Upotreba reci granja u srpskom jeziku

Jakšić, Đura - PROZA

Sve to starac sa svojom lepom Jelicom počupa s granja i spali na vatri. Svi su seljaci starca poštovali sa njegove uljudnosti i čistote, ali su ga se i bojali.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Sutradan zorom dovuku granja i drva, naslažu lomaču, za nju nas gole vežu, prinesu šibicu, potpale, i gori tako, gori nedelju dana, cela varoš od

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— I ja mislim! — reče Stanko, pa opuči koračati... Šumom je odjekivao pucanj suvoga granja... 21. PARAŠNICA Danas čovek ne bi ni poznao negdašnju Parašnicu.

Dučić, Jovan - PESME

Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja, Tu nađem Samoću, u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom.

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, kô padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja... A more je puno zvezda, pa ih njiše, I po žalu

NOSTALGIJA Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja. Mir. To je svečani trenut kad se sanja. I kad duša hoće da ostane sama.

Kad ponoćni vetar pored gore gluhe Prođe i otrese teški mrak sa granja, Kao strasna pesma žudnog umiranja, Ču se glas muzike iz trstike suhe.

U svom gnezdu od konoplje i suhog granja ležao je na jajima stari dvestagodišnji gavran i spavao zimskim snom. Njegova stara krv zagrevala je jaja pod njim, u

Afrika

ovih zgrada, kroz čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja, zasada i šorova. Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa.

Ne čuje se glas koji bi polazio iz njih, niti se vide njini oblici, ali se čuje kidanje vreža i lomljenje granja da bi načinili mesta za njina ogromna tela.

U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj bistrini šumskog jutra, u kojoj i svaki listić izgleda

Sa granja, sa lišća, sa krova od trske pada šumno rosa kao pljusak. Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše

je načinila široke poprečne kontrfore kao na gotskim katedralama, kako bi pomogla stablu da izdrži preteške krune granja i lišća. Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja.

Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja. Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren.

vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla održavaju džinovski krov od gustog granja. Tada bodlerova poetska slika, da je šuma živi hram, pretvara se u fantastičnu stvarnost.

Prelazili smo duboke potoke, preko visećih mostova, ispletenih od vreža, ili preko sastavljenoga i vezanoga granja. Crnci su svetleli tad zapaljenom travom. Južni Krst išao nam je kao ukošeni, pogrbljeni putnik.

Ovde je već puna kajmana krokodila. Nekoliko sasvim nagih mladića prelaze je pretrčavajući preko povijenog i vezanoga granja iznad vode. Odmah iza reke zemljište je čas vrlo uzbrdno a čas strmo. To je kraj velikoga zverinja.

Da sam sam ušao ovde, ne bih savršeno ništa primetio. Na malo raščišćenoj utrinici, u apsolutnoj senci od granja, ne bi mi ništa reklo nekoliko kamenova isprljanih od doloa i krvi, koja se preko njih prolivala, ni polupani kalbasi u

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Približujući se Budimu, Pavla je pratila plaha, letnja, kiša, koja je zatim kapala, dugo, sa granja, sa cveća, sa trava.

Grobnica njegove žene bila je na jednoj humci, u senci jednog šljivika i njen se plavi, limeni, krov video iza granja. Pred njom je bila klupa, sred jednog kvadrata u šimširu, uvek zelenog, a iza nje, pogled je pucao u pokošena polja i

Sa čuđenjem je ulazio, sve dublje, u tu šumu, isprepletanog drveća, koje se crnelo, granja, koje se nad njim nadnosilo, čvornovato, a koje beše, za njega, nešto novo, čudno, sad, kao da ga je prvi put u životu

Panjeve je obilazio. Dugim repom ih je samo dodirnuo. Nije samo zbrka i zamršenost granja i stabala bila čudna, u toj šumi, nego i senka svega toga, na tlu, kud je konj prolazio.

Rešio se za tu šumicu, koja je jedino zgodno mesto za zasedu. Iako je ogolela, mrak je, i sneg, ispod njenog granja. Iznenađenje bi bilo veliko. Jedino ne valja što kapetan uzima, kao sigurno, da bi dobio žive oficire štaba.

Stajao je kao da se nečim ponosio. Pavle ga uhvati za rukav i odvede, ispod granja, u senku. Petar mu reče da je željan da otpusti ženu.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Desno od nasipa, Tisa je bila poplavila vrbake i sada su tamo, na ostrvcima napravljenim od granja i zemlje rasle visibabe i one naročite, zlatne perunike, kakve se ne nalaze ni u čijoj bašti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.

