevši me u grad urođenika, crnac šofer doveo me je pred zgradu u kojoj živi njegov gospodar.

, gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu. Bobo Đulaso je ogroman crveni grad staništa i terasa, izgrađenih od crvene afričke zemlje, koje se rone i rastvaraju na kiši.

Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva veka osnovala, bežeći, dva crna fetišera nazvavši ga: „Najveće kupatilo krokodila.

berberin, veliko tržište puno belih crnačkih tepiha, slonovače, ćilibara, koža i zelenih afričkih pomorandži; Bamako, grad crnih i belih, veliki i važan koliko i Dakar.

Njegovo se ime više ne sme izgovoriti. Po cenu života nijedan crnac neće reći kako se zvao taj grad. 3ovu ga: ona varoš, onaj oganj, ona ruševina; zovu ga Duguba, što znači veliki grad, ali jedino se još belac usuđuje

3ovu ga: ona varoš, onaj oganj, ona ruševina; zovu ga Duguba, što znači veliki grad, ali jedino se još belac usuđuje pod širokim nebom i na obali Senegala izgovoriti njegovo pravo ime: Gundjuru!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Dok juče sa zorom štuče nekuda, a oko ićindije evo ga opet u grad sa nekakvim Mehmedom iz Arnautluka!... Ćerim gleda, pa tek vrti glavom...

Da i ja mognem veziru kazati... STANA: Jedinac mi je ovde doveden... PRVI TURČIN: Baš od svoje volje slabo ko u grad dohodi... STANA: Pa tu je bačen na dno tamnice...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Potresajući prizor! Ljudi, što su maločas stajali s vama i uz nas: bodri, snažni, čini ti se prsima bi grad razbili, leže sad pred nama kao neme, hladne, nakažene trupine.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Zapisala si ime Zlaćanom rukom tu, I skinula si time Tu strašnu ukletvu. I podigla si crkvu Kô tvrdi neki grad, Oživela si veru, Probudila si nad.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Seljak na primer ore, seje njivu, gazi blato. Naiđe grad, i ceo usev mu potuče. Ali on ne ropće. Tako je valjda moralo biti... — A i šta bi mogao drugo da radi!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa planinom, sa dolom hodi, Dunav deli pak most, brodove svodi.

Ja vozvedoh oči posmotreti napolje, No, o teške tuge i velike nevolje! Černa nošč pokrila ves grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim zrakom; Silni vjetr duše i domove ninja Sipajući u oči krupu hladna inja.

Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe. Togda sja činjaše nes grad b'jelo more, Domovi i toronji — b'jele morske gore.

skorbi, tuge petoletke, Davno željan vidih Novi Sad, I tvrdosti skoro neobretne, Vragom smrt pretjašči Petrov Grad; Slavno-srpskog episkopa smerni Mimoidoh i bešumni dvor, Blagočest’ja pravoslavnog verni Gdi je često svjaščenikov

1830. Jovan St. Popović DAVORJE NA POLjU KOSOVU (Odlomci) 1. Gdi je Prizren, slavni grad, Gdi su carski dvori? Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori?

Gle Severina grad, u razvali leži sahranjen! Gdi su bile kuće, gnjizde se gušteri sad. Nije l’ to predel Dečanskoga negda oblasti, Gdi

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

S Bogom ostajte svi i ne zamjer'te na eglenu. JAJCE Kad sam god prolazio kroz ovaj prijestoni grad naših zaboravljenih, nesrećnih vladara, uvijek su me obuzimali ledeni trnci i čudnovata drhtava jeza.

