Obradović, Dositej - BASNE
Zašto da sam gdi nibud prebivati s t o b o m izabrao, to ne bi moglo biti razvje u samo jednom mestu, selu ili gradu, a spriopštava|jući ti ovu knjižicu, svudću s t o b o m biti i gdi god ona dospe i dođe, tu ću se s t o b o m
Primječanije U svakom gradu i varoši (a ne bi zgorega bilo da se i po seli ova naredba učini) da se napravi jedan hospital za siromaš staru i
Juče, 24. dekemvra po rimskom, stoji u novinam: u Goji gradu, u portugalskoj Indiji, dvesta popova da su se soglasili i svezali bili protiv zakonoga svoga kralja.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
NA STOLU 117 ČIZME 119 MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM 122 ZAŠTITNIK TERAZIJA 124 PRAG BEOGRADA 125 PRAZNIK U DONjEM GRADU 135 KVANTAŠKA PIJACA 137 RIBARNICA 139 LANjSKI SNEG 140 PITALICA MEĐU KAVEZIMA 142 KOŠAVA 145 VAGA VUKA
U Donjem dimi se kazan, sa Gornjeg top: Gornji grad brani Donji, koji ga hrani! U Gornjem gradu despot podiže kulu, s koje se prate svi putevi i znaci, i s koje zvona, na najmanji znak, podižući čavke, vrane i
Dunava smišlja, u sobi piše, i na državnom saboru u dvoru objavljuje Zakon, koji, ko živi muž, svakoj udovici u Donjem gradu, o!, u vreću sipa žito, u slanik so!
Zar sâm ostah Gradu na braniku? Da dočekam svu tu silnu vojsku, imam đulad: koštice trešanja, da dočekam topovsku paljbu, imam šlem na
PRAZNIK U DONjEM GRADU 1. Šta je ovo? Pijaca ili crkva? Od brojanja ne čujem pojanja, od psovki i pretnji ne čujem blagu vest!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda je Mustafa Šinigdžić bio bina-emin (glavni nastojatelj kad se kakvo zdanije pravi) i opravljao je i pokrivao u donjem gradu kasarne, što je Nemac u ratu popalio; moj otac Aleksa, zbog toga što je tome Hadži-Mustafi mlogu građu za kasarne niza
Ali Hadži-Mustafa-paša, kad se utvrdi malo u gradu, potpusti nekoga Turčina, te Kara-Smaila, kad je iz amama izišao, kroz prozor jedne kuće iz puške ubije.
) Vezir se zatvori u beogradskom gradu. Međutim moj otac skupio je bio vojsku u manastiru Grabovcu i čuje da su Vidinlije varoš beogradsku osvojili.
Moj otac ostane s vojskom u donjem gradu kod vezira, i što nije moglo vojske stati u najgornju kasarnu, paša dade trsku te oko kasarne naprave kolebe.
) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru. Naša vojska gotovo sasvim je u gradu vladala i sav grad bio je
) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru. Naša vojska gotovo sasvim je u gradu vladala i sav grad bio je gotovo kao opljačkan: ni na topu, ni na pendžerima nigde ni najmanje gvozdene čivije nema, sve
Naredimo, da od Srba ostane Pavle iz Vukone u gradu sa 20 momaka, dok se narod oslobodi Turcima dolaziti i donositi ko što ima na prodaju.
” kao kradom, ali to sve Nemci znadu, ali kroz prste glede. Sve četiri dahije sede u gradu i izlaze na boj sa krdžalijama, koje je Kučuk Alija pod platu doveo.
na ćuprije, sat li dva li prođu, al̓ eto ti dvojice na konjima idu, i kažu mi, da se samo dva sata zadržavaše Turci u gradu, pak se opet natrag vratiše i odoše kroz Kitog.
ne izlazi napolje i ne zameće kavge, niti se više bije — mir je ugovoren, i da otpusti one kmetove koji su kod njega u gradu. Pitate me, deco: A da ste vi doveli 60 Turaka i teskere doneli, bi li Karađorđe one Turke isek̓o i teskere popalio?
Šta je to prema našoj vojsci, među nama, a nije u gradu! A mogli smo (tim načinom) i celu godinu mirni biti od napadanja turskoga, rastežući u kupljenju i proče.
Dođem sa topovima i onom vojskom, koja [je] potkrepila opsadu. Namestimo dva topa (više i̓ nije ni bilo) prema gradu na Kruščici.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A preći ćemo. Nigde žive duše!... Niko nam se, biva, i ne nada!... Pa onda ćemo lugom do Šapca; a kad budemo u gradu, bar će nam se reći da smo junaci!... Odrešiše šajke, i voda ih ponese...
Dučić, Jovan - PESME
DUBROVAČKA PESMA Veliko veće donelo je zakon da članovi ubogog plemstva mogu prositi po gradu, ali sa maskom na licu. Isti dan je na tajna vrata izišla Luca iz svoje mramorne palate u kojoj nije bilo više hleba.
NA RASKRŠĆU Konjanik je prejurio mostove na vodi, šume u pomrčini, i provalije u planini. Jurio je da javi svom gradu da ide neprijatelj da ga zapali.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Lepa je nedelja svud na ovom božjem svetu; lepa i u gradu, ali tek, mislim, da nije nigde lepša nedelja nego u selu. U selu se još u subotu posle podne opaža da se približuje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Užas! — Ja sam četvrti prekobrojni. — A mesto mobilizacije? — Torlak. — Grozno. Magacini u gradu. Znate li to? — Pa šta? — Pa lepo, ako oni ščepaju magacine i ona mesta gde se mobiliše, šta će biti? — Šta će biti?
Afrika
Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce.
Sa vrha blešte nojeva jaja. Pod njima, milion džinovskih lešinara uzleće ili drema po ovom gradu–fosilu. u predelu Gornje Volte, i posle u Sudanu, staništa ljudska su vrlo udaljena jedna od drugih.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Terciniju su bili dali kapetana Pavla Isakoviča, da ga, živa, ili mrtva, preda u gradu Oseku, Generalkomandi, lično grofu Gajsruku. Sad se tom Terciniju sudilo za feloniju.
Nije to bilo ni nekoliko smrti, u jesen kišovitu, kad udari pomor u gradu. O čemu, posle, starci, nadugačko, pripovedaju. To je bio užas neki, koji je, kao gorostas, rastao.
Familija Isakovič počela je da živi, i u Kijevu, onako, kako je, i u Varadinu, i kraljevskom slobodnom gradu, Neoplatensi, živela. U slozi i ljubavi. Bar tako se činilo onima, koji su u tu kuću zalazili, spolja.
Teodosije - ŽITIJA
Primivši doneseno mu zlato, jedan deo odeli ništima, a ostalim poče zidati ćelije dvospratne i trospratne, i tu na gradu Zigu iza velike crkve poče zidati crkvu posvećenu Rođenju presvete Bogorodice, i drugu crkvu posvećenu svetom Jovanu
se zove „Lavra svetoga Simeone“, a starešina u njoj zapovedi da bude i da se zove arhimandrit, jer je i sam pre toga u gradu Solunu od mitropolita i episkopa za arhimandrita bio postavljen.
Tako se, dakle, ovo od Boga dogodi sa svetim u carstvujućem Konstantinovu Gradu. Kada je otuda opet stigao u Svetu Goru, svi koji u njoj žive, čuvši za njega da je arhiepiskop po božastvenoj vlasti,
A sveti gošćen mnogo dana od brata samodršca, sve mu ispriča sveti što mu se u Bogu dogodi u Konstantinovu Gradu. A ovaj radosnom dušom zbog toga pohvali Boga, a svetome klanjajući se govoraše: — Dobro došao, od Boga poslani, da
A oni, zadivivši se milosrđu svetoga i poklonivši mu se, otidoše kući. Sveti provede dovoljno vremena u rečenom gradu, i opet lađom pođe na cvoj put u Jerusalim.
čuvši da je sveti sin samodržavnoga oca i za njegov život u Svetoj Gori Atonskoj od mladosti, i kako je u Konstantinovu Gradu postavljen za arhiepiskopa svojemu otačastvu, i kako je opet uzvišeni presto voljno ostavio i ide po tuđini radi
časne stvari koje kupujući beše sabrao u Palestini i u celoj Siriji, u Egiptu i u Vavilonu, u Aziji i u Konstantinovu Gradu: časne sveštene odežde i svećnjake zlatokovane i dragim kamenjem i biserom ukrašene i ostale crkvene sasude, mnoge svete
Pošto je prošla godina kako se telo svetoga čuva u gradu Trnovu u zemljinim nedrima, časni i sveblaženi arhiepiskop Arsenije, namesnik svetoga na prestolu, osetivši bol za
Takva, dakle, čuda učini Bog preko svetoga u Zagorju i u gradu Trnovu. Izlaganjem čuda od groba i grobnog praha bili smo sprečeni da govorimo o samom svetom, ali se groba i praha
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
ZELENIM KREMOM, BEZ POSLA JE OSTAO JEDAN ZMAJ SA VISOKOM ZMAJEVSKOM STRUČNOM SPREMOM, MOTAO SE MEKO VREME PO GRADU, ČITAO OGLASE I KONKURSE IZ ŠTAMPE, ZMAJ KOJI JE UŽIVAO U SVOME RADU, IZGUBIO SE KO SVITAC BEZ LAMPE.
