Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođe Živković, donese džebane, koja zaseca 600 forinti srebra, ali ne da bez novaca, a ja novaca nemam da platim. Eto grdne muke i nevolje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Još ono jutro! — uzviknu kapetan i pljesne se rukom. — Ih, ja grdne bruke pisati toliko! — Aha, gospodine kapetane!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Strašno izgledaju na tavnoj noći te drinske šajke, jer one plove poprečke, pa izgledaju kao neke grdne tičurine sa raširenim krilima... Naoružani dugim šarama, Turci lagano i tiho razgovarahu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda se spusti grozna kiša. Iz grdne gomile žeravice, gdje je bila škola, sukne još čas pô plamen, a varnice poletješe nebu, ali pljusak osvajaše.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Žitarska trgovina, to je dobra trgovina. Ne jedanput je snevao kako mu grdne bolozanke žitom napunjene po Dunavu plove; no na javi je uvek štetovao, jer nije imao novaca u hranu da uloži.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
su svojim muslimanima da sami u dnu duše misle: „Mi nijesmo ni Srbi ni Turci, nismo voda nismo vino pravo, no nekakve grdne poturice.“ Ovo je pojačavalo uzajamno preziranje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Domaće svađe sa sveštenstvom, te zime naročito grdne, zidanje crkve nasred sela, koju beše započeo, krčenje šuma, na ostrvu, gde su panjevi ostajali u zemlji, ogromni kao
Matavulj, Simo - USKOK
Jer jedva dočekaste da im u svemu majmunišete, da navučete te grdne pantale i kapute, da nataknete te pečurke na glavu!
Radičević, Branko - PESME
Ta zajedno dane smo proveli, Pa bijasmo svakada veseli, Istina je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige, Al' kad knjiga ponajviše tišta, Latismo se krasna šurovišta, Ili čamac
crven od turačke krvi, Kad gle na me jedne junačine Kao kakve mutne oblačine: „Stani“, viknu, „stani, kopilane, Grdne si mi udario rane, Puno si mi drugova zgubio, No i tebe sad je Bog ubio.
mu pod glavu, I gleda ga Hajkuna sirota, Ne bi l' našla traga od života, Ogleda ga sa svakoje strane, Ali samo grdne vidi rane: „Mrtav, mrtav — oh pomozi, Ala!
I bi pusti, a duše mi moje, Bi nam grdne uprtio jade, Da j' ozada spreda kakono je. Al' kô uvek tako je i sade, Svaki jarac kâ i koza druga, Duga repa Bog
Al' opet eto ka njemu katkada Odnekud dođu neka momčad mlada, Donesu glase i još sitne knjige, A ovo njemu grdne gradi brige; Jer katkad on njih zadrži na dvori, I pet-šest sata s njim' veća i zbori.
25. De si, Stevo, de si, oče? Kakve t' vile savladaše? Da poglediš to siroče, To Vojvodstvo, Da mu gleneš grdne rane, Da mu opet snova svane. 26. De si, Mikle, de si sada, Kud se dede i izgubi? Kakvi tebe jad savlada?
je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od žalosti, Da mu grdne greje prosti. Može biti sina svoga Oseti se jedinoga, U tuđinu kog otprati, Pa joj nema da se vrati. Može biti...
Svak udara krsta na se, Da i Višnji od zla spase. Ona zmija, no ma kako, Nje već nigde i nikako; Ona grdne, grdne jade Na srdašcu svom imade.
Svak udara krsta na se, Da i Višnji od zla spase. Ona zmija, no ma kako, Nje već nigde i nikako; Ona grdne, grdne jade Na srdašcu svom imade.
Al' zaludu, sunce granu veće, No mu lovu niotkuda sreće! Reče junak: „Da grdne nevolje!“ Al' je opet zato dobre volje. Ta ču li me, pobratime mio, Ko veseo tuna ne bi bio?
momče Vuče, Ali gledaj kako Turke tuče, Sad za pušku ne beše vremena, Zato skida glave sa ramena; Al' zadobi četir grdne rane, Ruke duže ne mogu da brane, Al' nit' uče, nit' se junak žali, Ta da braću kako ne ražali.