Bojić, Milutin - PESME

'' A Grad Sveti spava pod velom tišine. Strast je zakliktala na lešini Vere. (1911) SALOMA Iznemogoh i veoma oslabih, ričem

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Obnovljen je, vrlo brzo, književni život, naročito u Beogradu, koji je dobrim delom bio razrušen grad. To, međutim, više nije bila prestonica Srbije, nego jedne nove državne tvorevine oslobođenih jugoslovenskih naroda -

Nastasijević, Momčilo - PESME

ІX Nežnom ljubavlju voleću te, Bože. Ti, čija ruka znala me odbranit. Bog mi bi uvek zaštita i grad I štit i kula oslobođenja.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Beli luk ne treba trebiti noktima, »jer od toga plače« (Sofrić, 150). Ne vala ga donositi rezačima, da ne bi grad tukao vinograd (SEZ, 32, 1925, 25). Od njegova mirisa beže zmije (SEZ, 40, 238). B. l.

ne unose se u kuću nikakve zelene grančice, a na Đuđevdan okiti se njima i kuća i crkva; docnije, ako zapreti grad, krsti se tim grančicama put oblaka i govori: rastupi se (Begović, ŽSG, 121); takođe se za vreme grada kida vrbica i

su isključivo ženski poslovi (SEZ 19, 283). U njenom semenu stojalo je uskršnje jaje (»da je ne tuče grad«, SEZ, 14, 51).

Ne valja ih sejati Bele nedelje i zbog toga što će inače tući grad (SEZ, 32, 127). Ne valja sejati k. na mestu gde je sejan kupus, ni kupus na mestu gde su bile k.

Tu ceo tekst basme!). U oba slučaja k. je upotrebljena protiv mrtvačkih demona (jer oni dovode grad i oluju, takođe i bolesti, upor.

ili: natrag! (SEZ, 17, 15). Isto tako, kad preti grad, pevaju vračare basmarske pesme u kojima se spominju muke kroz koje prolazi k.

(sejanje, okopavanje, ogrtanje, branje), i »bog, kad čuje sve ove muke, sažali se i neće da pusti grad« (SEZ, 17, 144. Upor. ѕ. v. Konoplja). Zrno k. meće se u amajliju protiv bolesti (Karadžić, 4, 1903, 199).

— U okolini Pečenjevca (leskovačko), kada zapreti grad, stare žene pevaju basmarske pesme u kojima se spominju p. muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju

muke, sažali se i neće da pusti grad« (SEZ, 17, 144). Grad dovode duše mrtvih (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= nevidljivi nasilno preminuli›), i ova basma upućena je

muke, sažali se i neće da pusti grad« (SEZ, 17, 144). Grad dovode duše mrtvih (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= nevidljivi nasilno preminuli›), i ova basma upućena je njima; isto onako kao

Smokva. Izvesni običaji svedoče o spasonosnoj, apotropajskoj snazi s. Kad preti nepogoda i grad, treba zapaliti grančicu divlje s.

Kad preti nepogoda i grad, treba zapaliti grančicu divlje s. koja je blagoslovena na Belu subotu [»grad se siri u Beo četvrtak, a u Belu subotu uređuje se gde će i kad padati«, SEZ, 50, 212] i njome krstiti prema oblaku, pa

Ćipiko, Ivo - Pauci

Tpehe nedjelje napovjedi, iza velike mise, Rade se navrati popu Vrani po cedulju da pođe u grad presvijetlome biskupu na ispovjed. Pop—Vrani žuri se, ogladnio je; i sluga Ivo već na sto nosi.

Ali da je na moju, vjera ti i bog, ne bi ti ovako jašio na nama! Jutrom rano Rade se oprema u grad; majka mu stavlja u torbu pšeničnu pogaču i nekoliko komada planinskoga sira, da prismoči u putu, pregršt oraha i komad

— Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. . —Ne mari, sine, majčin savjet nije nigda na odmet...

To silno Petra rasrdi, i on zaprijeti Vojkanu da će se osvetiti. Odmah sjutradan pođe u grad odvjetniku da zapravda Vojkana za dvije kvarte kukuruza, koje mu je od zimus Vojkan ostao dužan za izor na njegova vola

I na lijepi način otpravi ga iz dućana. A Petar, dok minu rok, požuri u grad k odvjetniku. —Činite molbu za rubačinu, veli mu, ali ne zaboravite — preporuči — da u molbi navedete da rubač

„Nije druge, treba naći advokata da odbraniš svoje!” pomisli i pođe u grad da ga potraži, kad ga u varoši nema. Nakon malo vremena bi urečena rasprava i pozvani Ilijini svjedoci.