Nikome ništa nije rekla, pošto je bila seoskog porekla. Dokoličeći tako po gradu uvrstila se u paradu. Dok je svečana muzika svirala i aždaja je paradirala.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Idiot! I to idiot koji nije stigao da vidi kako u tom gradu jedino gradski deluju crkva i zatvor pred kojim jedan milicionar stoji tek onako: ovdašnji lopovi isuviše su vešti da
Dršćući čitavim svojim olinjalim telom, seterka povuče Baronicu prema gradu, ka onoj kući od naboja niže groblja, koju je pre čitav jedan milion godina podigao sobar nekog barona.
- Ne moraš da me grliš, Rašida. Napisaću! - pošao sam prema gradu, a ona je išla za mnom noseći one šašave zlatne perunike u naručju.
Sada sam znao početak. Jedina moja... - napisah - „dugo sam mislio kako da počnem. U ovom gradu mnogo je mesta za ljubav, ali nijedno nije dovoljno bezbedno od očiju drugih.
Ispod nasipa galopirali su dvogodci, a sunce koga u gradu više nije ni bilo, ovde je kao rastopljena vatra palilo reku.
Oboje smo to osećali i oboje smo ćutali, a onda se ona, došavši već nadomak Tise, okrenula i pošla prema gradu. Ruka kojom me je dodirnula bila je suva i vrela. - Oprosti, mama! Oprosti! - rekao sam. Ti znaš da ne mogu da dođem.
Sporo, jedva primetno napredovala je putem prema gradu. Bilo mi je jasno da do onoga što je nazivala kućom neće stići do podneva, pa ipak sam bio nestrpljiv.
Ruke su mu bile bele, energične i uvek čistih noktiju, pa ipak nisam mogao da ga podnesem. Sveže obrijan hodao je po gradu kao da mu u lice svetle reflektori, a devojke su se osvrtale za njim. Ovce! - Žao mi je, Galac, veoma mi je žao.
- A ja ću, ipak, reći tati! - viknuo je ščepavši novac, i potrčao prema gradu. - U tom slučaju računaj da ćeš ostati bez ušiju, Sulejmane!
Da li vredi da pođem? Nepomičnost me je ubijala. Možda je Rašida u gradu? Možda čuči na trgu i posmatra dvostruke redove kornjača u šetnji?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Manchestar) vrsta pamučne tkanine, slične somotu, za sportska odela i ženske haljine (prvo se proizvodila u engleskom gradu Mačestru, po čemu je i dobila ime) Mardohej — vavilonski Jevrejin koji se nije hteo pokoriti već se junački opirao
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Videše drveće što im se dotle činilo prazan mrak, i krovove u gradu što su se dotle činili kao utonuli u zemlju. Sasvim blizu, iza plotova poslednjih sokaka, učini im se da šeću bezbrojne,
Skoro polovina njih, ne mogavši da zaspi, razbegla se tako, po mraku, nekuda prema gradu. Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do mile
Uhvaćena, u gradu, behu samo dvojica, obojica pri tuči. Tek ujutru, kad je svanulo, pohvatani su mnogi, napiti, koji su bili legli po
U svađi s bratom, koji se bio naselio u Zemun, a rešio da se kupi jedna velika kuća u Budim gradu, on je želeo da izvuče sedam stotina dukata i da se odseli u Rusiju.
Posle izvršenja kazne, puk se vrati u logor. Postaviše pojačane straže ne samo oko logora, već i po logoru. Kad se u gradu doznalo kako je puk kažnjen, obuze sve živo neka luda strepnja.
Tako je bio nedavno kupio kuću i u Požunu, i u gradu Budimu. Veliku, ogromnu zgradu od kamena, sa magazama i podrumima, u bregu, nad vodom.
Virtemberškoga, u srebru, emalju i turmalinu, primljenu na dar, u vreme kad je bio na službi kod njega, u Beogradskom gradu.
i druge, žive, u sećanju Isakovičevom, iz doba kada je Dunavski polk ratovao protiv Turaka i bio smešten u Beogradskom gradu. Najmlađi u puku, bio je i najomiljeniji na dvoru Prinčevom, i često na službi kod njega.
Ona, u Beogradskom gradu, uopšte, i nije imala ljubavnika. Videvši ga lepo izraslog, i mladog, češće, pred vratima svoga muža, primetila je
kojih je znala lično samo Isakoviča, najstarijeg iz Dunavskog polka, koji je služio njenom pokojnom mužu u Beogradskom gradu.
Ono što se događalo u gradu, ponavljalo se pred njim, kao titranje oblaka, sa uvek istim poljanama, zidinama, stražarama, bastionima i baterijama.
Tek jutro, kada se probudio na skeli osečkoj, da opremi puk za pregled u gradu, učini mu se strašna zbilja, svojom mutnom rekom, vlažnim travuljinama i drvećem, vodenicama, mostom i zidinama i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Levča, relativno udeljena od grada (50—60 km), kao i gradsko stanovništvo koje makar jednu ili dve decenije već žive u gradu. U samom ispitivanju uzorka pomoću upitnika i skale pomagale su mi tri dobro obučene saradnice.
n.n. 0,00), zatim sa mestom boravka ispitanika (na selu se više prihvataju običaji i verovanja nego u gradu (r = —0,35, z.n.n.
Pozitivnija slika deteta nađena kod ispitanika sa višim stepenom školskog obrazovanja i kod ispitanika koji žive u gradu može se objasniti time što su oni u većoj meri napustili tradicijsko shvatanje prirode deteta, odnosno da su u većoj
vrednosti, verovanja, shvatanja, normi i stavova, kao što rezultati otkrivaju, znatno je bolje očuvan u selu nego u gradu, kod manje obrazovanih i starijih ljudi nego kod obrazovanijih i mlađih.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za viteza kome su ruku ljubile majke i koga su blagosiljali starci dokle ne poseče troglavu neman gradu ispred samih dovrataka, dok ne potuče po stenju šarke i ne povadi zmijske žalce iz nogu bose čobančadi, a koga zaborave
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
daljine, a ja sam je gledao čak iz pedeset i neke, iz sirotog restorana »Balkan«, koji je u to doba, jedini u našem gradu, imao lampe s abažurom na stolovima i po tome podsećao na pariske kafane, kako smo ih mi tada zamišljali.
Zauzvrat, Veri je prijalo da svake noći, u jednom dosadnom, provincijskom gradu, sedi okružena sa kakvih-takvih, ali, ipak, brbljivih mladića, kao jedina dama u društvu.
po blatnjavom dnu jednog bivšeg mora da bi mi ovaj par pozirao za priču koja se ponovila toliko puta, u svakom gradu ista? Kako si me samo rasejeno pogledala, Žuži! Videla si usput jednog pohabanog stranca iznad kafe koja se hladi.
ne sedi uopšte on, već samo ono što je preostalo od njega posle svih okršaja i trošenja tamo gore, u onom oblačnom gradu na koji neprestano pada smog — osećao se kao sopstvena ljuštura koja nosi njegovo ime, prezime i osmeh pun najskupljih
ruke od nje, čekajući rasplet, baš kao što se čeka hepiend u nekom dugo najavljivanom skupom filmu, a ona se vrtela po Gradu, ni sama ne znajući šta čeka.
Ali na kraju leta akumulator najzad konačno ispusti dušu. Stajali smo bespomoćno na kiši u gradu Stonu. Jedan ljubazan čovek, koji se razumevao u automobile, podiže poklopac na stražnjem delu kola i ja tako najzad
Ispod nje su se krovovi naslanjali jedni na druge i tako lagano klizili prema reci i gradu na dnu kazana. Lavirint kaldrmisanih sokaka pleo se među belim minaretima sasvim nalik okamenjenim mlazevima vode.
negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih odneti prema drugom gradu, u kome će biti toliko zaokupljeni sporednim stvarima da će im nedostajati blagosloveni dani dosade.
Živeli su od subote do subote u gradu, daleko od bilo kakvih uzbudljivih doživljaja, po kuhinjama i sobama sa krkljavim radio-aparatima koji su prenosili
ta četiri takta ljubavi i smrti – četiri takta kojih će se Bel Ami sećati i na samrtnoj postelji— a sve to u nevažnom gradu u kome je prvi put upoznao vrtoglave dubine bluda. Ponekad bi svirači prevarili mlade lavove.
Još uvek je govorio o svojim glumačkim planovima tamo u glavnom gradu i o kafanama u modi, gde su svi gosti i kelneri bili na ti, vezani dugim prijateljstvom.
dok bude sam sebe gledao u onom stanu od kartona što podrhtava kada ispod njega protutnji autobus ZZ, u onom tamo gradu, gde se plaćaju spavanje, voda, vazduh, toplota i asfalt ispod kola. Tamo gde se plaća čak i cveće.
