Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« 1814. izišla je u Beču Pismenica serbskoga jezika, po govoru prostoga naroda napisana. Karadžić je tu u gramatička pravila sveo »govor onih Serbalja koji žive po selima daleko od gradova«, i to je bila prva gramatika narodnog jezika
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Misleći da je ono Linien“, valjda, neka gramatička nakarada – što je i bila – telegrafista je moju adresu, preko telefona, javio u Ilanču ovako: Bohnhof Kommando Szeged.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tako se tamo, temeljno, stručno, raspravljaju sve stvari i vodi prepiska pola godine dok se u aktu ne ispravi i najmanja gramatička greška, i tek se onda pristupi daljem radu po tom predmetu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prema tome, jedna pradrevna informacija, koja je negda bila aktuelna, prešla je u gramatička pravila upotrebe, u pravila distribucije naše reči lepo. Uključila se u sistem, uvećala je, obogatila njegovu memoriju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Stoga se njena gramatička konstrukcija u većem stepenu koleba, i koleba se tako da, recimo, idući od početka rečenice ka njenome kraju zapažamo
A to u načelu važi i za sva ostala gramatička odstupanja. Pri tome se, naravno, u tumačenju tekta sa visokom književnom vrednošću kakva je nesumnjivo Nečista krv oba
u njihovoj funkcionalnoj zavisnosti: s jedne strane ono što je nazvano pritiskom pripovedanog prizora, s druge gramatička odstupanja. Najvećeg udela u pritisku koji dolazi iz pripovedanog prizora ima tačka gledišta.
u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose. Gramatička odstupanja, opet, ne mogu se posmatrati samo kao greške, nego prevashodno kao stilogene sintaksičke figure (one se u
jezika nepotpune su i jednostrane najviše zato što su ga izvlačile iz pripovednog tkiva i posmatrale samostalno. Gramatička odstupanja, pošto su time odvojena od pripovednih činilaca koji su ih izazvali, mogla su se shvatiti jedino kao greške.
značajno: prvo zato što ju je zbog inicijalnog mesta kritičar, očigledno, morao vrlo pažljivo čitati; drugo zato što gramatička greška na kompoziciono ključnome mestu predstavlja primer za analizu kakav se samo poželeti može.
Premda je ranije rečeno da se, pri formiranju rečenice, gramatička prebacivanja iz prvog u treće lice samo analitički postuliraju, Stanković ih je zapravo ne samo morao svesno da