Obradović, Dositej - BASNE
kad ko padne i pokvari nogu, il' razbije glavu, ako će i pijan biti, tu već nije do smeja, no do sožaljenija i pomoći. Grbavu, sakatu i lišenu uma smejati se, to je znak huda i nevaljala vospitanija.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ulazeći, Pavle, slučajno, ugleda ruku tog čoveka, maljavu, ogromnu, a grbavu, čvoravu, pa pomisli da bi pristajala nekom ubici.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
5 DVA KUMA — Ja sam ti se, kume, oženio. — Bogme, kume, dobro. — Nije, kume, nego zlo, jer sam uzeo grbavu djevojku! — Bogme, kume, baš zlo! — Nije, kume, nego dobro, jer mi je dotjerala hiljadu ovaca! — Pa, kume, baš dobro!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jedan je bio plećat i visok. Senku onog drugog, skvrčenu, krivonogu i grbavu i suviše sam dobro znao. Ono snažno, zdravo telo ne priliči monahu. Priliči vojniku i oraču, ali nikako ne i monahu.
tu ravnodušnu lutku, tako nedodirivu i odsutnu, bilo je gore nego da je umesto nje kraj sebe držao najveću rugobu, neku grbavu ili kljastu ženetinu ali s malo vatre među nogama, kadru da zadršće na dodir muške ruke.
Matija Došao sam ovde, ako me već neko pita, dođoh ovamo na Moravu ne bih li našao onu grbavu zloguku ticu koja se skrila negde u džbunje, tu oblapornu tičurinu gladnih očiju, koja je svila svoje gnezdo u kakvom