Zlata zatrudnje i, dok se o tome počelo šaporiti, gazda jednoga dana odvede je u kočiji u grad, k jednoj gradskoj babici; i, pošto ona, obašavši je, uvjeri gazdu da je djevojka u drugome stanju, ostavi je kod nje.

Gazda zadovolji se njenom odlukom i ne zapusti je, kako su varošani mislili. Odele, s malim, svake subote odlazio je u grad i sa Zlatom zadržao bi se do ponedeljnika, i tek pod noć toga dana vraćao bi se kući.

se začudi, ali mu bijahu mile njene besjede, jer godinama i njemu oteščao život i zanovetno mu i teško ovo putovanje u grad, a već bez Zlate ne može nikako, pa još ranije premišljaše kako da je dovede k sebi bliže.

Premišljajući o svačemu, pade mu na pamet da je sjutra subota, ne osjeća se lagodan u životu, pa neće ići u grad. Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili, i o

Rade pođe u grad da potraži odvjetnika; bio bi pošao onome najviđenijemu što mu oca zastupaše u parnici radi krave, ali taj zastupa

To bijaše prvi rastanak od sela kad nije osjetio tuge. Činjaše mu se da ide u poznati grad, gdje će da nađe silesiju znanaca o kojima je on u novinama toliko čitao, s prijateljima razgovarao i za njih se često

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Đavolji klik je zgodno mesto odakle se može naslutiti divan jedan grad koji će za dve-tri godine nići na obalama Belog potoka.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Na krilu odmora svoga Romula večni grad spokojno, tiho je dremô, A kvirit stoji mlad, I s čudne statue te sanjive ne svodi oči, I gleda bajni rad.

stojao budan; I snova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni zborahu glasi, i on je čuo sam: Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam. 1883.

Čudni su puti kojim strasti vode, Al' sve što živi ove pute zna: Sadašnjost njina nepobedljiv grad je, Prošlost je njina pepeo i pra'. Pa kad je tako - tako mora da je!

U krv ogreznu, trupinom se pokri, I cirk, i forum, i polje, i grad, I snova vera iz krvi se diže, I snova svetli zablista se nad.

Ko smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često sanjam onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom sretah ja, I san, ispunjen čudne slasti, I dan bez mira, noć bez sna...

Filomela Čeka da se javi s neba Kolesnica zračnog Feba; Gde pastir, okićen vencem, s pastirkom iđaše sretno U grad i polje cvetno; Istina božanska leži u drevnoj prošlosti tvojoj, Kad duh slobodan beše.

O pojte pesmu o tuzi! Smrtno je moje telo razoren, prazan grad. S razvala prastarih kula, gde nema života više, A gde je nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih

O pojte sumornu pesmu, o pojte pesmu O tuzi, S uzdahom ja je primam, s odjekom prazan grad. 1892. KLEON I NjEGOV UČENIK Učenik Čestiti Kleone, krenimo se dalje!

1892. (KAD SE UGASI SUNCE…) Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sađe I velom zvezdanim svojim pokrije burni grad, I polja, i dole, gore; kad lahor ćarlija slađe Kroz opusteli sâd Ja siđem usamljen u noć.

Sa ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.

natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde propast grozna ih stiže, Grad mnogoljudni sada, Benara, gordo se diže.

Kasime, otidi u grad i prodaj magare svoje. Gospod će mladošću večno da tvoju ukrasi glavu, Jer te je izabrô noćas, da vidiš njegovu slavu.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

poprištu vidim kako vojske srednjeevropskih sila prelaze Dunav i Savu, kako Karađorđevi junaci jurišem osvajaju grad, a Vasa Čarapić pogine tu, pod mojim prozorom.

