Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Stanko, u raju duše svoje, bio je zaista anđeo. Da si mu ma šta zaiskao, dao bi. Da si koga grdio — on bi ga branio. Da si rekao da ima rđavih ljudi, on bi ti dokazao da nema!...
— Otera me!... Bio zakazao Ivanu da dođe, a kad ja rekoh neću, on me otera. — A nije te mučio? — Nije. — Ni grdio? — Ni grdio. — Hvala mu!... Da to nije učinio, bog zna da li bih te ja video. — Znam — reče Zeka — ali kuda će ona?
Bio zakazao Ivanu da dođe, a kad ja rekoh neću, on me otera. — A nije te mučio? — Nije. — Ni grdio? — Ni grdio. — Hvala mu!... Da to nije učinio, bog zna da li bih te ja video. — Znam — reče Zeka — ali kuda će ona?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Toliko je bilo mnogo što je on naprosio. A svi su mu davali. Naročito Turci koje je on najviše grdio i psovao i terao ih da „idu, idu daleko“. Stanovao je, upravo bio čuvan u kući hadži-Tome.
Afrika
Crnci su produžavali da svaki sat odriču da idu dalje, i moj im je prijatelj pretio; grdio ih, razdavao im novac od školjkica; molio ih i šamarao. Oni su polazili džandrljivi, a odmah potom smejali se i pevali.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Dok sam tako sam sebe grdio, eto ti opet nekoga. Bila su to dva zeca. Poznao sam ih po glasu. — Brate moj slatki, treba odavde što prije da
Kad su njih dvojica naišli puteljkom pored krčme, u njoj se upravo razlijegao gromki glas krčmara Vinka. Grdio je svoju kuvaricu Provaliju što je dala neke pileće kosti psu Žući.
Matavulj, Simo - USKOK
U isti mah čuše njima dobro poznati gromki glas pukovnika Knajsta, koji je njekoga grdio. Njeki od građana reče: — Nije pobjegao princip, jer čemu bi se ovdje skupljali?
Milićević, Vuk - Bespuće
toj sobi, kao da je stari gost kuće, slobodno se kretao, smijao, pričao na dugo i široko o svome Pragu, o češkom pivu, grdio Nijemce, razvezao o Janu Husu i o Žiški, o slovenskoj solidarnosti, pričajući iza svake desete izreke kako mu je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
). Tamo sam svu noć bulaznio, vršo se i budio brata, svoga suložnika. Djed je grdio Petraka i „njegov benasti konjski mjesec“, mama me je umila ledenom vodom, a kad to nije pomoglo, prišila mi je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dimitrija obuko novo odelo, (ma da ga je popa grdio pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven, oznojen od silna rada, trči, smeje se i
Ariton je to znao, pa je zato bio slobodan, osoran. Sve ih je kao grdio, što ga toliko čuvaju, strepe i time mu slute neko zlo. A to je baš njima i godilo, i zato su ga slušali.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Iju, a ko bi ga grdio? AGATON: Pa već našlo bi se ko bi, a zato je on, vidiš, tako i udesio. Kô veli: čekaj da ja to nekako udesim bar dok
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čak ne pomože ni to, što svedoci nikako ne mogu da se tačno sete dana, kad je Gojko grdio vlast, nego samo tvrde da je to bilo onomad... nekako tako... ovih dana.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Eno mu i sad stoji na stolu. Ono „nešto” što sam čitala malopre kad si me ti grdio — bio je taj govor. Našla sam ga na stolu, pa sam ga čitala. Divan govor!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se učini kao da spava, ali ga vra probudi i zapitkuje za ovo za ono što je bilo preko dana, pa bi ga grdio, pa bi klekao i počeo se moliti bogu, te i njega nagonio da to čini.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nema crvenih vunenih rukavica, i očima toplih. Nije spreman za put. Gleda po stolu i minderluku. Da je Simka tu, grdio bi je. — Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine.
Njegov strah pred Bogom tražio je tišinu, odlazio je do staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika seljaka po sokacima, vraćali su se s njiva, ljutilo ga tandrkanje kola, psi,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od njega, Uzun-Mirka, sklanjali su se a on ih je izazivao. Zbog toga ga je knez Miloš, često, zvao u Kragujevac. Grdio bi ga, strog, onda opominjao, blag, pa ga otpuštao, uz dar. On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ujutro ga je sam šiljao tamo i grdio ga što još ne odlazi. A na pola jutra ljutio se i bubnjao prstima po stolu uzvikujući: „Bogamu, gdje je više taj Guste!
Krakov, Stanislav - KRILA
izvini. Komandant je naišao i zvao ađutanta. Opet je jedan obrijani prišao Dušku, i pošto je dugo grdio Vrhovnu komandu, upitao ga da li poznaje Apisa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crnci su produžavali da svaki sat odriču da idu dalje, i moj im je prijatelj pretio; grdio ih, razdavao im novac od školjkica; molio ih i šamarao. Oni su polazili džandrljivi, a odmah potom smejali se i pevali.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I zato Mladen, kao da je to znao, osećao, uvek je bio prema materi ozbiljan. Strog. Naročito bi je grdio kada bi po običaju, a sve iz dobrote, naivnosti, kada ode u komšiluk i nađe se sa komšikama, pa da ne bi izgledala
Mladen, crveneći na tu njenu slabost, poniženje, uvek bi je ne korio već čak grdio: — Zašta, mori, mati? Zašto da si takva?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Čak će dedu, Mirona, sa sobom povesti, da bi pred tobom izgledalo kako ih on nije grdio. Ulazi sluškinja. SLUŠKINjA (žureći da ove budu spremne): Hajde, snaške.