Matavulj, Simo - USKOK
A sad je mir, hvala bogu! A vi se u gradu, da-ti (valjda), prepali, e udario Crnogorac, pa trubetate i bubnjate i dršćete od straha, a mi, siromasi, dršćemo ovdje
hitro pribra i udari na nas s boka; pogonismo se od popodne do mrkle noći, ali nam ne može ništa, nego naže bježati ka gradu. Crnogorci i Primorci pohitaše da mu presijeku povratak, ali strah i mrak pomogoše mu, te se skloni!
Mi zapadosmo po razvalinama kućâ, bliže gradu, i ne dadosmo nikome izvan! Istinu hoću da kažem, naši su harali, orili i palili i bez potrebe i preko zapovijesti
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U vreme kada je Gornji Milanovac bio razvijen privredni i izdavački centar, u gradu je izlazio list za manju decu Zeka.
Iza nje smo mi, naše njive rodne, oblaci našeg neba, naše samoupravljanje, naši rezultati i brojke... ... U Kragujevcu gradu Srbije, bila sam ti na grobu đače..
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To je Putašasvіe kъ gradu Ierusalimu Iepoteя іeromonaha račaninskago vъ lъto otъ bыtia 7212, a otъ roždь. Hristova 1704.
Radičević, Branko - PESME
Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori. I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne hoće, Svako gleda kud će i kako će, Zaman uče, zaman vođe kore, — „Bež'mo, bež'mo!
Idu Srbi, ječi polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada prošli
Ukraj vode stoji i Mileta, Jer on čuo e u gradu Cveta, Pa uste li Radivoj da bega, Tud je valja provesti kraj njega, Pa ili je zadobiti tako, Ili tako, il' tužan
Na ograšju već nestalo cike I te zveke i junačke vike... Mileta je sa Cvetom u gradu, Sobom odzva Srbadiju mladu; Ti poneli ranjenike svoje, Pa sad žive i ranjene broje: Otud mrtvi pedeset vidiše, A
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sreska „ćuza“, eh, i to mi je neki zatvor! Čak te pazarnim danom puste da se promuvaš po gradu i da se vidiš s komšijama, pa se možeš još i napiti i dovesti natrag sa sobom i po dvojicu nakresanih konagdžija.
Opet kao u nekakvu snu, činilo se zabezeknutom Dani. Jednog jutra protjerana je cestom prema gradu povelika grupa povezanih lopova, hajduka i jataka, okružena jakom stražom.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
» Ja ti verova(h) sve, od točke do točke. Ko ne bi Srbinu verovao? Pak ti odo(h) šetati se po gradu na vodi; pak ti poarči(h) sve što imado(h); pak ti se vrati(h) go, nag kao mali prst, s punom kesom nadežde.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!
Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!« pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori, on otvori vrata pa uz kulu te u sobu.
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada
U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena, zato porani istoga jutra pa
i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena, zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput
stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i
Kad oni iziđu pred cara, car zapita najmlađeg carevića: — Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, divove isjekao i šćer moju od smrti sačuvao? — jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević.
U tolikoj starosti živeći, usni jednu noć, da ima negde u svetu nekakav grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se pomladio i da bi opet čuo i
i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekakvom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo n video, da mu je vode iz njega da se okupa i umije; i kako je imao dva
To se odmah razglasi po svemu gradu, a najposle i car Trojan sam sobom čuje kako deca sviraju: — U cara Trojana kozje uši!
Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga“.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Kažu neki vodiči: U ovom gradu svet se obnavlja kao voda U ruševnom kladencu, bez čekrka i vedra, Ali na dohvat šake kad pravu prepozna žeđ: Ljubavi,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ i ostavljala ti malo testa da sama mesiš kolače, da ne govorimo o tome kako si bila najlepše dete u gradu i u francuskom zabavištu, gde sve vaspitačice kotrljaju slovo r i afektiraju na mrtvo ime, i da si položila iz cuga sve
krevetima prevrtati i okretati s jedne na drugu stranu najpametniji, najhrabriji, najlukaviji i najmoćniji ljudi u gradu koji su te videli u prolazu kako ližeš sladoled od vanile, čokolade i citrona, mešano; oni što su stajali tik uz tebe
“ Naučio ih čovek! Posle je bilo sve tamnije i sve nežnije u toj sobi u Studentskom gradu, pa su mi Džordž i Grigorije šaputali svaki na po jedno uvo, i mogu vam se zakleti u šta god oćete da tu nije bio
: Drage dame, draga gospodo i dragi gosti, dopustite mi da ovu najotvoreniju izložbu u gradu proglasim otvorenom, a da istovremeno svoje buduće kritičare zatvorim (u ludnicu)!“. .
Ali jest, oćeš vraga! Kako naći nekog sličnog Sulencetu! Zbog toga ga priupitaju ima li iko u gradu da mu je bar približno sličan, da ga angažuju za dublera? — Ima! — odgovori Sulence. Jedan Dača je pljunuti ja!
Dosta nam je svega! Da smo samo znale, ne bismo se ni mrtve rodile u jednom ovakvom gradu kao što je Beograd! Samo je još to trebalo!
Svet nas, naravski, posmatra kao prvorazrednu senzaciju. „Samo danas u vašem gradu — luda familija sa Alijom i bebom na triciklu!
ko bi tako mirno gledao svog rođenog muža kako posle ručka hrče kao tenk u rikvercu, ko bi pristao da u svom rođenom gradu nema stančugu, a imaju je svi oni što su došli prekjuče, ko bi pristao da mu šef bude neko ko je zamolio svog mlađeg
bi da se potroši osrednji kamenolom za te ploče, mislim, jer smo se svaka dva meseca seljakali, tako da u čitavom gradu jedva da postoje dve ili tri kuće u kojima nismo bili podstanari.
stajala su mu u šaku, a sva kosa u levu nozdrvu; setite se samo kako vam je pravio program boravka u vašem sopstvenom gradu, kao da ste kraljica Elizabeta, kako je svake večeri izvodio svoj sopstveni šou u bojicama i koloru, i kako su vas neke
Kad stignem tamo gde sam naumila, obrnem se oko ose, pa natrag. Reklo bi se da sam najzaposlenija mlada dama u gradu. Najzad, pošto sam pala s nogu od bazanja, dovučem se nekako do „Ruskog cara“.
neko ko ima izvesno ime i prezime, i pojavljuje se u onoj berzi veličina pod naslovom „Klub poznatih“, „Tamo-amo po gradu“, „Gde su, šta rade“, „Iza ekrana“, „Iz gornjeg rakursa“, „Novosti o poznatima“ ili na nekom sličnom mestu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
osnovac, ne pije vino, ne voli novac, šećerne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u fabrici za čokoladu. Jedina mana — priznajem grešan — mnogo sam ješan!
VAŠAR U STRMOGLAVCU Žuri se mlado, staro, svi će u istom pravcu, vašar se danas drži u gradu Strmoglavcu. Pseto pešice kaska, čovek na konju lepom, vrana krilima maše, a štuka vesla repom.
Pseto pešice kaska, čovek na konju lepom, vrana krilima maše, a štuka vesla repom. U gradu Strmoglavcu čudan je vašar jako, prodavac, kupac, roba — sve ti je naopako.
A ti, mama, kako si sa zdravljem? Je l' već vrijeme da orahe tresu? Toga nema ovamo u gradu. Ostavi mi bar dvije pregršti, dobro sakrij, da me ne pokradu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
S gospama mirisavim za trpezom ti sedim i tako prognan u carskom gradu živim svejedno blizak raznim stranama sveta. Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše.
hodio (zato sad mnogo vino pijem) i tužan bejah: prosjacima nit imah šta da udelim niti sam bejah prosjak, u gradu punom brodova i cveća nikoga nisam poznavao doli gospoda Boga samog.
DUŠAN PRED CARIGRADOM U nedelju su mi kapije otvorili na gradu istočnome anđeli što naški su govorili. Mišljah da tajnu grada znam te grčki prozborih na trgu, no građani
Taj narod što lebdi u gunju il zbijen pod zemljom grli pčele! Ja treba da se vratim gradu koji me posla, koji vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na
KOSOVO Sad je to priča u gradu budala, a tad su poginula cara dva! Za večeru sedoše junaci bez glava, a neman se hranila s morskog dna.
Sad je to priča u gradu budala, tada su poginula cara dva! Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna?
vreme mira i ko si ti u stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u filmskom gradu gde nas i skaredno pitanje prenerazi čemu taj život uopšte beše i sve tako na kafanskom nivou rugamo se vrlini
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ga je sagradila nego Carigrad, Po njem pirge ispirgala kao Pirin grad, Načičkala kamičcima boje hiljadam’: Pa bedeme gradu gradi, čudom čuvene, Sve od silne konjske kosti i od junačke, Na ćoškove ljudske glave zlatom žikane.
“ 190. Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama nakitila. 191.
— Za brata bi dala miskal zlata, A za dragog’ đerdan ispod vrata. 227. U Budimu gradu čudno čudo kažu, Na zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Imale su veseo kikot, koji katkad još čujem u snu. Bile su lepe, mnogo lepše nego što se misli, u gradu. Tek posle udadbe, pri teškom radu, i pobačaju, ta lepota se gubila brzo i pretvarala te lepe devojke u pogrbljenu,
Tako bih se rado nasmejao celom ovom gradu što zaudara lešinom. Da im pregledam budžet, novinarstvo, sa žučnim osmehom, sa slatkim osmehom osvete. Ali, našto?