Bog je njega divno sačuvao, Još mu rane Turčin ne zadao, Uza nj pristô bratac Radisave, A uz ovog opet Vladisave. Grdne su i spopanule rane, Al' se jošte silovito brane; Svaki vidi, mora se umreti, Al' i braću oće da osveti.
Kostić, Laza - PESME
do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i cacyši neiskazom veljih muka Kosovkina bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete,
Jest', eno je, te grdne bludnice otkrovenije što je otkrilo, pokazuje mi otkrivenu blud, previja se u mučnom naponu, — il' umire il' rađa?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu. Pred kolibom sjede dvije grdne junačine, strašno ih je bilo pogledati, a nekmo li s njima besjediti.
on kako iz peštare nešto jauče, pa se uplaši, ali se brzo povrati i pomisli: „Ko je da je, ne jauče iz bijesa već od grdne i velike nevolje.“ Zato priđe pećini i vidi pustinjika koji, bolan i žedan, ječi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pazi đavoljeg đaka! Gde li su kerovi naši, pa da mi poljem nagare slikarsko glupo magare!“ Tako, mažući slike, grdne sam bede dopao, tako kod vola, zeca, ugled mi vrlo opao, tako, kao baštovan, sasvim sam, kume, propao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neko uzdahnu i mi se prenusmo. Vojnici se pogledaše. — E, ljudi, šta ovo bi! — Od početka naopako... — Da grdne nesreće! — Sve ih porobiše... — Ih, ih! — lupi se Rajko punilac po kolenu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Oči tvoje to su strele moje, Tvoje ruke to su moje muke. Dođi, dušo, u dvorove moje, Da mi lečiš moje grdne rane: Zavijaj i belim ispod grla, A ispiraj mednijem ustima. 192.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nema šta ovde da se uči. Obišli smo muzeje. Oni leže mirni, neokrnjeni, na zimskom suncu, teški i niski kao grdne mastabe. Rumen i zlato boja ne dopiru kroz prašne prozore nikud.
Te fabrike, koje su crvene, kao grdne pekarnice, dršćući od napora, nisu ono što je nemačko. Nemački su eno oni visoki prozori što blistaju kroz maglu,
Izišao sam na bedeme; naslonih se, poleđuške, u travi, o jedno mokro stablo, i slušah grdne dizalice ispod sebe kako grme. Kroz neko granje video sam morsku pučinu, a kroz neke železne rešetke sav Brest.
Mrak pada sa tih crkava, pa tek posle sa stenja i drveća. Sav je kraj zasađen kupusom. Po blatu, drvene, grdne obuće ljudi ostavljaju trag, koji je kao mala lađa od blata.
Nosevi, vilice, čela su četvorouglasti, i crni. A oči mokre na danu, i uvek mutne. Kad zvona zazvone, sve te grdne, teške senke krste se, krste. Kola, natovarena kupusom, na nojem sedimo, zaškripaše, čim stigosmo na gradsku kaldrmu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Kraj njegovih je nogu klekla— Rumena krv je iz njih tekla... Nekad je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza gorkom rosom, S njih otirala svojom kosom Krv... Najzad joj stražar priđe bliže...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
On se odobrovolji i ispriča mi kako Anuti, jedno ratoborno pleme, upada s juga u njihovu zemlju i čini grdne zulume. — Danas je stigla vest — produži on govor — da su noćas potukli mnoge porodice, popalili mnoge domove i
Za njim oni najodvažniji, a za ovima jurnuše svi. Kuknjava, stenjanje, kotrljanje, ječanje po strmoj obali one grdne rupčage. Bi se zakleo čovek da niko živ, a kamoli zdrav i čitav, izići ne može iz tog ambisa.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! A nešto mu je unapred na zlo slutilo da su i ovi novi njegovi seljaci sušti »Vandejci«, i da će grdne muke imati dok ih iz političkog sna i mrtvila probudi i do onog stepena svesti dovede do kog su, hvala trudu i
Pa i tu je nesreća gonila; njena lepota je mnogima prijatnosti ali njoj je grdne neprijatnosti pričinjavala — jer joj nije dala da se na duže vreme skrasi ni u jednoj varoši.