Privodio ih je vodi, kao zveri u mraku, i ležao sa njima u pesku, ispod lišća i gustog granja. Osluškivao je i uhodio suprotnu obalu, otkuda se čula graja i dovikivanje Francuza.

Tek je počelo da sviće, i nije se videlo još ni na pedeset koraka. Nečujno protekoše kraj granja ostrva i pojaviše se, iznenada na sredini reke, u matici, koja ih zavitla. Dva prva čamca se nasukaše na pesak.

Kola su njegova međutim probila se duž jednog jarka, u kom beše usahla voda, do nekog mosta od balvana i granja, među žbunjem.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

obred: „Tetka ili strina detinja osloni dete o koleniku (na koju se namotava pređa), stavi mu na leđa malo breme suhog granja i tri puta ga provede oko kuće, idući s leve pa desnu stranu, a uz to govori: ’kolenika zvrkom, a moj N.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

sedam gladnih krava bez mleka, za sedam godina bez sunca i žara, za ohlađenih sedam vulkana, za sedam prašuma suhoga granja, za pogašenih sedamdeset i sedam lava - pomilovanja!

Za zemlju, za slovo ljubve, poeziju ljubavnu njenu, za madrigale vodenog cveta, za svadbenu pesmu belog granja, za julskog neba zbirke soneta, za pesnika koji voli i sanja, za kosa, za slavuja, za njega, za svakoga koji je pao

ko dete okupano diše, dok ne navuku oklope fazani, dok se kreje ne stanu da oblače, dokle jelen rogove ne razmrsi iz granja pod kojim je prenoćio, dokle ris ne naoštri kandže.

i panjeva noćne varke, za bezimena, jedva vidljiva, stvora što u plen smera, za šume sveži prapočetak, za ranjena pluća granja, i puni mesec u koji se kao u nišan zabija metak.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– Okuka ko okuka! Prebrzo si vozio, brate... – A gde je, do đavola, znak za krivinu? – Tamo... – Ne vidi se od granja! – Nema ko da ga skreše. Siromašno smo mesto. – Ima li servis za kola? – Nema. – Ima li bar kakav automehaničar'?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Iz vaše bašte čujaše se udar motike. Pređoh preko potoka i stadoh iza granja da te vidim gde si. Ali ti beše ispred mene, blizu, u aleji i okopavaše mladi luk čisteći ga od trave.

— Zove me neko? — upita se ti i brzo rukom dohvati košulju na grudima. — Ja te zovem — rekoh jače i iziđoh iz granja. — Dođi ovamo.

Ostavi me... Odjednom ču se krhanje plota, pucanje granja i glas: — A čekaj ćerko majčina. Ako je ’adžika nije Bog! Čekaj ti! ...

Oni me rado primali, ne radi mene, već radi nje, naše gošće, Nuške, čije je belo, okruglo lice sijalo preko zida ispod granja i lišća.

Sa svadbe, kroz našu baštu, dopire mrka, žuta svetlost, isprekidana i izlomljena od granja i lišća dok do nas dopre. I oni tamo na svadbi večeraju.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Natisnu Lisac što može jače, suvoga granja sve stoji lom, na njemu torba ludački skače i Pijevac skače zajedno s njom.

Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći zadaci, ogledala našega neznanja. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Mesečina. Odzivlju se vile u lesu, kažu Az, i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena i nebom otvaraju izvore mleka.

Tiganji su puni tikava, tikvica, u loncima na vatri što gori u račvi granja, krčka se mrkva i boranija, grašak pada s pokidane niske i kotrlja se pored potoka.

Hvala onome što dolazi pucketa njegovo stopalo u šumi preko granja Hvala mu ako će da se vrati hvala svakome ko naše govore prekine ili skrati i ko nas u lepim predelima oko srca

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, no stisak granja rumenog uvenulog. A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene.

Sve nam dopušta tuga. SLAVA . . . . . . . . . . . . . . . Kad se oblaci roje... i lišće pada, sa granja svela, i svi boli, u jeseni, zaćute... Kud oblak ne nađe više puteve zasute, lete oči moje. . . . . . . . . .

Nebo, što se pojavljuje iza šuma, kao voda. Nebo, ujesen bez glasa, sa dugim, srebrnim prugama iznad sasušenog granja i šipraga. Nebo kao svilena zavesa pred brdima, sa laganim, tamnim dolaskom zime, u bojama jastreba.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sunce kroz utrobu reke pronese Vagone santi, granja i gliba: Led se pretapa u senke, a one se Zgušnjavaju u tamna leđa riba.