Sve drugo je bilo, kao ti mačevi, veselo, bezbrižno, i vitko, u tom gradu. Svako drvo, devojka i mladić, svaki luk nad kapijama i prozorima, obasjanim suncem.
Niko ovde ne zna moje ime, a da se srušim iz ove visine, svi bi mi postali u ovom gradu braća i sestre, mada bi moj osmeh, zanavek, pao, sa golubovima koji lepršaju sa crkve, tamo na rečicu srebrnu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
KUKAVICA Jednog dana, o nekom prazniku, dođe Isus u Jerusalim i uđe u hram da uči narod. Pronese se glas po gradu da je on tu, i svet nagrne da ga vidi i čuje.
SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kao da osetih novu snagu, zaboravim umor i klonulost, pa požurim u pravcu tom gradu. Stignem do obale. Dve velike reke mirno protiču i umivaju svojom vodom gradske bedeme.
Setim se da mi je otac nešto pričao o jednom čuvenom gradu gde su naši prolili silnu krv, a kao kroza san se opominjem kako mi je govorio da baš tako nekako i leži gde dve reke
Uveče je, opet, nastalo vesele u gradu, a zatim miran, tih i spokojan san miroljubivih i kuražnih sinova srećne zemlje Stradije.
Već dva dana kako traje burno vesele po celom gradu. Svira muzika, zvona zvone, pucaju prangije, bruje pesme, rasipa se piće.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
kapetan, a da biste pojmili svu težinu i značaj toga greha, moram vam progovoriti nekoliko reči o našem mirnom gradu. Istorija nije zabeležila vreme kad je zakopano naše mesto.
Dosta je on primio njegovih groševa za razne usluge, ali Marko ne žali pokojnika. Sva lica u gradu izgledaju kao putnici, koji moraju da prođu ispod ove zvonare.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Romeo bi se ugojio, a i Julija Postala bi punija i podbulija. On bi se po gradu jadao kako ne ume Da se izleči od išijasa i od reume, I izgledao bi poprilično gnusan Kad se uvali, posle ručka, u
Čmava, izgubiv svaku nadu U nepoznatom, bezdušnom gradu... To znači u životu nemati sreće: Mlad, zdrav i sladak — pa u smeće!
i tanka, zadrhti jova I stari Jakov u kadu umoči dugu bradu, — Sunce, za ručak, pojede crep s najvećeg krova U gradu. Smaže ga odjednom, bez po muke, O lišće otre zlatne ruke.
” A Avakum će: „To možda važi u gradu, Gde sve ide na notu i na nošu... Na selu joškako udarit znadu, Tu i pop ponekad zakači pošu, Pa što ja ne bih
Rakić, Milan - PESME
istome krugu razgovore vodim, — A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u svakom gradu, svakom mestu, ima Po kap moje krvi i mog srca deo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svagda graja bješe oko mene kada hoćah po gradu izaći, kao u nas bijele neđelje kad se krenu momčad u maškare. Da jednoga bi prijatelja, glavom sina Zana rbičića,
Turci momčad kod sebe primami i oboje na Obod objesi. U to serdar poklič niz nahiju! Svak potrči k riječkomu gradu, al' zaludu — svi utekli Turci u lađama put bijela Skadra; samo Bogdan što je pohitao te ubio riječkog kadiju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dakle, bio je tako blizu, a ne, kao što su ove mislile, vrlo daleko, ko zna u kom gradu, u nekoj varoši čak kod mora. Ali ta mirnoća materina ne potraja za dugo.
Pandurović, Sima - PESME
zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke, Rasuo ih, krišom, raskošno po gradu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
JANKO Pripovijetka iz crnogorskog života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja i od potkovica...
iz crnogorskog života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja i od potkovica...
I dalje šćaše konte da priča da ga drugovi htješe slušati, no oni naelak krenuše doma. Velika je vreva u gradu bila; trgovci, osobito bakalini ne mogahu odoljeti poslu.
Već oko podne narod se raziđe; nekoliko obližnjijeh Primoraca i Katunjana vrzlo se po gradu dok sunce naže, pa i oni uputiše se k crnogorskijem vratima.
Poneki bi se razmetao: „A od šta da se prepanem. Ta znao sam ja da će biti mnogo naroda danas u gradu. Straža se prepala pa uzbunila vojsku, komandant nevješt, čovjek skoro došao, ne zna jezika itd.
Onda se probudiše svi, pa pošto se neko vrijeme vrzahu po kući, serdar, žena mu i snaha odoše ka gradu. Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Samo jedna mu kći ne htjede ići, već ostade u gradu, gdje je ostalo zakopano golemo blago. Kralj je tu svoju kćer prokleo da se u zmiju pretvori i tako ostane čuvajući to
mu pripovijedati ovu stvar, moleći ga da je izbavi i spase, da će se njih dvoje uzeti, te će sve ono blago što je u gradu biti njihovo. Pastir pristane, i djevojka se stvori zmijom, te je plazila po nekom štapu da poljubi pastira.
CAR TROJAN U gradu Trojanu, na Ceru, živeo je nekakav car Trojan, koji je imao tri glave: od njih je jedna jela ljude, druga stoku a treća
On je danjavao u svom gradu na Ceru, a noćivao u gradu Širinu, na Savi. Narodu se to dodija, pa odu svetom Dimitriju, koji je u njega služio, i
On je danjavao u svom gradu na Ceru, a noćivao u gradu Širinu, na Savi. Narodu se to dodija, pa odu svetom Dimitriju, koji je u njega služio, i zamole ga da upita Trojana
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
99. Rasla česta šumica, pod šumicom poljana, pod poljanom gledura, pod gledurom Gostur grad, i u gradu gospodar. 100. Rastov trup, ljeskov prut, a u njemu ognjen junak leži. 101.
107. Sve po kući izgore, a kuća osta. 108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi. 109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda. 110. Sjede na vraga, ode bez traga. 111.
Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je, i pošavši još malo dalje, dođe pod jedan grad. Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove
I | tako idući dođe na jednu vodu. Na onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je umrъo pre vremena i u dvoru mu ostala jedinica kći.
Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „„Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga.
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: „Sad ga pogubi kako
” Onda on oprostivši se s pobratimom uputi se te k jednome gradu. Kad dođe na jednu raskrsnicu na jedan put nestade aspri s pleći; on se obazre i ugleda jednoga kaluđera na jednome
Car po smrti ženinoj pošlje sluge po onome gradu da obiduju sve đevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne nađoše, posla ih po bijelome svijetu da
Car po smrti ženinoj pošlje sluge po onome gradu da obiduju sve đevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne nađoše, posla ih po bijelome svijetu da traže eda bi se po sreći koja našla, ali sve zaludu.
” To se odmah razglasi po svemu gradu, a najposle i car Trojan sam sobom čuje kako deca sviraju: „U cara Trojana kozje uši.
a carević nji sve po vratu, dok sve devet posiječe pa se skine niz jelu, i polako siđe dole u grad, | onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: baš su to sve divovi izkorijenili i ponijeli!
Sam u sebi pomisli: baš su to sve divovi izkorijenili i ponijeli! pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori, on otvori vrata pa uz kulu te u sobu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sam, samac i samoživac u celom životu svome valja da ostane i nipošto da se ne dâ viditi u miru, u gradu niti u selu. Ne starajući se ni za kog živa, ne valja nikom živu da je na tegotu.
Kaže nam domaćin uveče, kad čuje moje namerenije, da u gradu ima biskupa vlaškoga koleđijum i da, čekajući ja priliku za poći u armiju, mogao bi[h], međutim, onde početi dijački
Ovi soldat učini me sutradan poznati se s jednim poštenim čovekom [H]ercegovcem, imenem Antonijem, koji u gradu imađaše dva svoja dućana, trgovaše s[a] svakojakim voćem i zelenima i tu oženjen dobro stajaše.
ja na njega, baš kao i on na me, pokazujući mu da ne marim za njega ni za nje|govu kuću, već ja imam poštena poznanika u gradu, a novaca u kesi, to je meni dosta. Popodne dođe moj soldat. Kažem mu što mi se slučilo s domaćinom.
Veli mi on: „Ako nisi rad za ovi mesec zaštediti tri ili četiri cekina, možeš u gradu za toliko imati kvartir i trapezu.” „Nisam ja ovde došao da štedim, no dok imam da trošim”, odgovorim.
No stara gospođa, dobra duša, videći ga da plače kad služi liturđiju, vara se i misli da nije sasvim opak.” Ima u gradu lep manastirić Svete Jekaterine, s petoricom kaluđera.
Vidićete tu od osamdeset godina starce koji idu uz goru pod oružjem pevajući.” Raziđu se ovi po gradu za svoji posli.
sam radiji bio radi mojega druga Danila, zašto on, delikatnijega stomaka nego ja, i u selu nije naučen bio živiti, a u gradu, navlastito pri moru kako što je Skradin, lepše se živi. Kad onde dođem, nađem nečajana prepjat|stvija.