Užasno! — reče pa sede na jedan komoranski sanduk. — Ja grdne bruke!... — reče Maksim pa zastade. Dalje nije produžio, po svoj prilici stoga što je tada prvi put u svom životu i čuo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Svi su vikali: „Kakva je to vožnja! Da grdne propasti, da grdna zla!” A nisu znali, ni pomišljali Da je kondukter spasao život jednog velikog, žutog psa.
Za sto! Večera čeka spremljena! O da, grdne nepodudarnosti Između maštanja i stvarnosti! KAMILE I SUNCE (Prizor iz Hasi Mesauda, 1971) Kad dugo putuješ Saharom,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad svijetlim tvojim grobom zloba grdna bljuva tmuše, al' nebesnu silnu zraku što ć' ugasit tvoje duše? Plačne, grdne pomrčine — mogu l' one svjetlost kriti? Svjetlosti se one kriju, one će je raspaliti.
grdno satriješe; velikaši, trag im se utro, raspre sjeme posijaše grko, te s njim pleme srpsko otrovaše; velikaši, grdne kukavice, postadoše roda izdajice.
O prokleta kosovska večero, kud ta sreća da grdne glavare sve potrova i trag im utrije; sâm da Miloš osta na srijedi sa njegova oba pobratima, te bi Srbin danas Srbom
Bog se dragi na Srbe razljuti: sedmoglava izide aždaja i satrije Srpstvo svekoliko, klevetnike grdne i klevetu. Na razvale carstva junačkoga zasja sveta Miloševa pravda, okruni se slava vjekovječno Miloševa oba
ocrnio, pohulio na vjeru Hristovu, na junačko pleme Crnojevo; obukâ se u vjeru krvničku i bracke je krvi ožednio. Grdne treske povrh Lješkopolja! Dva se brata bore oko vjere, a oko njih hiljade ratnikah.
Kud će više bruke od starosti? Noge klonu, a oči izdaju, uzbluti se mozak u tikvini, pođetinji čelo namršteno; grdne jame nagrdile lice, mutne oči utekle u glavu, smrt se gadno ispod čela smije kako žaba ispod svoje kore.
Kad ali je ono stari Ozro i birani za njim Ozrinići. (Nije od njih nijednoga živa.) Puče na nas svake grdne jade što u Čevu crkvu ne gradimo Aranđelu, da ni svud pomaga.
Bog je dragi nekolika dana tandarihe zemlji poklonio; grehota je da ih potkidamo. VOJVODA STANKO Čudne bruke, grdne mješavine! Čujaste li kako se pojaše?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kupio ovu kuću. Navukao otuda sa sela sve ono bogastvo, istina sirovo ali veliko: grdne denjkove ćilimova i ponjava, brašna, vune, vina, a od stoke samo kućne krave, kućne konje, sa kojima su se bili, naročito
Gore, u vazduhu, kao neke grdne tice vezane užetom za svoje dugačke vratove, crneli su se đermovi od prostih, tek skoro iskopanih bunara.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da grdne crkve! a bijesni svetaca! grdna mjesta za jagnjivo! Ustanite konje da se pusta boga namolimo! — Pripovijedaju da je rekao
— Kako neću cviliti, pištati glasom do neba, suzom do zemlje, kad pođoh po pesku, ubodoh se na tresku, grdne se rane podljutiše, grdne se ljutice razljutiše.