Svaki veliki grad Mesopotamije imao je svoju astronomsku kulu, stepenasti toranj, sa koje su sveštenici posmatrali i tumačili nebeske

Neću da se uplećem u tu raspru istoričara, jer za nas je dovoljna samo još kapija da u grad uđemo. Eno je onde! To je slavna ištarska kapija - poznajem je iz Berlinskog muzeja.

dajemo straži dobar bakšiš, koji je i u starom zavetu priznavan kao pasoš „važeći za sve države“ i ulazimo nesmetano u grad. Stigli smo u trgovački deo varoši, u glavnu čaršiju.

no što zvono dadne znak za polazak, sakrićemo se u celi Erehtejona; onde ćemo sačekati dok svi ljubopitljivci ne ostave grad i noć se ne spusti.

ostaviti Konstantinov Rim, a maloaziski pukovi Mustafe Kemala, opijeni još pobedom nad grčkom vojskom, ući će u ovaj grad, koji će se od sada zvati samo Stambulom.

prvo u njen donji deo, a odatle, pored ogromne zgrade gimnazije, podignute na trima terasama brega, u pergamonski grad. Odavde se otvarao divan vidik preko pozorišta i padina gradskih u dolinu reke Selinosa.

kraj drugog stoleća pre Hrista - da je cela pergamonska kraljevina potpala pod rimsku državu, a Pergamon postao glavni grad njene provincije Azije. Pergamon je cvetao i pod novim gospodarima i postao jedna od najlepših varoši rimske države.

osvajačkom pohodu, koji im je potčinio celo Balkansko poluostrvo, zaustaviše se Turci pred zidinama Dubrovnika; u taj grad nisu nikad kročili.

Sunčevi zraci šalju mu svoj poslednji poljubac i obasjavaju ponosni hradšinski grad. „Skoro svaki dan vozim se gore, u grad, priča nam naš domaćin.

Sunčevi zraci šalju mu svoj poslednji poljubac i obasjavaju ponosni hradšinski grad. „Skoro svaki dan vozim se gore, u grad, priča nam naš domaćin. „Ovde se okuplja svakodnevno sva diplomatija i plemstvo.

XXV GRAC. VLADIMIR KEPEN I ALFRED VEGENER Grac Stari glavni grad Štajerske bio je oduvek raj penzionera, osobito onih vojničkog reda.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

i ravnice pune sunca, nije bio Insbruk, sav utisnut u visoke planine koje se tako reći kroz prozore nadviruju ljudma; grad s mnogo jeseni i kiše, i grad one stroge brđanske katoličke tišine koja strah uliva. Milan leži.

Insbruk, sav utisnut u visoke planine koje se tako reći kroz prozore nadviruju ljudma; grad s mnogo jeseni i kiše, i grad one stroge brđanske katoličke tišine koja strah uliva. Milan leži.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Oni se s njime oproste i, Romana uzevši sa sobom, odvedu ga u grad i kadiji predadu da ga on njegovoj krivici sorazmerno kazni.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

stene do stene od zvezde do zvezde Vodi me iz kruga u krug SMRT CRNOGA BORBA Na spavanju mu odsekli glavu Odneli je u grad cara psa I bacili je paščadi Kada se probudi poći će po nju Sa crnom maramom u levoj I crnom ružom u desnoj ruci U

obali Da meću vrbama prolista Krenuo sam ka velikoj kapiji Otvorenoj nada mnom u zenitu Nisam znao spušta li se beli grad Iz oblaka u mene Ili mi iz utrobe u nebo raste Vratio sam se s puta Da sazrelo kamenje iz zavežljaja Ovde na trgu

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

godine, u kojoj je poginuo bugarski car Mihajlo, odlikovao se naročito mladi srpski kralj Dušan. Grad Velbužd, gde se ta bitka desila, danas se zove Ćustendil.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Pošli smo u varoš. Podgorica nam izgleda kao neki velelepni grad. Pred svakom radnjom zastajemo. Zadivljeni smo... A kafane prepune oficira, činovnika, vojnika, Crnogoraca.