Pandurović, Sima - PESME

Ja znam da sreću nesaznanju sanja. Njeni su dragi izumrli davno, Spušteni ispod smrčinoga granja, Obzor gde skriva povečerje tavno.

S glavom na tvom krilu moja duša sanja Jedno staro doba u to rujno veče, Sa šumorom dok se bukovoga granja Sliva šum kladenca što ispod nas teče.

Malo noći Kad, s muzikom granja U samoći Mir za nas prijanja; I tišine, Kad se zvezde čine Još jedini prijatelji verni; I slobode, Kad nas misli

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dao bi ti oko iz glave. Da okusi guja od mene, bi se otrovala. Da padne s drveta, odneo bi kući granja. Da razapne mrežu za sokola, uhvatio bi vranu. Da se osloni na planinu, i ona bi se srušila.

Vidit ga je u punom mjesecu sa sikirom u ruci, sad opet sa snopićem granja na krkači. 2 Đevojka običavala uoči neđelje na mjesečini presti, pak ju uoči mlade neđelje privukao mjesec u sebe, te

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Polunaga Naksis o Izosu sanja U to strasno podne antičkoga leta; I, požudna, jednom, kad se tače granja, U crveno cveće sva šuma procveta. J.

Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja Tu nađem Samoću u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom.

Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova. Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, k'o padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja...

plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleća, Usud ga je vratio ponovo

čini mu se da iščezava, K'o da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il' čini kao da diše trava. I tad ga osvaja želja pusta, Življa od tol'kih doživljaja!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Tice su lepetale krilima, mazile se glavicama, ljubakale otvorenim kljunićima i cvrkutale. Kroz raskošno zelenilo granja i kroz fino svileno tkivo vazduha što je ushićeno treptao, pun svečane radosti i mirisa svežeg lišća i trave, ja sam,

Ništa se nije čulo sem tajanstvenog šuštanja granja pokretanih vetrićem s Rudnika i žuborenja rečice što je proticala pored krajnjih varoških kućica.

KO JE ON? (Mojoj kćeri) Mila, drag mi je onaj dan pun mira. U parku, raju tica, kroz raskošno zelenilo granja, vetrić je donosio blago brujanje zvona i podizao, žalosno, opijao dušu uzbunjenu čudno bojama stvari kojima smo bili

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Žile povukle u sebe svemoćnu vlagu, isterale je na vrhove grančica, i za nedelju dve od gologa šturoga granja pretvorio se gust zelen šator, izrasla hladovita kitina...

Petković, Vladislav Dis - PESME

Je l' podnožjem pao Sad blesak zore, pod kojim je dis'o U tami čovek?... Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore?

Katkad samo u tišinu ravnu Vetar stresa šum i šapat s granja; Vidim neku siluetu tavnu, Trag prošlosti, zalazak sećanja I sve reči da s oblikom staju Tu, preda me, gde se raspadaju.

Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja. Kroz dokon vetar što uzalud cvili, Ja čujem korak moćnog raspadanja; I raspadanje, raspadanje mili Kroz svet, pokrete,

što uzalud cvili, Ja čujem korak moćnog raspadanja; I raspadanje, raspadanje mili Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kućice. Viri zaklonjena džamija između granja drveta širokih listova. Druga golema kapija do polovine zakrčena golim stenama, iza koje se nazire polje sa dozrelim

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Mislila je: šuma j’ svača Kâ i jarko sunce što je, Pa nakupi malo granja Za ogreva dece svoje. Na putu je šumar srete: „Ti si krala, pusta ženo!“ I knjižicu svoju vadi I beleži ime njeno.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Dve... – Samo da je hladno. – Sad, sad, – glas derana je piskav. Pod krivim naslonom od suvog granja, pred kafanom sumnjive beline, ne može se preći od posedelih oficira.

Preki sud je bio obrazovan. U čađavoj kolibi od oblica i granja stajao je buntovni grudobolnik, i rasejano slušao dugu optužbu, koju je major sa čvorugama na glavi čitao.

oni su osvajali kuće i ograde, sve je bilo veselo, posle se vraćali u logore i pili dugo pod venjacima od isušenog granja. I kod Galatišta su bili njihovi logori.

Svi su mnogo pili. Napolju je urlikao vetar, probijao između oblica kolibe, i povijao plamen. U štalama od granja rzali su ozebli konji, i mazge se ritale pomamljeno. Kurjaci su urlikali daleko u planini, i tražili leševe pod snegom.

Petrović, Rastko - AFRIKA