Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sutra rano odemo na Klenak, i Mus-aga pređe iz grada, sa svoji̓ blizu 300 momaka, te ga graničari otpratiše niza Savu do Zemuna, pak u Beograd (i ovo će biti oko 20.
i naše u ovoj strani podanike protiv svoga cara vozbuntovati, da su s neporjadočnoga nji̓ovoga postupanja mnogi naši graničari, kako tergovci tako i drugi, nesrećni postali; oni su i na samoga našega cara hulili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je isti, koji bi i u Austriji imali. Neki će biti graničari, na poljskoj granici, gde će, kao žbiri, hvatati mužike, koji beže ispod iga paorskog u Ukrajini.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogi se seljaci i danas hvale da su oni ili njihovi preci bili graničari (kako su nazivani stanovnici Vojne granice). Oni su zaista uživali veće slobode nego ostali seljaci u monarhiji; imali
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
u noć, govorio o glupostima koje je, putem, učinio potpolkovnik Arsenije Vuič, i o neredima koje počiniše primorski graničari, koje je poveo u rat Ivan Horvat. Komesar bio mu je, uostalom, za vreme cele večere dosadan.
Učini im se kao da su na domu i razveseliše se. Graničari iz primorija, koje je dovodio oberkapetan Ivan Horvat, nisu bili još stigli.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Sad je došlo vreme da im za sve nepravde platimo. GAVRILOVIĆ: Samo da možemo. LEPRŠIĆ: He, he! A šta kažu graničari i braća naša Hrvati? Razneće i u vozduhu.
LEPRŠIĆ: Dabogme, zašto se boji. A zašt’ ne spominje naše privilegije? Čekajte samo dokle i zaokupe graničari, pak će tražiti i on Tunguziju. GAVRILOVIĆ: Meni se dopada kako on govori.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Austrija je u toku XVIII veka imala velikih ratova, sa Bavarcima, Prusima, Francuzima i Turcima, i u tim ratovima su graničari, Srbi i Hrvati, sačinjavali najveći i najbolji deo carske vojske.
Popuštanje prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje sa Francuskom, i kada su graničari bili potrebniji no ikada.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ —ili tako nekako, i pazite sad šta se dalje dešava! Svečano odeveni carinici i graničari zasipaju cvećem izlapelog tipa, pioniri pevaju „U divljaka luk i strela...
“ vojna muzika opaljuje marševe i sve, a tip okreće li, okreće pedale, ko blesav. Da stvar bude što maksimalnija, graničari mu još dodaju u trku i flašijanović mineralne vode za osveženje, a komandir, kao fol, aplaudira, a u stvari prebrojava
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ratničke sposobnosti Srba iz Vojne granice, udesio je da se prvobitne odredbe ”Privilegija” izmene tako da su vojni graničari postali obavezni da brane carevinu od svih njenih neprijatelja.
Naročito se mnogo pričalo o bitci kod Kustoce godine 1866. u kojoj su graničari skoro uništili italijansku armiju. To su pričali ljudi koji su u njima učestvovali i tek se vratili iz Italije.
Ali kada je 1869. godine car ukinuo Vojnu granicu i njene stanovnike prepustio Mađarima, graničari su to shvatili kao izdaju zbog pogažene carske reči upisane u ”Privilegiji”.
Na tom mestu Turci su 1699. godine molili za mir, pošto su ih porazili srpski graničari. Pričali su mi da je iza Karlovaca brdo Fruška gora koje je često opevano u srpskim pesmama.
Jakšić, Đura - PESME
“ Tako zbori buljubaša I za nož se rukom maša. Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri:
I na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu zadrhtali. „Vidite li tursku silu Kako juri u besnilu?
„Na bajonet!... Na noževe!...“ Buljubaša viče stari, A sinovi graničari Reč mu drugu ne ščekaše: U rukama njihovima Handžari se zablistaše, A krv lopi srca živa Sa čelika i sečiva...