U sredini toga zelenila je mnogoljudan grad od belih visokih kuća. Pokraj grada starodrevna tvrđava. Kao u nekoj bajci...

Pokraj grada starodrevna tvrđava. Kao u nekoj bajci... Neko reče da se ostrvo i grad naziva Krf. Po zalivu je rojilo od čamaca, motornih i na vesla, i mnogi su žurili ka našoj lađi.

Mi smo je prozvali Kapija Slobode, jer smo tu prvi put zakoračili u našu zemlju. A Bugari su je nazivali „Borisov Grad“, jer su verovali da su položaji na Kajmakčalanu neosvojivi... Sad valjda razumeš? — Baš ništa.

dva nacionalna ponosa, da se reši jednom za večna vremena: da li će se taj kamen zvati Kapija Slobode ili Borisov Grad. 3amrkla je tako noć između dvanaestog i trinaestog septembra. — Molim te, izvini što te prekidam — upade opet Mišić.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Za njim su vode pevale. ČOVEK KOJI JE TRAŽIO SVOJE LICE Sišao Drvoseča u grad, stajao na trgu, prodavao, ali niko ni da upita za njegov naramak drva.

— Sad ćeš kao vojnik, blesavko, ići svetom! — podrugnu se samome sebi i zviždućući, vojničkim korakom, siđe u grad. Bar za vojnika mudrost ne treba! Ide on ide, mlad i lep: udovice ga i devojke na kafu pozivaju, kakav život!

Sve manje je bilo poznatih lica u ulici, u gradu. Pa i sama ulica, sam grad počeo da se menja. Namesto bašti i kućeraka šiknulo u nebo jato kula načinjenih od betona i stakla.

S čuđenjem, prekorom i kao nekom mržnjom gledaju je snaha i sin, ulica i grad. — Đavolu je dušu prodala! — šapuću već i oni koji su s njenim unukom na svet došli.

— vikali su uglas doglavnici. Carskim ušima nije trebalo lepše pesme! Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad! S darovima i pozdravima već su počinjali da pristižu i prvi gosti.

ČAROBNA METLA Sve prljaviji bivao je grad, tugo crna! Šta se sve nije pokušavalo da se on očisti, bez uspeha: ostaci krompirovih ljuski, papira, prašine i čađi

— Ah-hah, hah-ah! smejala se sada čitava ulica, čitav grad, a đubre i prljavština su rasli. Već su do kolena ljudima dopirali, mada su čelične metle i creva puna vode stupala u

SAT S KLATNOM Tamo gde prestaje grad a počinju kukuruzišta bacaju ljudi stare i nepotrebne stvari: nekadašnja korita, islužene stolice i ormane, polomljena

Postoji Zaboravljeni Grad, u njemu Zamak, a u Zamku tvoja sreća. Da bi do nje došao — moraš pronaći ključ koji i Grad i Zamak otključava.

Postoji Zaboravljeni Grad, u njemu Zamak, a u Zamku tvoja sreća. Da bi do nje došao — moraš pronaći ključ koji i Grad i Zamak otključava. Mnogo njih je mladost potraćilo tražeći ga, ali ako budeš uporan, ako budeš strpljiv — naći ćeš ga.

Pokušavao je da u sebi zamisli Grad i Zamak, ali svaki put bi mu se činili drugačijim. Jednom je Grad imao ulice popločane suvim zlatom, a krovove od

Pokušavao je da u sebi zamisli Grad i Zamak, ali svaki put bi mu se činili drugačijim. Jednom je Grad imao ulice popločane suvim zlatom, a krovove od rubina.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

E s’g dede onuj: Kako k’d Kumanovo čuma bi, k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili Stamenu da uzme. I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena.

