Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Mogao si da me uprtiš na leđa. — Ehe, moj Tošo, ti na svome vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da to jedva može stati u jedna dobra kola.
Kostić, Laza - PESME
Al' mnogi drugi stvorio se vrag, čas tu, čas tamo, svud mu vidiš trag. Ima ih grdnih, ima viđenih, ima ih golih, ima kićenih, čas misliš nije nikakav im broj, čas navale kâ ljutih zolja roj.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I kad tada ostanete nasamo imaće tvoj mužić grdnih muka. DOSADA O, kako ti je ime gadno, al divna sudba, drago moje jadno.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Seljaci su mu sve primali i verovali, samo su se zbog onih grdnih Bočarisovih brkova često objašnjavali i prepirali. Nekako seljacima nikako nije išlo u glavu da je baš tolike velike
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
će korelacijama beskrajno sićušnog i vasionskog, tažit će bol umiranja nečujnim klizenjem galaksija, nastojeći da iz tih grdnih nesrazmjera izvuče nekakvu „filozofsku utjehu”.
ona ista, iskonska težnja pramajke amebe za kretanjem, tek osmišljena nekim aposteriornim smislom i ciljem, i porasla do grdnih razmjera?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U tome baš popesmo se na jedan brežuljak i naš kočijaš tek najedanput vikny preneraženo: »Ao! grdnih dušmana, bogorodica ih posekla! Pogledajte, gospodine, šta ga sela gori.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onde s’ pružaju divni od grdnih redovi drva, A u senki njinoj krasna devojka ide. Samo hoda, i čita, i katkad zaklopi knjigu, Stane, za se gledne,
Ćipiko, Ivo - Pauci
u putu, gazeći preko golemih junačkih i živinskih stopa, utisnutih u živom kamenu, kojima se pokoljenja dive; kod grdnih planinskih provalija preko kojih na konjima preskakahu starodavni junaci; u dubokim planinskim pećinama, gdje hajduci
zagrija i znojem osu, pa žure prama starim bukvama s raširenim suvim granama, što izgledaju, u suncu, kao čaporci grdnih ptičurina.
Ali u putu, sjećajući se grdnih novaca, zanos malaksava: kad će iz duga izići? I sjeti se Rade. Pisao mu je neki dan da bude na oprezu sa gazdom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Punih sedam godina ja sam se, mada me je to grdnih muka stalo, uzdržavao da pišem pesme, pa ipak sam jednog dana podlegao onome nagonu po kome se čovek rado vraća svome