Po mojemu složeniju i načinu mišljenja, morao sam u takovom prekrasnom gradu kao što je Beč blagopolučan biti. Dela moja i dužnosti rado i veselo ispolnjavajući, činilo mi se da sam u
U domu jednoga blagorodnoga gospodina, prvoga u gradu, zovoma Takača, vesma sam ljubezno primljen bivao i često u lepom društvu s oficiri i s gospodom častio se.
” Odavde sve iz kanala u kanal na Feraru do Bolonje. U ovom predivnom mestu i gradu zadržimo se do voskresenija latinskog; što je god dostojno bilo videnija, kako u gradu tako i naokolo, sve smo vidili.
U ovom predivnom mestu i gradu zadržimo se do voskresenija latinskog; što je god dostojno bilo videnija, kako u gradu tako i naokolo, sve smo vidili.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
prodavši vino, ako je i ono rodilo, prodavši vunu i smok, prodajući voće kad mu je doba, i drva preko sve godine u gradu. Uz to, Osinjača je tkala po vas dan, a njezino je tkanje bilo na cijeni.
On je tako dvaš-triš besjedio u manastiru, a njekoliko puta u gradu prilikom općinskih izbora, i uvijek bješe potresen najviše on, pa svi oni koji bi ga najmanje razumjeli.
“ Za njim, u košu, izvalila se dvojica kakve Bakonja nikad ni u snu ne usni (jer Bakonja nikad ne bi u gradu). S desne bješe starac sijede brade do pasa, a na glavi mu njekaka kapa kao golema pečurka.
U vojsci nauči crevljarski zanat, pa je u gradu prolazio lijepo. On je izrađivao obuću fratrima, stoga mu i primiše sina.
“ Provincijal nije stanovao u gradu, nego u najbližem manastiru, a odavna bješe u tome visokom činu. Bakonja je čuo da je taj starac, na glasu „glagoljaš“.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
A vraćaju se s mišlju da je svet arena. I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ne govori gluposti — devojčica odrečno odmahnu glavom. — Moj vrabac bio je siv! — Bio sam siv tamo u gradu. Ovo je Zemlja Plavih vetrova.
Ima on i ruke i noge, zašto bi prosio? Nađe dečak dve odbačene četke i ubrzo se proču kao najbolji čistač obuće u gradu, ali novac se u njega nije zadržavao. Sve zarađeno delio je nevoljnicima i prosjacima, a zatim odlazio na reku.
— mališan se nasmeja, siđe na stolicu, zaigra i zapeva: Hej, haj, hoj, sav maleni narod moj u orahu gradu, u debelom hladu živi život svoj!
Obogati se nekadašnji dečak sa ostrva, nazida najveću kuću u gradu, dovede lepoticu u nju, dobi sina. Ali još nije bio zadovoljan.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Drvo ga je zaklanjalo. Nije se plašio, napolju; nije se plašio, u šumi. Plašio se u gradu, a naročito u Carigradu, 1816. Imao je trideset godina a Carigrad je bio zamaman.
Ispne se na sam vrh neki časak pre no što počnu da se rasipaju, ka Belom gradu, prostori istočnih svetlosti i onda pušta da ga te svetlosti opletu.
kako je i bio spreman u onom času pred izlogom, da uzme nešto od novca dobijenog prodajom stoke i da ostane tu, u tom gradu, zauvek. Još nije imao ni sedamnaest godina i imao je snage.
Poslednjeg dana novembra 1806, na Svetog Andriju, kada je oslobođen Beograd, bio je tu, u gradu, Karađorđeva tajna veza sa zemunskim trgovcima.
Želeo je da bude sahranjen u tom gradu punom nemira u kojem je, ko zna zašto, on našao mir. Dečak je osetio kako vreme obeležava tamu a zemlja je mirisala, a
i u Italiji sasvim su bili uzbunjeni i činili su šta mogu, a brod je ipak, neumitno, plovio od Beča ka Beogradu, gradu na međi onog nestajanja. Drugovi Rige od Fere, njih sedmorica, još su se nadali; Riga, odavno, nije.
U tu svoju svakodnevnu šetnju obično polazi sa zaravni u Gornjem gradu, na Kalemegdanu, gde je, u blizini Rimskog bunara, nekada bio čuveni Pašin dvor.
Među tim svetom postalo je, tvrdio je člankopisac, pitanje dobrog ukusa da se kuće, kako one u gradu tako i one na seoskim imanjima, ukrašavaju rogovima jelena.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To ga zadovolji i ispuni samopouzdanjem. Ne osećaše se više bednim došljakom u ovom gradu. A lepe, bujne karijatide Erehtejona kad prođe mimo njih, osmehnuše se ljupko na nj.
„Za to sam vas iz svih pokrajina tog nekadanjeg carstva okupio ovde da u ovom našem gradu skujete, prikupite i izoštrite duhovno oružje za ovaj pohod.
posle njegove smrti nastupilo je naglo malaksavanje naučnog rada u Bagdadu, da bi dobio novog poleta u Kairu, glavnom gradu egipatskog kalifata Fatimida.
Sve što onde vidim, novo je, ali ne strano, već milo i srodno, jer sam ovde odrastao, pa mi u ovom onda mladom carskom gradu I moja mladost dolazi u susret. U njemu je sve tiho no veselo, detinjasto i neiskusno kao i ja kad dođoh onamo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oficiri se nasmejaše iopraćajući ga, a ja izađoh za njim. Na istoku, prema gradu, jedan belasasto-svetli kaiš, koji se rastezao nad grbenom i s mukom uvlačio u crne i mračne oblake, odavao je zoru,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
) Prvo vrijeme u gradu lutao sam bez cilja. Najzad bi umor kako-tako zamijenio cilj. (I to je zametak jednog od iskustava koja su se kasnije
Onda, za prvo vrijeme u gradu, strelica je stalno stremila prema mom mjestu. A kad bih se, zatvarajući oči, zamislio tako, vodila je ravno na majčin
Kao vječnost. Volio sam ga. On me učio počecima latinskoga i spremao za prelazak u gimnaziju u gradu. Pričalo se među đacima da je nekad bio kavalerijski oficir.
Obrisao sam blatnjave mrljice i pošao dalje. A putem prema gradu mislio sam: Čemu toliko žure? Zar se boje da neće stići na svoj dio patnje i gorkih saznanja?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Svaki dan je provodio u gradu; tu je sedeo i sa seljacima i sa gospodom i sa građanima: slušao razne razgovore, kartao se, pio i pred veče se svakad
Sutra će on biti kod kuće, to sam doznao, i vi ga morate napasti danju, jer mu se noću ne može prići: utvrdio se kao u gradu. Đurica vi je harambaša, ali dok se on malo ne izvešti — slušaćete Radovana.
nikome se nije obraćao za obaveštenja, nikome nije poveravao svoje tajne; sam je smišljao kako će se u ovom velikom gradu skrivati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
VLAŠE, I JA — KAD MU SUDA NEMA 275 NIJESU TURCI VRAPCI 276 ĆERA TURE KRALjEVIĆA MARKA 277 POBRATIMI 278 O BRINjSKOM GRADU 279 POMAŽEM TI SPRDATI 280 HERO I CAR 281 HERO PLAĆA GLOBU 282 ERO I KADIJA 283 ERO I TURČIN 284 ERO S ONOGA
Onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: „Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!
Sam u sebi pomisli: „Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!“ pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori. On otvori vrata pa uz kulu te u sobu.
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada
U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena; zato porani istoga jutra pa
i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena; zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo-amo po gradu, kad najedanput
stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo-amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i
Kad oni iziđu pred cara, car zapita najmlađega carevića: — Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, divove isjekao i šćer moju od smrti sačuvao? — Jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević.
Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: otkako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga.
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kak
su već dosta daleko otišli, dođu u jedan zlatan grad (a vila im je još prije kazala da će naći tu curu u tome zlatnom gradu). Došavši tamo, carević se namah upiše kod cara da bi rad s njegovom kćeri razgovarati se.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bilo je to strašno iskustvo ali ovo o kome ću vam govoriti bilo je još gore. U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja je dolazila u crkvu bogato iskićena, obučena u haljinu sa ogromnim
U tom gradu sam napravio odlučujući napredak, tako što sam odvojio komutator od mašine i proučavao ovaj fenomen iz novog ugla, ali
Kasnije u životu, imao sam običaj da kažem: “Bakterija slave je postojala u tom starom gradu. Drugi su se inficirali ali ja sam se izvukao!
Uoči rata, kada je izložba mojih turbina u ovom gradu izazvala različite komentare u tehničkoj štampi, ja sam predvideo da će biti jagme među proizvođačima da se dočepaju
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Veliki je gubitak za dečake, odrasle u gradu, koji nikad nisu osetili čarobnu moć tog rajskog ushićenja koje donosi letnja noć!
Kada sam primetio da moji roditelji ne bi mogli da me izdržavaju u velikom gradu kao što je Prag, uverili su me da se taj problem može povoljno rešiti.
sa ova dva velika imena, i pitao sam se zašto je Bendžamin Franklin uopšte napuštao Boston i tražio nove mogućnosti u gradu kao što je Filadelfija. Ali on je to uradio i imao je uspeha.
