Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na sto, dvesta koraka, odatle, kraj druma, u jednoj drvenoj izbi, bila je stražara poljskih graničara, koje vide, kako se oko njegovih kola vrzmaju.
Na teritoriji ispod Serbije, blizu Serbije, ostao je najveći broj serbskih varoši i sela, paora, graničara, oficira, i komersanata, i zanatlija.
Za serbske iseljenike, rat je počeo, te zime, kao rat graničara, prema Turcima i Tatarima. Oni su, u Rosiji, nastavili svoj rat, koji su bili prekinuli, kad su izišli iz Servije, sa
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
9. (U ovoj knjizi mogu se naći brojni primeri ljubavne magije.) ¹⁶ Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 255. ¹⁷ Milićević, M. Đ., isto, s. 120. ¹⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 121.
VII, SKA, 1907, s. 38. ²⁰ Grbić, S. M., isto, s. 106. ²¹ Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 193. ²² Radulović, I., „Narodna verovanja u Zeti“, GEM, 11, 1936, s. 59. ²³ Vrčević, V.
345. ⁵² Dučić, S., Život i običaji plemena Kuča, SEZ, XLVIII, SKA, Beograd 1931, s. 277. ⁵³ Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 240. ⁵⁴ Karadžić, V. S., Srpski rječnik, II, s. 886. ⁵⁵ Milosavljević, S. M., isto, s. 93.
² Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 83. ³ Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 195. ⁴ Petrović, P. Ž., isto, s. 259. ⁵ Petrović, A.
164; Pavićević, M. M., „Narodno blago iz Crne Gore“, VEM, 3, Zagreb 1937, s. 177; Begović, M., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1985, s. 199. ²⁰ Radunović, M., isto, s. 322; Kordunaš, M.
618. ¹ Begović, N., Život i običaji Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 199. ² Milosavljević, S. M., Srpski narodni običaji iz sreza Homoljskog, SEZ, XIX, Beograd
S., Život i običaji naroda srpskoga, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 208— 220; Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 298—317; Vrčević, V.
Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986. Beйlis, B. A., „Teoriя rituala v trudah Viktora Tэrnera“, u: V.
Matavulj, Simo - USKOK
“ — Vaistinu rodi! — ponovi Janko, smijući se takođe. — Taj sam pozdrav već znao, naučio ga od Graničara! — A sad hoćeš li ustajati, da ručaš? Dolje te čekaju!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vernost caru bila je osnovna vrlina graničara, jača od divljenja prema Garibaldiju 1866., pa je tako došlo i do pobede Austrije kod Kustoce.
Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara. Mi preziremo čoveka koji se ne drži svoje reči.” To je bio razlog što u kući moga oca nije više bilo slike cara
! - Izvinite - odgovorio sam uvređen u svom ponosu, ja nisam srpski svinjar, ja sam sin jednog hrabrog vojnog graničara i idem u čuvenu školu u Prag na školovanje.
Ono što mi je onemogućilo da ostanem u Pančevu, u Pragu je dobilo još veće razmere. Veran tradicijama srpskog vojnog graničara, ništa nisam više voleo od dobre tuče i nije mi bilo teško, s obzirom na fizičku snagu i dobru praksu koju sam stekao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Imalo je dosta graničara. To su oni koji su za vreme mira kao budni i oprezni stražari danonoćno čuvali našu granicu. Njihov pogled i sluh
Jer, odmah ispod crkvice je granica države. Tamo dole je već Grčka. uz put smo saznali od oficira graničara da je on doskora bio rezervni oficir. Svršio je trgovačku akademiju.
Ali kako u velikoj i proširenoj državi nije mogao da nađe zaposlenje, on se prijavio za oficira graničara. Motor je brektao. Svaki čas je zastajkivao i onda poletao. Tako naizmenično po nekoliko puta.
Jakšić, Đura - PESME
“ Tako reče pet stražara Krajišnika, graničara; A puške im oganj bljuju. Al’ i Turci navaljuju, Krvožeđu h’jene ljute Sipajući plamen živi Na krov kule napadnute...
drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara. „Na bajonet!... Na noževe!...
Mladi drugar mrtav pada. Više njega buljubaša S tri drugara graničara Čuda stvara — Čak i unuk da se seti Kako treba u osveti Srcu svome odoleti... 1875. KAO KROZ MAGLU...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ASPh — Archіv für ѕlavіѕche Phіlologіe BV — Bosanska vila Begović — Nikola Begović, Život Srba graničara, Zagreb, 1887. Bolte—Polívka — Johanneѕ Bolte und Georg Polívka, Anmerkungen zu den Kіnder- u.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
pravda i Bog... amin.” Pavle Čajnović beše sin nekada poznatog u varošici lepotana, brkatog graničara Jove Čajnovića. Taj Jova je mislio biti i ostati aktivni narednik i furažni nadzornik. Došla je kob.
Vrsta revolucije, vrsta ljutog građanskog i sugrađanskog protesta navaljivala je na kuću Jove graničara. — Zar Pavle da ne ide na nauke? Ja ko će ako on neće? — Čija je to volja, i šta to ima da znači?
Promenio se red u kući samo toliko što je frau Roza tražila od muža da malo više sedi kod kuće. Naravno, Jovu graničara to nije mnogo oduševljavalo, i on se izveštio da opravdava nužnost svog ranijeg načina života.
Mene usisava rasa, čini svoje sa mnom jevrejstvo! Jovu graničara u meni potiskuje daleko jača krv frau Rozina. A ovde, ponela me je reka velikog, moćnog jevrejstva u francuskoj
U palanci se knjiga mnogo čitala. Gospodin Joksim se smeši: — Savle-Pavle, uvuče ti on Jovu graničara u književnost. Jova je doduše pričao odlično, ali kasarnskim stilom, a ovo je, bogami, pariski stil, iako je sve ostalo
Koža na licu dobila ton ružičast; lice veliko, nigde mu kraja nema od silne izbrijanosti; mnogo crne obrve Jove graničara, na onoj crvenkastoj koži izgledaju neprirodne, kao izvučene.
Jesi video sliku? Lepši je od mene i Stele. Nešto ima od deda Jove graničara, ali one crne oči sasvim su u engleskom tipu lika... A kako si ti, Branko? lepo izgledaš. — Hvala, dobro sam.