cviliti, pištati glasom do neba, suzom do zemlje, kad pođoh po pesku, ubodoh se na tresku, grdne se rane podljutiše, grdne se ljutice razljutiše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— A zar nas malo košta njegova škola? — krišom briše lice i zbog Đorđa govori o novcu. — Grdne pare. Mnogo košta. — Ti si se mučio... — Mučio sam se. — I sad treba da otcepi polutku.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u Riginoj verziji, ta vilinska bajka nije bila nimalo bezazlena: ovaj mađioničar iz Fere već je, izgleda, imao grdne saradnike a svi su bili organizovani u tajne, koncentrične, krugove.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jest', eno je, te grdne bludnice Otkrovenije što je otkrilo: Pokazuje mi otkrivenu blud, Previja se u mučnom naponu Il' umire? il' rađa?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ovde su se mrske mračne sile u komate grdne razdrobile i iz vlade bića izbježale u žalosno stanje hladne smrti; odavde se sa svjetlošću prva svemu biću
Ove grdne mase nesmislene pokorne su meni vazda bile i u svoju mračnu kolijevku na slomjene svoje kolovrate od vida mi strmog
prirode; da ih počnu svi mirovi rušit, moja bi se silna na njih ruka oružala s užasnijem gnjevom: ja bih sve njih u grdne komate razdrobio, u bezdne zajmio, pa bih druge iznova svjetove iz mračnoga lona voskresnuo i na kola okrunio njina.
Sva nebesna kola mirodržna, i dvižima i nepodvižima, praznovaće sjutra u horima udar strašni moguće desnice. Grdne bezdne, mračne i nijeme, snom vječnijem mrtvo uspavane, sjutra će se zatrest jekom slave presilnoga protivnika
i drakoni na velika stada razasuti, sa užasom lete po pučini dug prirode strašni da ispune; tamo zmije veličine grdne, krokodili, gadna čudovišta, u mrakama čekaju Satanu; tamo lete užasne furije s krikovima adu priličnima, smirit
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Golemo pokročenje u nauci: pronađen je Athanatik B! Pronalazač je stekao ogromnu reputaciju i zaradio grdne milione. Zvao se Robel.
I previše se pamti, previše je prisutno u svakom našem činu sve to. Kadre su da obeshrabre te grdne naslage prošlosti, te nekropole duha.
Gle, otkrivao sam, i sloboda je nešto što usrkavamo u se plućima! Ima časova kad protek vremena doživljujem kao grdne kvantume sabijene prostornosti što protječu nad mojom glavom; tako hučno, da im oćutim vjetar na licu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu. Pred kolibom sjede dvije grdne junačine, strašno ih je bilo pogledati, a nekmoli s njima besjediti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
[. . . ] Kao saki kraj varoši, sve je bilo prostrano, razbacano [. . . ] Gore, u vazduhu, kao neke grdne tice vezane užetom za svoje dugačke vratove, crnili su se đermovi od prostih, tek skoro iskopanih bunara.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Drumom napadala prašina, što no reč do kolena. Ja zaostao malo ostrag da se sklonim od grdne prašine, što su je dizali obesni konji pod obesnim štablijama i da se sit nasmejem njihovom utrkivanju i padanju s konja.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KATUNOVIĆ: I sedog orla mrki sinovi Isturčiše se — i Stanojlo, I pet stotina j’ s njima delilo Prevare grdne grešnu svečanost. KNEZ ĐURĐE (gladi se po čelu): Još nešto htedoh pitat, vojvodo...
u ovoj veri, u koju nas je Lukavstvo grešno grdne tazbine Koračajući stazom krvavom U ovom kobnom času zastalo... Zaklinjemo se!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Obučeni u nove mirišljave rubine, što ostaju iza mrtvaca, prosipaju piće po grobovima, proždiru oblaporno grdne masne zalogaje, režeći jedan na drugoga kao psi.