TOMA (izvan sebe baca fes, skida koliju, i laktovima izvaljujući se na jastuke, viče): Marko, hata pa u grad, i Hadži-Ristu, Zafira, Sekulu... Sve bre, sve zovi ovamo na radost i veselje!

Šantić, Aleksa - PESME

I dok se suton sve više hvata I tutnji grad I gori, iz modre dubine neba Izbija mjesec mlad: Kô kletva bona, Kô jauk miliona, Ja čujem kako, s visine one,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Smotrivši silnu savezničku vojsku, Momčilo navali da uđe u grad, ali mu građani zatvoriše vrata, pokazujući mu tursku vojsku koja se primicala i napominjući da treba najpre s njome da

Da ga ne bi suviše srdili, puste u grad, kao u znak vernosti, sinovca Momčilova Rajka, sa pet stotina vojnika. I tako Momčilo nemajući kud, uredi vojsku za

bi pribijen uz gradske zidove, i već se ne imaše gde borba na konjima voditi, a ne bejaše prilike da će ih primiti u grad, prvi Momčilo sjaha s konja, pa pešice udariše na neprijatelja, boreći se živo i odupirući se junački, jedno po

boreći se živo i odupirući se junački, jedno po vlastitoj hrabrosti, a drugo i zato što im je za leđima bio grad, pa se nisu bojali da mogu biti opkoljeni. U tome mnogi izgiboše.

I u pesmi vidimo ga prvo na konju, a zatim kao pešaka. I u pesmi on ne može da uđe u grad, ali ne zato što su vrata zatvorili građani Periteorija, nego zato što je to učinila neverna kuja Vidosava.

Podvalom dovedena u položaj da bude žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i mrtvim očima gleda svog nejakog

I devet puta ponosne reči junačke vere ispunile su grad i polje: Idi, sestro, na bijelu kulu; a ja ti se ne bih povratio...

Izgubivši utvrđeni grad Beograd, Đurađ se dao na posao da izgradi novu tvrđavu u Smederevu. Ona je bila završena 1430.

Ona je bila završena 1430. Iste godine Turci su osvojili Solun, grad u kome se odigravaju događaji opisani u pesmi Bolani Dojčin.

krili, opet se kadšto događalo da su ih hvatali i ubijali: koga ubiju, onome panduri odsijeku glavu i odnesu je u grad, te se na kocu metne na beden, a koga Turci živa u ruke dokopaju, onoga nabiju na kolac.

Na đogatu on izleće na gornju kapiju lozničku i seče Turke oko grada. „A kad đogat pod njime sustane, on se onda ev' u grad povrati, đoga sjaše, dorata uzjaše, pa izgoni dora na kapiju, sve jednako Miloš s'ječe Turke.

(Marko Kraljević i orao) Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio! (Kosovka devojka) Grad–Stalaću, da te bog ubije! Doveo sam tri iljade vojske, a ne vodim nego pet stotina.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Alaj će tada pljuštat batine, kao grad nebeski! Domišljati Lijan i sam je krao voće, ljubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i „tražio“lopove.

hiljada godina kad je ono slavni starac-naučnik Arhimed bio pronašao nešto važno u nauci, pa pojurio kroz svoj rodni grad Sirakuzu i razvikao se: — Eureka, eureka! (Našao sam, pronašao!) — Ama je li to istina, stara skitnico?