Posle četrdeset dve godine sreo sam u Baltimoru kardinala Gibonsa za vreme jedne moje posete tom gradu, kada mi je univerzitet Džons Hopkins dodelio diplomu počasnog doktora prava.
Umesto da se krećem manje-više bez cilja, da bih se ugrejao i izbliže upoznao sa prilikama u velikom gradu, počeo sam da sledim kola koja su prenosila ugalj.
Nakon tri dalja sata lutanja, prešao sam most preko kanala i našao se u udaljenom gradu. Izgledalo je kao da su sve radnje grada smeštene u jednoj ulici. Ostali deo grada naličio je na niz lepih manastira.
Nisam želeo posao u gradu. Više sam voleo moj drvosečki nosao iz prethodnog leta i posle konsultacija sa prijateljem Kristiforom, prodavcem drva
Za stranca, kao što sam bio ja, koji praktično nisam znao gotovo ništa o ovom slavnom gradu, ta promena života pre i posle podne imala je naročite draži.
da je sada suviše kasno očekivati da ću naći mesto za stanovanje u nekom koledžu i da smeštaj treba da tražim negde u gradu, najmanje za jednu školsku godinu. To nije bila nikakva smetnja, jer je veliki broj studenata stanovao van zgrada Koledža.
” Tindal je održao po šest predavanja o svetlosti u svakom gradu (Bostonu, Njujorku, Filadelfiji, Baltimoru i Vašinggonu).
koristi s druge strane - sve to treba da dopre do misaonog čoveka, bilo da je on na usamljenom tavanu neke zgrade u gradu ili u kolibi u dalekoj preriji. Iz tih izvora doći će snaga i nada za veća dostignuća.
Sećam se da je Roulend rekao u jednom govoru: ”U Baltimoru govore da niko u gradu ne treba da umre, a da nešto ne zavešta Džons Hopkinsu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I sreća ih namjeri na radnju, pa pošto im rekoše da će biti zarade za dulje vremena, sinovi ostadoše u gradu, a otac se povrati kući da na paši zamijeni ženu i da uzdrži ono potrebe što sa sobom u bijegu ponesoše .
CVIJETA Cvijeta, sluškinja u kući gazde Veljka, trgovca u gradu, briše stakla na prozorima da se u sobi bolje vidi, jer svaki čas dolje iz dućana može da bane gospodar, a njemu je milo
Njena majka, udovica po drugi put, udade se za Crnogorca Petra, poodavno nastanjena u gradu, i sobom povede i nju, još malenu.
Najednom, prvo nego će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši nikome ni
— Toliko da zaklonim glavu... Neka, neka! — odgovara ona. — Boga mi, biće ti ljepše no u gradu, gdje je uvijek mračno kao u špilji... Ali on joj ne odobrava, već se tuži na svoje stanje: —Nije no da čovek podivlja.
— Idi ti, idi! — ponovi odlučno. — Zbogom—te! — i mahne rukom prema gradu, pa se okrete i, ne osvrćući se više na nju, pođe k stoci.
Čudi se što je Spasoje nezadovoljan i jedak, dok bi ona gore radije živjela no u gradu, gdje je u neprestanoj trzavici i pod gospodarevim okom, pa nema vremena ni da se sabere, ni da dade maha pustiš
Devojka pošljednjih dana osjeća neizdrživu tugu što odlazi, a ne nalazi joj razloga, pa se sama čudi svome uzbuđenju. U gradu nema nikoga od srca, a gospodari, ako je i gledaju lijepo, isto su tuđa čeljad.
Dosta je bilo ono nekoliko tuđih riječi što ih Cvijeta bijaše u gradu naučila da shvati ženino pričanje. Iskreno se gledaju i traže riječi da se bolje razumiju.
Odmah se sjetih da će me biti starica potražila da joj što pričam o sinu joj, činovniku u jednom prihorskom gradu. Ona sigurno mišljaše, pošto sam bio njegov dobar drug, da moram o njemu što znati.
Da njega i sebe prehrani, odluči se da služi po kućama, pa poslije, nešto prištedjevši, poče da u gradu kupuje ženski sitnež: konca, igala, naranača i drugih kućnih sitnarija, i to nošaše na leđima u svoje selo da
se da to ne bi još bio uradio kad bi bio mogao u gostionicama dobiti sve one ugodnosti na koje se bio naučio u velikom gradu, i, okućivši se, zaboravi svoje rodno mjesto.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
vratarica, a u središnjem su delu sunce, mesec i zvezde u koje je devojka odevena: Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama nakitila.
u drugom izdanju prve Vukove knjige pod brojem 571: Soko leti visoko, Krila nosi široko, Na desno se okrenu, Gradu vrata ugleda; Al na vrati devojka; U središnjem su delu slike po poreklu iz Apokalipse: sunce, mesec i zvezde u koje
životu još dok su se naši slovenski preci pokrštavali, na samom se kraju kanda trza iza sna, jer se obreo u savremenom gradu: „Nalazio sam se na skoro pustom trgu velike varoši, u kojoj sam završio posle školovanje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno zadovoljnih Arnauta da se njen muž. a njihov seljanin Miloje Krasić poturčio.
Na svoje strahotno zaprepašćenje poznali su svojega suseda Miloja Krasića u ogromnoj gomili Turaka koja je išla po gradu.
Ti da si zdravo!... Novi Turčin nikako nije dolazio svojoj kući u selo. Turci su ga neprestano držali u gradu, gostili i darivali, hrabrili i utvrđivali u novoj veri.
sunce grejati i sve drugo: jedan Srbin na svetu manje — to je obična stvar, dori i za onoga austrijskoga generala u gradu, za kojega pričaju da je Srbin i popović povrh toga. Dakle, ništa neobično...
Kad ono u zli čas. Nigde ni fesa ni Turske. Ljudi obrijanih brkova, idu po gradu pod šeširima ili gologlavi kao ludaci. A žene sasvim otvorene, gole do ramena i do iznad kolena.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Razmaštô mi čudan sanak Oganj, stud. Iz pepela svoga Kosturi se dižu — Strašni sud. Nema više hrama U gradu, u selu, Ni zelena grana, Ni tičjeg pevanja — Sve je u pepelu.
»Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru, dalekome gradu, Gde zverove vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome cirku Provodila vreme uz doboš i svirku; Najviše je
Miljković, Branko - PESME
nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i škrguta Petoga dana šuma je skupljala kraj reke
i istinito, ne prestaje da se bori Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi Ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu Koji venčava Šumadiju i Zagorje Međusobno i sa budućnošću Istraživači pod zemljom, u smrti, vojnici i
Zvonke ruke pružam gradu koji spava Pometenih jezika, sa suncem u bari, Uzidanih majki u zid muških glava, S anđelom u voću i oku što
Krakov, Stanislav - KRILA
– Skandal. Vojnici se razvukli po celom gradu. Ima ih još kod Bejaz—kule. Posedali su po ulicama. Ruka sa korbačem opisa ljutiti pokret. Uplašeni vranac skoči.
I čuturica se opet nagla. Nad pospalim vojnicima lebdeo je zagušljivi zadah prašine i znoja. U gornjem gradu sred nagnutih kuća sa rešetkama platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se
I svi su tražili žene. Bile su potrebne kao kinin, kao sirće za one koji boluju od skorbuta. Žena je bilo u gradu mnogo. Ipak su i njih donosili lađama kao i trupe. U Glavnome štabu ustanovljeno je odeljenje za nabavku žena.
Kod Zejtinlika grmele su strašne eksplozije bombi, i naskoro je izbio gusti crni dim zapaljenih benzinskih buradi. U gradu su bežali po ulicama preplašeni Jermeni i Grci, i sklanjali se u tuđe kapije.
Napred na rovovima su puške klepetale. XV RASTANAK Penjali se strmim, neravnim ulicama ka gornjem gradu. Svuda se rumeno i žuto lišće platana smejalo nad njima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce.
Sa vrha blešte nojeva jaja. Pod njima, milion džinovskih lešinara uzleće ili drema po ovom gradu–fosilu. u predelu Gornje Volte, i posle u Sudanu, staništa ljudska su vrlo udaljena jedna od drugih.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ (za sebe): S ćerkom u gradu?... Među Turcima Šta li će onde?... Šta je smislila? Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.
Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova. STANA: Smrt te ne čeka, Ti ćeš u gradu biti gospođa; A Boška čeka smrt... (Glasno.) Sad zbogom, ljudi!
VUK: Nesrećnica!... A mogli su nas Turci sve kao repu poseći! ISAK: U celom gradu lom se načini: „Đaur! Đaur!... U gradu đaur, bre!“...
VUK: Nesrećnica!... A mogli su nas Turci sve kao repu poseći! ISAK: U celom gradu lom se načini: „Đaur! Đaur!... U gradu đaur, bre!“...
“... Na, sve se strane grozno vikalo; I sto mašala časom planuše, Uzbunio se nizam, p’onda erlija, Trče po gradu kao mahniti; A niko ne zna kuda odosmo!