urlikom i lomnjavom pobješnjelih vjetrova koji potresaju zemljom, noseći kao nevidljivi divovi na svojim snažnim plećima grdne smetove, i razbacujući ih ražljućeno na sve strane...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
grešne misli, verovao sam da svi odreda znaju za moje tajne bolove, odakle potiče moj nespokoj i kud teži moj nemir. Grdne li zablude! Drugi, u stvari, to sam saznao docnije, nikad ne znaju ništa o nama. Nikada.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kad ga doneše doma, kmetica, od grdne bruke, Zaturi s čuđenjem glavu, plesnu se u snažne ruke I podboči se samo. Jer ona i nije znala Da je vladanjem svojim
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na godišnjem je ispitu, razume se, bilo grdne smejurije. Predsedavajući profesor hvatao se rukama za trbuh i uzvikivao: „Idi, dete, do đavola, nisam se ovako slatko
Petrović, Rastko - PESME
Konjici ko da njini vrani Ne tiču tle zemlje gora Već da su oni novi dani Bez sjajnog zraka i bez zora A grdne senke što se vinu Ko da su senke konjskih krila Što pođu sa njih u visinu Kroz jarku svetlost zračnih svila.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tamo, sine, dobre sreće bio! Bog te zdravo i mirno nosio, od dušmanske ruke zaklonio, grdne rane i ruke dušmanske! I krepka ti desna ruka bila! I oštra ti britka sablja bila! Slobodne ti oči na Turčina!
trista dukata: ja ću jedan tebe pokloniti, drugi tvome bratu Mustaf'-agi, a treći ću sebe ostaviti, da ja vidam moje grdne rane. Ako bog da te rane izvidam, čestitu ću tebe ostaviti i tvojega brata Mustaf'-agu“.
po trista dukata: jedan hoće mene pokloniti, a drugi će tebe, Mustaf'-aga, a treći će sebe ostaviti, da on vida svoje grdne rane. Nemoj mi se, brate, prevariti da pogubiš ranjena junaka, donesi ga dvoru bijelome“.
Car se maši rukom u džepove, te mu daje hiljadu dukata da on ide grdne rane vidat, za njim posla dvije vjerne sluge — da gledaju da ne umre Marko; ali Marko ne traži ećima, već on ide iz
te on traži đe je bolje vino Tek se Marko vina ponapio, i grdne mu rane zarastoše, ali njemu sitna knjiga dođe da su njemu dvori poharani, poharani, ognjem popaljeni, stara majka s konjma
Ako mene štogođ bide tamo, kakva muka u veselju tvome, jal’ poginem, jal’ dopadnem rana, čekaj, ujo, onda jade grdne; el ja vodim đece pod barjake porodice ljuta Crnogorca, pod barjake đece pet stotina: đe jaoknem, svi će jaoknuti; đe
Kad to viđe majka Anđelija, zakukala kano kukavica: „Jao Jovo, moje rane grdne! Što će, Jovo, Srijem, zemlja ravna? Što će, Jovo, tvoji b̓jeli dvori?
Dokle su se bili sastanuli, cijepaše kićene darove, zavijaše svoje rane grdne. 58 MARGITA DJEVOJKA I RAJKO VOJVODA Još zorica ne zabijelila, ni danica lica pomolila, a od dana ni pomena
Pođi, sine, pošô u dobri čas! Tamo sine, dobre sreće bio! Bog te zdravo i mirno nosio, Od dušmanske ruke zaklonio, grdne rane i ruke dušmanske! I krepka ti desna ruka bila! I oštra ti britka sablja bila! Slobodne ti oči na Turčina!
obraz podneti; ostavih mu budak više glavo, da čim će ga zakopati Turci; pa ga baci u to more sinje; zavide mu one rane grdne; braćo moja, do dva pobratima; eto dolje pod bijelom kulom, tu imaju tri konja viteza; ta onome Biogradu stojnu, onđe
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Polovićemo ih kao miševe. Spremite samo prutove, šibe, opasače, ulare i pljunite u dlanove, jer tu će da padnu grdne batine. — Oho-ho, već me svrbi ruka! — žestio se Stričev djed. — Samo da dogovor držimo u tajnosti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pojavljuju se i popovi, zastanu za časak na avlijskim vratima, vade grdne češljine i brzo češljajući u red doteruju bradu, a zatim se žurno kreću na svoj posao; žure se da pre od sviju stignu na