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

VODA 169 SAMSONOVA VRATA 170 RISANjE JEZEKILjEVO 171 JERUSALIMSKA ILIDžA 172 ŠETNjA U SUBOTU 173 JUDINO GROBLjE 174 MRTVI GRAD 175 INDIKT SEPTEMBRA 176 SEJANjE SOLI 177 KĆI IPODIJADIHA 178 O TIRANIMA 179 KODRUSOV ŽIVOT 180 APELES I ZLATNI

MONAH 215 LAV I PUSTINjAK 216 TRGOVAC I SMUK 217 KONAC SVETU 218 CAR NA KRAJ SVETA 219 ČETIRI RAJSKE REKE 220 GORNjI GRAD 221 JUDEJSKE POVESTI 223 SOLOMONOV GREH 225 ŠARENA RIZA AHAROVA 227 O GRIŽI SAVESTI 229 O RODOLjUBLjU ILI MILOSRDNI

SAMARJANIN 233 RIBOLOV POSLE SMRTI 234 KLADENAC JAKOVLjEV 235 ŠETAČI PO MORU 239 BESOVI HRISTU GOVORE 242 NESTOJEĆI GRAD ILI GLASONOŠA OD SUDIJE DO SUŽNjA 244 RASKOL CRKAVA 246 BROD NESLOGE 247 TRUS U CARIGRADU 249 BUNA U PRICARIGRADSKOM

Miši, žabe, gusenice, muhe, Skakavci pojedaju zemlju I množe se ... Tuča, grad bije, suša, I pak zimna i kišovita Oko žetve vremena. To teke malo se sade Ukazuje na nas zlo.

Kade si nam za potrebu na zemlji, ti, naš grad velikoga cara, mesto tvrdo koje će nas od svakoga zla zakloniti, i skoro trčiš nam u pomoć ka jelen.

to bijaše imenom Zorovavel, izrailjski car, što pak izvede iz ropstva vavilonskoga rod izrailjski k Jerusalimu i ponovi grad i crkvu Solomonovu. On je to zaprosio od cara persijskoga i dostade.

DANIL Vavilonskom se kćerom grad Vavilon nariče, što ga sad Bagdatom zovu, kogano je zgradio car Navahonosor u haldejskom vilajetu.

i mnogu drugu kazan navede š njome i napusti na Jeđiptene: pruge gusenice, šaške, žabe, ljute komarce, s neba gorući grad, danjom učini crni mrak, najposle po svoj onoj zemlji jednu noć sve prvorodno od čoveka do skota, svega imanja pobi i

Ama Bog za to tako mu odčali to zlote: kad je bio obstupio neki Tivaidu grad s vojskom uzimati, stojeći mu pod bedenom, jedna mlada, skoro udata žena, spusti na njega ozgor s bedena parče

Pohvali Boga i on skačući igraše pred ćivotom prenoseći ga s brda u svoj mu grad. AVESALOM DUGOKOSI Kakvu pak tugu i golem dert imao je car David, gde njegov najmiliji mu, hubavi sin Avesalum

proroku Jezekilu; reče mu ovako: »Nađi jednu ćeramidu i uzmi je k sebi, pak metni je proću sebe, te izrisi ti na njoj grad Jerusalim sa svim načinom, kakav je god spolja i iznutra; učini mu izokola šance i meterize od kud će se na grad

na njoj grad Jerusalim sa svim načinom, kakav je god spolja i iznutra; učini mu izokola šance i meterize od kud će se na grad streljati, i vašine pod gradom upiši gotove i izokola opsednutu neprijateljsku vojsku, s jurišem udarajući na grad!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

!... Pomisli se na koga si kerka! jedan si je čorbadži-Zamfir u grad; more, do Solun i Filibe nema ga jošte potakav! A ti — ih što si brljiva!

— veli Tašana Taski. — Koj ti reče za begendisuvanje? — Zna si cela ma’ala i sav grad, — ta ja da ne znajem! — odgovara Doka. — Mori, znajem si sve; sve mi kazaše, mori, kako na kadiju mi kazaše sve!...

— Od našoga Manču ima li, dede, zbori si, poubava prilika? U sav grad ima li pomomak od njeg’?! Ima si dućan, em kak’v dućan, uzeja je sag pod ćiriju i onaj do njeg’ što je dućan, pa

’Oće da te zab’ravi i sokak, i mahale, i grad; — i nikoj neće ni da znaje da si hadži Zamfir ima na dom devojku!... Razbra li, mori?... — Razbra’!...