TREĆI TURČIN: Pa onaj vjetar! Čovjek bi rekao da se debeli bedemi na gradu urvaju... Zemlja drmi, a ukrstile munje, velju, kihametu doba dolazi! Pa još kad ona šehitanbaba zakrešta: „Hajduci!...
Dođe derviš — veli da je glavom od Meke došao — tu se dvatri dni po gradu vukao, čitajući, sanćim, iz alkorana nekakve molitve, ne bi li se, belći, Vlasi prevjerili...
crkne paša, I gadna vojska sile njegove Neka u smradu kuge istočne, Srčući otrov gada sopstvenog Što ga po tesnom gradu prostire, U grčevima mučnim izgine, Pa, izdišući, neka zamoli Da vidi pramen njene kosice — Sa bičem bih mu mutne
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veselo idu selu i gradu, i na kog valja neprijatelja. Bože, im podaj dobar čas i dan! XVIII vek
Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa planinom, sa dolom hodi, Dunav deli pak most, brodove svodi.
Da vidiš ovo dete, druže! Čini mi se, nema lepše Baš u Beču, carskom gradu, a kamoli v Novom Sadu. Lice, nami kažu, njeno smertnim da nije rođeno; Nisu njeni oci zemni, — biti moraju nebesni.
Sice šest meseci mraz za mrazom steže, Nos i uši pali, noge ljudem veže. Žalosni se svaki dan čuje glas u gradu Da mrazovi ljude žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo razjareno smerti; Koji živi ostaju, onim' ona preti Odgristi
U Belom Gradu, novom pozorištu Mišica serpskih, kud ga nam privede Iz Tresta ljubav topla k svojim, Kamen ga s natpisom krasnoprostim
Što ću, tužan, Petrovom u Gradu, Gibraltaru slavno-mađarskome, Što l’ u lepom iskat Novom Sadu, Ljube radi zemskom raju mome.
Pitaj bolje gdi je mir, Gdi je sreća stalna, Gdi ne stiže nesreća, Bleda i pečalna. Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi, Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje.
1842. Nikola Borojević ČUDNOVATI LjUDI — Neradinu u velikom gradu (Petsto milja od nas je daleko!) Vidno sam — kaže starac Peko — Sve gospodu, i staru i mladu, Gdi zajedno za astalom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sam vladika da dođe, pa ništa! Kažu stari ljudi da je za turskog suda samo jedanput bio u gradu, a otkad je Švaba ušao ne sjećaju se da su ga ikad vidjeli.
mirija ― porez, danak misirača ― bundeva mliti ― misliti mrlinaš ― strvinar muktar ― starešina mahale (reona) u gradu, seoski starešina, turski državni činovnik munara (minare) ― visoki vitki toranj džamije s kojeg mujezin poziva
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
što su nestajali, realisti su s poznavanjem i razumevanjem prikazali porodične i društvene prilike na selu i u malom gradu, dok su od modernog grada i od evropskog načina života zazirali.
i šire slike života u Dalmaciji i njenom zaleđu: u prvom Za kruhom (1904) odlazak glavnog junaka, obrazovanje u tuđem gradu i povratak u zavičaj, na koji se već gleda drugim očima, a u drugom Pauci (1909) razvijena je slika socijalnog
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali koja vajda, kad drukčije ne može biti? U gradu Rade se lako snašao. Upitao za biskupovu palaču, a kad mu pokazaše, sjeti se da on ponešto biskupa i poznaje, ako je
„Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima. Lutajući po gradu, napokon nađe crkvu u jednoj tijesnoj, zagušenoj ulici, i — uđe. Razgleda se po crkvi i zastajkuje.
„Biće da je na njoj posvjedočio” pomisli Rade kad mu je povratio. Izišavši iz crkve, hodajući po gradu, čudio se što ga pop Vrana čini da dangubi i baca ga u nerazložiti trošak i brigu, kad ovaj pop, što ga ispovjedi,
„Besposlice!” pomisli i svrne u krčmu da se založi. Poslije, napivši se zdrava, primorskoga vina, skita se po gradu, jer je prerano poći na željezničku staciju.
Znala je da se u varoši saznalo i da se o njoj govori, pa ostade u gradu na gazdine troškove. Gazda zadovolji se njenom odlukom i ne zapusti je, kako su varošani mislili.
bio, sneveselila se Zlata iza večere, pa, kad je upita što joj je, milujući mu debelu ruku veli mu: — Dosadilo mi u gradu .....
Nu nosili ga mladost i zdravlje, i on brzo obikne u gradu. Živio je kao i ostali đaci, i prividno se ne odvajaše od ostalih; no sobom iz vrletnoga svoga kraja bijaše ponio i
Ona bijaše kao vjesnica, kao neka kopča između fizičkoga i duševnoga života. I domalo društvo u gradu ne pružaše mu više nikakove naslade, ili, ako bi i osjetio katkada radost divljega veselja, ili pustio maha mladićkoj
Rastanak ne bijaše mu težak. Ostavljaše je siguran da će se za dva mjeseca vratiti i da će u ovom velikom gradu opet kod nje naći utočišta.
Piera poznavaše još iz djetinjstva i poslije sa sveučilišta. Doduše, rijetko su se u gradu viđali no bijahu domoroci, pa su se dobro pazili.
Poznavao je prilike u gradu. One bijahu isto onakove kao u njegovu selu. U nekolicine bijaše se zgrnulo sve blago. I oni držahu u svojim rukama
— Valjalo bi da se ne ljutite za svaku malu ... — A ko će upravit' poslom? Mater je za ništa! ... Oni se u gradu pogospodio... Ti ne možeš, pa ko će? — Za polje imate naodara, a dućan zatvorite! — reče odlučno Ivo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kome sam gradu kao dete, Nepoznat jošte s pravim zlom, Proricô dane slave svete U patriotskom žaru svom. U kom je sve što srce ište I
1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar. U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi, Ili zamišljen puši; Na
Tri veka minuše tako. U silnom Lhasu gradu Već maharadža Azok preuze junačku vladu. I Brama zadrhta tada od ruke njegove jače, Kad crne braminske vojske oružjem
Na njima bogate robe i slatkog rastinja ima: Kašmirskih šalova, zlata i trske šećerne s njima. No sad je u gradu pustoš. Bazar je zatvoren davno, I smeh se ne hori više, ni pesma u veče tavno.
Jer maharadža grozni smrtnom ih obreče jadu, I tanke pokvari lule što vodu sprovode gradu. I, silni građani nekad, padahu klonulim telom, Sa onakaženim licem i bledim, mrtvačkim čelom. Ali se borahu jošte.
Ali se borahu jošte. Od gradske kapije svete Već triput odbiše oni krvave Budine čete. U mnogoljudnome gradu još jedan kladenac osta, Al' voda nečista beše, pa i nje ne beše dosta.
No silna Bramina vojska još straha i plašnje nema U opsađenom gradu krvavi otpor se sprema. Unutra, kod glavnih vrata, konjica stojaše ćutom, A gore Miđanin varvar sa nožem i praćkom
Nekako on se zagleda u gradu U lepu Jelku, u nevino dete; Zaište, dakle, da je njemu dadu; A već delije počele da prete Pucaju noću, pod zaklonom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Modernih kuća, koje bi poremetile harmonični izgled njegov, u samom gradu nema, jer se veliki hoteli i druga zdanija novoga doba nalaze izvan gradskih zidova.
Radio sam tek toliko koliko je bilo potrebno da se ne obrukam i moje profesore ne ražalostim. Realka je ležala u gradu koji je bio vezan konjskim tramvajem sa gornjim i donjim gradom gde sam, jedno za drugim, stanovao kod rodbine.
Ne manje Vaša želja da se sa Vama prošetam po Beču i pričam o mom nekadanjem životu u ovom ovda još carstvujuščem gradu. Vi se izraziste, u Vašem pismu, doduše malo drugačije, zamenjujući reč život sa „predživot“.
Ti računi dali su ove rezultate. Srednja godišnja temperatura Marsova ekvatora leži na trećem gradu ispod nule. Već ona je, dakle, za skoro dva grada niža od srednje godišnje temperature onog zemljinog uporednika koji
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pred maturu, koju je Srba polagao u susednom gradu, desilo se, međutim, nešto drugo. Došla je depeša, i gospa Nola je naglo otputovala. „Odnela je šešir s perjem .
godinu dana pomaže profesoru u laboratoriumu, i naslediće ga sigurno na visokoj školi tehničkoj, u velikom nemačkom gradu. Župnik je davao izveštaje, tačne i zaista vanredne.
Đaci se raduju da se otkinu od onih osam jednolikih godina, i maštaju da je život na studijama u drugom gradu, i svetu, nešto osobito prijatno.
Branko je stipendiju svoju delio pokadšto s još tri generacije na domu. U lepom velikom gradu, bogatom svačim, Branka je sirotinja potplakala kao tiha voda obalu.
Jevrejin mora jevrejstvu ostaviti decu i novaca. — Pavle je dovršavao dramu. Ona je ubrzo i davana u susednom većem gradu. Bila je i frau Roza na pretstavi. Sedela je kruto, kao pripeta, između sina i direktora pozorišta, i bila srećna.
Imaju privatnu jevrejsku osnovnu školu, i, rasejano po gradu, dosta preduzeća i magacina, većinom bez ispisanih imena i firmi.
Mnoge kuće imaju bar po jednog sina „etabliranog”, i bar po jednu kćer udatu u nekom velikom gradu. Kad se, biva, odjedared sruči, u Juden-sokak Beč, Prag, Carigrad, Cirih, vri po celoj varošici.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Fama međutim uzme sebi dopuštenje da o njegovom zatvoru po gradu razglasi. Fama je jedna persona koja se iz sami jezika, očiju i ušiju sostoji i osobito ljubopitstvo nabljudava.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
svirku ti produžio NEBOJŠA KULA Po ceo dan se gola ogledaš U rajskoj reci Okrećeš se oko sebe I otkrivaš belom gradu Osam svojih kamenih bedara Po celu noć letiš nebom I s crnim se ognjevima biješ Za sunčevo nasleđe U zoru opet na
ljubavne postelje Uzjaši najvećeg šarana Probi olovne oblake I pohodi svoje nebesko rodno mesto Donesi na dar belom gradu Rajske voćke ptice i cveće Donesi i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prošli smo kroz Niš, i zaustavismo se na Kurvin-Gradu. Istoga dana dobijem naređenje da hitno odem u Leskovac i da se javim tamošnjem komandantu trupa. Nije mi bilo milo.
Svi su slegali ramenima. — Ja i ne znam ko to naredi da komisija zasedava tamo, kod ovolikih kuća u gradu! — objašnjava mi jedan kapetan. Osećam se nelagodno zbog dece. Razmišljam već gde li ću naći auto da ih vratim nazad.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedan za drugim odlazili su pod zemlju poznanici, rođaci, susedi. Sve manje je bilo poznatih lica u ulici, u gradu. Pa i sama ulica, sam grad počeo da se menja.
Starac se trže, uze metlicu i krete ka gradu. Gomila radoznalaca pratila ga je na odstojanju, bez reči. Tako su i do grada i do starčeve kuće stigli.
Nedirnuta ostade čaša vina, ali slikar iz krčme izađe odnoseći oblike sata na platnu. Najveći bogataš u gradu vide sliku i sav oduševljen plati je čistim zlatom.
Tako dođe i do prvoga ljudskog naselja, ali ga niko i ne pogleda. Na pitanja o Zaboravljenom Gradu, Zamku i Ključu — ljudi su samo slegali ramenima. — Koješta pita momak! — govorili su. — Nema takvoga Grada!
Tako i do grada stiže, do ušiju najbogatijeg čoveka u gradu. — Kakva je to stolica što izgleda kao cvet? — upita bogataš? — Šta će u planini takva stolica?
Šantić, Aleksa - PESME
Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste. Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno uz drugo stoje, I sve
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takvo selo činilo je potpunu suprotnost gradu i naročito posle čitlučenja koje je obuhvatilo sve seljake hrišćane bilo je jedinstveno u odnosu prema turskim
i nesreće i avanture po Boki Kotorskoj i severnoj dalmaciji, po celom Primorju od Kotora do Zadra, kojem je poslednjem gradu posvećena naročito lepa pesma Majka Margarita iz početka XVII veka...
Kantakuzin pripoveda kako se u tom trenutku Momčilo sa svojim ljudima desio pri gradu Periteoriju. Smotrivši silnu savezničku vojsku, Momčilo navali da uđe u grad, ali mu građani zatvoriše vrata,
oborio kulu i zarobio ženu: Kad on viđe pašu Podgoricu, proreza mu zelenu dolamu, pa ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče po moru galije.
Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, pa tvrdome gradu Varadinu: šenluk čini Vuča dženerale... (Marko Kraljević i Vuča dženeral) Poletio soko tica
Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, pa tvrdome gradu Varadinu: šenluk čini Vuča dženerale... (Marko Kraljević i Vuča dženeral) Poletio soko tica siva od svetinje — od
Miloš Vojinović u latinskom gradu Leđanu pravio je čuda od junaštva, pogubio je čak i troglavog Balačka vojvodu. Miloš Obilić je kao od šale prebacivao
PESME STARIJIH VREMENA 1 ŽENIDBA DUŠANOVA Kad se ženi srpski car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje.
liću su teške pijanice, a u kavzi ljute kavgadžije: opiće se, zametnuće kavgu, pak je teško dževap dati kavzi u Leđanu, gradu latinskome“. Kad to začu srpski car Stjepane, udari se rukom po koljenu: „Jao mene do boga miloga!
Pošljite mu list knjige bijele neka dođe gradu Vučitrnu; ne piš'te mu što je i kako je, već pišite: „Majka je na smrti, pak te zove da te blagosovi, da na tebe
pišu knjigu na koljenu, te je šalju u Šaru planinu, svome bratu, Miloš-čobaninu: „Oj Milošu, naš rođeni brate, brže da si gradu Vučitrnu! Stara nam je majka na umoru, pak te zove da te blagosovi, da na tebe kletva ne ostane“.
me zove da me blagosovi, da na mene kletva ne ostane; vi čuvajte po planine ovce, dok ja odem i natrag se Ode Miloš gradu Vučitrnu. Kad je bio blizu b'jela dvora, dva su brata pred njeg išetala a za njima ostarjela majka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I ovim eto, ustopce da ide, a na ove da i ne gleda? Tko mrtvu živu li reč prima? A da tko li voli u kolibi ili u gradu velikom boraviti, i naseobu, ili iz sela beg i krijenje? Ko mrak negoli svet?
MOLITVA PROTIV KRVAVIH VODA Beda na vodi, beda od haramija, bede od svoga roda, beda od jezika, beda u gradu, beda u pustinji, beda na moru, beda od lukave braće i među laživim društvom.
Te toga cara u tome gradu, tako je bio pokarao Bog za njegovu visokoumljivu gordinju, te se je bio volom pretvorio, i za sedam godina je travu
I spomen mu osta. KAKO JE UČINIO DAVID Budavši on vrlo žedan, u gradu vode ne bi, a naokolo opsela je bila neprijateljska vojska.
« Kad doču da se već nablizu primakao k onome njegovu gradu Lićinije, ta oma i sede na konja mu i izađe s mnogima vojištani mu i s građani, te lepo, s poštenjem susrete cara.
Tadar Sergije, carogradski patrijarh, s narodom po gradu uze krstove i ikone nositi Bogu se moleći da bi ih oslobodio, pak rizu svete Bogorodice krstato zamaka u more.
I taki pak dijete zamuče; više ne progovori Do vremena mu govorljiva. To se je zdesilo bilo u Francuskoj gore zemlji, u gradu imenom Kremonu.
« Poče Natan o tom besediti. Reče: »O, čestiti caru, ima ovde jedan velikosilovit boljarin u ovom gradu. A konšiju svoga ima pak siromaška čoveka (vidite kako mudro prorok sud izvodi, te cara imenova boljarinom, a onoga
I moljahu ga da sedne ujedno š njima obedovati. A on ne ktede ništa jesti onde čekajući mu drugi posao znajući mu jer u gradu malo počas imati će svoju užinu.
« TIRSKA BLUDNICA U Tirskome gradu je bio neki harmicar imenom Musah i zgodi se jemu biti u neko dobi među mnogi trgovci uzimajući od njih desetak.
I svakad ih nadbijahu s pomoću presvete Bogorodice s dobitkom vraćajući se u grad. Tatarsku spravu za uzetak gradu raskidahu i prepinahu im hitleno umišljivanje što praviti suproć grada sebi zaslon i meterize.
Al’ što sila, sila je u polju. Gde će jedni građani nadbiti carevu jednu celu armandu? Njino polje: oni u gradu zatvoreni, pomoći s druge strane niotkud. Vreme prolazi, ljudi bez promene bajaldisali. I glad sustiže.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se.
Pevala se po celom gradu, i da je kalfa Kote malo-malo mućnuo glavom, setio bi se da je šegrt baš od njega istog čuo i naučio tu pesmu, kao što
More, ni pas s maslom neće ga moći pojesti!... I održa reč! Napisao tako da je sve brujalo po gradu. Čitali su i prijatelji i neprijatelji Manini; oni ga žalili i zamerali mu i zataškavali „bruku“, ovi likovali i širili
kao što se obično deca oslovljavaju; a zatim bi je redovno zapitao za njenu stariju sestru, Kostadinku, prvu lepoticu u gradu, koja je bila pristigla na udaju. Pitao bi je: — Zone, mori, što ti raboti datke Kostadinke? — Ništo!
A sačuvaj bože da je još ko tu bio! Pucala bi mu sutradan bruka po celom gradu. Ne, ne, — tešio se Mane — nije niko bio, samo one, samo ženske, a one ne smeju od muških ništa da kažu, a mogu se
Ratomira, direktora novina. Celoga toga dana — dok se još kod hadži-Zamfirovih nije ni slutilo šta se sve tamo po gradu priča — kružile su po čaršiji i po mnogim mahalama silne priče, najčudnovatije, i jedna se na drugu gomilala, jedna